Komunisti Republike Srpske Krajine

Strana 14 od 25 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15 ... 19 ... 25  Sledeći

Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Da vas nelazu i da vi nekoga nelazete !

Počalji  Milan taj Pon Feb 07, 2011 7:40 pm

ZAŠTO JE IZVIŽDAN GENERAL, NARODNI HEROJ I AKADEMIK,

DR GOJKO NIKOLIŠ*)

*) Na skupu Srba u Centru “Sava”, Beograd, 29. juna 1990.

Komentarisaću taj događaj oslanjajući se na ono što je objavila “Borba”, 3. i 4. jula 1990.

Gojko Nikoliš se predstavio skupu rekavši: “Rođen sam u čisto srpskom selu u Hrvatskoj. Otac mi je pravoslavni srpski sveštenik... Učio sam srednju školu u Karlovcu i Sremskim Karlovcima. Medicinski fakultet u Beogradu. Komunističkom pokretu sam pristupio 1935, ali ne po bilo čijem vrbovanju, već po potrebi moga ondašnjeg unutrašnjeg duhovnog bića. Kao dobrovoljac interbrigada učestvovao sam u Španskom građanskom ratu i 1941. do 1945. u NOR. Posle 50 godina partijskog staža osjetio sam potrebu da crvenu knjižicu vratim.” Za ovakav uvod dobio je blagi aplauz.

Slobodan sam (I. R.) da ovu kratku biografiju dopunim. Nikoliš je narodni heroj. U NOR-u je bio načelnik saniteta Vrhovnog štaba (Tito i Gojko u ratu jedini nisu mjenjali funkcije). Dugi niz godina, u dva navrata, bio je načelnik Sanitetske uprave JNA. Iz JNA u diplomatiju odlaze Koča Popović, Danilo Lekić, Dušan Kveder, Gojko Nikoliš, Peko Dapčević (svi “španci”) i još neki - poznata intelektualna elita ratne i posljeratne JNA. Akademik je SANU, zajedno sa Dobricom Ćosićem i Jovanom Raškovićem (koji predsjedavaju skupu na kojem njihov kolega biva izviždan, a da oni ne intervenišu).

Šta je na tom skupu rekao Gojko Nikoliš? Za položaj Srba u Hrvatskoj je rekao: “Reč je o strategiji denacionalizacije i asimilaciji... Savremena strategija hrvatskog rukovodstva (Tuđman je došao na vlast) prema Srbima predstavlja tihi, potajni genocid... Ustav Hrvatske je, najblaže rečeno, nejasan i dvosmislen.”

Za pitanje autonomije Srba u Hrvatskoj, Nikoliš kaže da se radi o “kulturnoj autonomiji, ali i osloncu na najveće tekovine hrvatske kulture... Svako začauravanje u čistu srpsku kulturu smatram štetnim i besperspektivnim za same Srbe”. Izrekavši ovo, biva izviždan sa glasnim protestima. Uprkos ovom, Gojko nastavlja: “Kada se govori i danas ovde o kulturnoj pomoći iz Srbije, preporučavam oprez i razum..., jer svaki prilaz ovom problemu sa pozicija strasti nanosi štetu Srbima, a pogoduje strategiji endehazeovaca.”

Govoreći o reviziji granica Srbije i vojnoj intervenciji “sve do Kupe”, Nikoliš smatra to “suludim i samoubistvom Srbije...”. Na ovom mjestu Nikoliš je prekinut s poklicima “i to mi je nekakav general”, “takvi su nas i doveli do ovog stanja”. Nikoliš je zamolio predsjedavajućeg da umiri publiku, što nije učinjeno, već je upozoren da skrati izlaganje. Akademik Nikoliš je mirno i uz osmjeh napustio govornicu i nije uspio da saopšti svoje sljedeće predloge za rješavanje problema Srba u Hrvatskoj. Predlozi su bili: “Oslonac na vlastite snage Srba u Hrvatskoj”, “Obnova nekadašnjih kulturnih prava, barem onih iz vremena austrougarske monarhije”. “Oslonac na demokratski raspoložene Hrvate, jer ovakvih ima... savez sa demokratskim Hrvatima..”, “Ne treba prihvatiti HDZ-ovske metode pretnji i pritisaka, nego raditi suprotno, kao što su partizani uvjek radili i pobjeđivali...”, “Želeo bih da vas podsjetim na moćnu Gandijevu strategiju (Nikoliš je bio ambasador u Indiji) i taktiku nenasilja kojom je uspeo da istera moćnu britansku imperiju.”

Kao zaključak, Nikoliš je ponovio “neophodno je jedinstvo među Srbima i akciono jedinstvo sa demokratskim Hrvatima na platformi ljudskih prava radi odbrane upravo tih prava, a protiv svakog nasilja”.

Sve ovo izjavio je javno Gojko Nikoliš 29. juna 1990, a 3. i 4. jula iste godine, svoja gledanja je obrazložio i proširio u otvorenom pismu akademiku Jovanu Raškoviću i prijateljima. Iz tog pisma navodim sljedeće: “Zvižduci meni, behu aplauzi odobrenja Tuđmanu.” “Voleo bih da vidim te junačine na Jelačićevom trgu u Zagrebu. Lako je velikosrbovati usred Beograda...” “Neshvatljiva je pasivnost dvojice harizmatizovanih srpskih autoriteta - lidera u borbi za slobodu misli i izražavanja koji se zovu Jovan Rašković i Dobrica Ćosić.” “Vama je godila ta galama velikosrpskih bojovnika. Trebalo je pronaći i žigosati Vuka Brankovića. Lideri se goje na ‘izdajicama’...” “Neće nas spasiti ni savez sa savremenim pravoslavljem. Nije ovo više ono isto pravoslavlje koje je odigralo istorijski pozitivnu nacionalnu ulogu u vreme ropstva Turcima... današnje pravoslavlje, po mom uvidu, sve više klizi u političku stranku i klerikalizam. Takvo pravoslavlje ne mogu da prihvatim...”

Obraćajući se Jovi Raškoviću, koji je frenetično pozdravljen na tom skupu, Nikoliš je, pored ostalog, izjavio: “Okomio si se na komuniste... nehumano je od Tebe kao lekara-psihijatra da komunistima ne priznaš etičku vrednost... pa se tako pridružuješ današnjoj antikomunističkoj histeriji koja ne vodi nikakvom i ničijem dobru.”

O teritorijalno-političkoj autonomiji Srba u Hrvatskoj napisao je: “Ne vidim mogućnost povlačenja bilo kakve jasne geografsko-nacionalne granice... u šahovskoj tabli, gde su izmešana srpska i hrvatska sela, a gradovi multinacionalni.” U istom pismu, Nikoliš ponavlja: “Vojnu intervenciju Srbije sve do Kupe smatram zaista samoubistvom Srbije”... i “za prvu kap krvi, bilo čije, u ovakvoj jednoj akciji snosili bi smrtnu odgovornost propagatori ove ideje”. A kada je ovo izgovorio narodni heroj, nastala je urnebesna galama sa... “sramota generale”. Otvoreno pismo Nikoliš - je počeo sa: “nazdravlje elito”, a završio “uzdravlje prijatelji”.

To je bilo juna i jula 1990, a 1992. Nikoliš je otišao u Francusku i tamo je umro, 300 km daleko od Pariza, bez generalske penzije koja mu je oduzeta, i na jednom malom mjesnom groblju sahranjen 1995, skrhan, pored bolesti i starosti, i predviđanim besmislenim ratom u Jugoslaviji.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty OBAVESTENJE

Počalji  Milan taj Pet Feb 11, 2011 12:51 am

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty ....

Počalji  Milan taj Ned Feb 13, 2011 7:28 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty nastaviti prikupljanje u delovima koji nisu bili obuhvaceni

Počalji  Milan taj Pet Feb 18, 2011 7:57 pm

BEOGRAD - Predstavnici izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova predali su danas, na pisarnici Predsedništva, za predsednika Borisa Tadića kopije 45.000 potpisa podrške peticiji kojom se traži pravično i trajno rešenje stanarskih, imovinskih i drugih stečenih prava Srba iz Hrvatske.

Predsednik Koalicije izbegličkih udruženja u Srbiji Miodrag Linta rekao je ranije da su prošlog novembra Tadiću poslali peticiju s molbom da podrži zahteve, ali da odgovor nisu dobili i zato su se odlučili da predsedniku države dostave potpise kojima su zahtevi osnaženi.

"Ovom akcijom apelujemo na predsednika Tadića i sve relevantne institucije međunarodne zajednice da pomognu u pronalaženju trajnog i sveobuhvatnog rešenja problema izbeglica. Posebno apelujemo na primenu Aneksa G Bečkog sporazuma, koji kaže da izbeglicama moraju biti vraćena sva imovinska i druga stečena i statusna prava", rekao je novinarima Linta.

Linta je najavio da će kopije prikupljenih potpisa, sa molbom za podršku peticiji, biti dostavljeni i predsedniku vlade Mirku Cvetkoviću, predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović, predstavnicima Srba iz Hrvatske čelnicima i institucijama EU, UN i vladama SAD, Rusije, Kine i vodećih evropskih zemalja.

Predsednik Srpske narodne stranke iz Hrvatske Milan Rodić izrazio je podršku zahtevima izbeglih i prognanih Srba i rekao da će kopije potpisa sa peticijom predati i predsedniku i vladi Hrvatske.

"Hrvatska i Srbija se spremaju za ulazak u Evropsku uniju, ali pre toga mora svakome biti vraćeno ono što je njegovo - od stanova, imovine i kuća, koje treba obnoviti, do prava na rad", rekao je Rodić.

Predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja u Srbiji Milojko Budimir je podsetio da je zahteve iz peticije podržao predsednik Evropskog parlamenta i da se sada očekuje i podrška predsednika Tadića.

On je podsetio da je imovina izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske procenjena na oko 30 milijardi evra i da obeštećenje izbeglica ne treba da košta ništa ni EU ni Hrvatsku, jer oni samo traže da im se vrati ono što im je oduzeto.

Na iste adrese biće polovinom aprila upućene i kopije potpisa prikupljenih u nastavku akcije koja traje do 31. marta.

Peticiju su prihvatila 103 udruženja i u njoj se traži da se Hrvatskoj ne dozvoli potpisivanje ugovora o pristupanju EU dok ne ispoštuje sva prava izbeglih i prognanih Srba.

Srbi iz Hrvatske zahtevaju obnovu imovine uništene u ratu i "terorističkim akcijama" ili pravičnu novčanu naknadu, kao i vraćanje nasilno oduzete i uzurpirane pokretne i nepokretne imovine.

Pored toga, traže da im se vrate stanarska prava ili isplati pravična naknada za nezakonito oduzete stanove, zatim isplatu dinarske i devizne štednje i zaostalih penzija, kao i pravo na rekonvalidaciju radnog staža ostvarenog u bivšoj Republici Srpskoj Krajini.

Oni ne odustaju ni od prava na deonice i akcije ili naknadu za neučestvovanje u procesu privatizacije, a traže i reviziju presuda za ratne zločine donete u odsustvu okrivljenih i prestanak etnički motivisanih suđenja, kao i završetak ekshumacija i identifikacija nestalih.

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Ne nasedajte na SPO prevare, trebaju im vasi glasovi

Počalji  Milan taj Ned Feb 20, 2011 7:57 pm

za izbore. Onaj ko je duboko saucestvovao u vasem egzodusu a to je i SPO, a inace minorna stranka, pa sve i da je iskreno, nemoze nista da uradi..!!
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Zvaničnici hrvatskih političkih partija reagovali su na stav srpskog ministra dijaspore Srđana Srećkovića da bi Srbi mogli biti konstitutivan narod u Hrvatskoj, kao što je to bilo pre 90-ih godina prošlog veka

Po rečima visokog zvaničnika HDZ-a i Sabora Vladimira Šeksa, hrvatskim ustavom rešena su sva bitna pitanja, pa i ona nacionalnih manjina, jer je ta ustavna odredba potvrđena i poslednjim izmenama.

"Nastojanje da Srbi budu konstituitivan narod u Hrvatskoj je opasno i politički štetno", rekao je Šeks u Dnevniku Hrvatske televizije (HTV), ističući da to Srbi u Hrvatskoj nisu ni tražili.
"Treba razvijati standard nacionalnih manjina, ali politika po kojoj bi Srbi trebali ponovno biti konstitutivan narod je loša politika", izjavio je Josip Leko iz opozicione Socijaldemokratske partije.
"Sad se pokušava na fin način vratiti na scenu. U svakom slučaju, nije u interesu harmonizacije hrvatskog društva i ta politika je već poražena u Hrvatskoj, ali i u svetu neće dobiti potporu", izjavio je Leko za HTV.
Prema rečima saborskog poslanika i potpredsednika Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca, iskustvo Srba kao konstitutivnog naroda u Hrvatskoj 90-ih godina prošlog veka je kompromitovano.
Pupovac upozorava da Srbi imaju novi položaj u novim okolnostima koje su definisane ustavom i zakonima.
"Srbi u Hrvatskoj to nisu diskutovali, jer oni imaju preča posla, a to su njihova građanska, ljudska i manjinska prava, da budu ravnopravni građani u Hrvatskoj i da budu priznati kao novonastala manjina", rekao je Pupovac za HTV, dodajući da očekuje da Srbija treba da podrži ono što odluče sami Srbi u Hrvatskoj, a to je zalaganje za prava manjine.

Hrvatski mediji su juče preneli Srećkovićevu izjavu da je između Hrvatske i Srbije vidljiv znatan pomak na svim područjima i da bi Srbi mogli biti konstituitivan narod.
"Postoji prostor da se na tu temu razgovara, ali naravno u jednom otvorenom demokratskom dijalogu, a sveukupno imajući u vidu proces napretka položaja srpske nacionalne zajednice u Hrvatskoj", rekao je Srećković, a preneli su mediji u Hrvatskoj.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Intervju vezano za peticiju Srba iz Hrvatske

Počalji  Milan taj Pon Feb 21, 2011 2:02 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Komunisti..RSK..da li shvatate da nece samo da se resi..?

Počalji  Milan taj Pet Mar 04, 2011 11:00 am

Prema saopstenju tvB92, predstavnik prognanih srba, nakon predaje peticije, zahteva sa potpisima 45.000 izgnanika, predsedniku Tadicu je izjavio...* mi nemamo podrsku predsednika Tadica*, spisak od 45.000 potpisa, je solidna osnovica za pokretanje politicke borbe, osnivanje pokreta kako bi se povela borba za ljudska prava...sve dosadasnje cinjenice i iskustva govore da takav teret mogu da iznesu upravo Komunisti...sve druge *opcije* su istestirane tokom ovih 20 godina, osim propasti, pojedinavnog bogacenja tu srece nema...
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty ipak se okrece

Počalji  Milan taj Pet Mar 04, 2011 2:11 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Dragi prijatelju nama nije mesto medju njima nego protiv nji

Počalji  Milan taj Pon Mar 07, 2011 2:17 pm

Druže i prijatelju!
Od drugarstva do gospodstva evo gde smo stigli. U stvranju gospodstva ostali smo bez otadžbine. Od Jugoslavije i Srbije ostalo su rane i gorke uspomene. Tvorci tranzicije naše otadžbine su od naše otadžbine stvorili angloameričku rimokatoličku koloniju. Sudbina našega naroda više nije u snazi države, jer država više ne postoji. Gospodari tranzicije su razorili njene stubove, sada joj uništavaju i korene.
Mi vojnici kao stubovi države smo bili prvi na udaru gospodarima tranzicije. Poslali su nas u rat protiv paravojske drugih naroda da sa njima ratujemo, ali su nam vezali ruke i noge da ih ne pobedimo. Za neuspehe su nas na sva zvona okrivljavali, a za uspehe proglašavali heroje paravojski koje su, među nama, oni stvarali. Jedino je, za njih, bilo bitno da shvatimo, da nam je drugi narod neprijaetelj, a da su nam oni oslonac u borbi u kojoj moramo da izgubimo. Nametnuli su nam sudbinu da se kao tvorci bratstva i jedinstva tučemo sa radnicima, seljacima i poštenim komunistima drugih nacija, da se međusobno uništavamo, da trunemo po rovovima, da nestajemo. Da nas u razbijanju države, koriste i zloupotrebljavaju, a kada im zasmetamo da nas i fizički likvidiraju. Protiv nas su vodili neverovatnu medijsku kampanju. Potkopavali nas i ostavljali na cedilu a u narodu nas prikazivali izdajnicima i pored toga što smo nestajali na raznim ratištima Jugoslavije i Srbije. Oni, tvorci i gospodari tranzicije, naslednici podanika i nosioci prljave svesti, su trgovali sa gospodom iz Zagreba i drugih…, i izvršavali naređenja od Zapada na uništavanju narodne vlasti i samouprave da bi ga mogli opljačkati.
Prodali su Krajinu a nas vojnike koji smo je stvorili i odbranili su optužili da smo je izdali.
U ratu protiv imperijal-fašista i junačke odbrane Kosova. Kada su sa ulica i trogova Srbije nestale antisrpske nakaze i satrapi sa svojim destrukcijoma koje vode izdjama. Kada je zavladala igra, pesma i jedinstvo pobedničkog naroda, u tenkovima i rovovima volja i optimizam. Opet na scenu stupa anti vojnička logika koja evo mrvi Srbiju.
Za odbranu Srbije su krivi vojnici kojima se sudi. Oni ih love i prodaju, love svoje zasluge.
Srbija je vojnički demontirana. Nestala je vojska. Od skoro dve hiljade tenkova i drugih oklopnih vozila, u nekoj čudnoj policijskoj vojci, zadržano je svega deset posto. Devedeset posto je isečeno i prerađeno u Smederevu u američkoj fabrici. Kada je sečeno 570 tenkova T55, tadašnji američki ambasador je obigravao i podskakivao od sreće. To je urađeno i sa topovima i haubicama. Ratno vazduhoplovstvo i PVO više ne postoji. Što od vojske postoji to služi za propagandu i snimanje spotova. Stvara se neka policijska vojska, naime ono što je nekada tzv. kapetan Dragan, stvarao od policije, sada to, njegov vlasnik, stvara od tzv. vojske. Kažu, da je sada vojska jača nego ranije. Sa time se i sam slažem. Ona ranije nije mogla da odbrani Predsednika i režim. Pa u nju nisu imali poverenje, a od ove se to sigurno očekuje. I, ona je za taj zadatak, verujem, bolja.
Srbija je smrvljena, mrvica je sve manje, u redovima boraca tranzicije se stvara nerovoza, jata su velika, gladna su, preletanja je sve više, trajanje mora da se obezbedi, a njihov opstanak je put pod kišobran Nato pakta. To nisu jata pčela i mrava, nego jata birokrata kojima je budžet od pljačke naroda uvek mali.
Među njima nema razlike, oni piju krv ovoga naroda i dalje žele da vladaju.
Oni su nosioci prevrata i bolne tranzicije kojom su opljačkali državu i narod.
Ima ih mnogo i jedino žele da opstanu, svi su isti. Nemaju ideju i ideologiju sem volje da vladaju.
Mi vojnici imamo emocije, jer da ih nemamo nebi voleli svoju zelju i svoj narod, nebi imali ljubav… Oni nemaju emocija, evo i njihovih komentatora koji emocije nazivaju pogrdnim imenima, kukavičlukom i izdajama…
Dragi prijatelju, nama nije mesto među njima.
Narod je na potezu! affraid affraid affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Junak

Počalji  Milan taj Sub Mar 12, 2011 1:44 pm

U ožujku 1941. uspijeva pobjeći iz logora, i na poziv KPJ, odlazi u Jugoslaviju. Iz Lyona prvo odlazi u Njemačku, gde se uz pomoć švedskog konzula zapošljava u tvornici aluminija "AKEN" na Elbi. Kao odličan radnik, u spomenutoj tvornici aluminija je dobio 21 dan odmora, međutim po zadatku Partije nastavlja put u Jugoslaviju. Krajem lipnja dolazi u Zagreb gdje se, na Tratinskoj cesti, u stanu Štefice Štrok-Crnojević, nalazi sa svojim ratnim kolegama iz Španjolske. Iz Zagreba ga Centralni komitet KPH upućuje u Karlovac kod Josipa Kraša i Ivana Marinkovića. 1941. godine Okružni komitet KPH za Karlovac ga šalje u Zadobarsku šumu, blizu Karlovca, gde se je nalazila grupa karlovačkih komunista. Kao iskusan diverzant, traži da ga pošalje u kraj gdje će imati veću mogućnost za izvođenje diverzantskih akcija. Sredinom kolovoza odlazi u Drežnicu, zatim u Hrvatsko primorje i Gorski kotar, gdje koristeći iskustvo iz Španjolskog građanskog rata uglavnom sam izvodi prve diverzije. Već 9. rujna kod Lica je u eksploziji pruge uništena prva talijanska lokomotiva. U toj akciji je bilo zapljenjeno 17 sanduka sa 25 kilograma eksploziva. Svega deset dana kasnije uništio je kod Sungerskog tunela vlak za prijevoz talijanskih vojnika. Šef i organizator diverzantske sekcije, a zatim i zapovjednik grupe diverzantskih odreda Glavnog štaba NOV i PO Hrvatske Ivan Hariš, je neumorno radio na prikupljanju eksploziva, odabirao borce iz različitih partizanskih formacija i podučavao ih izvođenju diverzija. Prebacivao se je u različite djelove Hrvatske i BiH, iznenađivajući neprijatelja i nanoseći mu velike gubitke u ljudstvu i materijalnim resursima. Na pruzi Karlovac-Caprag, na rijeci Maji, kod Gline, srušio je, 26. veljače, željeznički most, tako da sve do kraja rata ista pruga nije radila. Ubrzo izvodi još jednu od akcija na pruzi Banja Luka-Sunja i Bihać-Sunja. Zatim sa svojim diverzantima ruši Volenjski vijadukt. Svoje diverzantske akcije izvodio je širom Hrvatske, u Posavini, Lici, Slavoniji, BiH i nizu drugih područja. Zahvaljujući njegovom iskustvu, stvarane su pokretne diverzantske grupe, odredi i satnije. Jedinice su rušile pruge, mostove, željezničke postaje, tunele, skladišta oružja, uništavale vlakove i vagone, kamione, zrakoplove u zračnim lukama. Na vojnoj zračnoj luci Kurilovec, Hariš je sa svojim diverzantima, 19. srpnja 1944. uništio 800.000 kilograma avionskih bombi, 3 zrakoplova. Pritom je u borbi ubijeno i ranjeno 300 pripadnika SS-a. Iznimno značajnu akciju je izveo 15. kolovoza 1942. na pruzi Novoselec-Križ, kod mosta na rijeci Česmi. Na minu koju je postavio naišao je, iz Dyona, "Orijent simplon". Uništen je 21 vagon sa 376 njemačkih vojnika i časnika, koji su bili upućeni na Istočni front. U istom vagonu poginuo je i bugarski vojni izaslanik koji se vraćao s pregovora s Antom Pavelićem.

Harišove diverzantske akcije djelovale su iznenađujuće munjevito, zbog čega je prozvan i kasnije ostao poznat kao "Ilija Gromovnik". Njegovi diverzanti su u vojnoj zrakoplovnoj bazi na Borongaju u Zagrebu uništili, 28. prosinca 1944. godine, pet zrakoplova, četiri prateća lovca "Dornier" i "Junkers 52". U sklopu NOR-a oštećeno je i uništeno diverzantskim minama oko 1.470 vagona i vlakova, porušeno 350 mostova. Oko 27.000 fašističkih vojnika i časnika, od kojih i tri generala, je izgubilo život ili ranjeno na minama koje su postavili diverzanti. Organizirajući i izvodeći diverzantske akcije, Ivan Hariš je često sam na leđima prenosio eksploziv i sudjelovao u uništenju 150 vozova i 27 mostova.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty bilo gde da ste u popisu stanovnistva...Krajisnik !

Počalji  Milan taj Pon Mar 14, 2011 12:13 am

Sve veća podrška inicijativi 'Budi Riječanin'
VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=nFztwY8ZcmU
Facebook grupu 'Budi Riječanin - www.facebook.com/budirijecanin' kojom
se građane informira o mogućnosti da se na predstojećem popisu
stanovništva na pitanje o nacionalnosti opredijele po regionalnoj
pripadnosti do sada je podržalo oko 700 Riječana. Dopredsjednik Liste
za Rijeku Danko Švorinić za Kanal Ri je komentirao inicijativu
ocijenivši kako osobno podržava svaku inicijativu koja građane
informira o mogućnosti kako da ostvare svoja prava uključujući i ovu
kojom se građane upoznaje s mogućnošću da se izjasne kao Riječani.


Prema zakonu o popisu stanovništva građani se na pitanje o nacionalnoj
pripadnosti 'mogu slobodno izjasniti', a isti zakon predviđa i
mogućnost da se u tom smislu izjasne po regionalnoj pripadnosti,
odnosno kao Istrijani, Riječani, Fijumani ili slično.

Unatoč činjenici da je ovu opciju na zadnjem popisu iskoristilo svega
30 Riječana, sudeći prema broju prijavljenih na facebook grupi, na
aktualnom popisu bi ih trebalo biti znatno više.

- Očekujem da će na ovom popisu regionalno opredijeljenih biti znatno
više, prvenstveno iz razloga što su danas građani informiraniji o toj
mogućnosti ali i zbog činjenice da u našem gradu živi znatan broj
stanovnika s regionalnim identitetom jačim od nacionalnog, zaključio
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Podsecanje...

Počalji  Milan taj Uto Mar 15, 2011 4:15 pm

ПРВЕ ЖРТВЕ УСТАШКОГ ТЕРОРА И ГЕНОЦИДА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА, ХАПШЕЊЕ ИСТАКНУТИХ ГРАЂАНА ЈУНА 1941. ГОДИНЕ И ЊИХОВО СТРАДАЊЕ У ЛОГОРУ ЈАДОВНО
Споменица - насловна страна

Latinica

Положај Срба у НДХ се све више погоршавао, као и положај Јевреја и Цигана, после објављивања „Законске одредбе о расној припадности“ и „Законске одредбе о заштити аријевске крви и части хрватског народа“ почетком маја 1941. године у гласилу хрватског усташког покрета (Хрватски народ, број 78 од 1. V 1941. године). Те одредбе је прописао поглавник НДХ Анте Павелић по немачком нацистичком узору. Мржњу против Срба, Јевреја и Цигана упорно је ширила усташка пропаганда преко дневне штампе, радија и на скуповима. Они су окривљивани за сва постојећа зла и означавани као ниже расе и „непоћудни елементи“. Срби су још називани четницима, а српска православна вера грчко-источном или шизматичком. Усташка штампа је објавила као „научно утврђену чињеницу“ да Хрвати потичу од једног готског племена и да су према томе германског порекла, дакле припадници више расе, док су Срби Словени и као такви припадници ниже расе. Министарство здравља НДХ у Загребу расписало је чак и наредбу о утврђивању расне припадности (бр. 13397) која је достављена Градском поглаварству у Сремским Карловцима. Под утицајем ове пропаганде знатан део хрватских грађана Сремских Карловаца изменио је понашање према својим суграђанима Србима, који су са неверицом доживљавали то што их њихови доскорашњи суседи и пријатељи поздрављају фашистичко-нацистички испруженом руком и поздравом „за дом спремни“, или што се на улици праве да их не виде или не познају. Почела су затим привођења Срба у усташку полицију без оправданих разлога и њихова саслушања. Тако су нпр. Хапшени старији ђаци Карловачке гимнације и саслушавани само због тога што су на улици виђени са својим школским друговима који су долазили из Београда да у гимназији подигну своја сведочанства. Тада још нису посебно хапшени комунисти, све до напада Немачке на Совјетски Савез (Ђорђе Васић: „Сремски Карловци у народноослободилачком рату“, рукопис, Нови Сад, 1970.). Још крајем априла 1941. је поглавник НДХ Анте Павелић издао наредбу о забрани употребе ћирилице (Народне новине бр. 11 Загреб, 25. IV. 1941.). Строгим спровођењем наредбе током маја 1941. уклоњени су сви натписи, фирме и др. писани ћирилицом, чак и посвета на фасади Карловачке гимназије: „Браћа Анђелићи српском народу“, па се убрзо то писмо могло наћи једино на споменицима на гробљу. Крајем маја 1941. су свим Србима у Сремским Карловцима конфисковани радио-апарати, тако да им је онемогућено слушање вести из савезничких земаља, пре свега Радио Лондон. Почетком јуна 1941. почела је кампања усташких функционера и чланова владе, током које су на зборовима по градовима НДХ они износили програм усташког покрета у Хрватској, који је у свом говору у Загребу 21. V 1941. најавио Павелић. Такође је крајем маја 1941. прокламован савез католичке и исламске вероисповести против „њиховог најљућег и најопаснијег непријатеља православља“ (Нови лист бр. 31. Загреб, 29. V 1941.). Председник законодавног повереништва НДХ Милован Жанић је током наведене кампање изјавио на збору у Новој Градишки: „Ово има бити земља Хрвата и никог другог и нема те методе коју ми нећемо као усташе употребити да начинимо ову земљу збиља хрватском и да је очистимо од Срба. То је политика ове државе и то кад извршимо извршит ћемо само оно што пише у усташким начелима“. (Хрватски народ, бр. 109, Загреб, 3. VI 1941.). У свом говору у Вуковару 8. VI 1941. Миле Будак, министар богоштовља и наставе и доглавник НДХ је рекао: „Што се тиче Срба који овде живе, то и нису Срби него дотепенци (дошљаци, прим. А.) с истока, које су као слугане довели Турци. Они су уједињени само православном црквом, а ми нисмо успјели да их асимилирамо. Међутим, нека знају да је наша лозинка: или се поклони, или се уклони“. (Нови лист, Загреб. 9. VI 1941. и Католички тједник бр. 26. Сарајево, 29. VI 1941.). Будак је овим говором већ најавио геноцид над Србима, који је касније програмски разрадио. У Карловцима се својим говорима против Срба истицао усташки логорник Иво Бојановски. Карловце су тада почели да посећују поједини функционери из Загреба и да држе састанке са локалним усташким властима. Свакако да је раније наведени предлог Вјекослава Голубовића о претварању Карловца у хрватски национални центар био на дневном реду тих састанака. У Карловцима су почели да круже гласови да ће Срби бити терани у логоре, као што су за време Првог светског рата интернирани у Арад и друге логоре у Мађарској. Међутим, већина карловачких Срба није у то веровала имајући у виду да се ничим нису замерали својим суграђанима Хрватима.
У Карловце је са посебним задатком дошао 19. VI 1941. шеф усташке полиције жупе Вуковар Јурај – Јуцо Рукавина. Те вечери и у току те ноћи похапшено је 18 карловачких грађана што је обавио усташки водник Јаша Кренајз са наредницима усташке полиције Томиславом Хорватом и Андријом Полужанским и другим карловачким усташама. Сви ухапшени су спроведени у зграду црквено-народних фондова, где су саслушавани од Јураја Рукавине, Еугена Ђурића котарског предстојника среза Сремски Карловци, Вјекослава Голубовића градског начелника и истовремено опуномоћеника главног усташког повереника за Славонију и Срем, Бојановски Ивана усташког логорника и њихових сарадника. Хапшење ове групе Карловчана извршено је по налогу Вјекослава Голубовић (Историјски архив ПК СКС Нови Сад, документ. Бр. 3032-68 и изјава усташког логорника Бојановски Ивана на његовом суђењу 1946. год.). Тада су ухапшени следећи карловачки грађани:

Аврамовић Стеван, парох Горње цркве
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Budi Krajisnik,Licanin,Banijac,,...

Počalji  Milan taj Uto Mar 29, 2011 9:44 am

Sve je po zakonu,
....................................................................................................................................................................................................................................................................................................
BUDI RIJEČANIN!

Od 1.-28. travnja u Hrvatskoj se provodi Popis stanovništva. Na pitanje o narodnosti imate se pravo izjasniti po regionalnoj pripadnosti (Riječanin/Fiuman i slično). Pitanje se nalazi pod rednim brojem 19. (vidi sliku). Podatke za odsutnu osobu može dati i član kućanstva koji je prisutan i kojem su podaci najbolje poznati. Individualni podaci prikupljeni popisom službena su tajna i kao takvi neće se niti objavljivati niti prosljeđivati bilo kome za bilo kakve svrhe. Podaci Popisa prikazivat će se isključivo u skupnom (agregiranom) obliku na razini Republike Hrvatske, županija, gradova/općina i naselja. (Zakon o popisu stanovništva http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2010_07_92_2587.html)

Udruga Slobodna Država Rijeka podržava inicijativu www.facebook.com/budirijecanin i pratiti će provedbu Popisa stanovništva, odnosno eventualna uskraćivanja zakonom zajamčenih prava građana na slobodno opredijeljivanje. Molimo vas da nam sve nepravilnosti dojavljujete emailom, a stojimo na raspolaganju i za eventualna pitanja.




FORZA FIUME! affraid affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Komunisti RSK, nisu verovali sebi, a poverovali su *NJIMA*..

Počalji  Milan taj Sub Apr 02, 2011 6:07 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty pozajmljen komentar

Počalji  Milan taj Sre Apr 20, 2011 5:01 pm

Nebojsa.gm [neregistrovani] (20. 04. 2011, 14:25:39)
TITO JE LEGENDA

TILE je bio delija,koliko god ga osporavali svi mi koji ga pamtimo znamo da je ovo bila lepa država u kojoj se spokojno i lepo živelo.Ja sam bio radnik,nikad nisam bio član nikakve partije,znači običan građanin i tvrdim da je taj socijalistički sistem 100 puta bolji i humaniji za narod.TITO JE GRADIO I STVARAO,ČOVEK SE POŠTOVAO,NIJE BILO SIROTINJE I KAZANA,NIKO NIJE NI POMISLIO DA POKRADE NAROD,SVI SU IMALI POSAO,dug cele Jugoslavije je bio 23 milijarde dolara kad je TITO umro,prosečan za zemlje u razvoju a sada?Sadašnje vlasti i sadašnja država su bedna senka TITOVE države.Nisu dostojni ni da pričaju o TITU i hiljadama ljudi koji su umrli za ideju stvaranja države socijalne pravde,to su bili ljudi koji su verovali u bolji svet,koji su imali ideale.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty borba sa saradnicima okupatora jos mora da traje !

Počalji  Milan taj Sub Apr 30, 2011 12:13 pm

PONOVO O JOSIPU BROZU TITU
Početkom decembra 2010. godine u njemačkom sedmičnom listu „Der Spiegel“ objavljen je tekst pod naslovom „Titos geheime Mörder“ (Titove tajne ubice), u kom se bliže iznosi pozadina podnošenja zahtjeva za oduzimanje njemačkog ordena Izvanrednog saveznog krsta Josipu Brozu Titu. Njemački list prenosi navode pojedinaca, koji sebe predstavljaju kao žrtve neuspješnih atentata nekadašnje DB. Naravno, iako bez dokaza poznat je i „glavni krivac“ – Tito. Ovdje možete pronaći izvorni tekst na njemačkom jeziku: (http://wissen.spiegel.de/wissen/image/show.html?did=75477005&aref=image045/2010/12/04/CO-SP-2010-049-0052-0056.PDF&thumb=false), a vijest je na više ili manje pretenciozan način prenesena i na područje nekadašnje SFRJ. Jedan od priloga: (http://www.dw-world.de/dw/article/0,,6298846_page_1,00.html).
U nastavku donosimo stav Udruženja „Naša Jugoslavija“ na neshvatljivo ignorisanje ovog događaja od strane društava „Josip Broz Tito“.
Tito je povijesna ličnost koja ima svoje pristalice i svoje protivnike. Prijatelje i neprijatelje. Samo nekoliko godina nakon njegove smrti 1980. godine, počeli su sve glasniji biti njegovi protivnici. Kao reakcija tome dogodilo se osnivanje društava "Josip Broz Tito" na području cijele predhodne Jugoslavije.

I dok 30 godina nakon Titove smrti glasovi njegovih protivnika ne gube na snazi (naprotiv, stiče se osjećaj da su sve glasniji), glasovi društava, organizacija, centara i ... koji su sebi postavili zadatak očuvati lik i djelo Josipa Broza Tita, postaju sve tiši.

Dnevni list „Glas Istre“ je u svom broju od 05.12.2010. godine prenio izvještaj njemačkog tjednika „DER SPIEGEL“ po kojem je njemački ministar unutarnjih poslova Thomas de Maiziere tjedan dana ranije zaprimio zahtijev nepoznatog pošiljaoca („Glas Istre“ je saznao da se radi o izvjesnom Gojku Bošnjaku) da se Josipu Brozu Titu oduzme orden Izvanrednog saveznog križa koji mu je 1974. godine dodijelio tadašnji predsjednik SR Njemačke Gustav Heinemann. Cijeli izvještaj možete pročitati ovdje:

http://122635.iboox.com/go/?u=http://www.glasistre.hr/hrvatska/vijest/291914

Ubrzo nakon objavljivanja teksta u DER SPIEGEL organizacije i partije koje imaju Tita na "crnoj listi" pozivaju na prosvjede po SR Njemačkoj (povodom posjete predsjednika RH dr. Josipovića SR Njemačkoj) i zahtijevaju prijem kod Predsjednika dr. Josipovića.

Nasuprot tome društva „Josip Broz Tito“ šute. Potaknuto tom šutnjom Udruženje "Naša Jugoslavija" osjeća potrebu da se javi po ovom pitanju

Udruženje "Naša Jugoslavija" gleda realno na ličnost i djelo Josipa Broza Tita. Smatrali smo da ima dovoljno društava, organizacija, udruženja... kojima je glavni cilj očuvanje lika i djela Josipa Broza i da naše Udruženje može svoj rad usmjeriti na druge ciljeve.

Stoga postavljamo direktna pitanja: Do kada mislite šutjeti? Kada mislite reagirati i prosvjedovati?

Zlatko Stojković, dipl.ing
Predsjednik Udruženja "Naša Jugoslavija" za Hrvatsku
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Sto cutite...?

Počalji  Milan taj Sub Maj 07, 2011 10:50 pm

Momci iz Brazila

"Frenkijevci" su ostavili tragove u boji svojih beretki od Knina do Kline

Među mnoštvom vojnih i policijskih specijalnih jedinica današnje Jugoslavije ne postoji tajanstvenija grupa od Jedinice za specijalne operacije (JSO), borbene formacije Resora državne bezbednosti, poznate i pod "narodnim" imenom "Crvene beretke" ili "Frenkijevci". Ova jedinica je bila toliko tajanstvena da prvih nekoliko godina nakon formiranja zvanično nije ni postojala i praktično je delovala izvan svakog sistema; tek pred kraj rata u Bosni dobila je svoje zvanično ime i kolikotoliko definisano mesto, ali je ostala obavijena velom tajni.

Jedinica vuče korene iz 1991, kada je državi naglo zafalilo boraca za rat u kome nije učestvovala. S obzirom na to da je odziv na mobilizaciju JNA za hrvatsko ratište bio minimalan (u Beogradu ispod 10 odsto), bilo je neophodno osloniti se na dobrovoljce. Takvi su regrutovani iz redova fudbalskih navijača, pristalica Srpske radikalne stranke i Srpske narodne obnove, a bilo je, bogami, i slučajeva da su nasilni kriminalci dobijali skraćenje ili čak oslobađanje od kazne u zamenu za doprinos u "odbrani golorukog naroda". Problem je bio u tome što su takve jedinice, koje su često nosile imena grabljivih životinja ("Tigrovi", "Panteri", "Profini lavovi", "Žute ose"...), bile onakve kakav im je bio sastav: nedisciplinovane, sklone krađi i ubistvima iz čisto materijalnih pobuda, i bez dovoljno sluha za više nacionalne interese onih koji su ih poslali.

Stoga se već prve ratne godine pojavila potreba za posebnom paravojnom jedinicom čiji bi glavni zadatak bio da odrađuje ono što drugi nisu hteli ili smeli, a sporedni da pazi da ostala menažerija sasvim ne podivlja i ne odmetne se. Glavni posao oko formiranja ove grupe zapao je tadašnjem šefu Državne bezbednosti Jovici Stanišiću, ali je ništa manje važan bio Mihalj Kertes, koji je 1991. bio ministar bez portfelja u Vladi Srbije. "Terenski" deo pripao je Stanišićevom pomoćniku Franku Simatoviću Frenkiju, i njegov nadimak postao je eponim za celu grupu čak i nakon što se Simatović, napredujući u službi, izdigao visoko iznad "terenskih" poslova. Pošto je bila tajna, jedinica nije imala oznake i jedino po čemu su se izdvajali bile su crvene beretke, po kojima su dobili drugo nezvanično ime.

Regrutni sastav "Crvenih beretki" bio je kao i kod ostalih paravojnih jedinica (s koca i konopca), samo su kriterijumi bili stroži, s osloncem na poznavanje borilačkih veština i spremnost da se bez pogovora izvrši svako naređenje. Ljudi za "Crvene beretke" vrbovali su se iz drugih paravojnih jedinica (najviše iz Arkanovih "Tigrova"), ali i direktno iz zatvora. Istaknuti članovi poznati su uglavnom po nadimcima (Legija, Major Fića, Cema, Žika Crnogorac, Pera Divljak...). Oni koji im znaju prava imena ne vole da ih pominju, a čak i o nadimcima pričaju šapatom. Glavni centar za obuku bio je u Kuli kod Vrbasa, (koji je NATO više puta raketirao) ali su slični logori postojali i na Tari, a tokom rata (1991–1995) i u Pajzošu (Slavonija) i Tikvešu (Baranja). Sastav im nikad nije prelazio 300 ljudi, ali su uvek raspolagali najsavremenijom opremom i oružjem, uključjući i protivavionske sisteme.

