Komunisti Srbije

U Srbiji šestina bez osnovne škole

Beograd — Od oko 7,5 miliona građana Srbije, bez Kosova, više od 1,2 miliona nema osnovno obrazovanje, a 3,5 odsto potpuno je nepismeno, piše časopis „Biznis i finansije“.
Prema podacima Zavoda za statistiku, više od 227.000 žitelja Srbije potpisuje se palcem, 126.127 građana Srbije završilo je od jednog do tri razreda škole, dok 898.847 stanovnika ima između četiri i sedam razreda osnovne škole.
Rezultati testova čitanja u Srbiji pokazali su da je 40 odsto onih koji se izjasne kao pismeni, u stvari, nepismeno, dok je na testu pisanja taj procenat još veći.
Procenat nepismenih u čitavoj Evropi je 1,5 odsto, a u Sloveniji ima oko 0,6 odsto nepismenih.
Više od polovine odraslih građana Srbije je, kada je o stepenu obrazovanja reč, u rasponu od nepismenih do nesvršenih srednjoškolaca – 3,5 odsto stanovništva je nepismeno, 6,5 odsto ljudi nikada nije išlo u školu, 22 odsto državljana nema kompletno osnovno obrazovanje, a 24 odsto Srba nema završenu srednju školu.
Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj se za poslednjih 15 godina smanjio broj visokoobrazovanih, danas sedam odsto građana ima fakultetsku diplomu.
Godišnje u Srbiji ostane nepopunjeno 10.000 slobodnih mesta u srednjim školama, iako je to školovanje besplatno, a prema procenama, kapaciteti 15 raspoloživih škola za obrazovanje odraslih tek za 150 godina mogli bi da opismene nepismene i polupismene.
Srbija, sa oko 3,8 odsto bruto nacionalnog dohotka odvojenog za oko pola miliona đaka, spada među zemlje s najnižim izdvajanjem za obrazovanje u Evropi.
U većini evropskih zemalja ta izdvajanja su dvostruko veća.

* Vekovno klasno iskustvo govori da krupna kapitalisticka privatna svojina nije i nemoze da bude temelj individualne slobode, nego samo ropstva velike vecine gradjana lisenog pristupa sredstvima za prezivljavanje*

*U pogledu upotrebe rata i nasilja nista se bitno nije promenilo od podzenog petnaestog veka, gde god se pojavi otpor sirenju ili resturaciji kapitalizma, polukolonijalne, ali i klaicne olonijalne avisnosti, otpor se savladava silom*

Podmukla *igra*uvlacenja Srbije u NATO, kao vid priznanja Kosova cini nesto jezivo u istoriji Srpskoga naroda...tim cinom, Srbija ugrozava nacionalnu bezbednost Rusije, tacnije receno sopstvenu. Srbija, njene vlasti i kolaboranti pravi od sebe *legitimni cilj*..Rusije u odbrani, ili napadu sve jedno...ukoliko resi da udari prva u preventivnom gestu.

da li hoce da zive u drzavi, u kojoj duznici i prevaranti zive kao *njihova kraljevska visocanstva*..a poverioci, proizvodjaci propadaju, , da li hoce da zive u drzavi u kojoj sa zebnjom ocekuju hoce li se njihova deca vratiti ziva ili izbodena nozevima iz skole...hoce li moci da rade jedini posao u *ambijentu*...kao dileri, preprodavci i korisnici teskih i lakih droga. Da razmisle o tome, kakva je to drzava i drustvo u kome gradjani na izborima moraju da prodaju svoju demokratiju, cast i buducnost za litar zejtina, metar drva..i saku obecanja...taj sunovrat neminovno vodi ne ka *kontrarevoluciji* kao 5-oktobarska, nego onoj pravoj istinskoj za dobrobit vecine naroda. Lazna levica, lazna internacionala...sve je laz...podrzite strajkove vasih komsija, rodjaka, kolega u drugim firmama....

ПОКРЕТ СОЦИЈАЛИСТА УПИСАН У РЕГИСТАР ПОЛИТИЧКИХ СТРАНАКА!
9 February 2010 One Comment

resenje-o-preregistraciji Покрет социјалиста је, Решењем Министарства за државну управу и локалну самоуправу бр. 130-00-00-00009/2010-08 од 05.02.2010. године, уписан у Регистар политичких странака на регистарском листу број 39.

Као заступник Покрета социјалиста уписан је Александар Вулин, председник Покрета социјалиста.

После вишемесечног, упорног и истрајног, рада свих чланова Покрета социјалиста од Прокупља и Пирота до Кањиже и Апатина дошао је и резултат.

Заслужен и оправдан. Као и сви други до сада.

Само истрајан рад и велики ентузијазам дају резултате.

Тако је било и тако ће увек бити.

Левице нема, никада је није ни било, у кабинетима. Она је на терену и међу радницима, сељацима, службеницима, студентима…

Она је у Покрету социјалиста.

Зато, још једном, велико хвала свим нашим градским, општинским, месним и иницијативним одборима широм Србије.

Са још упорнијим и истрајнијим радом у нове победе,

Posto je Srbija dobila kvotu izvoza 500.000 litara vina, moguci akter *prodora* izvoza u beli svet je postao vlasnik 47 hektara vinograda vrednog 1.500.000 evra, koje obilazi u dzipu vrednom 70.000 evra. U medjuvremenu, calabrcne neku paru od uvoza vina, obzirom da novi zasadi pocinju da rade za 3-4 godine od momenta zasada. Jedini je problem sto nece da odrzi predavanje i edukuje *pucanstvo* kako da dodje do tolikog novca i uspe u zivotu. Zoran Zivkovic *DOSPAJTOS*..je osvestao svoj vinograd...

a zajednicko zlo tako malo da sticemo pravo nesaradnje i izbegavanje zajednickog stava


http://pokretsocijalista.org/?p=2613

Linkovi komunističkih partija

EUROPA

* Communist Party of Austria (Kommunistische Partei Osterreichs)
o Communist Youth of Austria
* Communist Action of Vienna, Austria (Kommunistische Aktion --Wien, Austria)
* Communist Party of Belgium (Kommunistische Partij-Vlaanderen (KP) [the Flemish (dutch speaking) Communist Party])
o Agora
* Communist Party of Belgium (Parti Communiste de Belgique [PCB])
o Avancees
* Belgium Workers' Party (Parti du Travail de Belgique)
o solidair
* La Fédération du Parti Communiste de la région du Centre (Belgique)
* Communist Party of Bohemia and Moravia
o Left News (Varia)
* Communist Party of Britain (Greater London East Branch)
* Communist Party of Britain (CPB)
o Morning Star
* New Communist Party of Britain
* Communist Party Refoundation (of Britain)
* Communist Party of Britain Marxist-Leninist
* People's Social Democratic Party (UK)
* Workers and Peasants Party of Bulgaria (Partie des Ouvriers et des Paysans Bulgares)(ÁÚËAA?NEA ?AÁÎOÍE×ANEÎ-NAËNEA IA?OEß)
* The Progressive Party of the Working People--AKEL (Communist Party of Cyprus)
* Communist Party in Denmark (Kommunistisk Parti i Danmark (KPiD)
* Communist Party of Denmark/Marxist-Leninist (Danmarks Kommunistiske Parti ML)
* Communist Party of Finland (CPF)
* Communist Youth League of Finland (Kommunistinen nuorisolitto KomNI)
* Communist Workers Party of Finland (Kommunistinen Tyvvdenpuolue)
* Socialist League of Finland
o Murros (The Turning Point)
* Communist Party of France
o l'Humanite
o regards
o & Co...
* la Gauche communiste du PCF
o Prométhée
o Gauche Communiste
o Le Chiffon Rouge
* Movement of Young Communists (Mouvement Jeunes Communistes)
o Avant Garde
* German Communist Party (Deutsche Kommunistische Partei--DKP)
* Young Communists of Germany (Junge KommunistInnen, JUKO-Hochschulgruppe, Hochschulgruppe der DKP Hamburg)
* Communist Party of Germany (Kommunistische Partei Deutschlands--KPD)
* Marxistisch-Leninistische Partei Deutschland (MLPD)
* Communist Party of Germany/Marxists-Leninists (CPGerML)
* Communist Party of Greece
o Rizospastis
o Communist Youth of Greece
* Marxist-Leninist Communist Party of Greece (Marxistiko-Leninistiko Kommounistiko Komma Elladas, M-L KKE)
o Laikos Dromos
* Workers' Party of Hungary (Munkaspart)
* Communist Party of Ireland (Páirtí Cumannach na hÉireann)
o Unity
o Socialist Voice
* Workers' Party of Ireland
* Socialist Workers Party of Ireland
* Partito della Rifondazione Comunista (Communist Refoundation Party of Italy)
o Liberazione
* Comunisti Unitari (Unitarian Communist Party of Italy)
o cominform
o il manifesto
* Partito dei Comunisti Italiani (Communist Party of Italy)
o La Rinascita
o Partito dei Comunisti Italiani Sezione di Cesenatico (FO)
* Communist Party of Luxemburg (Kommunistischen Partei Luxemburgs)
* New Communist Party of the Netherlands (NCPN) (Nieuwe Communistische Partij Nederland)
* Free Communist Party of the Netherlands (VCP) (Vrije Communistische Partij Nederland)
* NieuwLinks--discussieplatform voor communistisch en socialistisch Nederland te zijn
* Norges Kommunistiske Parti (NKP) (Communist Party of Norway)
* Norges Kommunistiske Ungdomsforbund (Youth Section)
* Communist Party of Portugal
o Avante!
o Juventude Comunista Portuguesa
o Manifesto do Partido Comunista
* Communist Party of the Portuguese Workers (Partido Comunista dos Trabalhadores Portugueses [PCTP])
* Communist Party of Scotland
* Scottish Republican Socialist Movement
* Communist Party of Slovakia
* Communist Party of Slovenia (Komunisticne partije Slovenije [KPS])
* Communist Party of Catalonia (Partit dels i les Comunistes de Catalunya--PCC)
o Avant
o Joventut Comunista (CJC) (Young Communists of Catalonia)
* Partit Comunista del País Valencia (Communist Party of the Valencian Country--PCPV)
* Communist Party of Spain (Partido Comunista de Espana)
o Mundo Obrero
* United Left of Spain (Izquierda Unida de Espana)
* Partit Socialista Unificat de Catalunya (PSUC)
o Joves Comunistes del PSUC
* Communist Party of the Peoples of Spain (Partida Comunista de los Pueblos de Espana)
* Communist Unification of Spain (Unificación Comunista de Espana)
o De Verdad
* Partido Obrero Revolucionario
* Órgano del Partido Comunista
* Izquierda Revolucionaria
* los Colectivos de Jóvenes Comunistas
* Unión do Povo Galego
* Communist Party of Spain (Reconstituted) (Partido Comunista de Espana [reconstituido]
* Bloque Nacionalista Galego
* Communist Party of Sweden (Sveriges Kommunistiska Parti)
* Communist Party Marxist-Leninists (revolutionaries) of Sweden (Kommunistiska Partiet Marxist Leninisterna (revolutionärerna)--KPML(r))
* Revolutionary Communist Youth of Sweden (Revolutionär Kommunistisk Ungdom)
o Proletaren
* Workers Party of Switzerland (Parti Suisse du Travail-PST)
* Communist Party of Switzerland (Kommunistische Partei der Schweiz (Aufbauorganisation))
* Komunisti Subotice
* New Communist Party of Yugoslavia (Nova Komunisticka Partija Jugoslavije [NKPJ])
* Partija Rada (Workers Party of Yugoslavia)



ASIA I AUSTRALIA

* Communist Party of Australia
o The Guardian
o Australian Marxist Review
o Maritime Branch (Sydney) of the CP of Australia
* Communist Party of China
o Renmin Ribao (People's Daily)
o People's Daily (English version)
o China Daily
o China Internet Information Center
* Communist Ghadar Party of India
o Mazdoor Ekta Lehar (Hindi Fortnightly)
o People's Voice (English Fortnightly)
* Communist Party of India (CPI)
o New Age
* Communist Party of India--Marxist (CPI-M)
o People's Democracy (English)
o Ganashakti Newsmagazine
o Deshabhimani (Malayalam)
* Communist Party of India (Marxist-Leninist) (CPIML)
o Liberation
* Communist Party of Indonesia (Partai Komunis Indonesia)
* Communist Party of Iraq
* al-Tariq
* Worker Communist Party of Iraq
o AL- Nashra AL-Akhbariya
o Polemics of Worker-Communism
* Tudeh Party of Iran
* Communist Party of Iran
* Worker Communist Party of Iran
* Union of Iranian Communists (Sarbedaran)
* Workers Left Unity Party of Iran
* Revolutionary Labor Party of Iran
* Communist Party of Israel
o Al-Itahad
* HADASH: Democratic Front for Peace and Equality (Israel)
* Communist Party of Japan
o
o Articles in Japanese
o Articles in Spanish
o Articles in English
* Japan Communist Party (Action Faction) (Nihon Kysant [Kd-ha])
* Communist Party of Korea (Democratic Peoples' Republic of Korea)
o People's Korea
* Democratic People's Republic of Korea (Korean Friendship Association)
* The National Democratic Front of South Korea (NDFSK)
* Korea Youth Progress Party (KYPP)
* Communist Party of Lebanon
* Communist Party of Aotearoa (New Zealand)
* Socialist Party of Aotearoa (New Zealand): Gordon Watson Branch
* Communist Mazdoor Kissan Party, Pakistan (CMKP) [Communist Workers-Peasant Party]
* Palestianian Front for the Liberation of Palestine (PFLP)
* Palestinian People's Party
* Revolutionary Communist Party of Palestine (PCRP)
* Communist Party of the Philippines
* Communist Party of the Russian Federation (CPRF) (Kommunisticheskaya partiya Rossiskoi Federatsii)
o Pravda
* Russian Communist Workers’ Party (RKRP)
* Russian Party of Communists (RPC)
* All-union Communist Party of Bolsheviks (ACPB)
* Communist Party of Turkey (TKP) (Turkiye Komunist Partisi)
* (Ozgurluk) DHKP-C Revolutionary People's liberation Party-Front [Turkey]
* Kurdistan Workers Party (PKK) [Turkey]
* Communist Labor Party of Turkey/Leninist
* Turkiye Ihtilalci Komunistler Birligi (TiKB)
* Communist Workers Party of Turkey (Türkiye Komünist Isci Partisi, TKIP)
* Communist Party of Turkey (Türkiye Komünist Partisi) formerly The Party for Socialist Power (Sosyalist Ýktidar Partisi)
* Isçi Partisi (Workers Party of Turkey)
* Emegin Partisi (Party of Labour of Turkey)
* Devrímcí Sosyalíst Íscí Partísí (Revolutionary Socialist Workers Party of Turkey)
o Sosyalíst Íscí (Socialist Worker)
* Communist Party of the Ukraine
o Young Communist League Zaporizhzhe Region (Ukraine)
* Communist Party of Vietnam
o CPV Main Page (English)
o CPV Information Bulletin
o CPV Documents
o President Ho Chi Minh Biography page
o Socialist Republic of Vietnam

AFRIKA

* Workers' Party of Algeria (Parti des Travailleurs Algériens)
o Fraternité
* Communist Party of South Africa
o African Communist
o Umsebenzi
* Communist Party of Sudan (Al-Hizb al-Shuyu'i al-Sudani, HSS)
o Al-Maidan



CENTRALNA AMERIKA

* Communist Party of Cuba
o Granma Internacional
o CubaWeb
o Juventud Rebelde
o Prensa Latina (agencia informativa latinoamericana)
o ASSOCIAZIONE DI SOLIDARIET@ INTERNAZIONALISTA CON CUBA
* Communist Party of the Dominican Republic (el Partido Comunista [Marxista-Leninista] en la Republica Dominicana)
* Partido del Trabajo (Mexico)
* Partido de los Comunistas Mexicanos
* Partido de los Comunistas Mexicanos (new site)
* Partido Popular Socialista (Mexico)
o Combatiente
* Frente Zapatista de Liberación Nacional
o Ejército Zapatista de Liberación Nacional
* Puerto Rico
o Frente Socialista de Puerto Rico
o Taller de Formación Política
o Movimiento Socialista de Trabajadores (MST)
o Partido Revolucionario de los Trabajadores Puertorriquenos (PRTP)
o Unión de Juventudes Socialistas (UJS-MST)
o Bandera Roja

* Workers Party of Uruguay (Partido de los Trabajadores de Uruguay)

SJEVERNA AMERIKA

* Communist Party of Canada (Parti Communiste du Canada)
o People's Voice
o University of Toronto Communist Club
* Communist Party of Quebec (Le Parti Communiste du Québec--PCQ)
* Communist Party of Canada (Marxist-Leninist)
* Communist Party of the United States of America (CPUSA)
o Peoples' Weekly World
o Political Affairs

o Young Communist League USA
+ Dynamic magazine
+ Buffalo, NY YCL
+ Arkansas/Oklahoma District YCL
+ Brown University YCL
+ Newburyport, MA YCL
+ South Texas YCL
o Reference Center for Marxist Studies
o Changing America
o International Publishers (CPUSA Publishing House)
+ Southern California District, CPUSA
+ Connecticut Communist Party
+ Communist Party of the District of Columbia
+ Illinois Communist Party
+ Michigan District, Communist Party USA (Metro Detroit Club)
+ Massachusetts State Committee, CPUSA
# Newburyport, MA Communist Party (NBPT-CP)
+ Minnesota / Dakotas District
+ New York State Communist Party
+ Communist Party of North Carolina
+ Communist Party of Oregon
+ Washington State District, CPUSA
+ Corpus Christi, Texas CPUSA
* Freedom Road Socialist Organization (FRSO) [party organ: Fight Back]
* Freedom Road Socialist Organization (FRSO) [party organ: Freedom Road]
* League of Revolutionaries for a New America
* Marxist Worker Online
* Progressive Labor Party (PLP)
* Revolutionary Communist Party (RCP)
* Revolutionary Workers League
* Workers World (U.S.)
o Workers World News Service



JUŽNA AMERIKA



· Communist Party of Argentina (Partido Comunista de Argentina)

· Argentina Workers Party (Partido Obrero)

· Communist League of Argentina (Liga Comunista de Argentina)

· Workers' Power of Boliva (Poder Obrero de Bolivia)

· Partido Comunista do Brasil (Communist Party of Brazil)

* A Classe Operária

· Communist Party of Brazil (Partido Comunista Brasileiro)

· Partido Comunista de Chile/Communist Party of Chile (PCC)

* El Siglo

· Communist Party of Colombia (Partido Comunista Colombiano)

* Voz: La Verdad Del Pueblo

· Workers' Power of Colombia (Poder Obrero de Colombia)

· Communist Party of Equador (Partido Communista Marxista Leninista El Equador [PCMLE])

· Workers Party of Paraguay (Partido de los Trabajadores, PT)

* Juventud Socialista

· Communist Party of Peru

· Communist Party of Peru (Partido Comunista del Perú, Patria Roja)

· Communist Party of Uruguay (Partido Comunista del Uruguay)

· Workers Party of Uruguay (Tribuna de los Trabajadores es el srgano del PARTIDO DE LOS TRABAJADORES Uruguay)

Rasprava DS..SRS..uglavnom je ziva, i dobro placena...naoruzani diplomama i doktoratima, potpisanim od *profesora prestiznih univerziteta*..neki se pominju zbog toga i u stampi, u vlastitom corsokaku, danas pominju Broza, Kumrovec...ali nikako da donesu neku *kapitalnu* odluku, kao na primer...*izgradnja Djerdap III*..i slicno, nikako da izglasaju *tender* koridor 10, koridor 11...po kome su domace firme duzne da izgrade puteve i pruge *sa paznjom dobrog privrednika*....u tom istom zdanju...nekada davno *na brdovitom balkanu*...cuo se i glas, narodnog poslanika Uzickog prote Smiljanica..*pravoslavni krst nosim i molim se, petokrakom se dicim*.., prota nikada u zivotu nije bio u *Kumrovcu*, to mu nije smetalo da bude narodni a ne stranacki poslanik.

TV PRESSING: ALEKSANDAR SALE JOVANOVIĆ
Milka Canić, supervizor!

Gospođa Milka Canić definitivno jeste najveći fenomen srpske TV scene u poslednjih 30 godina. Žena koja se više puta pojavila na malim ekranima od Tadića i Krkobabića zajedno postala je sinonim za televizijsku taštinu praznine, ali i naslovna strana ultrarejtingovane „Slagalice", najgledanijeg srpskog kviza ikada.

Sinonim za preteranih vorholovskih pet sekundi slave i tako evo već pet vekova preslave.

Milkino „dobro veče" završilo je u junačkim pesmama, a njen kiselonasmejani lik čak i u reklami za jogurt. Postala je srpska TV Jovanka, prvi i poslednji mohikanac, sinonim za staloženost, mirnoću, odmerenost, ali i potpunu nepotrepštinu kojom nas je ova čuvena staramajka opčinila. Zvanično u statusu supervizora, ma šta to značilo, nezvanično nešto poput Mlakarovog kviska, talija emisije koja predstavlja jedan od četiri noseća stuba RTS giganta.

E, ovde bih prestao s hvalospevima, pa bih malo udario rekontru, jer se i najveći pijanci nekad probude iz delirijum tremensa. Molim da mi neko od nadležnih kvizadžija odgovori dokle misle da nenatapiranu bakutu drže onako izbečenu u prajmtajmu javnog servisa. Koliko još decenija? Jer mnogima i nije dobro veče! Ima li nade da Milka uskoro dobije neku sliku, gravirani sat, da snimi reklamu za PUPS i da posle 143 godine radnog staža jednom izgovori i „laku noć"? Da zaigra kod Radoša u „Selo gori", možda zavede Šojića? Pa, da nam za supervizora dovedu nekog novog, ne obavezno mlađeg, slađeg, ali vrcavijeg... Nekog ko ne živi u „danu mrmota". I ko ume da kaže još nešto. Pa da, uprkos gledanosti, nešto malo promene, umiju, začine...

Nemam ništa protiv Spasenije Cane, ali zaista ne znam čemu Milka služi... A uz to i ne radi!

*vlasnistvo gradjana srbije*..gledao sam *Zikinu dinastiju*...i sada gledam na *vlasnistvu gradjana srbije*, Ziku...*vlasnika*..* na kavi kod Mesica*...uf, uf, pu,pu,pu...*na kafi kod kneginje Ljubice*...mora da to ima neku *tajnu vezu*..sa postavljanjem *piketa* u Kumanovu, potpisivanjem sa NATO u Kumanovu, valjda je *izbeglicki kamp*, prevelik...pa nemoze da bude *Kraljevina Srbija*...a, i istrosena je, ne postoji ni po internim ni po externim pravilima...*Vizantijsko zuto*..pardon stalno lapsusi..*Vizantijsko plavo*...crveno ne valja, a i glomazno je...kod kneginje Ljubice se pila kahva tucana u avanu, nije bla doncafe, valjda je to neki *recept..predkumanovske srbije...*, da ne bude tesno...? sve patriote ( podzemnih srpskih zemalja) su *u svom posedu*...a njihovi potomci, *gradjani sveta, belog i zutog* sengena..nisu..*na svom posedu*...neki su prodali i svoje i tudje, neki sa zavezljajem ili najlon kesom, sve jedno..nasli su sbe i *sve svoje*...u kako rece Milosevic..*Srbija je tolika kolika je, takva kakva je*...Seselj, jedva ceka da se okupa u *svetom srpskom moru*..u Karlobagu, posle dugogodisnjih pregovora..i popije kafu kod kuma Vujice, pardon, Vujica nije iz *njihovog sela*, razne *komite*, cekaju *odsudni momenat*...da udare u NATO, kada dodje vreme, ne mislim na casopis vreme, do tada, posluzice i knezevina Srbija...sa.. *AP krug dvojke*...Dedinje ce da bude Distriht, a Ravna gora *kanton SPO*...ono jeste, da nije do Milvokija ni do Tokija...ali vazno je da nije *crveno*...i ako mnogo vece, mnogo bolje,......

Vreme lazi i prevare koje je *steklo pravo gradjanstva*, kontrarevolucionarnim pucem, prevratom. Totalna laz i prevara od samog naziva pa na dalje, kroz zakonska i druga akta. Prevara je da je u pitanju *5 oktobarska revolucija*, prevara je da su na vlasti *leve snage*, kao sto je prevara da je Srbija demokratska drzava i drustvo, koje je proklamovalo i sprovodi *radnik nema pravo na rad*.. U nizu prevara, imperijalisticke i okupatorske sluge, u nastavku prevarantskih naslova i naziva, rasparcavanje teritorije nazivaju *regionalizacija*..sto je u sustini kolonijalizacija, agresori i drzavni neprijatelji se bave *okoncanjem Prvog i Drugog svetskog rata* u Srbiji, u korist nekadasnjih i danasnjih okupatora Srbije. Da li je nekada *regionalizacija* Iraka bila *demokratska..?*, kada su iste snage, otcepile Kuvajt iz sastava Iraka, i pretvorile od njega kravu muzaru Engleske. Sve stranke, parlamentarne stranke imaju svoga ambasadora..iz neke zemlje, *gubernatora*...komunisti Srbije moraju ozbiljno da se pozabave ujedinjenjem svih komunista i levicara, ne radi kako to lazu *ideologije* nego spasavanje Srbije od nestajanja,.

Od Marksa preko neoliberalizma
pravo u - sunovrat!

Nikad nisam čitao Marksov Das Kapital. Znam ipak da u njemu postoji jedna ključna postavka pod imenom „višak vrednosti” koja objašnjava suštinu kapitala. Šta je po Marksu „višak vrednosti”? (Naravno - najkraće!; jer ko bi se mogao snaći u tom lavirintu od nekih 400 gusto štampanih stranica Das Kapital-a kad je oko jedne četvrtine posvećena „višku vrednosti”?!)

„Višak vrednosti” stvara i uvećava kapital
Šta je, dakle, višak vrednosti po mojoj najkraćoj (i laičkoj) interpretaciji? Pre svega, višak vrednosti nesvesno stvara radnička klasa. Kako nesvesno? - zapitaće neko. Radnička klasa stvara svesno delove ali ona u njih, u tom trenutku nevidljivo, ugrađuje imaginarne „delove” neophodne celini. Radnik je plaćen samo za fizičku obradu predmeta na kome radi i to minimalno, ali ne i za imaginarni - u tom trenutku još samo - pojam ili ideja koji je ugrađena u predmet njegovim znojem. Skup svih tih od radnika napravljenih predmeta i nesvesno ugrađenih imaginarnih pojmova, predstavlja celinu tj. finalni produkt. Tu se, međutim, dešava i tranzicija. Imaginarnost prestaje - pretvara se u „višak vrednosti” odnosno, kad se produkt proda, u kapital, koji je nesrazmerno veći od kapitala uloženog u fizičkoj obradi produkta plaćenoj radničkoj klasi. Dosledno, korisnik ove tranzicije nije radnička klasa već buržoazija.

Ostalo već znamo. Zbog očite karakteristike kapitala da samog sebe uvećava, buržoazija postaje sve bogatija i u manjem broju ruku, radnička klasa sve šira i siromašnija. Drugim rečima - reći će Karl Marks i Fridrih Engels u svom Komunističkom Manifestu - da buržoazija nesvesno „kopa” svoj sopstveni „grob” pošto će neizbežno jednoga dana morati biti srušena od uvek izrabljivane radničke klase.

Od kapitala iskovana je reč - kapitalizam...
Ovde se, međutim, ne završava priča o kapitalu. Naprotiv, ovo do sad je samo jedan njegov uvodni detalj. Njegove ambicije su mnogo šire i veće. I o njima je, u narednom tekstu, sada reč.

Iz imenice kapital izvedena je reč kapitalizam. To nikako ne znači isto. Kapital je bogatstvo, novac. Kapitalizam je političko-ekonomski poredak, a moguće, njegova jedina veza sa Marksovim komunizmom jeste ta što mu je kapitalizam odlučno protivan. Naime, komunizam hoće da ukine privatnu svojinu za račun društvene; osnova kapitalizma jeste, međutim, baš suprotno tj. privatna svojina, dok društvo samo treba da ostvari povoljne uslove da bi kapitalizam mogao da bukne u svoj svojoj punoći.

Za hrišćanstvo se zna da je u njemu i pre Hrista bilo hrišćana. Primer takvog jeste sveti Jovan Krstitelj. Slično je i sa kapitalizmom. I pre kapitalističkog sistema, postojali su neimenovani kapitalistički vernici. Zbog kratkoće, jer sanjaju o osnovnim idejama kapitalizma, nazvaću ih ideolozima.

Zagledaju ovi ideolozi Marksov „višak vrednosti” i kapital koji izrasta iz njega sa svih mogućih strana. Imaju pomućene pojmove o njima. Sviđa im se to što se kapital nesrazmerno uvećava u odnosu na investicije. I „višak vrednosti” ima svoju vrednost - osnova je kapital; ali i - košta! Idealno bi bilo kad bi on to bio bez tog balasta. Vide, naravno, da je to idealno stanje - nemogućnost i utopija... Rezignirano odmahuju rukom, ali ipak - zaključuju - na tom Marksovom projektu treba raditi, pod okriljem, naravno, isključivo privatne svojine, pa će se u hodu moguće ukazati nove mogućnosti da se koriguje neidealna strana „viška vrednosti”.

SAD kapitalizam stvara milionere
Tako je u Americi stvoren kapitalizam. Pokazao je on odmah veliki uspeh. Nicali su milioneri privatnici, ne baš kao trava, ali ipak ima ih mnogo; i broj im se stalno uvećava. Radnička klasa, ne kao u Marksovom komunizmu, ne samo da nije sve siromašnija već, naprotiv, sve je bogatija i sve je veća; jedan lavovski deo društva i nema većih ambicija već da permanentno ostane na nivou radničke klase - da ima svoju kuću i pokućanstvo, svoj automobil, svoju porodicu, svoju sigurnost i, naravno, svoju slobodu koju on, radnik i njegova porodica, mogu da koriste za svoja razna uživanja. Uopšteno govoreći, kao jedan očevidan rezultat kapitalizma kao sistema, celo američko društvo u proseku doživljava jedan bogatiji i idiličniji život nego što on postoji igde u svetu.

„Dogme” proizašle iz religije kapitalizma
Iz te činjenice već su napred pomenuti ideolozi kapitalizma - jer su budno pratili njegovo ostvarenje u životu - načinili nekoliko „dogmi” svoje kapitalističke vere. Tržište mora biti slobodno jer samo slobodna igra privatnog interesa nepogrešno oblikuje finansijsko-ekonomsko stanje celog društva; usled toga (1) ono mora biti u privatnim rukama; (2) banke, pogotovo; i (3) funkcija države: (a) nikakve ingerencije u (1); (b) minimalne, ako uopšte, u (2) i (v) jedina funkcija države jeste što ona stvara zakone i pravni sistem koji garantuju i sprovode ugovore - legalizuje ih - sklopljene na tržištu.

Sa malo mašte postaje jasno da su ove „dogme” osnova jednog oblika kapitalizma koji je poznatiji pod imenom - neoliberalizm. Sve u svemu, gornji ideolozi zadovoljni su neoliberalizmom, mada ih ozbiljno opterećuje činjenica da su investicije u kapitalističkom „višku vrednosti” nesrazmerno velike, budući da je američko društvo nesrazmerno bogatije od onog Marksovog. Oni čak i vide da je problem u „gold standardu” po kome svaki dolar u saobraćuju (opticaju) mora da ima pokriće u zlatu, pa usled toga, dolar ne zavisi od tržišta, s rezultatom da i samo tržište nije potpuno slobodno da bi neoliberalizam dobio svoj pun zamah. „Zlatan standard” jeste, međutim, ingerencija države, i tu se bar sad ništa ne može učiniti. Ali, nadaju se, ukazaće se prilika da se i tu stvari izmene.

Čarobni SAD „državni dug” - primer za ugled!
Dolazi Drugi svetski rat. Amerika je u njemu. Rat, pak, košta strahovito mnogo, specijalno u dolarima sa zlatnim pokrićem - iščezavaju oni mnogo brže nego što su postojeće zalihe zlata. Nemajući kud, država je bila prinuđena da se posluži jednom u stvari obmanom pod imenom „državni dug”.

Naime, država zajmi novac od banaka na račun budućih generacija i stvara odnosno bolje - štampa obveznice (bondove) u vrednosti od $25, 50, 100. To je praktično samo jedna teoretska obaveza države; u stvari stvarnog pokrića za tu emisiju hartija od vrednosti, nema - obmana, dakle. Računa se s tim da bondovi putem interesa svoju nominalnu vrednost dostignu za 5,10 ili 20 godina. Ove (bondove) banke prodaju građanima odnosno investitorima koje ovi plaćaju respektivno, recimo, prilikom kupovine, $10, 20, 40. Taj sistem finansiranja rata je uspevao koje zbog patriotizma koje zbog zamašnog investitorskog profita u zlatnim dolarima (ulog od $10 doneo je za 5 godina još $15, odnosno 8% godišnje; ukupno $25). SAD su iz Drugog svetskog rata izašle sa „državnim dugom” od oko 1 trilion dolara (1 trilion je: 1.000 milijardi ili 1 plus 12 nula ili 10 pomnoženo 12 puta sa samim sobom).

Uzlet do neiscrpnog i beskrajnog kapitala
Već pomenuti ideolozi odnosno vernici kapitalizma su oduševljeni. Primer finansiranja Drugog svetskog rata dao im je ideju kako osloboditi Marksov „višak vrednosti” od neizbežnih - inače u kapitalističkom sistemu realno gledano - vrlo opterećujućih troškova.

Trebalo bi, kao prvo, ukinuti dolarov „gold standard”. Zameniti ga, kao pokriće novog dolara, neodređenim izrazima „rad” ili „proizvodnja” s rezultatom da se sve (čak i „proizvodnja”, recimo, socijalne, političke ili ekonomske „magle” - konkretno, reklama) može podvući pod „rad”. Uostalom, šta je i sam „gold standard”? Objektivno - ništa!; jedna velika obmana; on je samo jedna navika, jedna konvencija, ljudska neka vera da u zlatu ima vrednosti.

Znači, kao dva, takvu veru trebalo bi preneti na novi dolar. Kako? Ako ljudi, građani za svoj „rad” budu regularno primali svoje plate, bez obzira odakle dolar dolazio - od interesa, dividendi, berzanskih manipulacija, „rada” ili rada - i za njega uvek može da kupe za sebe hranu, auto i sve druge ljudske potrepštine, onda je za njih svejedno da li iza takvog dolara postoji „gold standard” ili je on štampan tj. bez stvarnog pokrića.

Kao treće, neophodno je - da bi tržište kao stvarni regulator društvenog, ekonomsko-finansijskog sistema stvarno bilo slobodno - sa države preneti na banke rukovođenje finansijskim sistemom.

Što su ideolozi kapitalizma namislili, to je uskoro, po II svetskom ratu, u SAD i ostvareno. Gold standard je napušten; iza njega je ostao onaj sa „radom” kao pokrićem; na njega je već pomenutom tehnikom preneta ista ona vera koja je stajala iza napuštenog zlatnog standarda. SAD država je predala u ruke glavnog njujorškog bankara ceo finansijski (i ekonomski) sistem. S tim što SAD predsednik, obavezno imenuje ovog bankara za glavnog čoveka tzv. Federalnog rezervnog sistema (FZS, poznatije FED) sa ciljem da se obmane narod da je FZS državna ustanova, mada stvarno nije.

Vera u neoliberalizm na vrhuncu, ali i sumnje...
I tako je neokapitalizam doživeo svoje najslavnije dane. O milionerima pod neokapitalizmom ne vredi više ni govoriti jer je gotovo cela „srednja klasa” milionerska; a milijardere teško je sad čak i kompjuterski pobrojati.

Kao u Marskovo vreme buržoazija, neoliberalizam jeste jedini korisnik ali sad - za razliku od Marksa - besplatnog „viška vrednosti”. Ali i sam „višak vrednosti” nije više kao Marksov - produkt manuelnog rada radničke klase. On je bezgranično proširen iza njega stoji svaki „rad” od proizvodnje laži (čitaj - reklame) do stvaranja „novca” bez ikakvog pokrića.

Ovakav „novac” banke stvaraju od interesa koji one ubiraju od investitora, od prezaduženih najširih narodnih masa putem tzv. kreditnih karata ili kupovine kuća; njega preobilnije nego banke stvaraju takođe dividende proizašle iz berzanskih manipulacija. Najveći, pak, deo tog „novca” otpada na razne opet manipulacije koje se obavljaju s „državnim dugom”, koji je danas dostigao nezavidnu sumu od oko $11 triliona. Sve u svemu ogromna je produkcija štampanih (lažnih) dolara.

Pomenuta činjenica poplave milijardera jeste, međutim - za one koji hoće to da vide - jedan nepogrešan „signal” da sa skoro neograničenim „kapitalom” stvorenim u neoliberalizmu, nešto nije u redu. Postaje jasnije šta nije u redu, ako se prisetimo, da je dolar umanjio svoju vrednost bar za deset puta, za poslednjih četrdeset godina. Jedan moj lični primer neka posluži kao ilustracija. Moja početna inženjerska plata, bila je oko šest hiljada; početna plata mog unuka koji je isto inženjer jeste $65.000.

Milijarderi vode neoliberalizam u - smrt!
Sa malo pak mašte, „milijarderi” iz neoliberalizma odveli su svet direktno u ekonomsko-finansijsku katastrofu, koja ga je zadesila brutalno, neočekivano i totalno negde oko ili neposredno posle gruzijske krize, najkasnije početkom septembra prošle, 2008. godine.

Već smo se napred susreli sa Marksovom buržoazijom koja je u neobuzdanoj trci za kapitalom „kopala” svoj sopstveni „grob”; u takvoj jednoj trci za svojim „kapitalom” neceremonijalno je sahranjen i neoliberalizam. Ne, pak, kao sa buržoazijom onom Marksovom koju je trebalo da sahrani proleterska revolucija, neoliberalizam se urušio sam od sebe, pod teretom lažnog kapitala - štampanog novca - u odnosu na onaj pravi. U SAD se htelo prividom stvarnog novca - dakle obmanom - učestvovati u stvarnom životu i to aktivno kroz ratove da bi se stvorio jednopolarni sistem moći u svetu koji bi bio pod neoliberalističkom imperijalistočkom šapom.

Obamino „čudo” - „vaskrs neoliberalizma“?
Siromah predsednik SAD Barak Obama, otpočeo je svoje predsednikovanje - možda i namerno!? - u sred ove krize. Video je da je „vrag odneo šalu”, pa je svu svoju ogromnu energiju upregao u posao „povampirenja” neoliberalizma. I to sredstvima koje neoliberalizam izričito zabranjuje. Naime, država miliradama dolara pozajmljenih iz državnog duga „sanira” banke, automobilsku industriju ili bankrotirana multi-nacionalna preduzeća. Do sad je Obama uložio u ove poduhvate oko $3 triliona naravno iz „kase” državnog duga. Dok još obavi reformu zdravstvenog sistema, što je već u toku, iz te inače prazne kase će verovatno izčiliti još bar jedno $2 triliona. Ukupni državni dug bi tako narastao do dodatno pogibeljnih $16 triliona. Već sama ta činjenica ukazuje da se požar ne gasi benzinom; u konkretnom slučaju, benzin je štampani novac koji je krizu (požar) i izazvao.

Veći, međutim, ”benzin” i od samog benzina krije se u jednoj čisto psihološkoj činjenici po kojoj je neoliberalizam svojim neslavnim padom ubio u ljudima veru u njegovu osnovnu postavku da se može živeti - i to bogato! - na lažnom kapitalu. Ako bi Obama ipak vaskrsao neoliberalizam - to bi bilo „čudo nad čudima”. Čudo bi bilo i ako bi mu uspelo, da žilavi neoliberalizam preživi u nekoj formi do sledeće velike - „cunami” - krize koja će biti i njegov neminovan kraj.

N. Ljotić

Dva činioca robe: upotrebna vrednost i vrednost (supstancija vrednosti i veličina vrednosti)

Bogatstvo društava u kojima vlada kapitalistički način proizvodnje ispoljava se kao ogromna zbirka roba, pojedinačna roba kao njegov osnovni oblik. Zbog toga će naše istraživanje početi analizom robe.

Roba je pre svega spoljašnji predmet, stvar koja svojim svojstvima zadovoljava ljudske potrebe ma koje vrste. Svejedno je kakve su prirode ove potrebe, npr. potiču li iz stomaka ili iz fantazije. Tu se ne postavlja ni pitanje kako stvar zadovoljava potrebu ljudi, da li neposredno, kao sredstvo za život, tj. kao predmet potrošnje, ili posredno, kao sredstvo za proizvodnju.

Svaka korisna stvar, kao železo, hartija, itd., može se posmatrati s dve tačke gledišta: po kvalitetu i po kvantitetu. Svaka takva stvar celina je mnogih svojstava, te se može iskorišćavati sa raznih strana. Otkrivati te razne korisne strane, a time i raznolike načine za upotrebljavanje stvari, istorijski je čin. Tako je i sa pronalaženjem društvenih mera za kvantitet korisnih stvari. Različnost robnih mera potiče iz različite prirode predmeta koje treba meriti, a delom iz sporazuma.

Korisnost neke stvari čini tu stvar upotrebnom vrednošću. Ali, ta korisnost ne lebdi u vazduhu. Uslovljena svojstvima samog robnog tela, ona bez njega ne postoji. Zbog toga je samo robno telo, kao železo, pšenica, dijamant, itd., upotrebna vrednost ili dobro. Ovaj karakter stvari ne zavisi od toga da li prisvajanje njenih upotrebnih svojstava staje čoveka mnogo ili malo rada. Kad posmatramo upotrebne vrednosti, vazda pretpostavljamo njihovu kvantitativnu određenost, kao: tuce časovnika, aršin platna, tona železa, itd. Upotrebne vrednosti roba čine građu posebne naučne grane - poznavanja robe. Upotrebna vrednost ostvaruje se samo upotrebom ili trošenjem. Upotrebne vrednosti čine materijalnu sadržinu bogatstva ma kakav mu bio društveni oblik. U društvenom obliku koji mi imamo da istražimo one se ispoljavaju i kao materijalni nosioci razmenske vrednosti.

Razmenska vrednost ispoljava se pre svega kao kvantitativni odnos, kao srazmera u kojoj se upotrebne vrednosti jedne vrste razmenjuju za upotrebne vrednosti druge vrste, a to je odnos koji se stalno menja sa vremenom i mestom. Otud razmenska vrednost izgleda nešto slučajno i čisto relativno, nekakva robi unutrašnja, imanentna razmenska vrednost (valeur intrinseque), izgleda, dakle contradictio in adjecto. Razmotrimo stvar bliže.

Neka roba, npr. 1 kvarter pšenice, razmenjuje se za x masti za obuću, ili za y svile, ili za z zlata itd., jednom reči za druge robe u najrazličitijim srazmerama. Pešnica ima, dakle, raznolike razmenske vrednosti, a ne samo jednu jedinu. Ali pošto x masti za obuću, a isto tako y svile, isto tako z zlata itd. jesu razmenska vrednost jednog kvartera pšenice, to i x masti za obuću, y svile, z zlata itd., moraju biti među sobom razmenljive ili po veličini jednake razmenske vrednosti. Iz ovoga izlazi prvo: važeće razmenske vrednosti jedne iste robe izražavaju nešto jednako. A drugo: razmenska vrednost može uopšte biti samo način izražavanja, "pojavni oblik" neke sadržine koja se od nje dade razlikovati.

Uzmimo zatim dve robe, npr. pšenicu i železo. Ma u kom se odnosu vršila njihova razmena, on se uvek može prikazati jednačinom u kojoj se data količina pšenice izjednačuje s nekom količinom železa; npr. 1 kvarter pšeinice = a centi železa. Šta nam ova jednačina kazuje? Da u dvema različitim stvarima, u 1 kvarteru pšenice kao i u a centi železa, postoji nešto zajedničko iste veličine. A to znači da su obe jednake nečem trećem što samo sobom nije ni jedno ni drugo. Mora, dakle, biti mogućno da se i jedno i drugo, ukoliko su razmenske vrednosti, svede na to treće.

Ilustrovaćemo ovo jednim prostim primerom iz geometrije. Da bi se odredile i uporedile površine svih pravolinijskih likova, rastavljaju se ovi na trouglove. Sam trougao svodi se na izraz koji je sasvim različan od njegova vidljiva lika - na polovinu proizvoda njegove osnove i visine. Isto tako se razmenske vrednosti roba imaju svesti na nešto zajedničko, od čega one predstavljaju veću ili manju količinu.
To zajedničko ne može da bude neko geometrijsko, fizičko, hemijsko ili neko drugo prirodno svojstvo roba. Uopšte, njihove telesne osobine dolaze u obzir samo ukoliko ih čine upotrebljivima, dakle upotrebnim vrednostima. Ali, sa druge strane, baš je apstrahovanje od njihovih upoterbnih vrednosti ono što očigledno karakteriše odnos razmene roba. U okviru njega valja jedna upotrebna vrednost tačno koliko i svaka druga, samo ako je ima u pravoj srazmeri. Ili, kako veli stari Barbon:

"Ova vrsta robe dobra je koliko i ona ako joj je razmenska vrednost iste veličine. Niti postoji razlika, niti ima mogućnosti da se razlikuju stvari koje imaju razmensku vrednost jednake veličine."

Kao upotrebne vrednosti robe su u prvom redu različnog kvaliteta, a kao razmenske vrednosti mogu biti jedino različnog kvantiteta, prema tome ne sadrže ni atoma upotrebne vrednosti.

Ako sad ostavimo po strani upotrebnu vrednost robnih tela, onda im ostaje još samo jedno svojstvo: da su proizvodi rada. Ali nam se i proizvod rada već u ruci izmenio. Apstrahujemo li njegovu upotrebnu vrednost, mi smo apstrahovali i njegove telesne sastavne delove i oblike koji ga čine upotrebnom vrednošću. Sad on više nije ni sto, ni kuća, ni pređa ni ikoja druga korisna stvar. Sva njegova čulna svojstva izgubila su se. Sad on više nije ni proizvod stolarskog, ni građevinarskog, ni prelačkog ni ikojeg drugog određenog proizvodnog rada. Iščezne li korisni karakter proizvoda rada, iščeznuo je i korisni karakter radova koje oni predstavljaju, izgubili su se, dakle, i različiti konkretni oblici tih radova, ne razlikuju se više, već su svi skupa svedeni na jednak ljudski rad, na apstraktni ljudski rad.

Da vidimo sad šta je ostalo od proizvoda rada. Jedino što je od njih preostalo jeste ista avetinjska predmetnost, prosta grušavina bezrazličnog ljudskog rada, tj. utroška ljudske radne snage bez obzira na oblik njenog trošenja. Te stvari predstavljaju još samo to da je na njihovo proizvođenje utrošena ljudska radna snaga, da je u njima nagomilan ljudski rad. Kao kristali ove društvene supstancije, koja im je zajednička, one su vrednosti - robne vrednosti.

U samom odnosu razmene javila nam se razmenska vrednost roba kao nešto potpuno nezavisno od njihovih upotrebnih vrednosti. Ako sad stvarno apstrahujemo upotrebnu vrednost proizvoda rada, dobićemo njihovu vrednost kako smo je maločas odredili. Prema tome, ono zajedničko što se pokazuje u odnosu razmene ili u razmenskoj vrednosti robe jeste njena vrednost. Dalji tok istraživanja vratiće nas na razmensku vrednost kao na nužni način izražavanja, odnosno pojavni oblik robne vrednosti, koju najpre ipak moramo posmatrati nezavisno od tog oblika.

Neka upotrebna vrednost ili dobro ima, dakle, vrednost samo zato što je u njoj (odnosno u njemu) opredmećen ili materijalizovan apstraktni ljudski rad. Pa kako da se meri veličina njene (odnosno njegove) vrednosti? Količinom "supstancije koja stvara vrednost" a koja se sadrži u njoj (odnosno njemu) - količinom rada. Sama količina rada meri se njegovim vremenskim trajanjem, a radno vreme opet ima svoje merilo u određenim delovima vremena, kao što su čas, dan itd.

