Jugosloveni nacionalna manjin DA ili NE ?

ZAŠTO OSTATAK HR GLEDA U LEĐA USPJEŠNIM ISTIJANIMA-ISTRA NAM NUDI BOLJI ŽIVOT

U Istri je manje nego u ostalim dijelovima Hrvatske bilo privatizacijskih pljački,broj ugašenih i posrnulih tvrtki je daleko manji nego drugdje,radnici ne štrajkaju glađu kako bi spasili svoja poduzeća,a jedino hrvatsko brodogradilište koje posluje pozitivno jer u njega nije ušla HDZ politika,je puljski Uljanik.
Deviznoj likvidnosti Hrvatske,Istra i Kvarner(Rijeka) su pridonijeli više nego cijeli ostatak Hrvatske sa Zagrebom na čelu koji ubire namete daleko više nego Beograd onomad,no unatoč tomu,nitko iz ovih krajeva se ne nalazi u upravljačkim strukturama Hrvatske,zato Istrani sve glasnije traže autonomiju od ostatka Hrvatske.
Kad bi istrijanizacija Hrvatske bila na djelu,onda recimo Lika ne bi bila tužna i pusta jer je tamo nacionalno ispred ekonomskog što ne vodi prosperitetu zbog te isključivosti oko nacije i vjere dok te u Istri nitko ne pita što si i odakle si,te koje nacije i vjere si,već koliko znaš i umiješ i voljan si raditi i pridonositi razvoju ekonomije.
U Istri je vlada i vlada duh više razine ljudskih prava i sloboda,međusobne tolerancije,bez ksenofobije i nacionalno-vjerske isključivosti,pa stoga nije ni čudno da i u SFRJ je taj kraj slovio kao liberalan i napredan,pa je i bio sjedište turističkog nudizma.(Koverasada u Vrsaru)
Mentalno-kulturološki sklop prosječnog Istranina je da su oni neskloni ikakvom nacionalizmu i šovinizmu.
Istranin nije nikada htio istranizirati tuđe,ali nije niti htio se odreći svoga te iz svoje:postojanosti,smjernosti te vrijednosti te tolerancije i uvažavanja,prakse i filozofije iznjedrio kvalitetan suživot tamo gdje se isprepliću tri velike rase:slavenska,germanska i romanska koja tamo u harmoniji međusobno djeluju.
Bit povijesnog i ovovjekovnog Istranina je u njegovoj ponosnoj,nikad glasnoj odanosti svoje zemlje,nikada osvajačkog prema ikome.
Istranin se nije generacijama kretao iz svoje matice,osim u iznimnim slučajevima,odlazio je,ali nije zaboravljao svoj rodni kraj.
Istra je posebno ponosna na Tita i NOB te SFRJ,a dan pripojenja Istre Jugoslaviji za koju je život dalo preko 17 000 Istrana što je za Istru u ono doba bila ogromna cifram,još se i dan danas,za razliku od ostatka Hrvatske,slavi kao praznik grada Pule i istarske županije.

http://www.balkanmedia.com/magazin/5916/branimir_dzoni_stulic_a_ja_ne_sviram_na_okupiranim_teritorijama.html

„Dragi brate Mićo, ti si Amerikanac, djeca su ti Amerikanci, unuci Amerikanci, žene se kako hoće i s kim hoće, a opet Amerikanci ostaju.
A ja, moj Mićo, imam ti u kući čitavu varicu: sin mi Srbin, snaha Hrvatica, a moji rođeni unučići - kao da si popeo magarca na kobilu - ni tamo ni amo, „strina“ srpska, a glava hrvatska i obratno. Živimo u Jugoslaviji, a ne smijemo ni beknuti da smo Jugosloveni.
E, čija li je to konjska pamet izmislila da mi je samo znati!"

Udruzenje Nasa Jugoslavij
Postovane drugarice i drugovi,
zelim vas obavestiti da je drug Baltazar pokrenuo inicijativu registrovanja udruzenja " Nasa-zemlja" u republici hrvatskoj.
To je, mora se priznati dokaz njegove hrabrosti, s obzirom da svi znamo kako politika u hrvatskoj stoji kada je u pitanju Jugoslavija. Postiji cak i zakon, po kom se zabranjue bilo koja aktivnost osnivanja jugoslavije. No, najbolje da svratite i sami pogledate i kometrae koje su vec dali politicari u hrvatskoj. Intervju je cak i unet na internet stranicu hrvatske.
www.nasa-zemlja.org

samo zajedno samo jaci!

Potreba je osnovati Jugoslovensko udruženje radnika jer svi napori ka oslobođenju radničke klase, bezuspešni su bez solidarnosti između radnika svih privrednih (radnih) grana i radnika raznih zemalja. Oslobođenje radničke klase mora izvojevati sama radnička klasa. Radnička klasa se treba organizovati u snažne i jake sindikate. Snažne po broju, ali i organizovanosti, jer snagu po broju ubija razjedinjenost. Snaga brojem je važna samo ako je taj broj vođen znanjem i obuhvaćen čvrstom organizacijom.

Zadatak sindikata sada je ograničen na svakodnevne potrebe radnika, na povećanje nadnica. To je opravdana i nužna potreba, ali oni se moraju boriti ne samo za uske lične interese, već za oslobođenje potlačenih miliona, za potpuno oslobođenje radničke klase, kome oni moraju biti potčinjeni kao sredstvo. Oni pored borbe za povećanje nadnica moraju ići u borbu za ukidanje kapitalističkog sistema. Sindikati trebaju biti organizovani kao organizacioni centri radničke klase, da sebi privuku sve neorganizovane radnike, poljoprivredne radnike i radnike koji su najmanje plaćeni.