"Frenkijevci" su se pojavljivali širom srpskih zemalja, gde god je trebalo odraditi neki naročito prljav posao, a takvih poslova je u Hrvatskoj i Bosni bilo mnogo. Ne retko, bili su angažovani u razrešavanju raznih prekodrinskih srpsko-srpskih sporova, koje su okončavali diskretno, brutalno i efikasno. Najviši oficiri bivše JNA i oružanih snaga prekodrinskih Srba drhtali su u strahu pred njima. Kada se u maju '92. general Momčilo Perišić, tada komandant Mostarskog korpusa, usudio da pita "Frenkijevce" ko ih je poslao u njegovu zonu odgovornosti, dobio je sledeći odgovor: "Znaš ti dobro, matori prdonjo, ko nas je poslao, a sad mi se gubi s očiju da te ne bih ja poslao u pm." Perišić je, kaže očevidac ovog događaja, postupio po naređenju. Zna se, takođe, da je upravo Frenki vedrio i oblačio u bivšoj Krajini, od organizacije "balvan revolucije" 1990. do kontrole na VBR "Orkan" i raketama zemlja-zemlja tipa "Luna" 1995.

Krajem rata, "Crvene beretke" dobijaju sadašnje zvanično ime (JSO) i bazu na Banjici. Tokom sukoba na Kosovu, bili su pod neposrednom komandom generala Sretena Lukića (danas načelnik Uprave za pogranične poslove u Resoru javne bezbednosti), a Lukić je naređenja primao od Nikole Šainovića, Miloševićevog poverenika za Kosovo. Detaljni izveštaji o njihovim aktivnostima u pokrajini mogu se naći u izveštajima "Hjuman rajts voča" i drugih međunarodnih organizacija koje su istraživale ratne zločine.

U sadašnjim maglovitim okolnostima nije sasvim jasno pod čijom komandom JSO trenutno deluje (5. oktobra su u radio-saobraćaju koristili šifru "Brazilci"). Iz više izvora "Vremena" je potvrđeno da bi na njih u ovom trenutku, najviše uticaja mogao da ima Zoran Đinđić, jedan od lidera DOS-a.

Dejan Anastasijević


affraid affraid affraid affraid affraid king queen Cool
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty poziv 25. maja u Kuci cveca !!!

Počalji  Milan taj Sre Maj 18, 2011 1:16 pm

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Komunisti cute..? cekaju da to *opet* neko drugi uradi...?

Počalji  Milan taj Čet Maj 19, 2011 3:54 pm

Izbegli Srbi traže da Tadić preda njihov izveštaj Barozu

Predstavnici 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova predali su Izveštaj o kršenju njihovih stanarskih, imovinskih i ljudskih prava u Hrvatskoj upućen predsedniku Srbije Borisu Tadiću s molbom da ga uruči predsedniku Evropske komisije Žoze Manuelu Barozu s kojim se večeras sastaje u Beogradu
Izveštaju pod naslovom "Oduzimanje srpske imovine u Republici Hrvatskoj i hrvatsko pravosuđe u funkciji sprečavanja održivog povratka izbeglih i prognanih Srba" ima 16 stranica i pokazuje da Hrvatska nije ispunila preuzete obaveze, izjavio je novinarima predsednik Koalicije udruženja izbeglica u Srbiji Miodrag Linta.
"U izveštaju su navedene činjenice koje svedoče da Hrvatska velikom broju građana nije vratila imovinu: stanove, kuće, vikendice, poljoprivredno, građevinsko i šumsko zemljište.
Izneti podaci, takođe, pokazuju da Hrvatska izbeglim i prognanim Srbima nije vratila ni stečena prava kao što su zaostale penzije, dinarska i devizna štednja, niti isplatila novčanu naknadu zbog toga što su bili isključeni iz procesa privatizacije.
Uz sve to, Hrvatska nije uspostavila jednake standarde u suđenju za ratne zločine i nije završila proces ekshumacije i identifikacije posmrtnih ostataka Srba iz preko 600 poznatih grobnih mesta", naveo je Linta.
On je podsetio da je predsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor 13. maja poslala Evropskoj komisiji Izveštaj o ispunjenju obaveza iz Poglavlja 23 o pravosuđu i ljudskim pravima.
"Mi smatramo da ocena gospođe Jadranke Kosor da je Hrvatska vlada ispunila obaveze iz Poglavlja 23 jednostavno nije tačana", naglasio je predsednik Koalicije udruženja izbeglica.
On je ovu tvrdnju potkrepio podacima iz izveštaja izbegličkih udruženja prema kojima se Hrvatska nezakonito upisala kao vlasnik 800.000 katastarskih jedinica poljoprivrednog zemljišta čiji su vlasnici Srbi i da srpsku zemlju daje na korištenje bez saglanosti vlasnika.
"Najočigledniji primer je grad Benkovac, gde su hiljade hektara srpske zemlje date u zakup na 20 godina", rekao je Linta i podsetio da je Hrvatska zakonom propisala visoke novčane kazne za neobrađivanje zemlje, a nije stvorila uslove za održiv povratak izbeglih i prognanih Srba.
U izveštaju je navedeno i da 40.000 Srba potražuje stanove u Hrvatskoj, a 50.000 neisplaćene penzije. Oko 10.000 Srba je razmenilo kuće i stanove pod pritiskom i pretnjama, a prema Sporazumu o sukcesiji tako sklopljeni ugovori su ništavni, podsetio je Linta.
Pored toga, 10.000 srpskih kuća je prodato preko hrvatske agencije za promet nekretnina, a u mnogim slučajevima na osnovu lažnih ovlašćenja i na osnovu mehanizma dvostrukih ugovora.
U Hrvatskoj ima preko 1.000 srpskih kuća u čije su sređivanje privremeni korisnici ulagali novac, a sada od vlasnika potražuju naknadu, kao da su izbegli Srbi dobrovoljno dali svoje kuće na korišćenje, a ne hrvatska država bez njihove saglasnosti, objasnio je Linta.
"Dakle, mnogo je ozbiljnih problema i zato apelujemo na predsednika Tadića i gospodina Baroza da na osnovu svih činjenica iz našeg izveštaja, koje se mogu proveriti, pokrenu inicijativu za dijalog s Hrvatskom i pronađu pravična i trajna rešenja", naglasio je Linta.
On je naveo da je Izveštaj o neispunjavanju obaveza Hrvatske prema prognanim i izbeglim Srbima upućen ambasadama zemalja članica EU, kao i svim releventnim međunarodnim organizacijama uključujući OEBS i delegacije EU u Hrvatskoj i Srbiji.
Time izbeglička udruženja, kako je kazao, završavaju prvu fazu akcije za ispunjavanje 12 zahteva iz peticije koja se tiču kršenja njihovih prava, a koja je dosad potpisima podržalo preko 60.000 građana.

Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Gde ste, sta radite...?

Počalji  Milan taj Uto Jun 07, 2011 3:11 pm

Najdalje u sprovođenju nacionalsocijalističkih ideja otišlo je Ministarstvo prosvete na čijem su se čelu tokom čitavog rata (1941–1944) nalazili Velibor Jonić i Vladimir Velmar-Janković. Zanimljivo je da je ovo ministarstvo postalo najagilnije krajem 1943. i početkom 1944, u vreme kada su ostale kolaboracionističke aktivnosti polako posustajale.

Uvereno da će još dugi niz godina obavljati svoju funkciju, Ministarstvo je krajem 1943. proglasilo “200 velikih srpskih poslova” koje je trebalo uraditi, a među kojima su, u skladu sa ideologijom nacionalsocijalizma, istaknuti zahtevi da se uredi “srpski životni prostor”, izvrši kolonizacija na “srpskom životnom prostoru” osposobljavanjem naroda da ga popuni “brojno i kvalitetno”, izvrši zaštita srpske “krvi”, osnuje Centar za ispitivanje bioloških i antropoloških odlika stanovništva srpskih zemalja, formira Centar za istraživanje etničkih tipova srpskog stanovništva, i kao kruna – da se izradi “rasna karta” srpskih oblasti. Kroz svoj list Prosvetni glasnik, Ministarstvo je propagiralo Hitlerovo ustrojstvo škola sa svim njegovim “rasnim” odrednicama.

S druge strane, ambiciozno pristupajući reformi prosvete u duhu “novih” ideja stvaranja “seljačke” države, Ministarstvo je izradilo “Državni prosvetni plan” kojim je predviđen “rad srpskih pokolenja za duže vreme”. Polazeći od konstatacije da je prisutan višak školovanih ljudi sa gimnazijskom i manjak sa stručnom spremom, zahtevano je izbacivanje iz školstva svega “suvišnog” kako bi se omladina brzo i do kraja stavila u službu nacije. U tom cilju prepolovljen je broj postojećih gimnazija, a višestruko povećan broj poljoprivrednih i domaćičkih škola koje nisu pružale mogućnost daljeg školovanja, sa idejom da se sve učini kako bi se omladina trajno zadržala na selu i “zavolela fizički rad”.

Sam srpski narod koji je Nedićeva vlada želela da “usreći” u “Novoj Evropi”, deljen je po svim osnovama. Od profesora u školama je zahtevano prvo, da budu “čisti” Srbi, drugo, da budu nadahnuti “svetosavskim duhom”, treće, bilo je poželjno da budu muškarci iz uverenja da žene-profesori ne mogu da budu uzor muškoj omladini. I srpska omladina je deljena, pa je onaj njen (po priznanju Nedićeve propagande) većinski deo koji je bio levičarski i antifašistički orijentisan, ocenjivan kao “nenarodni”, “odrođen”, “sraman”, “iživeo”.