Pošto količina rada utrošenog za vreme proizvođenja neke robe određuje njenu vrednost, mogli bi izgledati da roba nekog proizvođača ima utoliko veću vrednost ukoliko je on lenji i neumešniji, jer mu je zbog toga potrebno više vremena za njenu izradu. Ali rad koji sačinjava supstanciju vrednosti jednak je ljudski rad, utrošak je iste ljudske radne snage. Ukupna društvena radna snaga koja se ispoljava u vrednostima robnog sveta važi ovde kao jedna ista ljudska radna snaga, iako se sastoji iz nebrojenih individualnih radnih snaga. Svaka od ovih individualnih radnih snaga ista je ljudska radna snaga kao i svaka druga ukoliko ima karakter jedne društvene prosečne radne snage, ukoliko deluje kao takva društvena prosečna radna snaga, pa, dakle, i ukoliko joj za proizvođenje izvesne robe treba samo prosečno, potrebno, ili društveno potrebno radno vreme. Društveno potrebno radno vreme koje se iziskuje da bi se, uz postojeće društveno-normalne uslove proizvodnje i uz prosečni društveni stupanj umešnosti i intenzivnosti rada, izradila koja bilo upotrebna vrednost. Na primer, posle uvođenja pranog razboja u Engleskoj bilo je dovoljno možda upola manje rada nego ranije da se data količnina pređe pretvori u tkaninu. Stvarno, engleskom ručnom tkaču trebalo je za ovo pretvaranje i sad isto onoliko radnog vremena koliko i ranije, samo što je sada proizvod njegovog individualnog radnog časa predstavljao tek polovinu društvenog radnog časa i pao je zbog toga na polovinu svoje ranije vrednosti.

Prema tome, veličinu vrednosti neke upotrebne vrednosti određuje samo količina društveno potrebnog rada ili radno vreme koje je društveno potrebno za njenu izradu. Pojedina roba važi ovde uopšte kao prosečni primerak svoje vrste. Robe koje sadrže podjednako velike količine rada, ili koje se mogu izraditi za isto radno vreme, imaju zbog toga i vrednost iste veličine. Vrednost jedne robe odnosi se prema vrednosti svake druge robe kao radno vreme potrebno za proizvodnju druge. "Kao vrednosti, sve su robe samo određene mere zgrušanog radnog rvemena."

Zbog toga bi veličina vrednosti neke robe bila postojana, stalno jednaka, kad bi radno vreme potrebno za njeno proizvođenje ostalo stalno jednako. Ali se ovo poslednje menja sa svakom promenom u proizvodnoj snazi rada. Proizvodnu snagu rada određuju razne okolnosti, između ostalog prosečni stupanj umešnosti radnika, stupanj razvitka nauke i njezine tehnološke primenjivosti, društvena kombinacija procesa proizvodnje, obim i delotvornost sredstava za proizvodnju i prirodni uslovi. Na primer, ista količina rada predstaviće se pri povoljnoj žetvi u 8 bušela pšenice, pri nepovoljnoj samo u 4. Ista količina rada daje više metala u bogatim, manje u siromašnim rudnicima itd. Dijamanti se retko nalaze u Zemljinoj kori i stoga njihovo nalaženje staje prosečno mnogo radnog vremena. Iz ovoga izlazi da oni u malenom obimu predstavljaju mnogo rada. Jacob sumnja da je zlato ikad isplatilo svoju punu vrednost. Još više to važi za dijamante. Po Eschwegeu, ukupna osamdesetogodišnja eksploatacija brazilskih dijamantskih polja nije bila 1823. još dostigla cenu prosečnog proizvoda što su ga davale brazilske plantaže šećera i kafe za osamnaest meseci, mada je predstavljala mnogo više rada, dakle i više vrednosti. Da su rudnici bogatiji, ista bi se količina rada predstavila u više dijamanata i njihova vrednost bi pala. Uzmogne li se ugalj s malo rada pretvarati u dijamant, može njegova vrednost pasti ispod vrednosti cigle. Uopšte uzev: što je veća proizvodna snaga rada, to se manje radnog vremena zahteva za izradu nekog artikla, to je manja masa rada kristalisana u njemu, to je manja njegova vrednost. Dakle, veličina vrednosti neke robe menja se upravno prema količini, a obrnuto prema proizvodnoj snazi rada koji se u njoj ostvaruje.

Neka stvar može biti upotrebna vrednost, a da ne bude vrednost. To je onda kad se njena korist po ljude ne postiže radom. Takvi su vaduh, neobrađivano tlo, prirodne livade, drvo što divlje raste itd. Neka stvar može biti korisna i proizvod ljudskog rada, a da ne bude roba. Ko svojim proizvodom zadovoljava sopstvenu potrebu, stvara, doduše, upotrebnu vrednost, ali ne i robu. Da bi proizvodio robu, mora proizvoditi ne samo upotrebnu vrednost, već upotrebnu vrednost za druge, društvenu upotrebnu vrednost. {I ne samo prosto za druge. U srednjem veku seljak je proizvodio žito za danak feudalnom gospodaru i žito za desetak popu. Ali ni žito za danak, ni žito za desetak nisu postali roba zato što su proizvođeni za druge. Da postane robom, proizvod se mora razmenom preneti na drugo lice kome će služiti kao upotrebna vrednost.} Naposletku, nikakva stvar ne može da bued vrednost ako nije predmet za upotrebu. Bude li nekorisna, onda je nekoristan i rad sadržan u njoj, ne važi kao rad, pa stoga ne stvara ni vrednost.

Prvi korak, prve kontrarevolucije bio je ukidanje SDK...pocela je *igranka bez prestanka*...prvi korak druge kontrarevolucije.*5 oktobarske* usledio je po preuzimanju vlasti, u holu nekada Svezne skupstine..*revolucionar i antidrzavni element*, osnivac crvenog univerziteta Karl Marks...Dragoljub Micunovic izjavi...* vi ste to sve lepo sacuvali, sada cemo mi to sve da prodamo*...ocigledno, na njemu nije bi sproveden tretman na Golom otoku, on je izgleda tamo bio *sluzbeno*....
Danas, odeljak *evropske soc internacionale* najavljuje poskupljenje monoplske robe i usluga...gorivo, telefon, kablovska....propraceno izjavom premijera, da drzava mora da pomogne i stiti dinar. Pa, sta je to drzava radila do sada..? nije stitila nego napadala nacionalnu valutu ? imaju li pravo gradjani da ostvare uvid u rashode...pomenutih monopola...da li poskupljenjem treba pokriti lopovluk, nesavesno poslovanje, javasluk...visoke zarade, profite...ili je bolje od poskupljenja, skinuti plate na minimalac, ukinuti kojekakve repreentacije i przentcije, placanje kojekkvih reklama po medijima..jer po rezultatima vidimo da se ne isplati...*samo s losa roba reklamira* stara je poruka cesatorima o reklame.

KO jednom slaže, drugi put mu se ne veruje. Da nisu prvi put lagali, drugi put se ne bi događalo ono što se događa. Gotovo je sigurno da bi srpska drama bila mnogo blaža da Bernar Kušner nije formirao tzv. Zaštitni kosovski korpus, u koji su se udomili mnogi teroristi OVK i okorele ubice, kojima je povereno da brinu o bezbednosti Srba. Zar bi bilo ko ozbiljan na ovom belom svetu mogao poverovati da će nekadašnji i sadašnji zakleti dželati Srba zaštititi svoje žrtve.
Komandant NATO Vesli Klark, za vrema boravka u Prištini, sredinom septembra (1999) optužio je Srbe rekavši da oni destabilizuju mir u Pokrajini?! Klark je odbacio optužbe Srba o bezakonju i haosu u Pokrajini posle dolaska Kfora i optužio Srbe da podrivaju bezbednost na Kosovu i Metohiji i da to čine zlonamerno.
Vrhunski cinizam, kakav dolikuje visokonemoralnim ljudima. Pa gde su Srbi…
Šiptarski teroristi sprečavaju na čitavom Kosovu i Metohiji da se izvrše obdukcije ubijenih Srba u mnogobrojnim masovnim grobnicama. Međunarodna misija i Kfor, koji znaju za zločine od kada su stigli u Pokrajinu, pokazuju naklonost prema samovolji terorista.
Sutradan, pošto je Vesli Klark izrekao svojevrsnu budalaštinu, kakva dolikuje šiptarskim plaćenicima, u Prištini je počinjen još jedan težak zločin.
SUDIJA Vrhovnog suda Kosova i Metohije i predsednik Okružnog suda u Gnjilanu Dušan Cvetković (63) zverski je ubijen u svom stanu u centru Prištine, 15. septembra 1999. godine. Istovremeno su šiptarski teroristi pucali u glavu Dušanovom sinu Branislavu (39), koji je preživeo, ali je preminuo aprila 2006. godine, od metka koji je ostao u lobanji. Supruga i majka Cveta nije povređena, ali je doživela težak šok zbog porodične tragedije i od tog šoka se nije oporavila do svoje smrti, 2004. godine.
Masovni i bezobzirni zločini nad Srbima, izazvali su oštru reakciju šiptarskog intelektualca i vlasnika lista "Koha ditore" Vetona Suroija: "Mene je sramota kako kosmetski Albanci čine monstruozne zločine nad Srbima. Organizovano i sistematsko zastrašivanje Srba predstavlja fašističko ponašanje. Svi oni koji misle da će nasilje prestati čim sa Kosova bude proteran i poslednji Srbin, žive u iluziji, jer će se nasilje tada preneti na Albance."
Veliki je podvig tako nešto pomisliti, a ne izgovoriti u osinjaku terorista. Da su Vetona Suroja podržala makar još petorica uticajnih i uglednih kosmetskih zvaničnika, verovatno bi zločini nad Srbima prestali.
Bernard Kušner ja brzo odustao od svojih obećanja koje je dao kada je preuzeo civilnu misiju i potpuno se svrstao na stranu šiptarskih separatista. Toliko je to bilo očigledno da je počelo da smeta i onima koji su ga poslali u "crnu rupu Balkana" da bar malo osvetli perspektivu preostalim Srbima i sve učini da se vrate proterani u svoje domove. Kušnera je to najmanje interesovalo. Bilo mu je važno do formira paralelne organe vlasti i da pomogne šiptarskim separatistima da ostvare etnički čisto Kosovo i Metohiju, proglase nezavisnost i priključe se "velikoj Albaniji.
Pripadnik naroda koji je mnogo propatio i nad kojim je izvršen genocid Jevrejka Paula Levi, pismeno se obratila Bernaru Kušneru:
"Šta vas je navelo da izdašno stojite na strani šiptarskih ekstremista u njihovim genocidnim delima? Znate vi vrlo dobro da to nije osveta, jer Srbi kroz vekove takva zverstva nisu radili. To najbolje potvrđuju navodne šiptarske grobice, za kojima već pet meseci tragate, a njih nigde nema, po je već celom svetu jasno da za svoju agresiju nemate opravdanja. Mi Jevreji Jugoslavije stidimo se vaših postupaka i na primedbu da su uz Klintona svi Jevreji bolno se pravdamo da oni već odavno nisu Jevreji. Zato Vas sve savetujemo, ako već nije kasno - da se okanete i odmah izađete iz tog zverskog Danteovog pakla. Jedno govoriti, a suprotno raditi, to ne dolikuje časnom Jevrejinu."
Kušner je poreklom Jevrej. A da li je, makar za trenutak, pocrveneo od stida - ostaće tajna.
Bombaški napad, kao u Bejrutu, izveden je na pijaci u selu Bresju u vreme kad je bilo prisutno više stotina Srba. Šiptarski teroristi su bacili bombe od kojih su na licu mesta poginuli Živorad Stepić i Živojin Trajković, a 41 lice je lakše i teže povređeno, među kojima su najteže prošli Divna Gligorijević, Slobodenka Nikolić i Svetozar Arsić.
Kada su prisutni Srbi reagovali zbog ravnodušnog ponašanja vojnika Kfora, ovi su, umesto da usmere oružje prema teroristima, nasrnuli no goloruki narod i tom prilikom povredili Sinišu Veličkovića i Ratomira Maksimovića.
KAKVE su prilike u Pokrajini, najbolje dokazuje "pobednička parada" jedinica OVK, koje pod punom ratnom opremom marširaju ulicama Prištine, a na obližnjem stadionu održavao se skup građana. Kfor to mirno posmatra, a odavno je obećao da će teroristi OVK biti razoružani. A oni… Vladislav Jovanović, šef misije u UN, rekao je da je razoružavanje OVK obična farsa i da će oni sačuvati svoje moderno oružje u svojim tajnim skloništima. Otvoreno je rekao da se NATO i Ujedinjene nacije zalažu za nezavisno Kosovo i Metohiju.
Jedan od malobrojnih Srba koji je bio u rukovodećim strukturama u Pokrajini, a ostao je u svom domu u Čaglavici, Momčilo Trajković, često je imao verbalne sukobe sa Bernarom Kušnerom i oponirao mu: "Na Kosovu i Metohiji danas ne funkcioniše nijedna multietnička institucija, a Srbi su praktično proterani iz svih multietničkih sredina i saterani u rezervate i geta. Nema uslova za povratak prognanih Srba, dok se proterivanje preostalog stanovništva nastavlja."
I ne samo da se nastavljaju progoni preostalih Srba već se raznose i nekadašnje fabrike koje su izgrađene pre svega novcem Republike Srbije. Mnoge proizvodne trake već su prebačene preko granice, u susednu Albaniju. Pećka pivara ostala je bez nove proizvodne linije, ista sudbina zadesila je Fabriku rezervnih delova "Crvena zastava" i Fabriku bicikla. Potpuno je opljačkana fabrika motora i deo mašina prebačen u Albaniju, gde su završile i mnoge mašine iz fabrike za preradu drveta u Dečanina i mašine "Bambija" iz Đakovice…

ZLOČIN ZA ZLOČINOM

KRAJEM oktobra (1999) na putu od Peći prema Rožaju, oko 1.500 šiptarskih terorista, presreli su konvoj iz Orahovca i Velike Hoče u kojem je bilo 117 duša, među njima i desetoro dece. Konvoj je organizovao UNHCR, obezbeđivali su ga italijanski vojnici iz sastava Kfora. Ubijena su četiri Srbina, lakše je povređeno 35 lica, koja su italijanski vojnici zadržali u svojoj bazi u Peći. Tom prilikom je zapaljeno 14 vozila.
Predstavnici SRJ uložili su protest Savetu bazbednosti UN i izneli sumnju da su teroristi bili u dosluhu sa misijom Ujedinjenih nacija.
Nije se smirilo uzbuđenje preostalih Srba zbog brutalnog napada kod Peći, a šiptarski teroristi su počinili novi zločin, u selu Novo Rujce kod Lipljana. Dok je grupa srpskih mladića igrala fudbal, šiptarski teroristi su zasuli granatama fudbalsko igralište. Ranjeni su Zlatko Smiljić, Aleksandar Milkić i Ivica Talić. Povređeni mladići su prebačeni u rusku bolnicu u selu Bresje kod Kosova Polja, u kojoj su mnogi ranjeni i bolesni Srbi tražili i dobijali lekarsku pomoć.

B92 Info Vesti Politika
Kušner za B92: Dijalog sa Kosovom
1. mart 2010. | 12:42 | Izvor: B92
Beograd -- U ekskluzivnom intervjuu za B92 Bernar Kušner je izjavio da odnosi sa Kosovom treba da budu jednostavniji, na prijateljskoj osnovi.

Bernar Kušner (Tanjug)
Bernar Kušner (Tanjug)
Ti odnosi moraju da budu manje zategnuti jer će to olakšati budućnost Srbije u EU, kaže on. "Predsednik Sarkozi i ja ne tražimo od Srbije da prizna Kosovo već tražimo da započne proces dijaloga, angažovanja, opuštanja, normalizacije odnosa", objašnjava Kušner.

"Mnogo je ljudi među 27 članica koji se ne slažu sa novim proširivanjem Unije. Uostalom već smo stekli iskustvo sa jednom podeljenom zemljom, Kiprom, i nismo spremni da to ponovimo. Ne kažem da postoji uslovljavanje ili preduslov rešite problem Kosova, a na Kosovu rešite problem sa Srbijom, ne, već već atmosfera koja će, jednom kada postanete član Evropske unije, omogućiti da se sve reguliše“, rekao je Kušner za B92.

Od 18 i 30 u našim Vestima možete pogledati ekskluzivni intervju sa francuskim ministrom spoljnih poslova.

da pre par minuta (u svom vlasnistvu), odgledaju dnevnik RTS..u kome su primili k,znanju i k, ...u, da ako imaju male penzije i prionu krecenju stanova i kuca...prikaali su snima vrednih bakica, i u sledecoj skundi i sekundama projektovali, edukovali kako vredne bakice mogu da potrose svoj zaradjeni novac, verovatno na *crno*...*crveno su im oteli*...mogu da kupe auto ferrari i jos neki, kada prvo uplate 1.000.000 dolara i sacekaju 3-4 godine isporuku, poput onog naseg pirocanca iz vremena Jezde i Dafine...*kada gi obrnem, ja ce vi ga vrnem*,....xe, xe//>zastareo predmet*..nije gi vrnu, nego je svima zavrno.

*ljudi koji su bili pobednici u socijalizmu ne moraju biti u kapitalizmu*...OTKAZ, savet *tarapeuta*..
...*Prva greska je da ljudi to dozivljavaju licno. Treba da shvate da zivimo u kapitalizmu i da moraju da razumeju kako on funkcionise. Preporucujem da povecaju svoju trzisnu vrednost i da se edukuju jer kapitalistu zanima koliko neko moze da doprinese njegovom preduzecu da zaradi*...*Drzava nije zainteresovana za pojeinca, pa on mora da preuzme odgovornost i sam se bori za svoju buducnost i tu nije dovoljno biti dobar radnik, vec treba i misliti, a za to je potrebno znanje. * Hm, hmm nejasno mi je da li je *najpoznatiji terapeut*..pobegao kao pacijent,,...pa prima 1.000.000 najurenih gradjana...kao *terapeut*..da im objani, da moraju da misle ko neki Cume, Cane, Karic...pa kada to *nauce* osnuju *krizne stabove*...opljackaju neku Deltu i slicno...i organizuju drzavu i drustvo...u kome nece *pacijenti* da budu *terapeuti*...*vracare*..*zvezdocatci*...nije to nista *licno*, jeste malo manijakalno, nije licno nego *drustveno*...*dosmanlijsko*...

Kaze nas ``predsednik``Gos.Smoris,nece da saradjuje sa kosovom na medjunarodnom planu,osim ako se buduce delegacije sa kosova ne budu zvale delegacijama KOSOVO-UNMIK.....??????????
Nevidim samo u cemu je razlika KOSOVO-OVK,KOSOVO-UCK,KOSOVO........UNMIK......
I tako ce sada svi da nas vole,mi smo sada dobar i poslusan narod......
Jos malo pa ce priznati i nezavisnost,samo da bi dobili neki kredit od MMF-a,200mil evra za nauku ili neki drugi privatni racun na ko zna kom ostrvu....
Naravno od nauke i kulture neznamo sta cemo,na TV-u sve vrvi od edukativnih emisija poput stiklom u vrata.......A KAD CE PLATA........???????
Pa dobro evo ja imam malo dete od dve god,mozda ce dete njenog deteta i vratiti dug MMF-u,koji su pojedinci strpali na svoje racune i racune pojedinih stranaka........
SMRT KAPITALIZMU,SLOBODA NARODU

Потреба за новим изборима постоји јер би се у садашњим околностима на политичком плану највероватније профилисали и понудили ефикаснији политичко-економски концепти за суочавање са предстојећом кризом а вероватно и концентрисале снаге за суочавање са њеним нимало благотворним ефектима. Била би то прилика и да на површину изађу многе нове личности неупрљаних и некомпромитованих биографија које би могле обновити високо нарушено поверење народа у институције и представнике досадашњег режима. Боји ли се неко таквог могућег исхода? Одговорите нам!

Mozda bi sa ,,onom,, motkom mogli i onu bandu ,,evropskih civila,, iz ,,civilne,,misije...

Sa naravno ,,gospodom,, iz OVK-a,pa nek idu u evropu...svi djuture sa ovim nasim kapitalistickim blokom.....kad toliko vole EU....

Izvor/Blic




Članovi saveza "Povratak na kućni prag" uputili su danas otvoreno pismo ministru za Kosovo i Metohiju Goranu Bogdanoviću od koga traže odgovore na pitanja od kojih zavisi proces povratka raseljenih iz pokrajine.

Raseljeni sa KiM traže od Bogdanovića da odgovori koliko je porodica vratio otkako je na ministarskoj funkciji Savez je 13. februara u Nišu formiralo sedam udruženja raseljenih s Kosova i Metohije čiji je osnovni cilj borba za brz povratak na ognjišta sa kojih su proterani posle bombardovanja NATO 1999. godine.
Predstavnici saveza su resornog ministra sada obavestili da, u skladu sa osnivačkom Deklaracijom, prikupljaju potpise porodica prognanih za povratak kući.
"Uvereni smo da ćemo do kraja maja imati potpisane izjave oko 3.000 porodica spremnih za kolektivni povratak na kućni prag u toku ove godine", poručili su Bogdanoviću predstavnici saveza.
Podsetivši da je zvanično s KiM prognano 223.409 Srba i drugih nealbanaca, kao i manji broj Albanaca lojalnih državi Srbiji, oni su od ministra zatražili da odgovori koliko njih se dosad vratilo kući. Članovi Saveza zatražili su da Bogdanović kaže i koliko je on porodica vratio otkako je na funkciji ministra i koliko raseljenih planira da vrati na ognjišta u toku ove godine.
Savez "Povratak na kućni prag" osnovala su udruženja raseljenih sa KiM - "Zavičaj" iz Topole, "Kosmet" iz Aranđelovca, "Postojbina" iz Novog Sada, "Kućni prag" i "Odbor za povratak" iz Niša, Udruženje za pomoć Goraždevcu iz Beograda i udruženje "Solidarnost" iz Pirota.

,,Jedva cekam da cujem odgovor``!!!

,ako ga bude...

Dan za danom, parastosi...Slobodan, Zoran....

* vi ste mlad covek, pogledajte u buucnost, tamo ce mo se negde srest*....rekao je Zoran Djindjic...na jednoj promociji..(neko pre neko kasnije)
* TESNO IM GA SKROJI NATO*....Stanko Subotic Cane je bio krojac,...nema sta *profesionalno*..za sada,do sada, je uzeo samo.meru Tijanicu (RTS), nije *mu ga* jos skrojio....*drustvena briga o coveku je veoma vazna stvar, govorili su komunisti*, ocigledno *oni* nisu mislili tako.

Ivo Lola Ribar

ULOGA I ZADACI MLADE GENERACIJE U ODBRANI NEZAVISNOSTI I INTEGRITETA NASE ZEMLJE

Narodi koji hoce da slobodno zive u svojim slobodnim drzavama i da sami, nezavisno i slobodno, odredjuju svoju buducnost – moraju znati danas da pogledaju u oci ovoj stvarnosti. Nasi narodi pripadaju tim narodima. Suvise su teska i krvava bila vekovna iskustva i vekovne borbe nasih predaka protiv tudjinskih zavojevaca i tlacitelja za slobodu i nacionalnu nezavisnost; suvise su ziva iskustva nasih dana, a da bismo i za jedan trenutak imali prava da zaboravimo na takvu stvarnost. Teska ce i preteska biti istorijska odgovornost svih onih koji pokusavaju da od naroda sakriju ma i jedan dio istine: mi, mlada generacija ove zemlje, necemo da to i jedan trenutak cinimo.

Mlada generacija nase zemlje pokazala je – svojim stavom i svojim delima – da ima hrabrosti da pogleda u oci ovakvoj stvarnosti, da odgovori na pitanja koja je istorija postavila pred nju. Danas, u ovom svecanom trenutku, posto je izvrsila najsire okupljanje snaga u istoriji svojih borbi ona, pred svojim narodom, svojom zemljom- pred prijateljima i pred neprijateljima – hoce da, zajednicki pokaze svoj stav i obelezi svoje odgovrnosti.

Nasa omladina, vaspitala se i rasla u borbi za mir medju narodima, u borbi za to najvece blago napacenog i iskrvavljenog covjecanstva. Mi smo se borili za mir, koji i danas iskreno zelimo i hocemo: ali ne za mir ropstva i gvobova, vec za mir zivota i slobode, za trajan i castan mir slobodnih i nezavisnih naroda. Takav mir povezan je nerazlucno s odbranom naroda i zemalja ugrozenih od onih koji ga narusavaju; takav mir – jedini pravi mir – ne dobija se ustupcima i kapitulacijama koje povecavaju apetit njegovih rusilaca. Takav mir bice rezultat borbe svih ugrozenih protiv zavojevaca. Braniti, svim sredstvima, nezavisnost nase zemlje i celokupnost njenih granica – to za nas znaci danas ostati doslednim nasoj borbi za mir.

Mi smo generacija koja je na svojim zastavama nosila i nosi ispisane lozinke velike borbe za slobodu u kulturu, za dobro i buducnost naroda. Slobode, ni kulture, dobra ni srecne buducnosti naroda nema bez njegove nacionalne i drzavne nezavisnosti. Danas su neprijatelji slobode i kulture u svetu isti oni koji ugrozavaju nasu nezavisnost i nasu zemlju. Zato, braniti svim sredstvima nezavisnost nase zemlje i celokupnost nasih granica, znaci za nas ostati dosljednim nasoj borbi za dobro i buducnost omladine i naroda, za slobodu i kulturu.

Mi smo generacija koja je zarko tezila da razvije svoje sposobnosti i stvaralacke snage radi dobra svoje zemlje, naroda i covjecanstva. Nikada za nas te dve ljubavi nisu dosle u suprotnost – zato sto, nikada, a danas manje no ikada nismo osecali mrznju ni neprijateljstva prema bilo kome narodu. Ali bas zato, spremni smo da svim sredstvima branimo nezavisnost nase zemlje i celokupnost njenih granica. Mi znamo da smo to duzni svojoj zemlji, njenim narodima koji su skupo i krvavo platili njeno stvaranje, i, istovremeno, dobru i buducnosti; sreci islobodi, svih naroda.

Postati, u okviru nase zemlje branom o koju ce se razbiti svi pokusaji napadaca i zavojevaca – to je istorijska uloga nase generacije..

Da bi ovu svoju misiju, u punom opsegu, mogla ostvariti, omladina mora zavrsiti zapoceto delo ujedinjavanja svih svojih snaga. Jedinstvo i saradnja omladinskih organizacija moraju postati jos potpuniji i jos cvrsci. Jedinstvo svih slojeva omladine – seljacke, radnicke, intelektualne i druge, jedan je uslob toga. A drugi: uspostavljanje odnosa bratske sloge i poverenja omladine svih narodnosti u zemlji. na tim odnovama jedinstveni pokret omladine za odbranu zemlje postace jednom stvarnom i velikom snagom. Takvo jedinstvo je potreba naroda i drzave. Ono se mora ostvariti i ono ce biti ostvareno.

Drugi je zadatak omladine, da iskreno pomogne, i sa svoje strane ucini sve u tome pravcu – hitnom resenju svih unutrtasnjih problema u zemlji, u interesu naroda i odbrane drzave. U prvome redu tu je potrebno hitno resenje odnosa srpsko-hrvatskih, na bazi pune demokratije, ravnopravnosti i bratske sloge, u okviru zejednicke drzave Jugoslavije. Samo jedna slobodna i srecna na ravnopravnosti svih zasnovana Jugoslavija bice jakom Jugoslavijom, samo tako ce se moci ostvariti ono moralno-politicko jedinstvo naroda, potrebno za uspesan otpor. I zato omladina i ovom prilikom apeluje na sve cinioce naseg drzavnog i javnog zivota da se ucini sve za unutrasnju konsolidaciju zemlje u tom smislu, da se omoguci da narod jednodusnostane iza jedne vlade narodne odbrane, spremne da nas brani i vodi u odbranu.

Treci je zadatak nasih omladinskih organizacija, da se zalazu i ucine, u saradnji sa svim prijateljima omladine, svi za hitno poboljsanje uslova u kojima zive, uce i rade najsiri slojevi nase generacije. Iskustvo nas uci da ce jedna slobodna, zbrinuta, prosvecena i zadovoljna generacija biti uvek najbolji branilac zemlje.

Cetvrti je zadatak omladine da razvija svuda duh rodoljublja i odbrane, da vodi ostru i nepostednu borbu protiv svakog ispoljavanja duha kapitulacije, kolebanja i defetizma. Kapitulanti, plasljivci, kukavice, kolebljivci, drfetisti – ma gdje oni bili, ma u kojoj organizaciji sedeli, danas su direktni pomagaci neprijatelju. Njihovj kobnoj aktivnosti treba uciniti kraj. Vec danas, oni moraju osetiti pesnicu jednog naroda koji je spreman da se brani.

Na sva ta pitanja postoji samo jedan odgovor jedinstvene omaladine: branicemo zemlju i sacuvati svoju nezavisnost.

Ta nam sloboda dozvoljava da u slozi naroda Jugoslavije utremo put boljoj buducnosti; ta nam sloboda dozvoljava da se u miru i napretku razvijamo: jer samo u toj slobodi covek je svestan svoje vrednosti, snage i moci i moze da svoje sposobnosti stavi u sluzbu naroda.

Slobodna zemlja i slobodni narodi u njoj. To je cilj koji zeli da ostvari jedinstvena omladina, a put do njega vodi kroz borbu. Zato nasi narodni neprijatelji ne smeju u ovoj zemlji naci robove, vec borce koji ce do kraja braniti stvar svoje slobode. Time je put omladine jasno obelezem: kroz jedinstvo nase omladine, kroz jedinstvo seljacke, radnicke i intelektualne omladine, kroz jedinstvo svih mladih ljudi podici odbranbeni duh naroda.
_________________