Radnički sindikati trebaju predstavljati strah za kapitaliste, jer sindikati mogu povesti masu radnika u borbi za reforme kojima se poboljšava položaj radnika. „Sindikati se ne bore protiv kapitalističkog sistema već protiv njegovih posledica.’’ Sindikati predstavljaju sredstva otpora protiv kapitalista, oni predstavljaju osnovu za rušenje sistema u kome kapitalisti gledaju da smanje nadnicu na minimun, i od radničke klase naprave bezobličnu masu na smrt osuđenih bednika.

Da bi se radnicima pomoglo da se tako čvrsto organizuju potrebno je stvaranje nove formacije Jugoslovenskih radnika; kojim bi se ujedinjenjem smanjio broj sindikata; čiji je cilj osvajanje političke vlasti političkom borbom; udruženje koje služi kao središte održavanja veza i saradnje između radničkih udruženja. Pripadnici Jugoslovenskog udruženja radnika, rade na ujedinjavanju rascepkanih i vraćanje na pravi put svih onih sindikata i radničkih udruženja koja su sa njega skrenula ili se predala kapitalistima, koji pomoću njih lakše i efikasnije eksploatišu. Jugoslovensko udruženje radnika se osniva od samih radnika i radi njih. Na određenom stepenu razvoja udruženje radnika prerasta u politički pokret, odnosno proletersku partiju koja ima konačni cilj da osvoji za sebe političku vlast.

Dakle, naš glavni zadatak je ujedinjavanje sitnih i razjedinjenih udruženja radnika u jednu celinu, *ujedinjenje proletera na zdravim osnovama Marksističkog učenja, smanjenja broja sindikata kao podmukle tvorevina maltusovih levicara radi lakse, bezbolne kontrole u cilju efikasne eksploatacije.*

Radnici! S obzirom na to da je uspeh radničkog pokreta u borbi za oslobođenje proleterijata moguć samo ako se radnici organizuju u veliko udruženje zasnovano na zdravim osnovama Marksističkog učenja, organizujte se u Jugoslovensko udruženje radnika. Radnici, proširite svoju delatnost sa borbe za svakodnevne uske interese, na borbu za rušenje kapitalističkog sistema. Takva borba moguća je samo u brojnim i snažnim organizacijama, zato se što pre organizujte u Udruženje radnika!
_________________

Repriza evropskog nacionalizma 19. vijeka
Za razliku od velikih evropskih nacija (Francuske, Njemačke) koje su nemilosrdno gušile jezike svojih manjina, ovdje se radilo o potpunoj ravnopravnosti i hrvatskog i srpskog jezika, na sličnim povijesnim tradicijama svoje kolonijalne podložnosti dvama velikim carstvima u završnoj fazi njihove hegemonije. Po toj matrici intelektualci su projektirali nove nacije zadovoljenjem 3 uvjeta: Povijesti, Kulture i Jezika.
Pojavljuje se teza o iranskom podrijetlu Hrvata, težeći potvrdi svojega arijevstva, ekskluziviteta plave krvi, dokazom svoga višeg kulturnog i plemenitaškog statusa u odnosu na "bizantinsku" Srbiju i „osmanlijsku“ Bosnu. Silazi se do prvog etnografa Herodota koji razlikuje biološki-genetski aspekt i konstitutivni aspekt nacije, pri čemu jezik kasnije i pismo bitno određuje naciju, što je i Marx prihvatio. Intuitivnim sugestijama mnogih pomodnih filologa razvila se indoevropska filologija prema kojoj su nastali, pored germanskog, helenskog, romanskih jezika i slavenski jezici. Pronalazile su se sličnosti i povezanosti među njima, novim naučnim poduhvatom Monumenta. Iz ovih povijesnih dubina projicira se i projektira početak pojedinih etnija u daleke povijesne daljine, mada im nije bilo ni traga u to vrijeme (Tuđman: Hrvati najstariji narod).

Slučajevi purizma
Patologija jezičnih čistunaca i intelektualnih zavidljivaca pokazala se i u slučaju hrvatskih lingvista Dubravka Škiljana i Tomislava Ladana. Svojom enciklopedističkom erudicijom u pogledu jezika Škiljan je razvijao tri područja: klasičnu filologiju, opću lingvistiku i semiologiju, dodajući im sociologiju, psihologiju i etnologiju kao nedovršene projekte. Postavio je pitanje jezika umski, a ne partijsko-nacionalno idolatrijski. (Pupovac u „Feral Tribune“-u). Zbog toga je, iako dokazani humanist u mračnjaštvu ekstremno nacionalističkih bujica bio primoran na egzil ali je ostao kao izuzetak i dokazom opstojnosti pravih vrijednosti koje će kad-tad doći na svoje.
Tomislav Ladan, bosanski Hrvat, najveći današnji erudita svih naših prostora, kulturolog, enciklopedist, književnik, leksikograf, lingvist, prevodilac, komunikator, nije mogao pristupiti Hrvatskoj Akademiji Znanosti i Umjetnosti. Zašto? Jer je prepametan spram ušančenih naciokrata u HAZU.
Dr. Snježana Kordić, lingvistkinja-slavistkinja, kaže: „Kroatisti ne govore kao lingvisti“. Kao član Goetheovog instituta u Frankfurtu, zbog „ometanja“ jezičnih promjena, čišćenja i lektoriranja do cenzure, posezanjem za mit o zlatnom dobu od strane agresivnih politikanata, jezičnih purista, bila je izvrgnuta sudskom postupku kao programski potkopavatelj temelja hrvatske države. Sveučilište „Johanes Gutenberg“ iz Mainz-a, pismom ministru znanosti i obrazovanja R.Hrvatske izrazilo je nadu da će sve to ostati na desničarskim pustim željama.
Švicarsku čine tri različita, ali zaista različita naroda, Italijani, Njemci i Francuzi, koji znači govore tri potpuno različita jezika, a ipak njihova državnost nije ničim ugrožena. U obrnutim slučajevima različite države govore istim jezikom.
Njemački jezični purizam iz sramotnog doba nacizma takve pervertirano-filološke grijehove nazvalo je grotesknim primjerom jezične purifikacije.

Zajednički početak
U nas sve je počelo izvornim slavenskim pismom glagoljicom, koju donesoše kršćanski prosvjetitelji Ćiril i Metodije, 1100. godine, a za potvrdu ostade u Baškoj na otoku Krku - bašćanska ploča, ponosnim dokazom hrvatskog slavenstva i autohtone kulture. A dokazom hrvatske Istre osta i istarski razvod (utvrđivanje međa) iz XII. stoljeća. I ta glagoljica sa pismom kyrilovicom-čirilicom osta potvrdom i dokazom da su hrvatski i srpski narod govorili i pisali istim, jednim pismom-glagoljicom, na koji su prevedene stare crkvene knjige na staroslavenski, za bogosluženja na narodnom - slavenskom jeziku.

Jugoslavenska jezička doktrina
Jugoslaveni slijede suvremenu orijentaciju jezičnog identiteta kao kompleksnog i policentričnog jezika, jer ima mnogo ljudi na svijetu koji imaju više od jednog maternjeg jezika. Jednojezična norma izraz je ideologije romantizma i nacionalizma 19. vijeka. Lakše je živjeti među jezicima nego u zakopanosti jednog jezika. Našu istost, pored one slavne Vuk Karadžićeve: „piši kako govoriš...“, potvrđuje i štokavica, uzeta za standardni jezik u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni, Crnoj Gori. Lingvisti koji su uspoređivali jezične razlike između Srba i Hrvata u odnosu na jezične razlike drugih naroda (engleskog, njemačkog, francuskog i drugih jezika policentričkog tipa) ustanovili su da su te razlike manje nego kod tih naroda. Sve nacionalne varijante su ravnopravne, i svaka nezavisno izrađuje tzv. kodificirajuće knjige: riječnike, gramatike i pravopis.

Projektiranje budućnosti koja je vreć počela
Jugoslaveni, iako postojeći, ali nepriznati narod, projektiraju budućnost, a nacionalisti projektiraju prošlost. Jugoslavenima je jezik za povezivanje-nacionalistima je jezik za razdvajanje. Jugoslavenska jezična paradigma je: svi naši jezici sujugoslavenski jezici, koji se govore prema vlastitom osjećaju i izboru, gdje god tko živi. Sva dobra književnost je za Jugoslavene jugoslavenska književnost. Za Jugoslavene kultura svih naših naroda je jugoslavenska kultura na ukupnom životnom prostoru Južnih Slavena - Jugoslaviji, a svi najveći njeni književnici-jugoslavenski su književnici.

Najljepšu metaforu jedinstva svih južnoslavenskih jezika izrazio je crnogorski vladika Petar Petrović Njegoš u svom pismu iz Beča:
»Lipo, ljepo, lijepo, lepo - latice su istoga cvijeta».

Gradjani nemaju prava da traze ni cisti vazduh, u Kopenhagenu je pohapseno ukupno oko 1.000 demonstranata, onako demokratski pendrekom vlast brani zagadjivanje atmosfere *veliki brat* zivi od uglje dioksida, monoksida... Austrija odlucila da preuzme vlasnistvo nad *Hipo grupom*..banke a kada to uradi Ivo Morales *to je komunisticki* i jeste, korist ce da imaju svi a ne samo pojedinci...Antonijo Maraja Kosta, sef kancelarija UN rekao je da je vecina od 352 milijarde dolara profita od droge prosle godine bila ubacena u svetski ekonomski sistem, odnosno da je na taj nacin *oprana*...Berluskoni *vida rane*...*ima jaku glavobolju i tesko jede zbog povrede usana..nece moci da svira *usnu harmoniku* jos najmanje 15 dana, ali je pozurio da proglasi nezadovoljnog gradjanina za ludaka, a znamo da to nije istina...Berluskoni je uvek provocirao i vredjao, *crveni* su mu bili specijalitet, konacno je dobio *po tamburici*. Siptari i Srbi...? i dalje prebacuju ilegalno stoku, zivinu i drogu preko granice...koriste *privredni ambijent*..koga prave *vlade*...to im je zadatak, Bekim Fehmiju pise drugi deo knjige, nema vremena da glumi, Vladimir Putin pozeleo Berluskoniju brz oporavak, a od Stipe Mesica trazio imovinu NIS-e u Hrvatskoj...pazario covek, stiti svoje interese..kad srbi i hrvati nisu mogli, pomaze *veliki polubrat*...*Dubai vorld* duguje 6o milijardi dolara,...*sve ce to narod pozlatiti a bog platiti*....razrezace to preko nafte *kupcima*...
hvala na pitanju, nije lose...Komunisticka partija napreduje...*crvena ekonomija*, doduse malo modifikovana je resenje... !

*...*Generalexport*..*Jugoarab*..*INA*..*Jugopetrol*....Gadafi, Sadam....i mnogi drugi *omrazeni likovi*....nemora samo da se *uzdigne* materijalno..mora i *duhovno*...Hriscanstvo, Muhamedanstvo...Satanisti....*sve veliki poduhvati..*programi*...posto smo im prodali *zenicu oka svog*..vratili su nam Lenjinovo uze* ne odgovara svetskim standardima, nije od kompozitnih materijala....a izvoze nam sociva, posto nemamo *zenice oka svog*...*vuce vuce, zasto su ti tako velike oci.*.stalno pitaju tri praseta..ali mali vucko je zavio *dzoint*..pa se zamislio...*sta to hoce Putin*...Obama...kad prasici nece, ..pojesc prasice za bozicnu i novogodisnju...trpezu...*

Komnisti i posteni gradjani duzni su da pamte ovaj datum, kao secanje na generacijee koje su svojiim hrabrim licnim angazovanjem, uz rtve i krv, nepokolebivo jurisle na okupatora i njegove slugeranje.Na, geneacije koj su istim zarom odlozile orzj i jurisale na obnovu, razvoj industrijalizaciju SFRJ. Geeneraije kojee su stvorile slove za otvaranj stotine hiljade radnih mesta, i za oko 2o godina uvele zemlju u srdnjee razvijne zmlje sveta, san koji ni danas nis ostvarile neke zmlje. Na hiljade bezmljasa je dobilo mlju, i kvalifikovalo se za poljoppivrednike, a tokom godina, njihovi ppotomci stkli sve viidove obrzovanja. Odlaskom tih generacija, u penziju i sa lica zemlje pocela j *tranzicija*Jgoslovenskog dinara u nemacku marku, a casna duznost cvara zemlje i drzave, preputena je *novom nacinu razmisljanjaa* i *kadrovima* legij tranaca, sastavljenu od odbeglih od pravvde kiminalaca i trgovcima droge. Ovo nije ideologijaa ovo jee istina.

Nka je vecna slava i hvala, osnivacima i casnim pripadnicima partizankih jdeeinica, kanije JNA.

svim gradjanima Jugoslovense nacionalnosti, i svim drugim narodima i narodnostima na prostoru privremeno blokirane SFRJ. Borba za prava coveka, nacionalno oslobodjenje, suverenitet..ekonomsi oporavak traje, mukotrpan rad na tome trajee i bice ostvaren.

Smrt fasizmu sloboda narodu !
Zajedno smo jaci !

Posjeta ministra vanjskih poslova BiH Mladena Ivanica Izraelu do srzi razotkriva svu politicku bijedu vladavine nacionalnih stranaka ovom zemljom. Zamislite: ministar vanjskih poslova posjecuje jednu zemlju bez suglasnosti sefa drzave! Cak i uz njegovo protivljenje. Ali, nasa drzava je upravo takva da je to ne samo moguce, vec i logicno, jer njome vladaju stranke koje samo gledaju i zastupaju svoje stranacke i nacionalisticke interese, pod izgovorom da to cine “u interesu svoga naroda”, u interesu “zastite vitalnih nacionalnih interesa”. Clan Predsjednistva Sulejman Tihic se protivio Ivanicevoj posjeti Izraelu ako se ne bude htio sastati i sa palestinskim liderom Jaserom Arafatom. A Ivanic nece da se sastane s Arafatom. I Tihic i njegova SDA smatraju da ce to nanijeti neprocjenjivu stetu odnosima BiH islamskih zemalja. Tihic njegovu posjetu smatra privatnom. Jedino nije objasnio javnosti ko u tom slucaju snosi troskove ove posjete – Ivanic privatno ili porezni obveznici. Drugi clan komicnog Predsjednistva, “ugledni cetnicki sin” Borislav Paravac, medjutim, smatra da je potpuno uredu to sto Ivanic nece da vidi Arafata. Pa, Arafat je musliman, a Paravac se cijelog zivota bori protiv takvih. Covic i u ovom slucaju glumi mudrog Latina, suti, jer je i on odlazio u slicne posjete u SAD i Kanadu – da obidje hrvatsku dijasporu i agituje za Sanaderov HDZ. Tada je Paravac sutio. Ohrabrujuca je, ipak, cinjenica da se sve vise steze obruc oko dejtonske drzave koja i omogucava ovakvo ponasanje vladajucih stranaka, sto je izravna posljedica agresije Srbije i Hrvatske na BiH, a zatim opceg medjunacionalnog sukoba unutar BiH. Sve je izvjesnije da je ovakva BiH neostvariva i neodrziva: tri naroda plus “ostali”, dva entiteta, jedna drzava, 16 vlada, tri vojske, tri elektroprivrede … i – milijuni gladnih i obespravljenih. Najnovija inicijativa za promjenu Dejtonskog sporazuma stize iz Evrope. Povodom njegove osme godisnjice, 24 zastupnika u Evropskom parlamentu, sve ugledni evropski politicari koji su dobro upoznali bosansku muku, potpisali su posebnu Deklaraciju kojom traze da se Dejton – mijenja. Njihova je ocjena da je Dejton dostigao krajnji domet i da se BiH u njegovim granicama vise ne moze razvijati. cak ni konacan mir nije osiguran, smatraju evropski parlamentarci. “Dejtonski sporazum danas sprecava daljnji razvoj BiH na putu ka pravnoj drzavi i stvarnom evropskom drustvu. Ko danas zeli BiH, taj mora zeljeti i prevladavanje dvosmislenosti Dejtona”, pise u ovoj deklaraciji koja je istovremeno objavljena u Briselu, Varsavi i Berlinu. Deseta godisnjica Dejtona je, po njihovom misljenju, povod je da se Dejton – preispita i nadogradi. Na domacoj politickoj sceni, u demokratskim krugovima kojima je vise stalo do ove drzave i njene buducnosti nego do vlasti, odavno vlada uvjerenje da Dejton za BiH predstavlja teret koji ona ne moze vise nositi. Vec je bilo i vise konkretnih inicijativa o tome kako bi se Dejton mogao unaprijediti, ali one nailaze na – zid sutnje. I u nekim relevantnim politickim strankama i partijama prevladava takvo uvjerenje. Ali, tri vladajuce nacionalne stranke – SDS, HDZ i SDA – koje su ovu zemlju i podijelile i ojadile, ocigledno zele upravo ovakvu Bosnu i Hercegovinu – zavadjenu, opljackanu, podijeljenu i zapustenu. Samo u takvoj drzavi i mogu da vladaju. Za SDS to je potpuno jasno. Ova fasisoidna stranka je, uz pomoc JNA, i izvrsila agresiju na BiH da bi od nje odvalila sto vecu komadinu i, kad bude pogodan trenutak, prislonila to Srbiji. Dejton je to, uglavnom, i omogucio i SDS se toga drzi kao pijan plota. Slicna je situacija i sa HDZ: zastupajuci interese hrvatskih nacionalista i separatista, ova stranka je, koliko je mogla, iskoristila ratne okolnosti i primakla se svom krajnjem cilju – podjeli BiH. Sad samo ceka povoljan trenutak da to i ostvari. Zacudjuje, medjutim, cinjenica da i SDA kao vodeca bosnjacka stranka, koja takodjer okuplja i najtvrdokornije nacionaliste, sve vise pristaje na Dejton. I njoj se, ocigledno, osladilo da vlada u ovakvoj drzavi, a ni njene ambicije o podjeli BiH i o stvaranju islamske drzave u njoj nikada nisu zamrle. “Islamska deklaracija” je, ocigledno, aktualna. Slucaj Mostara to nedvosmisleno potvrdjuje. Ova stranka ne zeli jedinstven Mostar. A ko ne zeli jedinstven Mostar, zeli podijeljenu BiH. U insistiranju da Mostar ostane ovako podijeljen grad, SDA se uporno poziva na – Dejton i njegovu zastitu. To je najbolji dokaz da s tim Dejtonom nista nije uredu i da ga sto prije treba skinuti s vrata.

Mirko SAGOLJ

*S druge strane,Tito je 1952. godine prekinuo sve odnose s Vatikanom zbog čega je došao na udar klerikalnih snaga u Hrvatskom svetu.
U Jasenovcu je podigao najveći memorijalni centar u bivšoj Jug.,koji je posetilo više od milion ljudi,i na kome je pisalo da je tu stradalo 700.000,većinom Srba *

*Ovaj put nas zabrinjava činjenica da ti Južni Sloveni, evo, više od deset vjekova i još više stoljeća nikako da se smjeste i razmjeste po brdovitom Balkanu i okolini, no malomalo pa iskopaju ratničke sjekire i heklere, pa udri jedni po drugima "do istrage naše jal njihove".
Hej, moji Sloveni! Tužni Južni!
Ako već stvarno ne možete mirno i pošteno da živite kao ostali ljudi, vratite se, brate, iza Karpata, ili odakle ste sve stigli, kažu da tamo ima još mjesta za spomenike.
Bijeli svijet već odavna zna: dok se negdje u svijetu nešto zatalasa ili se promijeni kakva klima, biće gužve kod Hej Slovena, porazbijaće sve što imaju, letjeće tanjiri kroz prozore, krovovi iznad glava, a i glave južnoslovenske. Postaviće se referendumsko pitanje ko je za Ćirila, ko za Metodija, ko za Tuđmana i Deli Radivoja, a već se poodavno čekalo i, evo, i dočekalo da stari Bošnjani postave pitanje davnih dana i Kulina bana. Udariće Lila na Halila. Čarne oči da bi ne gledale.
Hej, hej, hej!.
Jedni misle da ih je, poslije one crne, srednjevjekovne, snašla novovjekovna bijela kuga koja ih ne pušta, pa ih je sve malo manje, a da je drugima pao mrak na oči, pa se množe i sve ih je malo više, pa da zato moraju da organzuju humana preseljenja, kako bi ovi što se množe bili što bliže, a oni kužni takođe na okupu, u svom karantinu. I tako krenu jedni tamo, a drugi ovamo i obratno, uz svirku, talambase, haubice, pamove, patove, uz vebere, masovne grobnice i narodna veselja i sve to uz direktan radio i televizijski prenos i usmjeravanje.

Tri livade - nigdje hlada nema

Do sada smo o tome samo učili u školama, a sada smo svojim očima gledali kako nam u neizvjesna izgnanstva odlazaze prijatelji iz djetinjstva sa bolom i strahom i putnim torbama, punim uspomena, među kojima je bilo i slika sa našim likovima (tvojim i mojim, na primjer), pa je tako i dio nas samih negdje preseljen i čeka i moli da se vrati. Mnogi su tek u dugim izbjegličkim kolonama shvatili da ih to neko humano preseljava, neko ko hoće da uđe u istoriju Balkana, tamo gdje niko nikad humano nije ni ulazio ni izlazio iz nje.
Umjesto u istoriju, zar ne bi bolje bilo prošetati u budućnost, makar i preko minskih polja naše zemlje ponosne, makar i preko Drvara i Dervente, uinat vođama puta "humanih" ekskurzija, uprkos njihovim lidersko-plemenskim ambicijama? Kad shvate Južni Sloveni, makar većina, da su i ovaj put naivno zavedeni na ratne stranputice i podjele, prestaće da se prebrojavaju hicima iz automatskog oružja i zasviraće i u duge i u kratke cijevi: Hej, Sloveni, vratite se!
Jer da bi do rata, pljačke i podjele došlo, trebalo je izdijeliti i ovaj narod bosanski, ne samo po vjeri, po tome je već bio podijeljen, trebalo ih je, da bi se "pošteno" pobili, podijeliti i po jeziku, istoriji, tradiciji... po čemu se i drugi narodi međusobno razlikuju. Trebalo je od jednog naroda stvoriti tri, od jednog jezika tri, od jedne livade - tri livade (a nigdje hlada nema), a to nije baš tako lako kako izgleda. Plemenski vračevi bosanskih Hrvata počeli su da "uče" na "svom" jeziku, konstruišući riječi koje drugi, navodno, neće razumjeti, bosanski Srbi su zakonima propisali govor i pismo Srba iz Srbije, a Bošnjaci su proglasili bosanskim jezikom onaj isti samo dopunjen nekim skoro zaboravljenim turcizmima i provincijalizmima, tako da svaki narod može međusobno da priča šta god hoće, jer ostali neće znati o čemu se radi. A onda, može se dobro zaraditi i na prevođenju, kažu da se u Sarajevu upravo prevode djela Meše Selimovića. ...*

* hehheh da ste samo vidjeli scenu pred dvorom na uni u okruženju avgusta 1995,jedan deda vozi traktor sa prikolicom za sjeno,a na kraju prikolice bure bijelo sa rakijom,a iza prikolice poveća kolona ljudi toče i hodaju polako kako se kolona s vremena na vreme pomjeri,jedva stoje na nogama koliko su se natočili Laughing ima još jedan cirkus,nije vic već živa istina,drugi dio kordunaša,sjeverno i zapadno od topuskog na žalost nije stigao do dvora na uni već su bili okruženi već prije nego su do gline stigli i tu je neki hrvatski vojnik zagorac upao mrtav pijan sa bombama na sebi i puškom,tražio prevoz ,da se vozi,i ovi ga prime u jedan kamion šta će od budale.
kasnije u kamionu se on hvalio u kamionu kako se tukao sa nekim četnicima,uopšte nije svjestan bio da se vozi sa srbima u izbjegličkoj koloni ,pričao je kako je pobio 20-30 četnika i slične stvari ,ovi su mu davali rakije da pije kolko hoće bojali su se budale,kad su dosli u srem na granicu između srbije i sadašnje hrvatske naši ljudi ga prijavili,rekli imamo nezgodnu situaciju u kamionu jedan vaš se sa nama vozi još od gline,bojimo se reći kud idemo i ko smo ima neke bombe na sebi, i tu ga na granici privede hrvatska vojna policija umirući od smjeha,dakle ljudskim ludostima nema kraja nikad *

U Subotici je osnovan inicijativni odbor za osnutak nacionalnog vijeća Jugoslavena, kojih je u Srbiji oko 80.000, objavljeno je u petak na internetskim stanicama Radiotelevizije Vojvodine.

U vodstvu hrvatske manjine u Srbiji više puta su isticali, pozivajući se na popise stanovništva od 1970., da veliki dio te zajednice čine Hrvati koji odbijaju ili strahuju očitovati se o svojoj pravoj nacionalnoj pripadnosti.
Jedan od pokretača inicijative novinar Đorđe Dragojlović priopćio je da će i u drugim srbijanskim gradovima biti osnovani takvi odbori kako bi osnovali jedinstvenu udrugu Jugoslavena, pri čemu je rekao da je njihov jezik srpskohrvatski.

Za osnutak nacionalnog vijeća potrebno je 6000 ovjerenih potpisa. U Subotici, rekao je Dragojlović, živi 8562 građana koji su se izjasnili kao Jugoslaveni, a u Srbiji ih ima 80.721.

U ime inicijativnog odbora Đorđević je rekao kako će oni zahtijevati da se prilikom popisa stanovništva 2011. godine omogući građanima da se izjasne kao Jugoslaveni, to jest da u tiskanicama za popis bude i ta rubrika.

Stranku Jugoslavena osnovao Blaško Gabrić

U Subotici već ima mnogo inicijativa kojima se deklariranim Jugoslavenima žele osigurati prava nacionalne zajednice.

U tom je gradu djelovala Stranka Jugoslavena, koja je imala vijećnike u gradskoj skupštini. Nju je osnovao u srbijanskoj javnosti najpoznatiji jugonostalgičar poduzetnik Blaško Gabrić, koji je na svojem imanju otvorio tzv. četvrtu mini Jugoslaviju.
Titov unuk osniva (novu) Komunističku partiju

U vodstvu hrvatske manjine u Srbiji više puta su isticali, pozivajući se na popise stanovništva od 1970., da veliki dio te zajednice čine Hrvati koji odbijaju ili strahuju očitovati se o svojoj pravoj nacionalnoj pripadnosti.

Pridružen/a: 31. 10. 2004. (14:25:29)
Postovi: 2780
Lokacija: SFR Jugoslavija

PostPostano: 07.11.2004, 22:20 Naslov: niko Citirajte i odgovorite
Niko nema prava ,da potpiše ili prizna kapitulaciju
ili okupaciju SFRJ ili pojedinog njenog dijela.
iz ustava SFRJ

Момчило Пантелић
Баба Мартини следбеници

slika

Ја сам мартовац– каже познаник. Живот му је, каже, ћудљив као март: час га огреје сунце, час га, као ових дана, заспе снег, а све у стилу: такав је то месец, испуњен сменама лепог и ружног времена.

Са Баба Мартом се сада поистовећују и многи званичници, иако су они, у свом и општем интересу, задужени за одржавање стабилности (друштвене) климе. Одговара им да причају да смо сада у прелазном добу, с подразумевајућим температурним шоковима, који подразумевају дејство режима „вруће-хладно” пре него што буде пријатно.

С таквим следбеницима и подржаваоцима њеног рецепта у државним апаратима, савремена Баба Марта се протегла изван календарске орочености и постала вишесезонски симбол лидерских тумарања у трагању за изласком из системских кошмара, крштеним као СЕКА и ДЕКА (по иницијалима за светску и домаћу економску кризу). Траје већ годину и по дана, такорећи као БАКА (бескрајна акциона конфузија).

Изразе привржености БАКА добија од традиционално најјачих страна. Прво јој се приклонила Америка, одакле је потекла криза за којом је уследила конфузија, а сада предњачи, рекло би се, Европа, тачније њена зона обједињене валуте– евра.

Поводом финансијског посртања Португалије, Ирске, Грчке и Шпаније, повезаних погрдном скраћеницом ПИГС (на енглеском– свиње) распламсавају се чак спекулације о судбини Европске уније (ЕУ). Па се говори и да би криза могла да разори, или бар битно омете, комплетирање тог највећег мирног обједињавања држава у историји.

Људе са ових простора, који би сви да се нађу у ЕУ, то посебно брине. Поготову кад им се учини да је садашња криза у ЕУ слична оној која је довела до распада њихове некадашње заједнице. Не зато што жале за Југославијом, мада и тога „поприлично има”, већ зато што се прибојавају да би нова перспектива могла да наследи судбину прошле, ратовима раскомадане, уније.

Присећају се, наиме, да је СФРЈ била оно чему сада тежи ЕУ– заједница различитих нација, језика, вера– али да је почела да се распада када је избила свађа, каква се актуелно региструје у ЕУ, око „плаћања за кафанским столом”, за којим је свако наручивао шта му се прохтело а да никоме није дато право да „пресуди” колики цех ко треба да намири. Такву моју давнашњу тезу подупро је лондонски „Економист” чланком у коме каже да се пријатност ресторанске вечеринке претвара у свађу око тога шта ко треба да „цалне”, и да на то личе и препирке око покривања нараслих буџетских дефицита.

Више је кандидата за плаћање мањка у насталом „протезању преко губера”. По британском недељнику, међу њима су најизгледнији: порески обвезници, радници у државном сектору, пензионери, здравствени осигураници, страни улагачи и– будуће генерације.

Произлази да дефиците и остале мањкавости– у којима су се махом оћарили они који су законе доносили и они који су законе кршили– треба да плате углавном грађани, садашњи и тек стасајући, који „нису ни лук јели ни лук мирисали”. Недужни не прихватају, међутим, да су дужни.

Демонстрације и штрајкови, чији је епицентар Грчка, као и референдумско одбијање Исланђана да подмире спољне дугове својих немарних банкара, сведоче да су сумње у путеве новца надмашиле чак и подозрење према политичким курсевима. Још је теже, тако, да се усред кризе успостави доза сагласности, неопходне да се из кризе изађе.

Одрицања су неизбежна, и то ће ставити на деликатан тест социјално заједништво у низу земаља, који многе неће положити, такође је констатовао „Економист”. Уз закључак: „Наредних неколико година ће каријере политичара бити грађене и разграђене на акционарском тржишту”, што ће рећи– зависиће од поверења које стекну или изгубе у курсевима националног и интернационалног опоравка.

Опет се присећам једног нашег давнашњег дипломате који је, поводом тумбања у страној земљи, казао: „Нисам знао да је економија толико битна за политику.” Рекао је то само две године пре распада његове државе, Југославије, у околностима за које „није знао да су толико важне”.

У опсежној анализи немачки „Шпигл” сугерише да се до увођења евра дошло претезањем политичких над економским факторима. По тој верзији су, после пада Берлинског зида, порасле „старе стрепње”, нарочито у Француској, од економске доминације Немачке –па је монетарна унија испослована као средство за сузбијање бојазни.

Од промене је, пак, Немачка „највише профитирала па треба да највише допринесе и изласку из садашње кризе”, оцењују познаваоци. Исто се препоручује и Америци и Кини, као главним добитницима збивања после Другог светског и хладног рата, па и Русији због њеног узлета у повећаној глобалној тражњи енергената…

И поменути и многи други следе, међутим, курс Баба Марте. Најподеснији је да се системски ломови правдају просто, као– склад са „ћудима више силе”.

Protest zbog "brisanja" Jugoslovena
19. mart 2010. | 14:58 | Izvor: B92 Beograd -- Centar za razvoj civilnog društva kritikovao je izjavu ministra za ljudska i manjinska prava Svetozara Čiplića da Jugosloveni ne mogu biti nacionalna manjina.

CRCD upozorava javnost da ministar Čiplić briše jednu nacionalnu manjinu iz sastava građana ove zemlje na potpuno arbitraran način. Ministar Čiplić je na konferenciji za štampu 12. marta 2010. izjavio da Jugosloveni ne mogu imati status nacionalne manjine niti svoj savet, "jer im nedostaju jezik, pismo i književnost".

Teme
Ljudska prava i diskriminacija

* Petrušićeva prihvata kandidaturu | 18. mart | 12:25
* Ombudsman: Vratiti imovinu | 17. mart | 20:35
* Janković:Nepoštovanje prava građana | 17. mart | 00:34
* “Uprava ne poštuje prava građana“ | 16. mart | 18:11
* Gej udruženje tuži ministarku | 16. mart | 18:07
* Novi napadi na Rome u Češkoj | 15. mart | 15:04
* Amnesti kritikuje SAD | 13. mart | 18:17
* Šoljom za veću zastupljenost Mađara | 13. mart | 16:21
* Jevreji traže zabranu knjige | 13. mart | 00:52
* Izveštaj SAD o Hrvatskoj | 12. mart | 16:26
* Prikaži više vesti iz ove teme
* Prikaži manje vesti iz ove teme
* sve vesti iz teme "Ljudska prava i diskriminacija"

"Danas se ne priznaju manjinska prava nacionalno deklarisanim Jugoslovenima; ko će sutra biti sledeći na 'spisku nepriznatih' koji sastavljaju bahati predstavnici izvršne vlasti protiv slobodno, masovno i javno izražene volje građana ove zemlje", pita CRDC u saopštenju dostavljenom medijima.

"Ovakvim stavom (o Jugoslovenima) ministar Čiplić grubo krši manjinska prava deklarisanih Jugoslovena, kojih je po poslednjem popisu stanovništva iz 2002. bilo 80.721, što ih čini trećom po veličini manjinskom zajednicom u Srbiji (van područja AP Kosovo i Metohija)" navodi se u saopštenju i dodaje: "CRCD je sa uznemirenošću i zaprepašćenjem primio ovakvu vrstu odsečnog prosuđivanja ministra Čiplića o jeziku, pismu i književnosti, odnosno o stvarima koje se tiču struke i nauke i nadilaze kompetencije i nadležnosti ministarstva na čijem čelu je ministar Čiplić."

CRDC dalje navodi da "složena stručna tema jezika, pisma i književnosti etničkih Jugoslovena ne može biti predmet jedne polurečenice niti pitanje političke (ne)spremnosti da se jednom manjinskom identitetu osiguraju po zakonu pripadajuća mu prava".

"Jugosloveni svoj jezik nazivaju srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim, imaju dva pisma, latinicu i ćirilicu, i vrhunsku književnost stvaranu upravo na tom jeziku. Stvaraoci koji su se izjašnjavali kao nacionalno deklarisani Jugosloveni dobijali su najveća priznanja za svoj doprinos svetskoj kulturi, uključujući tu i Nobelovu nagradu".

CRCD podseća javnost na svoje iskreno zalaganje za očuvanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava samo par dana pre ove diskriminatorske izjave ministra Čiplića. "Ovakvo ponašanje ministra na žalost dovodi u ozbiljnu sumnju kompetencije i namere prvog čoveka ovog ministarstva. Ne samo što krši odredbe iz niza članova Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, odredbe iz niza članova Zakona o zabrani diskriminacije, člana 26 Zakona o ministarstvima, odredbe Deklaracije Ujedinjenih Nacija o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih i jezičkih manjina i Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, nego ministar Čiplić, grubo kršeći manjinska prava pripadnika jugoslovenske nacionalne manjine, izlaže etničke Jugoslovene podsmehu i nipodaštavanju, kakvom nijedna manjinska zajednica u Srbiji nije izložena", kaže se u saopštenju.

CRCD sa zadovoljstvom konstatuje da 814 Egipćana, 584 Aškalije i 572 Grka u Srbiji uživaju priznanje države tj. da ih država uvažava kao nacionalne manjine. Ali CRCD ne može da prećuti da je diskriminacija Jugoslovena koju primenjuje ministar dr Čiplić nešto najneprimerenije što se može očekivati sa mesta prvog čoveka resora koji se zove Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. CRCD poziva javnost da u skladu sa načelom nediskriminacije i pravnim propisima reaguje na ovaj skandalozan, nezakonit i svake osude dostojan atak ministra za ljudska i manjinska prava na nacionalni identitet 80 hiljada građana Srbije, kaže se u saopštenju.

Upisano: 12 Jun 2009 00:55 Naslov komentara: Lasse
__________________
U 51. godini života smrt je odnjela jednog velikog Jugoslavena, čovjeka koji je
po nacionalnosti bio Šveđanin ali je volio Jugoslaviju podjednako puno kao i svi
mi Jugosloveni. U forum Klub SFRJ se učlanio 15. 02. 2005. i iako nije puno
pisao jer ga je ometalo nepoznavanje srpskohrvatskog jezika, uvijek se
interesovao sta ima novo u Klubu SFRJ. Bio je aktivan i kao član
Jugoslovenskog Komiteta u Štokolmu, Socijalnog foruma u Uppsali i još mnogih
drugih organizacija koje se bore za prosperitet u svijetu.

Njegovo učešće u forumu Klub SFRJ nije bilo često ali možete da se podsjetite poruka ovdje:
http://www.vuksfrj.se/klubsfrj/poruke%20u%20forumu/almen/sfrj_forum5-2.htm
http://www.vuksfrj.se/klubsfrj/poruke%20u%20forumu/almen/sfrj_forum2.htm

Sahrana je obavljena 11. juna 2009. na groblju u Berthogi.
Ostat će vjećno u sjećanju nas koji smo imali sreću da ga upoznamo.