Ne samo narod i omladina, već su i deca deljena. Podela je išla po dve osnove – ideološkoj i biološkoj. Da bi dobijala pomoć iz novoformiranih fondova deca su morala da dokazuju da su Srbi i pravoslavci, a da bi išla u srednje škole trebalo je da budu i savršeno zdrava. Traženo je da se u srednje škole ne primaju “obirci” već samo “fizički, umno i etički odabrana deca”, odnosno, da kratkovidu, nagluvu i sl. decu ne bi trebalo primati, već praviti selekciju među omladinom, stvarati “eugenički bolje pokolenje” kako bi se dobilo “ispravno nacionalno vođstvo”. Sa druge strane, Ministarstvo je smatralo da buduće narodno vođstvo ne sme da se obrazuje od “otpadaka” i “nekarakternih ljudi”, zahtevajući da se spreči da “ološ odlazi u najviše škole”. Deca koja nisu prolazila ni kroz jednu od ove dve selekcije trebalo je da se zadovolje osnovnim i zanatskim školama i da zavole fizički rad.

Mnogo važnija od propagande i koncepcija za budućnost, bila je neposredna aktivnost Ministarstva prosvete koje je većinu svojih akcija sprovodilo u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Propagandnim odeljenjem Srpske državne straže. Da bi legitimisalo svoj vaspitni sistem, Ministarstvo je tvrdilo da se škola predratne Jugoslavije “srozala”, koliko zbog sistema liberalne demokratije i uticaja levičarskih ideja, toliko i zbog velikog broja profesora nesrpske nacionalnosti. Njegova osnovna ideja bila je da kroz školski sistem oblikuje “velike Srbe”, odnosno, da stvori “fanatizovanu” omladinu koja će posle pobede Nemačke u ratu biti sposobna da okupi “sve srpske zemlje” u jedinstvenu celinu. Svakom svojom merom Ministarstvo je isticalo zahtev da se vaspitavanje omladine vrši u nacionalističkom, autoritarnom duhu i bespogovornoj poslušnosti. “Očistilo” je škole od “nacionalno neispravnih” profesora, izvršilo “selekciju” omladine za “buduće narodno vođstvo” tako što su diplome izdavane samo “moralno” kvalitetnim učenicima, naredilo da se vrši nadzor nad učenicima u školi i van nje (kod kuće, na ulici) a dužnost profesora bila je da “motre” na učenike i daju ocene o njihovim “moralnim vrednostima”, pri čemu je pojam “moral” nedvosmisleno imao ideološko-političko značenje. Ministarstvo je uvelo “psihološko proučavanje učenika” kako bi se dobila slika o njihovim osobinama i nacionalnom osećanju. Nastavnički saveti su morali da grupišu đake u tri kategorije: nacionalno nepouzdani (sankcija: “izgnanje iz škole”), labilni (sankcija: “držanje pod prismotrom”) i pouzdane i ispravne (“zdravi elementi za izvođenje školskih zadataka”). Sprovodeći ove mere, Ministarstvo prosvete je do 1943. zvanično izbacilo iz srednjih škola 375 “nacionalno nepouzdanih” učenika i, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, organizovalo “Zavod za prinudno vaspitanje omladine” u Smederevskoj Palanci, gde su “prevaspitanici” mogli biti držani i do tri godine i gde su morali da pišu sastave “prožete duhom nacionalne obnove”.8 Obraćajući se “prevaspitanicima” u Smederevskoj Palanci povodom godišnjice osnivanja Zavoda, ministar prosvete Jonić im je rekao da su tu smešteni jer bi “bila šteta pustiti vas da propadnete po zatvorima i logorima”. Ipak, nije rekao da su neki od njih direktno iz Zavoda završili u logoru na Banjici. Ministarstvo se hvalilo svojim Zavodom kao “jedinstvenim” takvim pokušajem u Evropi, tvrdeći da se njegov uspešan rad vidi i po tome što neki “prevaspitanici”, koji su “srasli” sa atmosferom u njemu, “nisu želeli” da ga napuste, dok su drugi tražili da odmah idu u Nedićeve odrede.

Do kraja sprovodeći ovakve mere prema levičarski orijentisanoj omladini, ministar Jonić je, obraćajući se profesorima beogradskih škola, naredio da “bez ikakve neodlučnosti” pristupe “čišćenju omladine”, a da onim roditeljima koji neće da učestvuju u radu ovakve školske zajednice, “slobodno vrate njihovu decu”. Zaključivao je da ako “od celokupne naše današnje omladine, ostane samo pola” i to će “našem narodu biti dovoljno”. I dok je Ministarstvo prosvete levičarsku omladinu nasilno “prevaspitavalo” i “čistilo” iz škola, dotle je za omladinu koja je odlazila u dobrovoljačke i četničke odrede za borbu protiv partizana, organizovalo posebne tečajeve kako bi na vreme završili školovanje.

Temelj škole “Nove Srbije” trebalo je da budu nacionalizam i svetosavlje. Zato je u srednje škole uvedeno obavezno pohađanje bogosluženja, obavezno horsko crkveno pojanje, obavezna “srpska posela”, a predmet veronauka je trebalo da bude osnov “antimaterijalističkog shvatanja učenika” stvarajući “boljeg srpskog čoveka koji hrabro korača ka svetosavlju”.

* 8 od 1942. do 1944. kroz Zavod je prošlo 1.270 levičarski orijentisanih omladinaca

Kroz školski sistem kojim je trebalo da se spreči “nemuževno” vaspitavanje “srpskih muškaraca” i da se “srpskoj ženi” daju odlike “patrijarhalne čistote i čednosti”, mesto žene je unapred određeno uz šporet i muža. U Ministarstvu se verovalo da ženska deca u srednjoj školi moraju da se spremaju za “majke, sestre, domaćice” pa je uvelo domaćinstvo kao obavezan predmet, a pohvalilo se i da je mnogo uradilo na povećanju njihove čednosti time što je naredilo da učenice moraju da pletu kose u “vitice”.

Zbog uverenja da je Univerzitet “razorno” delovao na srpsku omladinu i od nje stvorio levičarski nastrojene ljude, Ministarstvo je predvidelo uvođenje obaveznih kurseva kao dopune nacionalnog vaspitanja, organizovalo je posebnu uniformisanu službu za održavanje reda na Univerzitetu i odredilo stroge disciplinske mere za studente, od kojih je najstroža opet bila usmerena protiv levičarskih ideja i “antireligioznog” pogleda na svet. Teokratska država koju je stvarala Nedićeva vlada imala je i neprikriven cilj da spreči razvoj nauka. Od Univerziteta se zahtevalo da u naučnom radu na prvom mestu vodi računa o “srpskoj stvarnosti” kako bi se “ukopčao” u narodni život i postao “hram nacionalne prosvete” u kojem će se studenti “napajati zdravim nacionalizmom” i vaspitavati u “duhu narodnih tradicija”. Univerzitetu je, pri tom, zaprećeno da slobodu naučnog rada ne sme da “zloupotrebljava“ kako bi “pod vidom naučnih istina” ubacivao “otrov u duše” studenata, da “nauka radi nauke” ne može biti cilj rada Univerziteta, a rektor Popović je 1943. primetio da se već uočava “tendencija obrađivanja onih naučnih problema koji su od interesa i za srpsku i za nemačku nauku”. Ministarstvo prosvete je predvidelo i da se jednu do dve godine omladina na Univerzitetu upoznaje sa pomenutih “200 velikih srpskih poslova” koje je samo izradilo a izložio zamenik ministra Vladimir Velmar-Janković. Među tih “200 velikih srpskih poslova” nalaze se gore navedeni nacistički koncepti (“kvalitetna” kolonizacija na “srpskom životnom prostoru”, izrada “rasne karte” srpskih oblasti…). Logična konsekvenca “reforme” Univerziteta bila je da su i za prijem profesora, uz “sve dokumente koji se po Zakonu o činovnicima traže”, zahtevane i izjave o nacionalnoj pripadnosti.

Ratne prilike, međutim, nisu dozvoljavale da se ovakve radikalne promene sa ciljem unazađivanja Beogradskog univerziteta, do kraja i sprovedu, budući da je Univerzitet tek početkom 1944. od nemačkih vlasti dobio dozvolu da (delimično) otpočne sa radom.

Ministar prosvete i njegov zamenik su uredbama vlade dobili policijska ovlašćenja. Ministarstvo je samostalno donosilo odluke o izbacivanju iz škola i sa Univerziteta nepodobnih profesora, o izbacivanju studenata sa Univerziteta “zasvagda”, i najvažnije, o izbacivanju “nacionalno nepouzdane i kompromitovane” dece iz škola i njihovom višegodišnjem zadržavanju u “Zavodu za prinudno vaspitanje”. Ministar prosvete Jonić je imao i ovlašćenje vlade da cenzuriše objavljene knjige, da zabranjene knjige upućuje na reciklažu, a njegova reč je bila presudna i prilikom odlučivanja o zatvorskim kaznama za prekršioce ove Uredbe. Njegov zamenik Velmar-Janković je svoja ovlašćenja, u toku najstrašnijeg rata, koristio npr. za izbacivanje Jovana Skerlića iz škola, i umesto njega, stavljanje sopstvenih dela u obaveznu školsku lektiru. Usput, i na repertoar Narodnog pozorišta.

affraid affraid king queen affraid affraid
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Skupstina valjda i obavezuje...?

Počalji  Milan taj Pon Jul 04, 2011 9:16 pm

СРПСКА ХИМНА
На основу одлуке Скупштине Републике Српске Крајине у избеглиштву
Скупштине РСК признала
Републике Абхазију и Јужну Осетију.

Данас је председник Скупштине Републике Српске Крајине, дипл. инг Рајко Лежаић, потписао признање Републике Абхазије и Републике Јужне Осетије.

Две нове државе су с историјом каква је и историја Срба Крајишника - њихови народи су на својој етничкој и историјској земљи. Абхазија и Јужна Осетија немају никакву историјску и етничку везу с Грузијом, као што ни Крајина нема такве везе с Хрватском - хрватским етничким и историјским земљама у Загорју. Хрватске територије су само од Загреба до италијанске и словеначке границе. Признања ће бити уручена председницима Абхазије и Јужне Осетије дипломатским путем. Прознања це бити уручена на српском и руском језику, уз кратак преглед савремених збивања у Крајини, Абхазији и Осетији.

Информацију доставио
Ратко Личина, министар

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
Бр. 897/08, 12. септембар 2008.
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел/факс: 3077-028
Е-маил: владарск@гмаил.цом
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ АБХАЗИЈЕ
Њ.Е. СЕРГЕЈ БЕГАПШ
С У Х У М И
РЕПУБЛИКА АБХАЗИЈА

Ваша Екселенцијо,

У одсуству Председника Републике Српске Крајине, Његове Екселенције Милана Мартића (који је оптужен пред Трибуналом у Хагу), имам част да Вас обавестим да Република Српска Крајина признаје Републику Абхазију - у њеним етничким и историјским границама.

Уједно, изражавам најбоље жеље за просперитет абхазијског народа у сувереној Републици Абхазији, чије успостављање је издржало историјска искушења новијег времена – забрану абхазијског језика од 1931. до 1944, проглашење независности 1989, оружани напад Републике Грузије 1992, 1993. и 1998.

Република Српска Крајина је имала сличну судбину – њен српски народ је чинио државотворни народ у југословенској Републици Хрватској, чиме је Хрватска била двонационална (држава српског и хрватског народа). Међутим, представници хрватске етничке заједнице су у Парламенту изгласали закон - по којем се Србима одузима државотворност и преводе се у националну мањину. Тад је почео и хрватски прогон Срба, па су Срби основали своју Републику Српску Крајину - на својој етничкој и историјској територији. Нша држава је с темељима у историји. Срби Крајине су имали джавотворност и своју управу у Мађарској – од 1473. и у Аустрији – од 1630. године. Тада Хрвати, у ове две државе, нису имали никакве државотворне надлежности – били су само кметови на имањима мађарских и аустријских феудалаца.

У новије време, слично судбини народа Ваше државе, Срби у Републици Српској Крајини, под притиском нацистичке Немачке, укључени су у Хрватску (управна област у Југославији) 1939. године, а такву одлуку су подржали и комунисти 1945. године. У Хрватској су Срби, као и Абхази, били лишавани коришћења свог језика и свог писма. Посебно, после Другог светског рата су гашене у Хрватској српске културне и просветне установе.

Кад је основана Република Српска Крајина, то је одобрио Савет безбедности УН – Резолуцијом 743/1992 Њоме је било предвиђено да се хрватски закони неће примењивати у нашој држави и да се спорови између Срба и Хрвата мора да решавају преговорима. Међутим, Хрвати су извршили агресију на РС Крајину 1995. године и окупирали су је, прогнавши 80% Срба. Наравно, Резолуција СБ 743/1992 није стављена ван снаге и наша држава је само привремено окупирана. Влада и Скупштина су у избеглиштву у Републици Србији.

До сада је Република Српска Крајина разменила ноте о међусобном признавању с Придњестровском Републиком (1992) и уверен сам, Ваша Екселенцијо, да ћете такво међупризнавање прихватити и у име Републике Абхазије.

С поштовањем,
СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник

*****

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА - ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
Бр. 896/08, 12. септембар 2008.
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел/факс: 3077-028
Е-маил: владарск@гмаил.цом
ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ ЈУЖЕ ОСЕТИЈЕ
Њ. Е. ЕДУАРД КОКЈОТИ
Ц И Н Х В А Л И
РЕПУБЛИКА ЈУЖНА ОСЕТИЈА

Ваша Екселенцијо,

У одсуству Председника Републике Српске Крајине, Његове Екселенције Милана Мартића (који је оптужен пред Трибуналом у Хагу), имам част да Вас обавестим да Република Српска Крајина признаје Републику Јужну Осетију - у њеним етничким и историјским границама.

Уједно, изражавам најбоље жеље за просперитет осетијског народа у сувереној Јужној Осетији, чије успостављање је издржало историјска искушења новијег времена - грузијско-осетијски рата 1920. године, ускраћивање права на коришћење осетијског језика у Совјетској Републици Грузији и недавну агресију Републике Грузије, уз очигледну подршку држава Запада.

Република Српска Крајина је имала сличну судбину – њен српски народ је чинио државотворни народ у југословенској Републици Хрватској, чиме је Хрватска била двонационална (држава српског и хрватског народа). Међутим, представници хрватске етничке заједнице су у Парламенту изгласали закон - по којем се Србима одузима државотворност и преводе се у националну мањину. Тад је почео и хрватски прогон Срба, па су Срби основали своју Републику Српску Крајину - на својој етничкој и историјској територији. Наша држава је с темељима у историји. Срби Крајине су имали джавотворност и своју управу у Мађарској – од 1473. и у Аустрији – од 1630. године. Тада Хрвати, у ове две државе, нису имали никакве државотворне надлежности – били су само кметови на имањима мађарских и аустријских феудалаца.

У новије време, слично судбини народа Ваше државе, Срби у Републици Српској Крајини, под притиском нацистичке Немачке, укључени су у Хрватску (управна област у Југославији) 1939. године, а такву одлуку су подржали и комунисти 1945. године. У Хрватској су Срби, као и Осети, били лишавани коришћења свог језика и свог писма. Посебно, после Другог светског рата су гашене у Хрватској српске културне и просветне установе.

Кад је основана Република Српска Крајина, то је одобрио Савет безбедности УН – Резолуцијом 743/1992 Њоме је било предвиђено да се хрватски закони неће примењивати у нашој држави и да се спорови између Срба и Хрвата мора да решавају преговорима. Међутим, Хрвати су извршили агресију на РС Крајину 1995. године и окупирали су је, прогнавши 80% Срба. Наравно, Резолуција СБ 743/1992 није стављена ван снаге и наша држава је само привремено окупирана. Влада и Скупштина су у избеглиштву у Републици Србији.

До сада је Република Српска Крајина разменила ноте о међусобном признавању с Придњестровском Републиком (1992) и уверен сам, Ваша Екселенцијо, да ћете такво међупризнавање прихватити и у име Републике Јужне Осетије.

С поштовањем,
СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Дипл. инг. Рајко Лежаић, председник
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty dali su vas *blagovremeno* lagali..? sto cutite...?

Počalji  Milan taj Sub Jul 09, 2011 1:59 pm

GRAĐANIMA I PARTIZANIMA LIKE*) (1990)

*) Tekst upućen Stevi Kalanju, uredniku “Ličkih novina”, septembra 1990. Kalanj je 1991. ubijen u masakru Srba kod Gospića.

– Mir u Lici i sjevernoj Dalmaciji - smirenije gledati na sve događaje, sjesti, dogovoriti se na svim nivoima, kriza jeste, ali miran rasplet, a ako ovoga ne bude nismo daleko od težih svađa, oružja i raspada.

– Priznati izabrane organe vlasti - jer nije sve i svuda HDZ. Priznati integritet Hrvatske, ali boriti se protiv onih koji negiraju druge narode. Treba pružiti podršku deklaraciji SKH o zaključenju istorijskog dogovora.

– Sukob između srpskog i hrvatskog naroda u osnovi (za sada, a vjerovatno i ubuduće) ne egzistira, mada ima dioba i zahladenja odnosa s obe strane. Te sukobe ne kvalificirati kao sukob naroda. Ne nasjedati strankama koje ovim prikrivaju međusobni sukob. Nužan je dijalog između svih. HDZ treba da se ogradi od NDH, ustaša i uticaja spolja, a SDS da se ogradi od četništva i uticaja sa strane.

– Opredjeljenje za one stranke i opcije čiji programi i praksa ponašanja njeguju srpsko-hrvatske, odnosno hrvatsko-srpske odnose. Dobro sagledati da li su akcije SDS-a i HDZ-a zaštita srpskog naroda ili nešto drugo - stvaranje krize i teritorijalne aspiracije.

– Skinuti barikade - da im se trag ne zna; vratiti puške na svoja mjesta bez obzira ko ih je “sklonio”. Treba da prorade sve horizontale i vertikale, a ta područja treba da obiđu svi i da neutralni utvrde uzroke sadašnjeg stanja.

– Crkvama, naročito pojedinim “sveštenicima” s obe strane, reći da se bave svojim poslom. Ne mogu narodu i partizanima bacati prašinu u oči da nisu agitirali za HDZ i SDS i to na zajedničkoj antikomunističkoj osnovi. Obje crkve se počinju ponašati suviše klerikalno.

– Sve stranke treba da regulišu svoj odnos prema NOB-u, jer je to dio srpsko-hrvatske istorije, koji se ne može izbrisati. Ne mogu nas partizane farbati da se neko brani od ustaša ili četnika, jer u to i sami ne vjeruju. Preplašeni treba da se smire, zavedeni da se vrate na polazne položaje, a neaktivni da progovore. Ne dajte da se upotrebljavaju teške riječi - ustaše i četnici - i sve kovanice izvedene iz toga. To odgovara samo bandi u zemlji i vani. Nemojte svaki nacionalni izliv krstiti šovinizmom.

– Ne čeprkati po porijeklu. Pogledajmo kako to izgleda sa prezimenima u Lici. Zajednička su prezimena: Ajdukovići i Hajdukovići, Aralice, Babići, Blaževići, Bevande, Banići, Brkići, Ciganovići, Došeni, Diklići, Dukići, Čorci, Galovići, Graovci-Grahovci, Ilići, Jurkovići, Jerkovići, Jelovci, Hrnjaci, Kovačevići, Kneževići, Kokotovići, Lukići, Lovrići, Lončarići, Milinkovići, Marići, Mandići, Martinovići, Mihovilovići, Markovići, Novakovići, Orlići, Pavičići, Radoševići, Ribari, Ratkovići, Serdari, Sekulići, Starčevići, Todorići, Ugarkovići, Uzelci, Vidakovići, Vukelići, Vojnovići i vjerovatno sam neka zaboravio. Ne zaboravite da su svi Jovanovići iz nekoliko kuća iz zapadne Like - Hrvati.

– Ne dajte da se prepustite da sa vama mute neodgovorni nacionalni liderčići, a najgori su oni koji su pobjegli sa ljevice i otišli u HDZ i SDS. Tucite sve ekstremiste, sklanjanjem sa pozicija. Ne dajmo da glavne a vrlo opasne parole budu “Bog i Hrvati” i “Srbi na okup”.

– Nekim političarima i novinarima recimo da ne lažu, da poslanici ne nose pištolje u Sabor (otkriveno je 40 takvih) i bombe “kragujevke” na skupštine nekih općina. Ne dajmo se zaluđivati, jer se time onesposobljavamo za rješavanje životnih problema.

– Krvoproliće se mora izbjeći po svaku cjenu. Vjerujem da će nam se pridružiti najveći broj građana i boraca.

– Stariji jesmo, ali starci još nismo. Ne dajmo rat, jer znamo šta to znači. Mi smo 1941. prekinuli - sprečili bratoubilački rat.

Eto, dragi Kalanj (i Kalanji su Srbi i Hrvati), nekih teza, koje vi novinari možete koristiti i uobličiti kako hoćete. Mogu se i ove teze objaviti, bilo kao poruka velikog broja boraca Ličana i Dalmatinaca iz Beograda, ili kao pismo Ilije Radakovića. Pozdravi ćaću i puno Te pozdravljam - Ilija.

Još jednom hvala na objavljivanju i dobro odabranom naslovu “Protiv sijača zla”.
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Insert, pise Teofil Pancic

Počalji  Milan taj Uto Jul 26, 2011 1:37 pm

* Celu jednu epohu kasnije, u Sisku će početi da nestaju čitavi ljudi, na stotine njih, i više ih nikada neće pronaći, ni žive ni mrtve. Ti ljudi su, kaže se, bili Srbi, što je otprilike jedino što sa njima “nije bilo u redu”, iako su svi odreda govorili kruhbijelomlijekožlica, ne što bi ih neko terao na to, nego što je to njihov jezik, jezik naroda toga kraja, svake moguće vere. Nikada nisam saznao šta je bilo sa Krnjajićima, sa dragim Jebačem Države, sa mističnim D. i pragmatičnim Ž., i ostalima. Jesu li živi ili ne? Jesu li ovde ili tamo? Da li je ona kuća – verujem da bih je i danas raspoznao – i dalje njihova?

Ovih je dana uhapsilo tri ništaka i tikvana, lokalna moćnika iz Strašnih Dana – nekog Đuru Brodarca i još dva lokalna nitkova – optužena da su odgovorni za ubistva još nedefinisanog broja sisačkih Srba: između stotinu i šest stotina, kažu novine. Sabirni logor i mučilište bilo je, gle, baš u akcijaškom naselju, gde smo išli “u partizane”. A nekako baš sutra, vama je to nekako baš juče, sedamdeseta je godišnjica formiranja slavnog Sisačkog partizanskog odreda, prvog u Jugi. Taj se odred borio protiv svih onih koji bi odvodili ljude u proždrljivi mrak samo zato što se nekako pogrešno zovu.

U ratovima koje će naša generacija dočekati, jedino partizana nije bilo. Svi drugi: ustaše, četnici, ljotićevci, balisti & co. bili su na broju. Zato svih ovih godina strepim za moje Krnjaiće, i za sve ostale dobre ljude, kako se god zvali. I zato ništa, baš ništa nije preoštra kazna za ubice, zvali se oni brodarci, mladići ili kako mu već drago.*
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty redovne aktivnosti vlade RSK, na paznju sveopste javnosti !!

Počalji  Milan taj Čet Avg 11, 2011 9:57 pm

РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3, Србија
Тел: 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1367/11 – 10. 08. 2011.

ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Др Борис Тадић
11.000 Београд, Андрићев венац бр. 1.

(Влада и Скупштина РС Крајине у прогонству, уз ово писмо, упућују и прекор редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују крајинска саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење је новинарског кодекса).

ПРЕДМЕТ: Суштина Осимских споразума –
злочин геноцида над Србима у Хрватској, од 1941. до 1945.

Господине Председниче,
Желимо Вас подсетити на тренутни спор око власништва над имовином римокатоличког манастира Дајла код Пореча, у Истри – између Владе Хрватске и Ватикана (Римокатоличке цркве). Влада Хрватске је сматрала да имовина овог манастира припада Хрватској, јер је Осимским споразумима (1975) између Републике Италије и СФР Југославије предвиђено, да сва непокретна имовина прогнаних Италијана (1943-1945) из Југославије, припадне држави Југославији, а да ће Италија вредност те имовине исплатити прогнаним Италијанима – који су живели у Италији и трећим земљама.
Супротно објашњењу Владе Хрватске, Ватикан је изнео став, да Осимски споразуми, ниједним чланом, не дотичу имовину Римокатоличке цркве и да се његове одредбе не могу применити на манастир Дајла код Пореча, те правно лице из Хрватске „Абација (Абазиа) д.о.о“ из Праље, не може поседовати некретнине манастира Дејла код Пореча, него су те некретнине (као црквене) власништво Римокатоличке цркве.
Господине Председниче,
Пошто је Република Србија наследница СФР Југославије, она је надлежна за Осимске споразуме,
о чијим одредбама треба да заузме став, јер су те одредбе регулисале део надокнаде за ратну штету – проистеклу на основу злочина геноцида над српским, ромским и јеврејским народом у Независној Држави Хрватској – чије су наследнице Република Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација Босне и Херцеговине. Наравно, за злочине у Независној Држави Хрватској и осталим крајевима бивше Југославије су одговорне и државе које су обавиле агресију и окупацију Краљевине Југославије: Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија. Посебно се истиче одговорност Немачке и Италије, које су и основале Независну Државу Хрватску и одобриле њен план биолошког истребљења Срба, Рома и Јевреја.
Феномен времена после Другог светског рата је у чињеници, да је Југославија једина жртва фашистичких држава – којој није исплаћена ратна штета. Немачка и Италија су то избегавале – под изговором да Југославија није ратну одштету тражила од Мађарске, Бугарске и Албаније – јер им је то Југославија опростила зато што су биле социјалистичке државе. Немачка и Италија су замерале Југославији и што не тражи део ратне одштете од Демократске Републике Немачке, која је, такође, социјалистичка држава и чланица Варшавског уговора.
Но, формално је постојао захтев да Немачка и Италија исплате ратну одштету СФР Југославији и тај захтев је био неугодан владама Немачке и Италије – нарочито у деценији од 1970. до 1980, кад је углед Југославије и њеног председника, Јосипа Броза Тита, био на високом нивоу – у целом свету. Захваљујући угледу Југославије, владе Немачке и Италије су одлучиле – да исплате ратну штету Југославији, али да се то подведе под неку врсту међудржавног споразума, како се не би спомињао Други светски рат и страховити злочини фашистичких држава над Србима, Ромима и Јеврејима. Јосип Броз Тито је пристао на овакав предлог Италије и Немачке, мада је реч о одштетној своти која је само делић онога што је Југославији требало да буде исплаћено. Тако је дошло до билатералних споразума Југославије с Италијом и Немачком и то овако:

1. С Немачком на Брионима, 1973. Састали су се немачки канцелар, Вили Брант и председник Југославије, Јосип Броз Тито. Потписали су „Брионску формулу“, која је била строго поверљива – није објављења, мада је ратификована у Савезној народној скупштини – 26. 12. 1974. Зна се само то, да је уместо ратне одштете, Немачка уступила Југославији 700 милиона марака – у виду кредита и Немачка се одрекла потраживања имовине Немаца, који су се из Југославије (после 200 година боравка на српским земљама) вратили у Немачку. Вратили су се у Немачку и Немци из Чешке, Русије, Белорусије, Украјине, Пољске… где су их Немачка и Аустрија досељавали – у циљу својих колонијалних интереса. Ових 700 милиона немачких марака, Народна банка Југославије је регистровала као кредит. По „Брионској формули“, Савезно извршно веће је требало, да Народној банци пошаље решење о невраћању тог кредита Немачкој, али је то Савезно извршно веће, под председништвом Веселина Ђурановића, пропустило да учини, па је Народна банка Југославије вратила Немачкој свих 700 милиона марака, уз одговарајућу камату. Тим новцем је подигнута НЕ „Кршко“ у Словенији, а новац је враћен Немачкој из савезног буџета. (Према овој чињеници, НЕ „Кршко“ је требало да буде предмет расподеле (сукцесије) на све новостворене државе са тла бивше Југославије).

2. С Италијом, 10. 11. 1975, у Осимо-у код Анконе. Ратификован је у оба парламента, 11. 10. 1977. Мада су у њему одредбе о добросуседским односима, признавању граница и о развијању привредне сарадње, најважнија одредба је она о италијанској исплати надокнаде италијанским породицама за некретнине, које су им остале у Хрватској и Словенији – кад су прогнани из ових република током последње две године Другог светског рата и непосредно по његовом завршетку. Југославија се тада сложила, да Италија не исплаћује ратну одштету Југославији директно, него да то буде решено тако што Југославија не треба да новчано обештети прогнане италијанске породице – за приватну имовину у Словенији и Хрватској. Види се, да је Ватикан у праву – у погледу имовине манастира Дајла, јер Влада Италије није исплаћивала Ватикану вредност црквених католичких добара у Словенији и Хрватској. (И по овој одредби, вредност имовине прогнаних Италијана у Словенији и Хрватској је требало да буде предмет расподеле (сукцесије) на све новостворене државе са тла бивше Југославије, а не да остану, у целости, имовина Словеније и Хрватске).

Господине Председниче,
Јасно је да су „Осимски споразуми“ итекако важни за српске државе (Србију, Републику Српску, Црну Гору и Републику Српску Крајину) и да они нису затворена књига, како је изјавила председница Владе Хрватске, госпођа Јадранка Косор. Посебно је важно, да су се, разбијањем Југославије, одржавотвориле две наследнице Независне Државе Хрватске (Република Хрватска и Муслиманско-хрватска Феадерација БиХ) и да оне (заједно с Немачком, Италијом, Мађарском, Бугарском и Албанијом) дугују огрому ратну одштету за злочин геноцида над Србима, Ромима и Јеврејима у Другом светском рату. Јер, на територији Независне Државе Хрватске су обављени најмонструознији злочини над ова три народа и број убијених увелико премашује милионску бројку. То је Хрватска чинила у концентрационим логорима смрти и у сваком српском насељу – бацајући људе у јаме, палећи их у црквама, кућама, школским клупама… Злочин геноцида не застарева, те за оне у Другом светском рату треба да одговарају Немачка, Италија, Бугарска, Мађарска, Албанија, Хрватска и Муслиманско-хрватска Федерација БиХ, а за злочин геноцида над Србима, од 1990. до 1995, те да за окупацију Републике Српске Крајине и прогон преосталих Срба – треба да одговара Република Хрватска, уз евентуалну одговорност и њених савезника: Ватикана и чланица НАТО-а и Европске уније.
Покретање одговорности за ове злочине је у надлежности Вашој и у надлежности шефова држава других српских земаља – Републике Српске и Црне Горе. То смо Вам ми, из Републике Српске Крајине, предлагали више пута.

С обзиром да Ваш кабинет одбија сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

Милорад Буха, премијер Дипл. инж. Рајко Лежаић, председник Скупштине

ДОСТАВЉЕНО:
Скупштини Републике Србије
Влади Републике Србије
Министарству за иностране послове
Тужилаштву
Milan
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Komunisti Republike Srpske Krajine - Page 14 Empty Re: Komunisti Republike Srpske Krajine

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 14 od 25 Prethodni  1 ... 8 ... 13, 14, 15 ... 19 ... 25  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu