novinar Zeljko Cvijanovic postao slikar

dobar slikar, onoliko koliko mu njegov bolesni um dozvoljava, i mrznja bez koje nemoze da "stvara"

http://www.standard.rs/images/stories/2012/kol27042a.jpg

Drasko 12/31/2011 01:04 AM

Ја Србији желим да се њени дрчни, курчевити, осветољубиви, обесправљени, лудохрабри са закрвављеним очима....пробуде, омасове, организују и КРЕНУ, зна се где треба да крену.

У средњем веку кад би се на неком пољу нашле две супростављене војске тада су вође тих војски имале веома једноставне методе мотивације....само би рекли својима...`гледајте оне тамо са супротне стране, ако их победимо, све њихове земље, поседи, стока, жене, злато... ће вама-нама да припадне`.

Веома једноставно.

Без таквог једног догађаја Србија и Срби ће да нестану.

Остаће само чеда-беда, зализана бубашвваба, мишковић, беко, ђилас и његова бивша сада велика европљанка, цецуља и пачићи, палме и школски другари......
Јебеш народ који пристаје да ради за 150 нередовних евра, где повлаштени плаћају царине, доприносе на одложено, плаћају добављачима тек након 180 до године дана...

Кад неком привреднику овде на `западу` кажеш тако нешто, људи једноставно не верују.

Слободу нико није добио на фињака, па неће ни Срби.

Срећна Нова Година НовомСтандарду, читаоцима и комнентаторима, свим Србима у отаџбини и расејању, Србима на окупираним територијама и Србима Републике Србске.

...............................................................................................
Након досељења породице у Сарајево, током 1930-их похађао је гимназију, а у доба Другог светског рата био је активан у муслиманским хуманитарним удружењима као члан панисламистичке организације Млади муслимани и то пронацистичке фракције која је подржавала ССове Ханџар-дивизије [1], због чега 1946. бива осуђен на три године робије. По одслужењу казне студира и дипломира право 1956. године, након чега се запошљава у фабрици „Босна“ у којој ће провести скоро тридесет година.
.......................................................................................................................................
У 1983.
Алија Изетбеговић је осуђен на политичком процесу у Сарајеву (заједно с
још неколицином истомишљеника) због «муслиманског национализма» и
«непријатељске пропаганде» на 14 година затвора. Након издржанога дела
казне у затвору у Зеници, 1988. је, у клими либерализације распадајућег комунизма, амнестиран.
.........................................................................................................................................
Dvadeset prvog augusta 1983. dvanaestoro Bosnjaka osudjeni su na 90
godina zatvora. I poslije 16 godina javnost o ovom procesu ima
kontroverzna gledista. Sintagma "etnicko ciscenje" prvi put je pomenuta
povodom ovog procesa: napisao ju je dr. Fuad Muhic tvrdeci da su njih trinaestoro zagovarali "etnicki cistu Bosnu". Stane Dolanc, kao sekretar SUP-a SFRJ, prosirio je zagovaranje i na Kosovo. Raif Dizdarevic je smatrao da iza njih stoji Amerika, Nijaz Dizdarevic je u Teheranu tvrdio kako je "Izetbegoviceva grupa u dosluhu sa CIA-om", a Hamdija Pozderac je u Bagdadu rekao da su agenti Homeinija.
......................................................................................................................................................................
Povratak na indeDobrica Cosic je sa 12 akademika potpisao peticiju trazeci njihovo pomilovanje, a Papa se preko kardinala Kuharica zelio zauzeti za njih...

http://www.vestinet.rs/stav/kako-ce-posle-kampanje-da-vrate-pare-investitorima