GENOCIDAN KONFLIKT...

Ići dole

GENOCIDAN KONFLIKT... Empty GENOCIDAN KONFLIKT...

Počalji  Milan taj Pet Apr 30, 2010 10:11 pm

Krajem jeseni 1941. Hitler je odlučio da se započne sa uništenjem Jevreja, dok su se do tada praktikovale samo deportacije. Ni ova radikalizacija nije bila slučajna, jer je za Hitlera uništenje Jevreja predstavljalo ratni cilj. Međutim, nije postojao konkretan plan o načinu kako da se to izvede. Ovo uništenje nije bilo drugorazredni ratni cilj, ono je predstavljalo jedan od osnovnih ratnih napora Rajha. Verujući još uvek u brzu pobedu na Istoku, Nemci su isprva planirali samo deportaciju Jevreja u ledene krajeve SSSR-a. Masovna ubistva Jevreja započela su u avgustu 1941, ubrzo nakon napada na Sovjetski Savez: ubijeno je na desetine hiljada žena i dece, ali kako se rat produžio, nacisti su bili primorani da pronađu nova rešenja u vezi s deportacijom Jevreja. Osmišljene su nove metode ubijanja i zone izabrane za tu aktivnost premeštene su iz SSSR-a u Poljsku.
Sve odluke donete između maja 1940. i decembra 1941. nikako nisu bile donete automatski. Velika Britanija se premišljala (u tajnosti, naravno) tokom tri dana (od 25. do 28. maja 1940), dok nije odlučila da ne zatraži od Nemačke mir. Da se to ipak desilo, Hitler bi mogao da napadne SSSR, znajući da je rat na Zapadu dobijen. Da je Velika Britanija izišla iz rata, SAD bi svakako odlučio da ostane izvan konflikta u Evropi. Musolini nije morao da Italiju uvuče u neuspešni rat u Grčkoj, jer je to rezultiralo ozbiljnim pogoršanjem položaja Osovine u severnoj Africi. Da je hteo da ublaži svoj okrutni rat u Kini, koji je predstavljao kamen spoticanja u približavanju Americi, Japan bi mogao da izbegne Perl Harbor. Štaviše, poraz Francuske i poteškoće u kojima se našla Velika Britanija samo su podstakle Japan da radikalizuje svoju politiku na Dalekom Istoku. U ovom periodu u SAD-u je doneta odluka da se proizvede atomska bomba. Krajem 1941, devetnaest meseci posle otpočinjanja nemačke ofanzive u zapadnoj Evropi, konflikt je postao svetski i genocidan. Svaka odluka doneta tokom ovih devetnaest meseci u Evropi, Aziji ili Americi u potpunosti je odredila dalji nastavak konflikta.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

GENOCIDAN KONFLIKT... Empty Amerika nebira, tepa sve po redu..*ni po babu ni po stricevi

Počalji  Milan taj Sub Maj 22, 2010 12:38 am

Vijetnam, Koreja, Somalija, Irak, SRJ,.....Hitler mu dodje *malji deca* za ameriku... affraid
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Поводом најновијег заоштравања односа Пјонгјанга и Сеула, одмах су се појавила многобројна подсећања на крвави рат који је на Корејском полуострву беснео од 25. јуна 1950. до 27. јула 1953. године. Био је то рат који је дефинитивно означио „цепање“ антихитлеровске коалиције и стварање два табора: комунистичког – са тадашњим Совјетским Савезом и Кином на челу – и капиталистичког који су предводиле САД.

Ратна разарања и жртве остали су до данас на нивоу процена које кажу да је страдало око три милиона цивила, пола милиона корејских и 400.000 кинеских војника и око 40.000 припадника трупа УН (највише Американаца – 36.000). Рат је, иначе, завршен – спортски речено – нерешено. Прво је ратна срећа била на страни Северне Кореје, затим се Јужна Кореја, уз помоћ САД, понадала победи, али се у сукоб, на страни севера, умешала Кина и фронт је укопан дуж 38. паралеле. После дугих и напетих преговора, уместо мировног споразума, потписано је само примирје – тако да су фактички две Кореје и данас у ратном стању.

Корејски обрачун догодио се непосредно после Другог светског рата због чега је некако остао у сенци и често се описује као заборављени рат, иако, по размерама и трагичним последицама, спада у ред заиста великих оружаних сукоба. И данас постоје сасвим различити прилази у објашњавању повода и суштине сукоба на Корејском полуострву, о чему најбоље говоре једноставни детаљи – различита имена за рат која користе бивши противници. У Јужној Кореји најчешће кажу само датум „25. 6.“ (почетак сукоба), у Северној Кореји тврде да је реч о „отаџбинском ослободилачко рату“. САД говоре о „корејском конфликту“ и „међународној полицијској акцији“, док у Кини званично тврде да је „рат био устанак против САД и помоћ Кореји“.

Жарко Ракић
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu