Sorosevci i habzburgovci u Srbiji...?

Ići dole

Sorosevci i habzburgovci u Srbiji...? Empty Sorosevci i habzburgovci u Srbiji...?

Počalji  Milan taj Čet Sep 22, 2011 2:36 pm

1998godina,iškola kurseva u Budim Pešti i Segedinu daje svojeplodove,znase ko su kursisti koliko su dolara među njima je bio i princ Aleksandar unuk regeta Aleksandra.Tu je posejano seme srpskog političkog raskola.Princ im trebao kao kišobran u
borbi protiv srpsih nacionalnih interesa T0 seme buja množi se
po nesreću srpskog naroda i crkve Gospodin Konuzin pokušava u
poslednje trenutku da prodi patriotizam u narodu srpsom koji
dremana jedno oko a drugo gleda prema bratskom ruskom narodu
Želim svako dobro Gospodinu Ambasadoru isto tako vama uredakciji.
............................................................................................................................................................................................................
Jos, 1993. godine sam saznao da je sediste, obavestajni centar u Segedinu, i da su tamo prisutni *delegati* iz svih republika SFRJ.Tako, da je podatak iz 1998.godine, samo nastavak,normalan tok, subverzivnih aktivnosti *domacih i stranih*, polaznika *Sorosevih beba*..*habsburgovih pionira*.. *bolonjskog, pardon bolnog* postupka po Srbiju i njenih pokrajina.
............................................................................................................................................................................................................
affraid affraid queen king jocolor affraid affraid

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Sorosevci i habzburgovci u Srbiji...? Empty Politicka pitanja u Jugoslaviji

Počalji  Milan taj Pet Sep 23, 2011 5:19 pm

Najosetljivija politička i druga pitanja u okviru jugoslovenske
federacije rešavala su se na Politbirou CK KPJ, pod Titovim
rukovodstvom. Na sednici Politbiroa CK KPJ 1. jy^üa 1945.
"Mihailo", Blagoje Nešković, referisao je da su "ŠiptafTprofiv
nas frontalno. Mobilizaciju su dosta uspješno izveli. Rekviziciju
daju Šiptari. Vlast je slaba, nema podršku masa . . . " Tito je na
istoj sednici predložio da se diferencijacija vrši na klasnoj
osnovi, to jest na pitanju agrarnih odnosa. Time je kolonizacioni
talas prema Kosovu i Metohiji zadržan, skrećući prema Vojvodini.
Tito je na istoj sednici isticao značaj Makedonije za
Jugoslaviju, kao nerazdvojnog dela jedinstvene države ravnopravnih
naroda. "Miakedonija je", kaže, "najodvojenija zemlja
od Jugoslavije, ne daje koliko može za rat i obnovu. Makedonija
sve više postaje predmet međunarodnih intriga i spletaka.
Part(ijskoj) org(anizaciji) u Makedoniji treba objasniti šta znači
federacija." V. Bakarić je 3. januara 1947. referisao na sednici
CK KPJ, kojoj su prisustvovali Tito, Ranković, Kardelj, Nešković,
Đilas o "pitanju popova". Rekao je, između ostalog: "Proces
protiv Stepinca ima dubok odjek kod njih. Mnogo ih je glasalo
na izborima. Bilo je nerazumevanja kod procesa sa naše strane
1 U " SOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA
(kod OZN-e i na terenu), tako da je Kaptol dobio utisak da
popuštamo. Treba udariti na centar i Harlija. Pocijepati biskupe.
(Iznosi razne nijanse kod biskupa)." Pod tač. 4. nalazi se
konstatacija: "Zapostavili smo pitanje Srba u Hrvatskoj." Tito
se na sastanku sa slovenačkim rukovodstvom -- prema beleškama
Krsta Popivode -- zalagao za "snažnu republiku", misleći
na Jugoslaviju, za monolitno rukovodstvo; kritikovao je "antagonizam
prema vojsci". Separatizam u federalnim jedinicama
ide nauštrb celine. Kidrič se izjašnjavao za borbu protiv
nacionalizma, kojeg ima i u Osvobodilnoj fronti. Smatrao je da
će teško ići sa crkvom, predlažući čak neki zakon da se suzbije
"popovski uticaj". Na sastanku CK KPJ sa CK KPJ Hrvatske
Tito je smatrao da u Slavoniji slabo stoji po pitanju bratstva i
jedinstva. Po njemu "izbeglice su zagazile svuda gdje su došli.
Prijeti opasnost da Slavonija bude centar mačekovštine . . . " Na
sednici Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije 4.
marta 1947. Tito je istakao -- prilikom rasprave o otkupu i
petogodišnjem planu: "Jedino se CK KP Sr(bije) odupire liniji
CK KPJ. Po političkim (pitanjima ste sektaši, po ekonomskim
-- oportunisti" . . . (Ukazuje ponovo na zamašnost njihovih
grešaka. Od plana nema odstupanja.) "Naša kritika je opravdana,
napravili ste krupne oport (unističke) greške."
Na Politbirou su se prethodno razmatrala sva krupna
pitanja zemlje: Nacrt ustava, izbor članova Prezidijuma FNRJ
(da li za predsednika dr Ivana Ribara ili dr Sinišu Stankovića,
uključujući i sastav ovog tela u celini), izvođenja nacionalizacije,
prelaska na plansku privredu, centralizacije banaka, stvaranja
glavnih i generalnih direkcija kao formi rukovođenja
privredom, "naoružanja i ratnih investicija"; međunarodna
pitanja. Tako je na sednici CK KPJ zaključeno da se "dovrši
definitivan projekt petogodišnjeg i jednogodišnjeg plana i da se
u skupštini prvo primi plan pa onda budžet. Naglašeno je da se
prilikom "raspodjele investicija vodi računa o ekonomski
slabijim republikama i da se poveća budžet za podizanje
porušenih sela i za fiskulturu". Na sednici od 11. aprila 1947.
Kidrič je "detaljno objasnio plan po granama i odnos između
saveznih i republičkih investicija".
U vezi sa podelom preduzeća na "savezna", "republička" i
"lokalna", Boris Kidrič je smatrao da radi razvoja "bazične
industrije" najveći deo najvažnijih preduzeća treba da dođe pod
kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeđuje industrialiPOREKLO
CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI 7 7
zacija zemlje i socijalistička izgradnja. Jedan od tvoraca novog
ekonomskog koncepta razvitka Jugoslavije jednog od retkih
od osnivanja Jugoslavije (Kraljevine SHS) 1918, naravno
zasnovanog na državnoj svojini i po ugledu na sovjetsku industrijalizaciju,
branio je centralistički koncept razvitka privrede.
Napadajući građanske snage koje su branile "nacionalne privrede"
podsećao je da su one u prošlosti potpomagale centralizam.
Za Kidriča je težnja pojedinih republičkih organa i
funkcionera da što više zadrže pod svojom nadležnošću bila
antidržavna tendencija. Odbacivao je teze o tzv. privilegovanim
republikama, naime onima koje su "protežirane", svestan da
takve teze nastaju iz postojeće stvarnosti društveno-ekonomske
neravnomernosti pojedinih jugoslovenskih zemalja i pokrajina.
Po njemu, trebalo je pojačati pažnju prema onoj industriji koja
je ostala u nadležnosti ekonomski razvijenijih republika, smatrajući
da ne treba kočiti njihov razvoj. Bio je istovremeno
raspoložen da administrativnim putem rešava pitanje kadrovske
pomoći razvijenih republika (Slovenija i Hrvatska) nerazvijenim
republikama (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji).
Saglasno centralističkom uređenju težilo se da se glavna
preduzeća zadrže u "centru" radi efikasnije administrativne
kontrole, koncentracije ekonomske moći, ostvarivanja centralizovane
akumulacije kao izvora industrijalizacije. Kidrič je
prilikom raspodele industrije između saveza i republika nastojao
da pomiri "nužni" centralizam sa inicijativom "baze".
Dopuštao je i neke elastičnije modalitete u međusobnim ekonomskim
odnosima. Tako je smatrao da se neka pitanja između
republika mogu rešiti dogovorom samih republika "bez Beograda".
U vezi sa industrijalizacijom Politbiro je razmatrao septembra
1946. politička merila razmeštaja objekata, geografsku podelu
na bazene, izvore finansijskih sredstava, zaključujući u vezi
sa ovim poslednjim da se teška industrija ne može podići bez
pomoći spolja, pri čemu se tada računalo na SSSR i zemlje tzv.
narodne demokratije. Zavisno od geografskog faktora, predviđeno
je postojanje četiri bazena: 1. Makedonija -- Kosovo i
Metohija do Bosne; 2. Srbija -- Vojvodina -- do Slavonije; 3.
Bosna i Hercegovina -- do Crne Gore; 4. Hrvatska -- Slovenija
-- Istra.
Novoformiranim Vojnim savetom je rukovodio Josip Broz
Tito. Ukidanjem vojnih komisija pri centralnim i pokrajinskim
1 U "
SOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA
komitetima, nacionalna partijska rukovodstva su zadužena da
obezbede "pravilan rad na predvojničkoj obuci regruta", naročito
putem pomoći fiskulturnim društvima i drugim društvima
u koja su ulazili aktivni i rezervni oficiri. Ovom organizacionom
promenom centralizovani su poslovi narodne odbrane.
Zakon o petogodišnjem planu razvitka narodne privrede
predvideo je u Čl. 21. (tač. 1): "Radi uklanjanja neravnomernosti
u ekonomskom razvitku pojedinih narodnih republika i u
izgradnji Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao privredne
celine, osigurati što brži tempo porasta proizvodnje i
investicija u ekonomski zaostalim narodnim republikama: Bosni
i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori i u ekonomski
zaostalim krajevima u drugim narodnim republikama."
Usvajanjem Petogodišnjeg plana razvitka narodne privrede
porastao je značaj evidencije, statistike, administrativne i druge
kontrole i proveravanja izvršenja plana i drugih zadataka.
Državna kontrola je ustanovljena zakonom 1946. s ciljem
da kontroliše celokupno poslovanje i rad organa državne
uprave i područnih ustanova i preduzeća. Blagoje Nešković,
koji se u to vreme nalazio na čelu državne kontrole (Savezne
kontrolne komisije) napisao je 1950. brošuru "0 razlikama
među osnovnim vrstama proveravanja -- s obzirom na samostalne
službe proveravanja", polazeći od iskustva antike, srednjeg
veka, Srbije i Jugoslavije u savremenom dobu. Težišna
misao ovog spisa bila je da je Staljin povukao jasnu razliku
između kontrole i inspekcije. Osnovna razlika, prema Staljinu,
sastojala se u tome xšto je kontrolna radnja morala imati
sistematski karakter, i na drugom mestu što "kontrolna radnja"
mora da proverava izvršenje odluka "centra" (viših rukovodećih
tela), a ne "sve i svakoga", kao što je to bio slučaj s
inspekcijom. Razliku između kontrole, revizije i inspekcije
Nešković je označavao na sledeći način: kontrola je sistematsko
uporedno proveravanje u svrhu utvrđivanja kako se izvršavaju
odluke višeg rukovodstva, revizija obnavljanje izvršnih radnji u
svrhu proveravanja izvršenja neke odluke, a inspekcija povremeni
pregled u svrhu proveravanja izvršenja neke odluke. Tako,
oslonjen na Staljina, 1950. godine, Nešković je kontroli pripisivao
"najoperativniju" ulogu i suštinu, reviziji "najtemeljitiju" i
inspekciju "najekonomičniju" vrstu proveravanja, kada su
primenjene "tamo gde im je
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu