SUBNOR je neraskidivi deo !!
Strana 1 od 2
Strana 1 od 2 • 1, 2
SUBNOR je neraskidivi deo !!
500.000!
Оборили сте, уважени посетиоци и читаоци, још један својеврстан рекорд портала СУБНОР-а Србије на интернетској мрежи!
Збивања у вези са борачком антифашистичком организацијом, баштиником славне прошлости и херојске традиције наше земље, активно је, ево, за непуне две године интензивног рада, пропратило већ преко пола милиона људи.
Толика бројка сведочи о изузетној заинтересованости наше и укупне светске јавности и самим тим још више обавезује да квалитетан и свеобухватан рад СУБНОР-а, у централним органима и на широком простору у свим деловима Србије, осветљавамо у даљој намери за јасне темељне принципе и доприносимо бољитку народа и свакодневним акцијама учвршћујемо свест и потребу за националним достојанством и вреднотама које су генерације избориле да буду и у свету признате као лучоноше слободарства и равноправности.
Позивамо у том смислу и читаоце и чланство да предлозима, мишљењима, идејама унапређују даљи успешан рад СУБНОР-а Србије и самим тим овај, за вас и због вас, портал.
Очекујемо прилоге. Нестрпљиво и са уважавањем.
Оборили сте, уважени посетиоци и читаоци, још један својеврстан рекорд портала СУБНОР-а Србије на интернетској мрежи!
Збивања у вези са борачком антифашистичком организацијом, баштиником славне прошлости и херојске традиције наше земље, активно је, ево, за непуне две године интензивног рада, пропратило већ преко пола милиона људи.
Толика бројка сведочи о изузетној заинтересованости наше и укупне светске јавности и самим тим још више обавезује да квалитетан и свеобухватан рад СУБНОР-а, у централним органима и на широком простору у свим деловима Србије, осветљавамо у даљој намери за јасне темељне принципе и доприносимо бољитку народа и свакодневним акцијама учвршћујемо свест и потребу за националним достојанством и вреднотама које су генерације избориле да буду и у свету признате као лучоноше слободарства и равноправности.
Позивамо у том смислу и читаоце и чланство да предлозима, мишљењима, идејама унапређују даљи успешан рад СУБНОР-а Србије и самим тим овај, за вас и због вас, портал.
Очекујемо прилоге. Нестрпљиво и са уважавањем.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
РЕЧИ ДРУМОМ, ДЕЛО – ШУМОМ!
У београдским медијима, посебно оним што себе сматрају централним, већ више година, нарочито после такозваних петооктобарских демократских промена, готово нема места за антифашистичку прошлост Србије.
А самим тим и за масовну нестраначку и невладину организацију СУБНОР Србије – баштиника народноослободилачке борбе са фашистима у Другом светском рату и угледног члана многих европских и светских асоцијација ветерана.
Међу редакцијама које се негативно истичу у том погледу су РТС, агенција Танјуг, па Политика и често Блиц.
Задњи повод за реаговање је извештавање са државне свечаности у Спомен-дому крај Шида.
Протест је упућен Љиљани Смајловић, главном и одговорном уреднику листа Политика, али се односи и на остале поменуте редакције које су се, такође, некоректно и непрофесионално понеле према историјском догађају.
Скрећемо, у исто време, пажњу да се више функционера Србије, са најодговорнијих позиција, изјашњавало у корист славне антифашистичке прошлости нашег народа, али су речи, што се каже, ишле друмом, а дела, захваљујући медијима, углавном и на срамоту – шумом!
Писмо Информативне службе СУБНОР-а Србије гласи:
Приморани смо, по ко зна који пут, да реагујемо на већ дугогодишњи безразложни игнорантски однос ”Политике” према СУБНОР-у Србије као нестраначкој организацији са преко 100.000 чланова.
Кап је превршена у издању за 13. април 2014, кад у иначе, по нама, оскудном извештају са обележавања 69-те годишњице пробоја Сремског фронта на крају Другог светског рата и сламања нацистичке хитлеровске армаде, није ни поменут СУБНОР Србије. И поред тога што је ту државну свечаност организовао са Владом Републике Србије. То је јасно и гласно могао да чује, на лицу места, из најаве званичног спикера, новинар Вашег листа.
У кратком тексту се набраја ко је све положио венце захвалности, па на крају помињу ”представници борачких организација бивших југословенских република”. Нема СУБНОР-а Србије као да Спомен-обележје није у Србији или је, могу то Ваши читаоци да схвате, СУБНОР заобишао једно од светих места славне народноослободилачке борбе. А није, наравно! Делегација СУБНОР-а је одала пошту одмах после председника Владе и представника Војске Србије. И потом остали, по државном протоколу, како следује.
За ”Политику” није битно ни што је на великом народном скупу, пре премијера, говорио председник СУБНОР-а Србије проф.др Миодраг Зечевић. Сматрамо да је било упутно пренети неку реч о традицији, антифашизму којег се овде, у Србији, појединци још стиде и поред тога што нас у паметном свету цене због заслуга у аутентичној савезничкој коалицији против сејача зла.
Борци боље од било кога знају шта је рат. И како се, па и у садашњим односима на планети, спречава за времена. То је, поред осталог, мисија СУБНОР-а Србије који у својим редовима има и десетине хиљада потомака учесника славне епопеје, младих поштовалаца, искрених антифашиста, родољуба којима су слобода и боље сутра народа и државе главна одредница. То се не сме заборавити. Још мање игнорисати.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СУБНОР-А СРБИЈЕ
У београдским медијима, посебно оним што себе сматрају централним, већ више година, нарочито после такозваних петооктобарских демократских промена, готово нема места за антифашистичку прошлост Србије.
А самим тим и за масовну нестраначку и невладину организацију СУБНОР Србије – баштиника народноослободилачке борбе са фашистима у Другом светском рату и угледног члана многих европских и светских асоцијација ветерана.
Међу редакцијама које се негативно истичу у том погледу су РТС, агенција Танјуг, па Политика и често Блиц.
Задњи повод за реаговање је извештавање са државне свечаности у Спомен-дому крај Шида.
Протест је упућен Љиљани Смајловић, главном и одговорном уреднику листа Политика, али се односи и на остале поменуте редакције које су се, такође, некоректно и непрофесионално понеле према историјском догађају.
Скрећемо, у исто време, пажњу да се више функционера Србије, са најодговорнијих позиција, изјашњавало у корист славне антифашистичке прошлости нашег народа, али су речи, што се каже, ишле друмом, а дела, захваљујући медијима, углавном и на срамоту – шумом!
Писмо Информативне службе СУБНОР-а Србије гласи:
Приморани смо, по ко зна који пут, да реагујемо на већ дугогодишњи безразложни игнорантски однос ”Политике” према СУБНОР-у Србије као нестраначкој организацији са преко 100.000 чланова.
Кап је превршена у издању за 13. април 2014, кад у иначе, по нама, оскудном извештају са обележавања 69-те годишњице пробоја Сремског фронта на крају Другог светског рата и сламања нацистичке хитлеровске армаде, није ни поменут СУБНОР Србије. И поред тога што је ту државну свечаност организовао са Владом Републике Србије. То је јасно и гласно могао да чује, на лицу места, из најаве званичног спикера, новинар Вашег листа.
У кратком тексту се набраја ко је све положио венце захвалности, па на крају помињу ”представници борачких организација бивших југословенских република”. Нема СУБНОР-а Србије као да Спомен-обележје није у Србији или је, могу то Ваши читаоци да схвате, СУБНОР заобишао једно од светих места славне народноослободилачке борбе. А није, наравно! Делегација СУБНОР-а је одала пошту одмах после председника Владе и представника Војске Србије. И потом остали, по државном протоколу, како следује.
За ”Политику” није битно ни што је на великом народном скупу, пре премијера, говорио председник СУБНОР-а Србије проф.др Миодраг Зечевић. Сматрамо да је било упутно пренети неку реч о традицији, антифашизму којег се овде, у Србији, појединци још стиде и поред тога што нас у паметном свету цене због заслуга у аутентичној савезничкој коалицији против сејача зла.
Борци боље од било кога знају шта је рат. И како се, па и у садашњим односима на планети, спречава за времена. То је, поред осталог, мисија СУБНОР-а Србије који у својим редовима има и десетине хиљада потомака учесника славне епопеје, младих поштовалаца, искрених антифашиста, родољуба којима су слобода и боље сутра народа и државе главна одредница. То се не сме заборавити. Још мање игнорисати.
ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА СУБНОР-А СРБИЈЕ
Hm,hmm..svi junaci nikom ponikose i u hm,hmm...?
LJUBOMIR DOMAZETOVIĆ: Ovde su dva zakona u pitanju - Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci. Zakon o odbrani reguliše kompletne odbrambene pripreme i Ministarstvo odbrane.
MOMIR BULATOVIĆ: Pošto su veoma burne reakcije, naročito kod nas u Crnoj Gori i od predstavnika SUBNOR-a, mislim da se mora mnogo opreznije, mudrije ići na ove promene koje se dešavaju. Niko od nas nije konsultovan da li će se obilježiti 22. decembar kao Dan Vojske Jugoslavije.
ŽIVOTA PANIĆ: Konsultovani smo.
MOMIR BULATOVIĆ: Izvinjavam se. Ali, mislim da je to bio zgodan termin da ga obilježimo. Jer, tada je formirana i proleterska brigada.
ŽIVOTA PANIĆ: Obeležen je radno.
Bulatovićeva dilema: Ministarstvo odbrane ili Generalštab?
Photo: BETA
MOMIR BULATOVIĆ: Skidaju se imena heroja sa kasarni.
ŽIVOTA PANIĆ: Niko nije ništa skinuo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako nije - i ja imam izveštaj da su imena skidana; ukidaju se spomen-sobe jedinica i druge stvari.
MOMIR BULATOVIĆ: Ako hoćemo da imamo našu tradiciju jedinstvene vojske ne smemo da idemo predaleko u prošlost. Ja sam svjestan potrebe našeg nacionalnog izmirenja, ali sam, isto tako, svjestan i velike opasnosti stalne i ponovljene borbe između partizana i četnika; partizani su pobijedili, ta ideja nije za bacanje, ta ideja je osnova naše budućnosti. Govori se, na primer, da će kapa oficira Vojske Jugoslavije biti modifikovana šajkača. Nema potrebe da idemo predaleko u prošlost, jer tada smo imali dvije vojske. Moramo pažljivo oslušnuti ovo što nam borci kažu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja imam slične primedbe koje dolaze sa terena. Molim vas, ako imate stvari koje spadaju u vrlo krupne političke odluke - to vam je zabranjeno da radite bez dogovora. Molim vas, naredite, raspišite, uradite, ali mi ćemo da tražimo odgovornost za to kada ustanovimo da se to desilo. Nemojte da se igramo! Isto mislim što i Momir - prva jedinica koja je napravljena u istoriji, jedinstvena jedinica, bila je Prva proleterska brigada 22. decembra, sastavljena od četiri srpska i dva crnogorska bataljona. To je prva jedinica koja je bila jedinstvena vojska Srbije i Crne Gore. To što neko kaže da je bio Staljinov rođendan 21. decembra, šta se to mene tiče. Videli smo, to nije obeleženo, 22. decembar je ukinut.
ŽIVOTA PANIĆ: To je radno obeleženo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Radno obeležen! Promenili ste, a nikog to niste pitali.
ŽIVOTA PANIĆ: Ja sam pitao Vrhovnog komandanta.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može Vrhovni komandant; odluke donosi Vrhovni savet odbrane, i to piše u Ustavu. Vrhovni komandant nema pravo da donese nijednu odluku bez odluke Vrhovnog saveta odbrane; izbijte sebi to iz glave!
DOBRICA ĆOSIĆ: Nema spora oko toga; nema razloga da se to tako zaoštrava. Gospodo, mi moramo jednom ozbiljno da porazgovaramo o tome šta je oslobodilačka tradicija naše vojske; Slobodane, to nije od 19, 21. ili 22. decembra; ove države su starije od Prve proleterske brigade. Ja se s tim ne slažem, da se to može tako jednostavno resiti. Mi možemo o tome, i treba, da razgovaramo, da vidimo koje su idejne pretpostavke naše borbene tradicije koje treba da uvažavamo? Tu postoji jedna inercijska ideologizacija Vojske koju gura SUBNOR, koju guraju rezervni oficiri, Pokret za Jugoslaviju - komunisti; mehanički prenose svoja ideološka uverenja na sadašnju situaciju. A ovo je potpuno novi poredak, druga država. O tome treba da se dogovorimo. Postoji razlog za ozbiljan razgovor: šta je oslobodilački karakter, šta je antifašistički karakter naše borbe, a šta je njen ideološki karakter, partijski karakter? To moramo da raspravimo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam za to da ad hoc ne raspravljamo, a da se ne donose odluke dok to nije raspravljano. Prema tome, dok ne raspravimo - važi postojeće stanje. To je logično. Nemam ništa protiv toga.
DOBRICA ĆOSIĆ: Što se tiče 22. decembra, o tome smo razgovarali - možete pročitati naš akt; to je izašlo i u novinama - kako smo formulisali taj datum. Ni u kom slučaju on nije povredio oslobodilački karakter naše vojske, odnosno njenu tradiciju.
ŽIVOTA PANIĆ: Imamo dosta naziva na kasarnama, koji nisu iz Srbije i Crne Gore, nego ima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se ne menja dok se ne proceni; šta ako ima Muslimana - Muslimani su se tukli isto; imamo dva miliona Muslimana građana u Jugoslaviji; valjda nećemo da ih proteramo iz Jugoslavije i da im kažemo da neće da služe vojsku?
ŽIVOTA PANIĆ: Sada imamo 3.200 oficira koji su strani državljani.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je drugo pitanje.
ŽIVOTA PANIĆ: Možda neće ni da prime državljanstvo; imaju porodice koje stalno posećuju i u Makedoniji i u drugim mestima Jugoslavije; čak i u Sloveniji.
MOMIR BULATOVIĆ: Pošto su veoma burne reakcije, naročito kod nas u Crnoj Gori i od predstavnika SUBNOR-a, mislim da se mora mnogo opreznije, mudrije ići na ove promene koje se dešavaju. Niko od nas nije konsultovan da li će se obilježiti 22. decembar kao Dan Vojske Jugoslavije.
ŽIVOTA PANIĆ: Konsultovani smo.
MOMIR BULATOVIĆ: Izvinjavam se. Ali, mislim da je to bio zgodan termin da ga obilježimo. Jer, tada je formirana i proleterska brigada.
ŽIVOTA PANIĆ: Obeležen je radno.
Bulatovićeva dilema: Ministarstvo odbrane ili Generalštab?
Photo: BETA
MOMIR BULATOVIĆ: Skidaju se imena heroja sa kasarni.
ŽIVOTA PANIĆ: Niko nije ništa skinuo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Kako nije - i ja imam izveštaj da su imena skidana; ukidaju se spomen-sobe jedinica i druge stvari.
MOMIR BULATOVIĆ: Ako hoćemo da imamo našu tradiciju jedinstvene vojske ne smemo da idemo predaleko u prošlost. Ja sam svjestan potrebe našeg nacionalnog izmirenja, ali sam, isto tako, svjestan i velike opasnosti stalne i ponovljene borbe između partizana i četnika; partizani su pobijedili, ta ideja nije za bacanje, ta ideja je osnova naše budućnosti. Govori se, na primer, da će kapa oficira Vojske Jugoslavije biti modifikovana šajkača. Nema potrebe da idemo predaleko u prošlost, jer tada smo imali dvije vojske. Moramo pažljivo oslušnuti ovo što nam borci kažu.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja imam slične primedbe koje dolaze sa terena. Molim vas, ako imate stvari koje spadaju u vrlo krupne političke odluke - to vam je zabranjeno da radite bez dogovora. Molim vas, naredite, raspišite, uradite, ali mi ćemo da tražimo odgovornost za to kada ustanovimo da se to desilo. Nemojte da se igramo! Isto mislim što i Momir - prva jedinica koja je napravljena u istoriji, jedinstvena jedinica, bila je Prva proleterska brigada 22. decembra, sastavljena od četiri srpska i dva crnogorska bataljona. To je prva jedinica koja je bila jedinstvena vojska Srbije i Crne Gore. To što neko kaže da je bio Staljinov rođendan 21. decembra, šta se to mene tiče. Videli smo, to nije obeleženo, 22. decembar je ukinut.
ŽIVOTA PANIĆ: To je radno obeleženo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Radno obeležen! Promenili ste, a nikog to niste pitali.
ŽIVOTA PANIĆ: Ja sam pitao Vrhovnog komandanta.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ne može Vrhovni komandant; odluke donosi Vrhovni savet odbrane, i to piše u Ustavu. Vrhovni komandant nema pravo da donese nijednu odluku bez odluke Vrhovnog saveta odbrane; izbijte sebi to iz glave!
DOBRICA ĆOSIĆ: Nema spora oko toga; nema razloga da se to tako zaoštrava. Gospodo, mi moramo jednom ozbiljno da porazgovaramo o tome šta je oslobodilačka tradicija naše vojske; Slobodane, to nije od 19, 21. ili 22. decembra; ove države su starije od Prve proleterske brigade. Ja se s tim ne slažem, da se to može tako jednostavno resiti. Mi možemo o tome, i treba, da razgovaramo, da vidimo koje su idejne pretpostavke naše borbene tradicije koje treba da uvažavamo? Tu postoji jedna inercijska ideologizacija Vojske koju gura SUBNOR, koju guraju rezervni oficiri, Pokret za Jugoslaviju - komunisti; mehanički prenose svoja ideološka uverenja na sadašnju situaciju. A ovo je potpuno novi poredak, druga država. O tome treba da se dogovorimo. Postoji razlog za ozbiljan razgovor: šta je oslobodilački karakter, šta je antifašistički karakter naše borbe, a šta je njen ideološki karakter, partijski karakter? To moramo da raspravimo.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Ja sam za to da ad hoc ne raspravljamo, a da se ne donose odluke dok to nije raspravljano. Prema tome, dok ne raspravimo - važi postojeće stanje. To je logično. Nemam ništa protiv toga.
DOBRICA ĆOSIĆ: Što se tiče 22. decembra, o tome smo razgovarali - možete pročitati naš akt; to je izašlo i u novinama - kako smo formulisali taj datum. Ni u kom slučaju on nije povredio oslobodilački karakter naše vojske, odnosno njenu tradiciju.
ŽIVOTA PANIĆ: Imamo dosta naziva na kasarnama, koji nisu iz Srbije i Crne Gore, nego ima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: Da se ne menja dok se ne proceni; šta ako ima Muslimana - Muslimani su se tukli isto; imamo dva miliona Muslimana građana u Jugoslaviji; valjda nećemo da ih proteramo iz Jugoslavije i da im kažemo da neće da služe vojsku?
ŽIVOTA PANIĆ: Sada imamo 3.200 oficira koji su strani državljani.
SLOBODAN MILOŠEVIĆ: To je drugo pitanje.
ŽIVOTA PANIĆ: Možda neće ni da prime državljanstvo; imaju porodice koje stalno posećuju i u Makedoniji i u drugim mestima Jugoslavije; čak i u Sloveniji.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
STAJALI su pred vratima odaja krunisanih glava. Ginuli od Cera do Kajmakčalana. Učestvovali u puču 27. marta, ali i umirali u igmanskoj zimi. Bili su verna senka Josipa Broza Tita na putovanjima od SSSR do Afrike. Gardisti Vojske Srbije danas su lice države - njihov plavi stroj prva je slika koju po dolasku u Beograd vide predsednici i premijeri stranih zemalja.
Garda, koja slavi svoj rođendan, smatra se elitom među jedinicama Vojske Srbije. Stroj stasitih momaka u plavim uniformama sastavni je deo protokola dočeka i ispraćaja najviših stranih gostiju. Ova jedinica, od svog osnivanja, zadužena je za bezbednost i miran san državnih i vojnih funkcionera i čuvanje najvažnijih vojnih objekata.
Beogradska kasarna „Dedinje“, podno Belog dvora, danas je dom Komande Garde. Nju prate četiri bataljona, među kojima glavnu ulogu ima Gardijski bataljon. Najveću odgovornost, ipak, ima 25. bataljon vojne policije, popularne „Kobre“. Oni čuvaju predsednika Republike Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Kriterijumi za prijem u Gardu izuzetno su strogi - objašnjavaju u ovoj jedinici. - Da bi neko postao gardista, mora da ispunjava najviše zdravstvene, psihofizičke i radne kvalitete, a ceni se i spoljašnost - visina i izgled. To se odnosi kako na oficire i podoficire, tako i na obične vojnike. U arsenalu naše jedinice nalaze se najsavremenije naoružanje, oprema i vozila koje Vojska Srbije poseduje.
Garda je među retkim jednicima današnje Vojske Srbije koja može da se podiči dugom i bogatom istorijom, a u prošlosti se „šetala“ kroz rangove - od čete, puka i brigade, preko divizije i korpusa, pa do armijske oblasti.
.....................................................................................................................................................................................................................................
Nastala pod okriljem kneza Miloša 1830. godine, sa državom je potpuno srasla u vreme monarhije. Služenje u kraljevoj gardi bila je privilegija samo naočitih, obrazovanih i pouzdanih vojnika. Zapamćeno je, međutim, i da majske noći 1903. godine Garda nije ispunila svoj zadatak - zaverenici su ubili kralja Aleksandra Obrenovića.
....................................................................................................................................................................................................................................
Razvivši se iz pratećeg bataljona Vrhovnog štaba NOV u novoj Jugoslaviji, ova jedinica dobila je novu uniformu, zakletvu i reputaciju. Ovog puta, „Titovu gardu“ činili su pažljivo birani proleteri, čija se privrženost Komunističkoj partiji nije dovodila u pitanje.
Gardisti se danas mogu videti na većini svečanih prijema koje organizuje vojni vrh, kao i na ceremonijama završetka školovanja oficira. Odnedavno, postrojeni su i na stepeništu Narodne skupštine, na početku i na kraju redovnih sednica.
Pravo na postrojeni bataljon (više od 100 vojnika) imaju samo predsednici i premijeri. Svima ostalima sleduje „samo“ četa, koja broji 54 vojnika. U protokolu je i orkestar Garde, koji izvodi državne himne. Pripadnici ove jedinice prisustvuju i uručenju akreditivnih pisama stranih diplomata, a po naređenju šefa države, ispaljuju svečane plotune povodom državnih praznika, značajnih datuma i prisustvuju sahranama.
Garda, koja slavi svoj rođendan, smatra se elitom među jedinicama Vojske Srbije. Stroj stasitih momaka u plavim uniformama sastavni je deo protokola dočeka i ispraćaja najviših stranih gostiju. Ova jedinica, od svog osnivanja, zadužena je za bezbednost i miran san državnih i vojnih funkcionera i čuvanje najvažnijih vojnih objekata.
Beogradska kasarna „Dedinje“, podno Belog dvora, danas je dom Komande Garde. Nju prate četiri bataljona, među kojima glavnu ulogu ima Gardijski bataljon. Najveću odgovornost, ipak, ima 25. bataljon vojne policije, popularne „Kobre“. Oni čuvaju predsednika Republike Borisa Tadića i ministra odbrane Dragana Šutanovca.
Kriterijumi za prijem u Gardu izuzetno su strogi - objašnjavaju u ovoj jedinici. - Da bi neko postao gardista, mora da ispunjava najviše zdravstvene, psihofizičke i radne kvalitete, a ceni se i spoljašnost - visina i izgled. To se odnosi kako na oficire i podoficire, tako i na obične vojnike. U arsenalu naše jedinice nalaze se najsavremenije naoružanje, oprema i vozila koje Vojska Srbije poseduje.
Garda je među retkim jednicima današnje Vojske Srbije koja može da se podiči dugom i bogatom istorijom, a u prošlosti se „šetala“ kroz rangove - od čete, puka i brigade, preko divizije i korpusa, pa do armijske oblasti.
.....................................................................................................................................................................................................................................
Nastala pod okriljem kneza Miloša 1830. godine, sa državom je potpuno srasla u vreme monarhije. Služenje u kraljevoj gardi bila je privilegija samo naočitih, obrazovanih i pouzdanih vojnika. Zapamćeno je, međutim, i da majske noći 1903. godine Garda nije ispunila svoj zadatak - zaverenici su ubili kralja Aleksandra Obrenovića.
....................................................................................................................................................................................................................................
Razvivši se iz pratećeg bataljona Vrhovnog štaba NOV u novoj Jugoslaviji, ova jedinica dobila je novu uniformu, zakletvu i reputaciju. Ovog puta, „Titovu gardu“ činili su pažljivo birani proleteri, čija se privrženost Komunističkoj partiji nije dovodila u pitanje.
Gardisti se danas mogu videti na većini svečanih prijema koje organizuje vojni vrh, kao i na ceremonijama završetka školovanja oficira. Odnedavno, postrojeni su i na stepeništu Narodne skupštine, na početku i na kraju redovnih sednica.
Pravo na postrojeni bataljon (više od 100 vojnika) imaju samo predsednici i premijeri. Svima ostalima sleduje „samo“ četa, koja broji 54 vojnika. U protokolu je i orkestar Garde, koji izvodi državne himne. Pripadnici ove jedinice prisustvuju i uručenju akreditivnih pisama stranih diplomata, a po naređenju šefa države, ispaljuju svečane plotune povodom državnih praznika, značajnih datuma i prisustvuju sahranama.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
BEOGRAD - Po hitnom postupku.
Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zatražio je od Vlade Srbije da se problem isplate duga vojnim penzionerima reši sistemski, a ne pojedinačno po ličnim tužbama. Dug je nastao pošto je 2008. godine donet novi zakon o vojsci, pa je izostalo dotadašnje vanredno usklađivanje penzija s platama profesionalnih vojnika u iznosu od 11,06 odsto.
Nerešeni zahtevi
Fond PIO preuzeo je vojne osiguranike 2012. godine, a zajedno s njima i veliki broj nerešenih zahteva, žalbi i tužbi za ostvarivanje prava na vanredno usklađivanje penzija za 11,06 odsto počev od 2008. godine. Stručna služba Fonda PIO u više navrata je obaveštavala Ministarstvo rada i finansija o problemu koji proizlazi iz zahteva vojnih penzionera i o sudskoj praksi po ovim predmetima. Tražili su, kako kažu, i njihovo brzo reagovanje. S obzirom na to da do danas ovaj problem nije rešen, Upravni odbor Fonda PIO zatražio je da ga Vlada Srbije reši sistemski, tim pre što su mnogi vojni penzioneri pokrenuli sudske sporove.
U Fondu PIO navode da su sudovi u početku zauzimali stavove koji nisu išli u prilog ostvarivanja prava vojnih penzionera na vanredno usklađivanje penzija od početka 2008. godine, da bi, nakon odluke Ustavnog suda 2013. godine, a zatim i Upravnog suda, došlo do korigovanja sudskih odluka.
Ne zna se tačan iznos
U Fondu PIO, naime, kažu da u ovom trenutku nije moguće znati tačan iznos potraživanja vojnih penzionera jer se ne zna na koju osnovicu se traži isplata vanrednog povećanja od 11,06 odsto - decembar 2007. ili januar 2008. godine.
Upravni odbor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zatražio je od Vlade Srbije da se problem isplate duga vojnim penzionerima reši sistemski, a ne pojedinačno po ličnim tužbama. Dug je nastao pošto je 2008. godine donet novi zakon o vojsci, pa je izostalo dotadašnje vanredno usklađivanje penzija s platama profesionalnih vojnika u iznosu od 11,06 odsto.
Nerešeni zahtevi
Fond PIO preuzeo je vojne osiguranike 2012. godine, a zajedno s njima i veliki broj nerešenih zahteva, žalbi i tužbi za ostvarivanje prava na vanredno usklađivanje penzija za 11,06 odsto počev od 2008. godine. Stručna služba Fonda PIO u više navrata je obaveštavala Ministarstvo rada i finansija o problemu koji proizlazi iz zahteva vojnih penzionera i o sudskoj praksi po ovim predmetima. Tražili su, kako kažu, i njihovo brzo reagovanje. S obzirom na to da do danas ovaj problem nije rešen, Upravni odbor Fonda PIO zatražio je da ga Vlada Srbije reši sistemski, tim pre što su mnogi vojni penzioneri pokrenuli sudske sporove.
U Fondu PIO navode da su sudovi u početku zauzimali stavove koji nisu išli u prilog ostvarivanja prava vojnih penzionera na vanredno usklađivanje penzija od početka 2008. godine, da bi, nakon odluke Ustavnog suda 2013. godine, a zatim i Upravnog suda, došlo do korigovanja sudskih odluka.
Ne zna se tačan iznos
U Fondu PIO, naime, kažu da u ovom trenutku nije moguće znati tačan iznos potraživanja vojnih penzionera jer se ne zna na koju osnovicu se traži isplata vanrednog povećanja od 11,06 odsto - decembar 2007. ili januar 2008. godine.
Kazu oni meni...."o razmeni misljenja i argumenata"
",,,Molimo vas da nas u porukama ne usmeravate na druge sajtove. I ne citirate tudje tekstove. Prihvatamo samo licne komentare, poglede, misljenja. U tome ste vec zapazeni na ovom portalu. I voleli bismo da u tom pogledu nastavimo saradnju. Poz. urednistvo..."
Razumem ! drugovi novi komesari "bez ideologije", za koju su partizani, sa borbom za slobodu polozili svoje zivote.
Razumem ! drugovi novi komesari "bez ideologije", za koju su partizani, sa borbom za slobodu polozili svoje zivote.
Ali, tu nesto nije u redu..?
Насловом ”СУБНОР све млађи” дневни лист ”Политика” објавио је подужи текст о аутентичној антифашистичкој организацији бораца Србије са преко 100 хиљада чланова.
Напис је резултат вишечасовног разговора новинара угледног листа са председником СУБНОР-а Србије, проф.др Миодрага Зечевића.
Миодраг Зечевић
Читаоцима нашег портала предочавамо чланак у целини.
” Држава би требало да има частан однос према сваком војнику који је допринео славној прошлости Србије, мишљење је професора др Миодрага Зечевића, председника Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије (СУБНОР).
Подршку СУБНОР-а, ставу министра Александра Вулина о неправедном односу власти према успомени на контроверзног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа, важног актера Мајског преврата 1903. и обавештајца који је, сматра се, знао за припреме Срајевског атентата, многи мсу сматрали необичним. Ипак, професор Зечевић истиче да се њихово удружење бори за права и достојанство свих бораца, краљевих официра у Првом светском рату, партизана, али и учесника у ратовима деведесетих нгодина и у сукобима током агресије НАТО на нашу земљу.
Супротно владајућем мишљењу, СУБНОР није организација која окупља искључиво старе људе, некадашње скојевце и чланове Комунистичке партије.
Идеологија и партијска припадност их не занимају, тврди наш саговорник. Не симпатишу ни једну партију , а чланови су им све млађи. Под окриљем овог савеза бораца, окупило се петнаестак организација, између осталих: Клуб генерала и адмирала, Удружење пензионисаних војних летача им падобранаца, горани, извиђачи…
Коначно смо схватили да постоји организација чији циљ нису међусобне поделе већ уједињење и заједничка борба. На тај начин је и држави лакше да води рачуна о свима који заслужују њену помоћ и подршку. Покушавамо да утврдимо како живе породице страдалих војника, да ли примају помоћ, имају ли решено стамбено питање и предност приликом запослења. На овим просторима је за сто година вођено пет ратова и дефинитивно нам је доста подела – истиче генерал-мајор Видосав Ковачевић, некадашњи начелник Војне академије и члан Клуба генерала и адмирала.
Професор Зечевић истиче да их пред изборе ”врбују” многе партије. Многи би волели да некадашњи борци против фашизма седе у првим редовима њихових странака и обезбеде им још по неки глас. Али, они, кко кажу, не желе да се приклоне било коме.
- Политика нас не занима. Чак 70 година након Другог светског рата многи наше чланство поистовећују са Комунистичком партијом . Ми се нисмо борили за партију него за ослобођење народа. Наши чланови су припадници многих партија , али услов је да не бране партијске интересе приликом делања у организацији. Издржали смо распадање Југолсавије и промену власти 2000.године, што значи да смо стабилна организација која има око 100.000 чланова – каже Миодраг Зечевић који је са 15 година, као, омладинац, у току ослобођења Београда од немачке опсаде дошао са својом јединицом до Сопота, одакле је враћен због младости и неискуства .
Ове јесени ратни ветерани ће имати много посла, јер организују обележавање 70.годишњице ослобођења целе Србије.
У Србији, за добијање буџетских средстава СУБНОР конкурише са одређеним пројектима. Осим тога прикупљају донације, а имају огласе на свом интернет порталу и приходе од часописа ”Борац”.
Велики број некадашње непокретне имовине ове организације је узурпиран, истичу наши саговорници. Туже државу која их је иселила из Дома војске, јер, како кажу, то су некадашњи ратници остваили својим наследницима. У многим становима који су, за време велике Југославије додељени борцима, а никада нису откупљени, отворене су радње или живе људи без станарског права. У републичком одбору ове организације, у Савској улици у Београду, тренутно је стално запослена једна особа” – пренела је новинарка Јелена Попадић, у недељном издању ”Политике”, своје виђење најмасовније и најауторитативније, јединствене антифашистичке организације у нашој земљи, на основу разговора вођеног у Републичком одбору СУБНОР-а Србије.
Напис је резултат вишечасовног разговора новинара угледног листа са председником СУБНОР-а Србије, проф.др Миодрага Зечевића.
Миодраг Зечевић
Читаоцима нашег портала предочавамо чланак у целини.
” Држава би требало да има частан однос према сваком војнику који је допринео славној прошлости Србије, мишљење је професора др Миодрага Зечевића, председника Савеза удружења бораца Народноослободилачког рата Србије (СУБНОР).
Подршку СУБНОР-а, ставу министра Александра Вулина о неправедном односу власти према успомени на контроверзног пуковника Драгутина Димитријевића Аписа, важног актера Мајског преврата 1903. и обавештајца који је, сматра се, знао за припреме Срајевског атентата, многи мсу сматрали необичним. Ипак, професор Зечевић истиче да се њихово удружење бори за права и достојанство свих бораца, краљевих официра у Првом светском рату, партизана, али и учесника у ратовима деведесетих нгодина и у сукобима током агресије НАТО на нашу земљу.
Супротно владајућем мишљењу, СУБНОР није организација која окупља искључиво старе људе, некадашње скојевце и чланове Комунистичке партије.
Идеологија и партијска припадност их не занимају, тврди наш саговорник. Не симпатишу ни једну партију , а чланови су им све млађи. Под окриљем овог савеза бораца, окупило се петнаестак организација, између осталих: Клуб генерала и адмирала, Удружење пензионисаних војних летача им падобранаца, горани, извиђачи…
Коначно смо схватили да постоји организација чији циљ нису међусобне поделе већ уједињење и заједничка борба. На тај начин је и држави лакше да води рачуна о свима који заслужују њену помоћ и подршку. Покушавамо да утврдимо како живе породице страдалих војника, да ли примају помоћ, имају ли решено стамбено питање и предност приликом запослења. На овим просторима је за сто година вођено пет ратова и дефинитивно нам је доста подела – истиче генерал-мајор Видосав Ковачевић, некадашњи начелник Војне академије и члан Клуба генерала и адмирала.
Професор Зечевић истиче да их пред изборе ”врбују” многе партије. Многи би волели да некадашњи борци против фашизма седе у првим редовима њихових странака и обезбеде им још по неки глас. Али, они, кко кажу, не желе да се приклоне било коме.
- Политика нас не занима. Чак 70 година након Другог светског рата многи наше чланство поистовећују са Комунистичком партијом . Ми се нисмо борили за партију него за ослобођење народа. Наши чланови су припадници многих партија , али услов је да не бране партијске интересе приликом делања у организацији. Издржали смо распадање Југолсавије и промену власти 2000.године, што значи да смо стабилна организација која има око 100.000 чланова – каже Миодраг Зечевић који је са 15 година, као, омладинац, у току ослобођења Београда од немачке опсаде дошао са својом јединицом до Сопота, одакле је враћен због младости и неискуства .
Ове јесени ратни ветерани ће имати много посла, јер организују обележавање 70.годишњице ослобођења целе Србије.
У Србији, за добијање буџетских средстава СУБНОР конкурише са одређеним пројектима. Осим тога прикупљају донације, а имају огласе на свом интернет порталу и приходе од часописа ”Борац”.
Велики број некадашње непокретне имовине ове организације је узурпиран, истичу наши саговорници. Туже државу која их је иселила из Дома војске, јер, како кажу, то су некадашњи ратници остваили својим наследницима. У многим становима који су, за време велике Југославије додељени борцима, а никада нису откупљени, отворене су радње или живе људи без станарског права. У републичком одбору ове организације, у Савској улици у Београду, тренутно је стално запослена једна особа” – пренела је новинарка Јелена Попадић, у недељном издању ”Политике”, своје виђење најмасовније и најауторитативније, јединствене антифашистичке организације у нашој земљи, на основу разговора вођеног у Републичком одбору СУБНОР-а Србије.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Hm,hmm..ni posle neuspele serije..RTS Ravna gora,..“niti grmi, nit se zemlja trese, nit udara more u mramorje“….vec, to..kloparaju tockovi stocnih vagona sa oko 300.000 vojnika,podoficira i oficira, ukljucujuci i slavnog majora Gavrilovica ..na putu za nemacke logore , koje je „otpravio“ rezim u Beogradu, sramnom kapitulacijom..koje vise niko ne spominje, nego bljuju i pljuju na oslobodioce 1945.godine., a da su preusmerili „voz“..nebi bili okupirani.
Vaseljenska i Vukajlija...trde
Portali Vaseljenska i Vukajlija tvrde, za slavnog „putnika iz stocnog vagona“…otpravljenog u nemacki logor, voljom njegovog "vrhovnog komadanta"..peru se..i lazu, Dragutin Gavrilovic nije ubijen...
"...Бакица ми оставља број свог мобилног – ако нешто затреба. Одлазим низ степенице, замишљен. Да, треба да се поносим што припадам овом народу. Дирљиво и величанствено. Да, мој народ уме тако да воли! Итекако! За тренутак, пада ми на памет и оно што се крајем рата, 1945. године, десило овом истом јунаку, мајору Гавриловићу. Вративши се из заробљеништва, крећући се једном београдском улицом, био је нападнут и до смрти претучен од стране групе комуниста само зато што је носио краљевски официрски шињел...."
"...Бакица ми оставља број свог мобилног – ако нешто затреба. Одлазим низ степенице, замишљен. Да, треба да се поносим што припадам овом народу. Дирљиво и величанствено. Да, мој народ уме тако да воли! Итекако! За тренутак, пада ми на памет и оно што се крајем рата, 1945. године, десило овом истом јунаку, мајору Гавриловићу. Вративши се из заробљеништва, крећући се једном београдском улицом, био је нападнут и до смрти претучен од стране групе комуниста само зато што је носио краљевски официрски шињел...."
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Окружни одбор Шумадије, спроводећи закључке Републичког одбора СУБНОР-а Србије, упутио је општинским одборима на својој територији предлог да органима власти упуте захтев да врате имена улица.
„Еуфоријом тзв. петооктобарских промена 2000 године нова власт је, између осталог, одмах почела са променом назива улица које су носила имена истакнутих народних трибуна и револуционара.
Тако су измењене улице које су носила имена др Михајла Илића, Милана Благојевића-Шпанца, Милана Илића-Чиче, Душана Петровића-Шанета, Даринке Радовић, Софије Ристић и других.
Одмах су додељени називи улица са именом ђенерала Милана Недића (у Аранђеловцу), трг ђенерала Драже (у Лапову), заправо оних који су током Другог светског рата сарађивали са немачким фашистима и које држава није рехабилитовала.
Како се ове године обележава седамдесет година од ослобођења Шумадије од окупатора и њихових слугу, то ће општински одбори СУБНОР-а одмах покренути иницијативу за враћање имена улица хероја у својим општинама.
На тај начин се исправља вишедецениска неправда која је нанета палим борцима за слободу и част српског народа“ – стоји у захтеву Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије.
„Еуфоријом тзв. петооктобарских промена 2000 године нова власт је, између осталог, одмах почела са променом назива улица које су носила имена истакнутих народних трибуна и револуционара.
Тако су измењене улице које су носила имена др Михајла Илића, Милана Благојевића-Шпанца, Милана Илића-Чиче, Душана Петровића-Шанета, Даринке Радовић, Софије Ристић и других.
Одмах су додељени називи улица са именом ђенерала Милана Недића (у Аранђеловцу), трг ђенерала Драже (у Лапову), заправо оних који су током Другог светског рата сарађивали са немачким фашистима и које држава није рехабилитовала.
Како се ове године обележава седамдесет година од ослобођења Шумадије од окупатора и њихових слугу, то ће општински одбори СУБНОР-а одмах покренути иницијативу за враћање имена улица хероја у својим општинама.
На тај начин се исправља вишедецениска неправда која је нанета палим борцима за слободу и част српског народа“ – стоји у захтеву Окружног одбора СУБНОР-а Шумадије.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
НАРОД СРБИЈЕ, ПРЕДВОЂЕН ПАРТИЗАНИМА, БИО УВЕК НА ПРАВОЈ СТРАНИ
У завршним месецима смо још једне успешне годинеу којој је СУБНОР Србије постигао завидне резултате и са свим члановима масовне организације потврдио значајно место у нашем друштву.
Предстоји, међутим, још низ посебних активности о којима је, на питања редакције ”Борца”, говорио председник проф. др Миодраг Зечевић.
Нарочито значајно место заузимају предстојеће свечаности поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом у Другом светском рату, у којој су партизанске антифашистичке снаге Србије, заједно са борцима Црвене армије и другим савезничким јединицама, протерале окупаторске хитлеровске завојеваче и њихове верне слуге.
Стег слободарске Србије, која је увек била на правој страни, надвио се над Београдом и нашом земљом после беспоштедне четворогодишње борбе у којој су част и достојанство непокореног народа увек били идеја водиља.
ЈУЛСКЕ БАКЉЕ СУ И ПОСЕБАН ДУГ
Миодраг Зечевић
”Борац”: Прошле су јулске свечаности које су обележиле активност СУБНОР-а као антифашистичке организације.
Миодраг Зечевић: Обележавање јулских догађаја из 1941. године је обавеза према ратним друговима и дужност према новим генерацијама да знају истину о ономе шта се догађало те ратне године и понашању својих предака у њој. То смо достојанствено обележили и обележаваће се све док постоје слободарски дух и поштовање према славној прошлости и историји овог народа.
СУБНОР има статутарно утврђене циљеве удруживања из којих проистичу задаци организације који се континуелно остварују. Они су текући живот и рад организације. Поред њих постоје активности које имају манифестациони карактер, као што је 70.година ослобођења Србије од фашистичке окупације.
Б: До краја 2014. године остало је неколико месеца у којима је СУБНОР по традицији веома активан не само због тога што се оцењује активност у текућој и припрема програм деловања за следећу годину, већ као организација која има место у друштвеном животу Србије.
М.З: Период пред нама је изузетно значајан за СУБНОР. Од почетка септембра све до краја децембра пред организацијама СУБНОР-а налазе се неколико озбиљних задатка. Основни је да достојанствено обележимо 70. годишњицу ослобођења Србије од окупатора и фашистичке колаборације. То почиње почетком септембра и траје до конца децембра кад је, 1944. године, ослобођена скоро цела Србија.
Ту годину узимамо за ослобођење територије Србије, без обзира на то што су се још у неким енклавним деловима водиле борбе. Идуће године обележавамо 70.година победе над фашизмом у Југославији, наше бивше заједничке државе. То је највећи савремени датум у историји света и Србије.
ШТА СВЕ ТРЕБА ДА УРАДИМО
Обележавање не сме да буде стереотипно. Треба да има наглашену ослободилачку димензију у којој је учествовао цео народ, посебно омладина и деца (пинири) који су били са борцима и уз борце у тој борби.
Млади треба да буду носиоци културно-уметничког и политичког обележавања а органи и чланови СУБНОР-а да организују и усмеравају и да буде опште прихваћено у свакој средини.
У припреми годишњице обележавања СУБНОР треба да поднесе званични предлог скупштини општине да се врате називи улица и друга обележја која је заменила бивша власт у обрачуну са народнослободилачком борбом српског народа против фашистичког окупатора и колаборације. Нека поједине скупштине то и не учине, али ће бар јавност знати за оне које жале за фашистичком прошлошћу Србије и колаборацијом са фашистичким окупатором. Јавност треба да буде обавештена о односу органа власти и политичкх партија према датуму ослобођења места од фашистичког окупатора и колаборације и односом према том обележавању.
Настојати да се у свим школама одржи час на коме ће професори и борци говорити о томе како се борио народ тог краја за све време рата, које је жртве поднео и како је од партизана и уз које жртве ослобођено то место. Ко су били борци против фашистичког окупатора а ко су били они који су са њима сарађивали.
На пригодном скупу приликом обележавања, ако не главни, обавезно да говори омладинац.
Настојати да обележавање буде опште, заједно са органима власти, невладиним организацијама и политичким партијама које вреднују антифашизам и поштују НОБ и наш допринос победи над фашизмом. Месне организације СУБНОР-а треба да буду главни носиоци активности кад је у питању анимација грађана у обележавању.
Обновити захтев скупштини општине да дан ослобођења од фашистичких окупатора и домаћих сарадника буде дан који званично обележава општина, или буде дан општине.
Спомен обележја очистити и култивисати, извршити притисак на власт да се обнове оштећена или уништена спомен-обележја и више водити рачуна о свим обележјима из историје Србије.
Промовисати публикације које говоре о НОБ у том крају, без обзира на што су раније објављене. Треба да буду повод за разговор о борби народа тог краја за време окупације.
У овој активности окружни и градски одбори треба да координирају целокупан посао и пруже конкретну помоћ општинским организацијама у односу са органима локалне самоуправе и политичким партијама.
Покрајински одбор АП Војводине и Косова и Метохије треба да раде све оно што раде окружни и градски органи СУБНОР-а кад је у питању и конкретна помоћ у решавању обележавања 70.годишњице на свом подручју.
Ово није рутинско обележавање неког догађаја. Ово је 70. годишњица у којој је свет у тешкој кризи и која се обележава са све мањим бројем учесника тих догађаја.
У обележавању борцима НОР-а треба дати посебно поштовање и пажњу, протоколарно истаћи њихово место у организацији обележавања, нека уз њих стоје и иду омладинци и деца, јер су они били млади у том рату.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈЕ ДЕО ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ БОРБЕ
Б: Организује се спектакуларно 70година ослобођења Београда, али и других места.
М.З: Ослобођење Београда било је пресудно за ослобођење Србије и Југославије. Међународна и унутрашња јавност ослобођење главног града једне државе прихвата као чин ослобођења целе земље. Чишћење непријатеља са осталих делова земље сматра се техничким питањем.
Ослобођење Београда (20.октобар 1944.) и других места у Србији које се обележава треба пажљиво припремити како би се изразила четворогодишња борба за ослобођење од окупатора и све оно што се догодило у тој борби. Ниједно место у Србији није ослобођео наиласком неке војске која у походу заузима оно што јој је на путу. Једно је оперативна акција војних јединица за освајање једног места, а друго четворогодишња борба народа против окупатора и његових националних сарадника за ослобођење окупираног града или места. Освајање једног места од јединица партизанске народноослободилачке војске и Београда са Црвеном армијом је завршни чин једне четворогодишње борбе која се водила са окупатором и домаћим квислинзима и колаборацијом.
Борба са окупатором и квислинзима и колаорацијом почела је 1941. године и водила се до ослобођења Београда или неког другог места.
Били бисмо неправедни кад би ослобођење Београда везали за период од 10-20.октобра 1944. године. То је период борбе у којој је непријатељ истеран из Београда и коначно ослобођен. Борбе за Београд почеле су 1941. и вођене све до ослобођења града.
На улицама Београда у току 1941-1944. године погинуло је у борби са окупатором и специјалном полицијом 7-8 секретара Градског комитета КПЈ која је организовала и водила ту борбу, на десетине чланова Градског комитета КПЈ, на стотине секретара и чланова реонских комитета и чланова КПЈ, на хиљаде скојеваца, сарадника НОП-а, небројено је завршило по домаћим и окупаторским логорима и оставило своје животе борећи се по целој Србији за њено ослобођење.
Ослобођење је завршни чин наше четворогодишње борбе против фашистичког окупатора и домаћих сарадника, а борба је трајала од 1941. године.
Организоване припреме за ослобођење Београда интензивно су почеле у јулу 1944. године када су у Београд послате бројне обавештајно-диверзантске групе, обновљена и ојачана партијска и скојевска организација, обновљени илегални органи власти, покривени значајни објекти и припреман народ за коначно ослобођење.
Без тих припрема ослобођење Београда и других места не би ни приближно тако успешно текло. Нема општине у Србији (за време рата то су били срезови) у којима није погинуло на десетине партијских радника, на стотине партизана и сарадника НОП-а, на хиљаде прошло кроз логоре, многи стрељани, поклани, куће паљене сарадницима НОП-а и уништене целе породице, али борба је трајала до ослобођења одређеног места. У томе је карактеристика и специфичност наше народноослободилачке партизанске борбе.
Ако то не би било присутно у обележавању 70.годишњице победе, онда није испричана права прича коју треба да кажемо данашњој генерацији.
ЗНА СЕ ШТА СУ СИМБОЛИ ПОБЕДЕ
Б: Настављено је са обележавањем дана ослобођења у већини места и после увођења политичког плурализма деведесетих, али некако немушто, осим од стране СУБНОР-а.
М.З: У праву сте. Један бивши председник Републике Србије у обележавању годишњице ослобођења Београда није никако могао да се сети или превали преко језика ко је ослободио Београд. Пречуо је и обавештење шефа стране државе који је присуствовао догађају.
У овом обележавању годишњице признања се морају дати онима који су водили устанак и борбу до ослобођења земље, а то су КПЈ а вођа устанка био је Јосип Броз Тито. То су народни симболи те борбе. Без јавног признања оним снагама које су дигле устанак, организовале и водиле народну борбу и довеле до победе, била би фарса. Без таквог прилаза нема стварног поштовања тог завршног чина борбе за ослобођење ни места, нити целе земље. Морамо имати снаге да признамо истину.
Б: Очито обележавање 70.годишњице ослобођења Србије је најважније питање за СУБНОР, који су до краја 2014. године други задаци и послови?
М.З: Организације СУБНОР-а у складу са Статутом и Програмом рада за 2014. годину имају предвиђене задатке и они се редовно остварују.
Посебну пажњу заслужују још два питања. Посао усклађивања општинских, градских, окружних и покрајинских статута са новодонесеним Статутом СУБНОР-а Србије је ургентан. Организација се мора системски ускладити и повезати, а посебно у општини, граду и округу ово решавати на статутаран начин, имајући у виду вертикалну организованост појединих невладиних организација на нивоу Србије.
Евиденција и проналажење имовине о којој не постоји евиденција и решавање тог питања сходно Правилнику о имовини и Упутству од изузетног је значаја за даљи развој СУБНОР-а као организације – рекао је, у разговору за „Борац”, професор др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.
У завршним месецима смо још једне успешне годинеу којој је СУБНОР Србије постигао завидне резултате и са свим члановима масовне организације потврдио значајно место у нашем друштву.
Предстоји, међутим, још низ посебних активности о којима је, на питања редакције ”Борца”, говорио председник проф. др Миодраг Зечевић.
Нарочито значајно место заузимају предстојеће свечаности поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом у Другом светском рату, у којој су партизанске антифашистичке снаге Србије, заједно са борцима Црвене армије и другим савезничким јединицама, протерале окупаторске хитлеровске завојеваче и њихове верне слуге.
Стег слободарске Србије, која је увек била на правој страни, надвио се над Београдом и нашом земљом после беспоштедне четворогодишње борбе у којој су част и достојанство непокореног народа увек били идеја водиља.
ЈУЛСКЕ БАКЉЕ СУ И ПОСЕБАН ДУГ
Миодраг Зечевић
”Борац”: Прошле су јулске свечаности које су обележиле активност СУБНОР-а као антифашистичке организације.
Миодраг Зечевић: Обележавање јулских догађаја из 1941. године је обавеза према ратним друговима и дужност према новим генерацијама да знају истину о ономе шта се догађало те ратне године и понашању својих предака у њој. То смо достојанствено обележили и обележаваће се све док постоје слободарски дух и поштовање према славној прошлости и историји овог народа.
СУБНОР има статутарно утврђене циљеве удруживања из којих проистичу задаци организације који се континуелно остварују. Они су текући живот и рад организације. Поред њих постоје активности које имају манифестациони карактер, као што је 70.година ослобођења Србије од фашистичке окупације.
Б: До краја 2014. године остало је неколико месеца у којима је СУБНОР по традицији веома активан не само због тога што се оцењује активност у текућој и припрема програм деловања за следећу годину, већ као организација која има место у друштвеном животу Србије.
М.З: Период пред нама је изузетно значајан за СУБНОР. Од почетка септембра све до краја децембра пред организацијама СУБНОР-а налазе се неколико озбиљних задатка. Основни је да достојанствено обележимо 70. годишњицу ослобођења Србије од окупатора и фашистичке колаборације. То почиње почетком септембра и траје до конца децембра кад је, 1944. године, ослобођена скоро цела Србија.
Ту годину узимамо за ослобођење територије Србије, без обзира на то што су се још у неким енклавним деловима водиле борбе. Идуће године обележавамо 70.година победе над фашизмом у Југославији, наше бивше заједничке државе. То је највећи савремени датум у историји света и Србије.
ШТА СВЕ ТРЕБА ДА УРАДИМО
Обележавање не сме да буде стереотипно. Треба да има наглашену ослободилачку димензију у којој је учествовао цео народ, посебно омладина и деца (пинири) који су били са борцима и уз борце у тој борби.
Млади треба да буду носиоци културно-уметничког и политичког обележавања а органи и чланови СУБНОР-а да организују и усмеравају и да буде опште прихваћено у свакој средини.
У припреми годишњице обележавања СУБНОР треба да поднесе званични предлог скупштини општине да се врате називи улица и друга обележја која је заменила бивша власт у обрачуну са народнослободилачком борбом српског народа против фашистичког окупатора и колаборације. Нека поједине скупштине то и не учине, али ће бар јавност знати за оне које жале за фашистичком прошлошћу Србије и колаборацијом са фашистичким окупатором. Јавност треба да буде обавештена о односу органа власти и политичкх партија према датуму ослобођења места од фашистичког окупатора и колаборације и односом према том обележавању.
Настојати да се у свим школама одржи час на коме ће професори и борци говорити о томе како се борио народ тог краја за све време рата, које је жртве поднео и како је од партизана и уз које жртве ослобођено то место. Ко су били борци против фашистичког окупатора а ко су били они који су са њима сарађивали.
На пригодном скупу приликом обележавања, ако не главни, обавезно да говори омладинац.
Настојати да обележавање буде опште, заједно са органима власти, невладиним организацијама и политичким партијама које вреднују антифашизам и поштују НОБ и наш допринос победи над фашизмом. Месне организације СУБНОР-а треба да буду главни носиоци активности кад је у питању анимација грађана у обележавању.
Обновити захтев скупштини општине да дан ослобођења од фашистичких окупатора и домаћих сарадника буде дан који званично обележава општина, или буде дан општине.
Спомен обележја очистити и култивисати, извршити притисак на власт да се обнове оштећена или уништена спомен-обележја и више водити рачуна о свим обележјима из историје Србије.
Промовисати публикације које говоре о НОБ у том крају, без обзира на што су раније објављене. Треба да буду повод за разговор о борби народа тог краја за време окупације.
У овој активности окружни и градски одбори треба да координирају целокупан посао и пруже конкретну помоћ општинским организацијама у односу са органима локалне самоуправе и политичким партијама.
Покрајински одбор АП Војводине и Косова и Метохије треба да раде све оно што раде окружни и градски органи СУБНОР-а кад је у питању и конкретна помоћ у решавању обележавања 70.годишњице на свом подручју.
Ово није рутинско обележавање неког догађаја. Ово је 70. годишњица у којој је свет у тешкој кризи и која се обележава са све мањим бројем учесника тих догађаја.
У обележавању борцима НОР-а треба дати посебно поштовање и пажњу, протоколарно истаћи њихово место у организацији обележавања, нека уз њих стоје и иду омладинци и деца, јер су они били млади у том рату.
ОСЛОБОЂЕЊЕ ЈЕ ДЕО ЧЕТВОРОГОДИШЊЕ БОРБЕ
Б: Организује се спектакуларно 70година ослобођења Београда, али и других места.
М.З: Ослобођење Београда било је пресудно за ослобођење Србије и Југославије. Међународна и унутрашња јавност ослобођење главног града једне државе прихвата као чин ослобођења целе земље. Чишћење непријатеља са осталих делова земље сматра се техничким питањем.
Ослобођење Београда (20.октобар 1944.) и других места у Србији које се обележава треба пажљиво припремити како би се изразила четворогодишња борба за ослобођење од окупатора и све оно што се догодило у тој борби. Ниједно место у Србији није ослобођео наиласком неке војске која у походу заузима оно што јој је на путу. Једно је оперативна акција војних јединица за освајање једног места, а друго четворогодишња борба народа против окупатора и његових националних сарадника за ослобођење окупираног града или места. Освајање једног места од јединица партизанске народноослободилачке војске и Београда са Црвеном армијом је завршни чин једне четворогодишње борбе која се водила са окупатором и домаћим квислинзима и колаборацијом.
Борба са окупатором и квислинзима и колаорацијом почела је 1941. године и водила се до ослобођења Београда или неког другог места.
Били бисмо неправедни кад би ослобођење Београда везали за период од 10-20.октобра 1944. године. То је период борбе у којој је непријатељ истеран из Београда и коначно ослобођен. Борбе за Београд почеле су 1941. и вођене све до ослобођења града.
На улицама Београда у току 1941-1944. године погинуло је у борби са окупатором и специјалном полицијом 7-8 секретара Градског комитета КПЈ која је организовала и водила ту борбу, на десетине чланова Градског комитета КПЈ, на стотине секретара и чланова реонских комитета и чланова КПЈ, на хиљаде скојеваца, сарадника НОП-а, небројено је завршило по домаћим и окупаторским логорима и оставило своје животе борећи се по целој Србији за њено ослобођење.
Ослобођење је завршни чин наше четворогодишње борбе против фашистичког окупатора и домаћих сарадника, а борба је трајала од 1941. године.
Организоване припреме за ослобођење Београда интензивно су почеле у јулу 1944. године када су у Београд послате бројне обавештајно-диверзантске групе, обновљена и ојачана партијска и скојевска организација, обновљени илегални органи власти, покривени значајни објекти и припреман народ за коначно ослобођење.
Без тих припрема ослобођење Београда и других места не би ни приближно тако успешно текло. Нема општине у Србији (за време рата то су били срезови) у којима није погинуло на десетине партијских радника, на стотине партизана и сарадника НОП-а, на хиљаде прошло кроз логоре, многи стрељани, поклани, куће паљене сарадницима НОП-а и уништене целе породице, али борба је трајала до ослобођења одређеног места. У томе је карактеристика и специфичност наше народноослободилачке партизанске борбе.
Ако то не би било присутно у обележавању 70.годишњице победе, онда није испричана права прича коју треба да кажемо данашњој генерацији.
ЗНА СЕ ШТА СУ СИМБОЛИ ПОБЕДЕ
Б: Настављено је са обележавањем дана ослобођења у већини места и после увођења политичког плурализма деведесетих, али некако немушто, осим од стране СУБНОР-а.
М.З: У праву сте. Један бивши председник Републике Србије у обележавању годишњице ослобођења Београда није никако могао да се сети или превали преко језика ко је ослободио Београд. Пречуо је и обавештење шефа стране државе који је присуствовао догађају.
У овом обележавању годишњице признања се морају дати онима који су водили устанак и борбу до ослобођења земље, а то су КПЈ а вођа устанка био је Јосип Броз Тито. То су народни симболи те борбе. Без јавног признања оним снагама које су дигле устанак, организовале и водиле народну борбу и довеле до победе, била би фарса. Без таквог прилаза нема стварног поштовања тог завршног чина борбе за ослобођење ни места, нити целе земље. Морамо имати снаге да признамо истину.
Б: Очито обележавање 70.годишњице ослобођења Србије је најважније питање за СУБНОР, који су до краја 2014. године други задаци и послови?
М.З: Организације СУБНОР-а у складу са Статутом и Програмом рада за 2014. годину имају предвиђене задатке и они се редовно остварују.
Посебну пажњу заслужују још два питања. Посао усклађивања општинских, градских, окружних и покрајинских статута са новодонесеним Статутом СУБНОР-а Србије је ургентан. Организација се мора системски ускладити и повезати, а посебно у општини, граду и округу ово решавати на статутаран начин, имајући у виду вертикалну организованост појединих невладиних организација на нивоу Србије.
Евиденција и проналажење имовине о којој не постоји евиденција и решавање тог питања сходно Правилнику о имовини и Упутству од изузетног је значаја за даљи развој СУБНОР-а као организације – рекао је, у разговору за „Борац”, професор др Миодраг Зечевић, председник СУБНОР-а Србије.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Чачак – Почев од 2007. године Окружни а затим Виши суд у Чачку рехабилитовао је око стотину припадника
четничког и партизанског покрета из овог краја али су решења за ове друге почела да падају у Крагујевцу. Наиме, Апелациони суд из тог града као другостепени поништио је већ неколико партизанских рехабилитација, све из истог разлога, и предмете вратио у Чачак, Вишем суду на поновно одлучивање.
На рехабилитације четника нико се није жалио па нису ни спорне, док је на решења о враћању грађанских права партизанима жалбе улагало Више јавно тужилшатво у Чачку, а Апелациони суд их сад прихвата. Зашто? Суштина судског образложења могла би да гласи овако: по Закону о рехабилитацији на који се све стране позивају „Република Србија није одговорна за радње и акте окупационих снага на својој територији за време Другог светског рата”.
Током прошле године партизански потомци из чачанског краја, уз стручну помоћ СУБНОР – а у овом граду, поднели су Вишем суду у Чачку преко једне адвокатске канцеларије укупно 114 захтева за рехабилитацију предака. На том дугачком списку за повратак грађанских права и части нашла су се и имена носилаца Партизанске споменице 1941, чак и народних хероја.
Виши суд почео је недавно да решава те предмете и то позитивно. Како тај поступак изгледа може да се види и из случаја Драгослава Крџића из Горње Горевнице код Чачка (1902 – 1941) који је рехабилитован 7. фебруара ове године у Вишем суду али је већ 27. маја то решење укинуто, одлуком већа Апелационог суда.
У решењу о рехабилитацији каже се да је Крџић лишен живота од стране четника, 6. новембра 1941. године у Брајићима на Равној гори. Није било одлуке суда ни судског поступка, а разлози убиства су политички и идеолошки чиме је повређено његово право на живот, па се утврђује да су „без дејства правне последице повреде овог права”.
У образложењу тог решења првостепени суд је навео да је при одлучивању имао потврду Градског одбора СУБНОР – а у Чачку и изводе из књига „Чачански крај у НОБ – у 1941-1945 – хронологија догађаја” и „Чачански крај у НОБ – у – 1941 – 1945, пали борци и жртве”, извештај Међуопштинског историјског архива у Чачку од 16. јануара 2013., као и изјаву Драгослава Крџића из Чачка, потомка и предлагача рехабилитације. На основу тога, ВС је утврдио да је покојни Драгослав Крџић био први председник Народнооослободилачког одбора у Горњој Горевници и члан КПЈ кад су га четници ликвидирали, без суђења.
Укидајући то решење, АС из Крагујевца образлаже да Србија није одговорна за акте окупатора, „из чега произилази да је РС дужна да рехабилитује неко лице само ако је путем својих органа одговорна за лишавање живота, слободе или других права и то из политичких, верских, националних и идеолошких разлога”.
У образложењу АС наводи се, такође:
„Апелациони суд налази да су разлози из побијаног решења о оправданости рехабилитације покојног Драгослава Круџића за сада недовољни, јер није утврђено који органи су на тој територији били надлежни органи власти.”
Предмет је, као и још неколико оборених партизанских рехабилитација, враћен у Виши суд са следећом поуком из АС упућеном колегама у првом степену:
„Суд је дужан да води рачуна и о томе шта представља рехабилитација и које су њене последице у смислу чл. 3 Закона о рехабилтиацији, и сходно томе да приликом доношења одлуке има у виду које су то последице ништавих аката и радњи које се могу уклонити и ублажити, а да то није учињено у претходном периоду”.
Шта је партизане привукло Закону чији је основни смисао, при доношењу, био да се са припадника четничког покрета скине белег – „народни непријатељ”? У списима о томе нема ни речи. Али, ево шта каже поменути Закон...
У првом ставу првог члана наводи се да се новим Законом о рехабилитацији (донетом уместо старог из 2006. године) уређују „рехабилитација и правне последице рехабилитације лица која су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога лишена живота, слободе или других права”. Од укупно 33 члана, два се баве правима рехабилитованих (чл. 20) и других лица (чл 21). У првом се вели да рехабилитовано лице има право на пензијски стаж, месечну новчану накнаду, здравствену заштиту и рехабилитационо обештећење, а у другом да право на рехабилитационо обештећење имају и брачни друг, деца и родитељи, односно браћа, сестре и ванбрачни партнер рехаблитованог лица.
четничког и партизанског покрета из овог краја али су решења за ове друге почела да падају у Крагујевцу. Наиме, Апелациони суд из тог града као другостепени поништио је већ неколико партизанских рехабилитација, све из истог разлога, и предмете вратио у Чачак, Вишем суду на поновно одлучивање.
На рехабилитације четника нико се није жалио па нису ни спорне, док је на решења о враћању грађанских права партизанима жалбе улагало Више јавно тужилшатво у Чачку, а Апелациони суд их сад прихвата. Зашто? Суштина судског образложења могла би да гласи овако: по Закону о рехабилитацији на који се све стране позивају „Република Србија није одговорна за радње и акте окупационих снага на својој територији за време Другог светског рата”.
Током прошле године партизански потомци из чачанског краја, уз стручну помоћ СУБНОР – а у овом граду, поднели су Вишем суду у Чачку преко једне адвокатске канцеларије укупно 114 захтева за рехабилитацију предака. На том дугачком списку за повратак грађанских права и части нашла су се и имена носилаца Партизанске споменице 1941, чак и народних хероја.
Виши суд почео је недавно да решава те предмете и то позитивно. Како тај поступак изгледа може да се види и из случаја Драгослава Крџића из Горње Горевнице код Чачка (1902 – 1941) који је рехабилитован 7. фебруара ове године у Вишем суду али је већ 27. маја то решење укинуто, одлуком већа Апелационог суда.
У решењу о рехабилитацији каже се да је Крџић лишен живота од стране четника, 6. новембра 1941. године у Брајићима на Равној гори. Није било одлуке суда ни судског поступка, а разлози убиства су политички и идеолошки чиме је повређено његово право на живот, па се утврђује да су „без дејства правне последице повреде овог права”.
У образложењу тог решења првостепени суд је навео да је при одлучивању имао потврду Градског одбора СУБНОР – а у Чачку и изводе из књига „Чачански крај у НОБ – у 1941-1945 – хронологија догађаја” и „Чачански крај у НОБ – у – 1941 – 1945, пали борци и жртве”, извештај Међуопштинског историјског архива у Чачку од 16. јануара 2013., као и изјаву Драгослава Крџића из Чачка, потомка и предлагача рехабилитације. На основу тога, ВС је утврдио да је покојни Драгослав Крџић био први председник Народнооослободилачког одбора у Горњој Горевници и члан КПЈ кад су га четници ликвидирали, без суђења.
Укидајући то решење, АС из Крагујевца образлаже да Србија није одговорна за акте окупатора, „из чега произилази да је РС дужна да рехабилитује неко лице само ако је путем својих органа одговорна за лишавање живота, слободе или других права и то из политичких, верских, националних и идеолошких разлога”.
У образложењу АС наводи се, такође:
„Апелациони суд налази да су разлози из побијаног решења о оправданости рехабилитације покојног Драгослава Круџића за сада недовољни, јер није утврђено који органи су на тој територији били надлежни органи власти.”
Предмет је, као и још неколико оборених партизанских рехабилитација, враћен у Виши суд са следећом поуком из АС упућеном колегама у првом степену:
„Суд је дужан да води рачуна и о томе шта представља рехабилитација и које су њене последице у смислу чл. 3 Закона о рехабилтиацији, и сходно томе да приликом доношења одлуке има у виду које су то последице ништавих аката и радњи које се могу уклонити и ублажити, а да то није учињено у претходном периоду”.
Шта је партизане привукло Закону чији је основни смисао, при доношењу, био да се са припадника четничког покрета скине белег – „народни непријатељ”? У списима о томе нема ни речи. Али, ево шта каже поменути Закон...
У првом ставу првог члана наводи се да се новим Законом о рехабилитацији (донетом уместо старог из 2006. године) уређују „рехабилитација и правне последице рехабилитације лица која су из политичких, верских, националних или идеолошких разлога лишена живота, слободе или других права”. Од укупно 33 члана, два се баве правима рехабилитованих (чл. 20) и других лица (чл 21). У првом се вели да рехабилитовано лице има право на пензијски стаж, месечну новчану накнаду, здравствену заштиту и рехабилитационо обештећење, а у другом да право на рехабилитационо обештећење имају и брачни друг, деца и родитељи, односно браћа, сестре и ванбрачни партнер рехаблитованог лица.
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Seća se vremena kada je Ida Sabo, kao trinaestogodišnjakinja morala da napusti nižu gimnaziju i zaposli se u jednoj subotičkoj štampariji. Kao grafička radnica priključila se radničkom pokretu, a u SKOJ je primljena 1934. godine.
Ida Sabo
Zbog političke aktivnosti iz Subotice je morala da beži u Sloveniju, gde je u KPJ primljena 1939. U Ljubljani je obavljala dužnosti sekretara Okružnog komiteta SKOJ-a.
- Pripadala sam grupi komunista koji su u Sloveniji organizovali ustanak 1941, zbog čega sam uhapšena 1942 godine. Kada sam puštena iz zatvora priključila sam se partizanima. Kraj rata sam dočekala u Glavnom štabu partizanskih odreda Slovenije - kaže Ida Sabo.
Za 99 godina života preturila je svašta preko glave
Posle rata službovala je u Sloveniji, a zatim obavljala odgovorne dužnosti u partijskim, sindikalnim i državnim organima Vojvodine i Jugoslavije.
- Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam. Daleko je, ali prija što su me se setili - kaže Ida.
Jezike učila na robiji
– Kad me je unuka pitala da li može tokom Egzita dovesti kod mene prijatelja iz Amerike, poreklom Italijana, pristala sam. Kad je stigao, počela sam s njim da razgovaram na italijanskom. Bio je iznenađen i pitao me gde sam naučila njegov maternji jezik. Odgovorila sam mu: „Kod vas u zatvoru”. Mladom čoveku je to bilo čudno jer ništa nije znao o vremenu kad se kod Musolinija robijalo.
Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam stidimo se svoje antifašističke borbe: Ida Sabo
Sve slabije vidi, manje čita. Upućena je na televiziju i gleda samo ono što je zanima. Voli kad čuje nešto što je dobro i vodi napretku. Izbegava priče o bedi, brzom bogaćenju.
- Kad bih danas bila mlada, uradila bi mnogo toga što u svoje vreme nisam. Vreme više ne mogu vratiti, ali se ni na ovo ne žalim – kaže partizanka.
Veoma joj je žao što se za NOR važni istorijski datumi danas obeležavaju nemušto, “kao da se stidimo svoje antifašističke borbe". Za 99 godina života preko glave preturila je svašta. Bila je u zatvorima Mikloša Hortija i Musolinija.
Napad na komunalnog policajca
Pre tri godine ćerka Uranija ju je spasla od “demokratskog zatvora”. U Dunavskom parku je hranila mačke i pse lutalice. Utom je iz grmlja iskočio krupan muškarac četrdesetih godina. Pomislila je da je reč o naoružanom banditu i snažno ga je udarila tašnom po glavi.
Optužena zbog fizičkog napada na komunalnog policajca
Osoba za koju je mislila da je napasnik, počela je da zapomaže da je inspektor.
- Ma kakav inspektor. Iz grmlja iskaču partizani ili lopovi, a partizana odavno nema - odbrusila je napadaču.
Ni slutila nije da će par meseci kasnije uslediti optužnica protiv nje za fizički napad na komunalnog policajca. Zaprećeno joj je novčanom kaznom, te ako ne plati, mora da odleži u zatvoru. Na sudu je pružila ličnu kartu, sa datumom rođenja - 6. jul 1915. godine. To nije bilo dovoljno sudu i stigla je stroga presuda - kazna ili zatvor. Dok se baka partizanka pripremala za zatvor, krijući od nje, kaznu je platila njena ćerka. Cool Cool Cool Cool
Ida Sabo
Zbog političke aktivnosti iz Subotice je morala da beži u Sloveniju, gde je u KPJ primljena 1939. U Ljubljani je obavljala dužnosti sekretara Okružnog komiteta SKOJ-a.
- Pripadala sam grupi komunista koji su u Sloveniji organizovali ustanak 1941, zbog čega sam uhapšena 1942 godine. Kada sam puštena iz zatvora priključila sam se partizanima. Kraj rata sam dočekala u Glavnom štabu partizanskih odreda Slovenije - kaže Ida Sabo.
Za 99 godina života preturila je svašta preko glave
Posle rata službovala je u Sloveniji, a zatim obavljala odgovorne dužnosti u partijskim, sindikalnim i državnim organima Vojvodine i Jugoslavije.
- Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam. Daleko je, ali prija što su me se setili - kaže Ida.
Jezike učila na robiji
– Kad me je unuka pitala da li može tokom Egzita dovesti kod mene prijatelja iz Amerike, poreklom Italijana, pristala sam. Kad je stigao, počela sam s njim da razgovaram na italijanskom. Bio je iznenađen i pitao me gde sam naučila njegov maternji jezik. Odgovorila sam mu: „Kod vas u zatvoru”. Mladom čoveku je to bilo čudno jer ništa nije znao o vremenu kad se kod Musolinija robijalo.
Prošlog maja su me iz Slovenije zvali da dođem na proslavu Dana pobede. Možda sam i mogla otići, ali kada su mi rekli da sam jedina živa partizanka, odustala sam stidimo se svoje antifašističke borbe: Ida Sabo
Sve slabije vidi, manje čita. Upućena je na televiziju i gleda samo ono što je zanima. Voli kad čuje nešto što je dobro i vodi napretku. Izbegava priče o bedi, brzom bogaćenju.
- Kad bih danas bila mlada, uradila bi mnogo toga što u svoje vreme nisam. Vreme više ne mogu vratiti, ali se ni na ovo ne žalim – kaže partizanka.
Veoma joj je žao što se za NOR važni istorijski datumi danas obeležavaju nemušto, “kao da se stidimo svoje antifašističke borbe". Za 99 godina života preko glave preturila je svašta. Bila je u zatvorima Mikloša Hortija i Musolinija.
Napad na komunalnog policajca
Pre tri godine ćerka Uranija ju je spasla od “demokratskog zatvora”. U Dunavskom parku je hranila mačke i pse lutalice. Utom je iz grmlja iskočio krupan muškarac četrdesetih godina. Pomislila je da je reč o naoružanom banditu i snažno ga je udarila tašnom po glavi.
Optužena zbog fizičkog napada na komunalnog policajca
Osoba za koju je mislila da je napasnik, počela je da zapomaže da je inspektor.
- Ma kakav inspektor. Iz grmlja iskaču partizani ili lopovi, a partizana odavno nema - odbrusila je napadaču.
Ni slutila nije da će par meseci kasnije uslediti optužnica protiv nje za fizički napad na komunalnog policajca. Zaprećeno joj je novčanom kaznom, te ako ne plati, mora da odleži u zatvoru. Na sudu je pružila ličnu kartu, sa datumom rođenja - 6. jul 1915. godine. To nije bilo dovoljno sudu i stigla je stroga presuda - kazna ili zatvor. Dok se baka partizanka pripremala za zatvor, krijući od nje, kaznu je platila njena ćerka. Cool Cool Cool Cool
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
У Београду је, у 85 години, преминуо дугогодишњи председник СУБНОР-а Србије проф. др Миодраг Зечевић.
Проф.др Миодраг Зечевић рођен је 1930. године у селу Липовцу крај Тополе, у Шумадији. Гимназију је завршио у Аранђеловцу и Београду, а студије на Правном и Философско-историјском факултету Београдског универзитета и специјализацију на Институту за друштвене науке. Магистрирао је на Високој школи политичких наука и докторирао на Правном факултету, где је био и професор и на Факултету политичких наука предавао Уставно право.
Богат стваралачки рад имао је Миодраг Зечевић у највишим законодавним телима Србије и Југославије. Више година председавао је скупштинским одборима, био један од најистакнутијих аутора кључних правних аката државе, а предводио је и делегације које су учествовале у низу ауторитативних стручних међународних скупова.
Објавио је преко 280 радова из области правног, уставног и политичког система и савремене историје. Носилац је многобројних домаћих и међународних одликовања и признања за научни и друштвени рад.
Одлазак у вечност партизана, непоколебљивог антифашисте, признатог и уважаваног ствараоца у културној и научној јавности, чувара славне традиције и слободарства, барјактара велике породице бораца Србије представља за СУБНОР, организацију са преко 100.000 чланова, огроман губитак, али и обавезу да сви заједно наставе трасираним путем у интересу бољитка наше заједничке отаџбине.
Комеморација поводом смрти проф.др Миодрага Зечевића одржаће се у среду, у 12 часова, у дворани СУБНОР-а Србије у Београду, Савски трг 9, спрат I. Сахрана је истог дана, у среду, у 14,30 часова, на Новом гробљу у Београду.
РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-а СРБИЈЕ
Проф.др Миодраг Зечевић рођен је 1930. године у селу Липовцу крај Тополе, у Шумадији. Гимназију је завршио у Аранђеловцу и Београду, а студије на Правном и Философско-историјском факултету Београдског универзитета и специјализацију на Институту за друштвене науке. Магистрирао је на Високој школи политичких наука и докторирао на Правном факултету, где је био и професор и на Факултету политичких наука предавао Уставно право.
Богат стваралачки рад имао је Миодраг Зечевић у највишим законодавним телима Србије и Југославије. Више година председавао је скупштинским одборима, био један од најистакнутијих аутора кључних правних аката државе, а предводио је и делегације које су учествовале у низу ауторитативних стручних међународних скупова.
Објавио је преко 280 радова из области правног, уставног и политичког система и савремене историје. Носилац је многобројних домаћих и међународних одликовања и признања за научни и друштвени рад.
Одлазак у вечност партизана, непоколебљивог антифашисте, признатог и уважаваног ствараоца у културној и научној јавности, чувара славне традиције и слободарства, барјактара велике породице бораца Србије представља за СУБНОР, организацију са преко 100.000 чланова, огроман губитак, али и обавезу да сви заједно наставе трасираним путем у интересу бољитка наше заједничке отаџбине.
Комеморација поводом смрти проф.др Миодрага Зечевића одржаће се у среду, у 12 часова, у дворани СУБНОР-а Србије у Београду, Савски трг 9, спрат I. Сахрана је истог дана, у среду, у 14,30 часова, на Новом гробљу у Београду.
РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР-а СРБИЈЕ
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Glavni dokazni materijali protiv Mihailovića bili su originalni dokumenti iz zaplenjene četničke arhive, kao i iz nemačkih, italijanskih, ustaških, bugarskih itd . arhiva. Branilac Joksimović je pokušao dokazati da se Mihailović iz ideoloških razloga borio protiv partizanskog ustanka, da je to bila borba dve ideološki sukobljene frakcije (vidi četničko-partizanski sukob). Sud nije usvojio ovu odbranu jer se Mihailović nije samostalno borio sa drugom frakcijom, već je utvrđena njegova saradnja sa okupatorom u gušenju narodnooslobodilačke borbe Jugoslavije. Mihailović je priznao da su njegovi komandanti sarađivali sa okupatorom, ali se branio da su to činili na svoju ruku. Pretsednik: Da li je ovo što je radio Trifunović, Keserović, Račić u proleće 1944 godine, Neško Nedić, Zvonimir Vučković, Mirko Lalatović, Ostojić, da li je takav način rada izdaja naroda? Optuženi: Rđav rad. Pretsednik: Da li je izdaja? Optuženi: Teško mi je to da kažem. Pretsednik: A je li tačno? Optuženi: Jeste. Sud je iz mnogobrojnih pismenih dokumenata, originalnih depeša i pismenih izveštaja četničkih komandanata, utvrdio da su komandanti izvršavali Mihailovićeva naređenja, a ne da su radili na svoju ruku ili mimo njegove volje. Sud je na osnovu mnogobrojnih originalnih četničkih depeša utvrdio da je Dragoljub Mihailović naređivao komandantima da vrše ratne zločine, ubijanje zarobljenih partizana, paljenje, pljačku, uništavanje civilnog stanovništva itd. Mihailović redovno naređuje svojim komandantima da napadaju, uništavaju i istrebljuju svakog onog ko ma čime pomaže partizane, a posebno da istrebljuju muslimane i Hrvate. Od 47 tačaka optužnice koju je Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osuđen po osam tačaka. Jedna od tačaka je glasila: Utvrđeno je da su svi komandanti optuženog Mihailovića i sve njegove četničke formacije sarađivale sa Nemcima, Italijanima i bugarskim okupacionim trupama za sve vreme okupacije u oružanim borbama protiv Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, primajući kroz čitavo to vreme od okupatora oružje, municiju, hranu i drugo u nameri uništenja oslobodilačkog ustanka i pružanju pomoći okupatoru u održavanju sistema okupacije. – Presuda Dragoljubu Mihailoviću Pored toga što je osuđen zbog oružane borbe na strani okupatora, Dragoljub Mihailović je osuđen za brojne ratne zločine, koje su počinile jedinice pod njegovom komandom, uključujući pokolj u Gatima, pokolj u Vraniću, pokolj u Boleču, pokolj u Drugovcu i pokolj muslimana Pljevalja, Čajniča i Foče. Sud se uverio da su zločini izvršeni od Mihailovićevih četnika u selima Vraniću, Drugovcu i Boleču, zatim u srezovima bjelopoljskom, čajničkom, fočanskom i pljevaljskom, koji su na pretresu potpuno rasvetljeni pismenim dokumentima i iskazima preživelih svedoka, izvršeni pod neposrednim Mihailovićevim naređenjima. – Presuda Dragoljubu Mihailoviću Mihailović je 15. jula 1946. godine osuđen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i građanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine. Mesto izvršenja kazne nije objavljeno. Proces rehabilitacije Dragoljuba Draže Mihailovića je pokrenut od strane njegovog unuka Vojislava Mihailovića, sa zahtevom da se poništi sudska presuda iz 1945. godine, kojim je Draža osuđen kao saradnik okupatora i ratni zločinac. Proces je pokrenut 2006. godine pred Višim sudom u Beogradu, a prvo ročište je održano 2010. godine. Pokušaj rehabilitacije generala Dragoljuba Draže Mihailovića izazvao je brojne reakcije ne samo u Srbiji, već na čitavom prostoru bivše Jugoslavije. Žestoka protivljenja došla su ih BiH i Hrvatske, dok su reakcije u Srbiji podeljenje. Protivnici procesa rehabilitacije podsećaju da je Draža Mihajlović osuđen na smrt zbog istih onih dela zbog kojih su na smrt osuđeni i maršal Peten u Francuskoj, Musert u Holandiji, Kvisling u Norveškoj i drugi kolaboracionisti fašizma: zbog izdaje otadžbine, saradnje sa okupatorom i zločina koje su počinile snage pod njegovom komandom
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
AMERIKANCI IZUČAVAJU TAKTIKU TITOVIH PARTIZANA: Evo kako ćemo pobediti Islamsku državu (FOTO)
Uprkos tome što se kod nas strategija Vrhovnog štaba NOV-a danas nipodaštava i ismeva, Amerikanci koji imaju najmoćniju vojnu silu koju je svet ikada video misle drugačije. Toliko drugačije da se bave njenim proučavanjem ne bi li nekako pobedili islamista
Nije tajna da je briljantna strategija Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske tokom Drugog svetskog rata bila temeljno izučavana u decenijama nakon njega, kako od strane naših tako i od strane inostranih istoričara i vojnih teoretičara.
pročitaj još
Nije tajna ni da se danas u našoj zemlji delovanje Josipa Broza Tita i njegovih najbližih saradnika u tom periodu nipodaštava i ismeva, da se neki potezi kao što je rušenje mosta na Neretvi pripisuju panici, i tako dalje.
Često se govori i o tome kako je pogibelj šumadijske mladeži na Sremskom frontu bila bespotrebna, da bi se Nemci svejedno povukli jer su već bili poraženi, uprkos tome što su Švabe grčevito branile te položaje (zašto bi ta naša deca onda uopšte i ginula, ako ih nisu branili?) čime u suštini ovakvo gledanje na te događaje negira samo sebe.
U svakom slučaju, ideja da će Nemci nekako sami da odu ako ih dovoljno dugo budemo ignorisali je bila logika koju su sledile četničke snage tokom rata, čime se može objasniti njihova neaktivnost u borbi protiv okupatora.
Da je situacija u svetu i danas potpuno drugačija što se tiče ocene zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, i što se tiče istorije, ponašanja i taktike našeg Narodnooslobodilačkog pokreta, najbolje pokazuje podatak da Amerikanci danas izučavaju strategije Titovih partizana kako bi se što uspešnije borili protiv gerilskih islamističkih pokreta u sadašnjosti i budućnosti.
Američki autor Džejson M. Breneman je 2012. godine izdao knjigu “Asimetrično ratovanje: Analiza vojne strategije Titovih jugoslovenskih partizana tokom Drugog svetskog rata i lekcije koje će pomoći Americi da se bori protiv Al-Kaide”, a koja je danas još aktuelnija zbog Islamske države.
On tvrdi da je razumevanje gerilske borbe ključno u globalnom ratu protiv terorizma, a posebno razumevanje strategije asimetričnog ratovanja koje su vodili jugoslovenski partizani na čelu sa Titom. Sve sa ciljem pobede nad slabijim protivnikom.
lobodna teritorija u Evropi i Jugoslaviji, maja 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Dada
lobodna teritorija u Evropi i Jugoslaviji, maja 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Dada
Breneman veruje da je analiziranje Titove taktike vrlo korisno pošto će zbog američke hegemonije i nadmoći neprijatelji SAD češće posezati za gerilskim ratovanjem umesto za klasičnim.
– Do sredine 1943. godine partizanski otpor Nemačkoj i njenim saveznicima je narastao od puke neprijatnosti do bitnog faktora u opštoj situaciji. U mnogim delovima okupirane Evrope neprijatelj je trpeo velike gubitke od strane partizana koje sebi nije smeo da dopusti. Nigde ovi gubici nisu bili veliki kao u Jugoslaviji – napisao je jedan drugi istoričar, Britanac Bazil Dejvidson.
U toku Narodnooslobodilačkog rata naši partizani uspešno su odbili i preživeli šest neprijateljskih ofanziva, sve vreme narastajući i šireći slobodnu teritoriju, da bi konačno, uz manju pomoć Crvene armije, oslobodili čitavu zemlju.
(Telegraf.rs)
Uprkos tome što se kod nas strategija Vrhovnog štaba NOV-a danas nipodaštava i ismeva, Amerikanci koji imaju najmoćniju vojnu silu koju je svet ikada video misle drugačije. Toliko drugačije da se bave njenim proučavanjem ne bi li nekako pobedili islamista
Nije tajna da je briljantna strategija Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske tokom Drugog svetskog rata bila temeljno izučavana u decenijama nakon njega, kako od strane naših tako i od strane inostranih istoričara i vojnih teoretičara.
pročitaj još
Nije tajna ni da se danas u našoj zemlji delovanje Josipa Broza Tita i njegovih najbližih saradnika u tom periodu nipodaštava i ismeva, da se neki potezi kao što je rušenje mosta na Neretvi pripisuju panici, i tako dalje.
Često se govori i o tome kako je pogibelj šumadijske mladeži na Sremskom frontu bila bespotrebna, da bi se Nemci svejedno povukli jer su već bili poraženi, uprkos tome što su Švabe grčevito branile te položaje (zašto bi ta naša deca onda uopšte i ginula, ako ih nisu branili?) čime u suštini ovakvo gledanje na te događaje negira samo sebe.
U svakom slučaju, ideja da će Nemci nekako sami da odu ako ih dovoljno dugo budemo ignorisali je bila logika koju su sledile četničke snage tokom rata, čime se može objasniti njihova neaktivnost u borbi protiv okupatora.
Da je situacija u svetu i danas potpuno drugačija što se tiče ocene zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, i što se tiče istorije, ponašanja i taktike našeg Narodnooslobodilačkog pokreta, najbolje pokazuje podatak da Amerikanci danas izučavaju strategije Titovih partizana kako bi se što uspešnije borili protiv gerilskih islamističkih pokreta u sadašnjosti i budućnosti.
Američki autor Džejson M. Breneman je 2012. godine izdao knjigu “Asimetrično ratovanje: Analiza vojne strategije Titovih jugoslovenskih partizana tokom Drugog svetskog rata i lekcije koje će pomoći Americi da se bori protiv Al-Kaide”, a koja je danas još aktuelnija zbog Islamske države.
On tvrdi da je razumevanje gerilske borbe ključno u globalnom ratu protiv terorizma, a posebno razumevanje strategije asimetričnog ratovanja koje su vodili jugoslovenski partizani na čelu sa Titom. Sve sa ciljem pobede nad slabijim protivnikom.
lobodna teritorija u Evropi i Jugoslaviji, maja 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Dada
lobodna teritorija u Evropi i Jugoslaviji, maja 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Dada
Breneman veruje da je analiziranje Titove taktike vrlo korisno pošto će zbog američke hegemonije i nadmoći neprijatelji SAD češće posezati za gerilskim ratovanjem umesto za klasičnim.
– Do sredine 1943. godine partizanski otpor Nemačkoj i njenim saveznicima je narastao od puke neprijatnosti do bitnog faktora u opštoj situaciji. U mnogim delovima okupirane Evrope neprijatelj je trpeo velike gubitke od strane partizana koje sebi nije smeo da dopusti. Nigde ovi gubici nisu bili veliki kao u Jugoslaviji – napisao je jedan drugi istoričar, Britanac Bazil Dejvidson.
U toku Narodnooslobodilačkog rata naši partizani uspešno su odbili i preživeli šest neprijateljskih ofanziva, sve vreme narastajući i šireći slobodnu teritoriju, da bi konačno, uz manju pomoć Crvene armije, oslobodili čitavu zemlju.
(Telegraf.rs)
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Не би било лепо оцењивати као политички неписмену немачку канцелару Ангелу Меркел. Када оптужује Москву за анексију Крима или агресију према Украјини, шеф немачке владе води лукаву политичку игру. Она одлично зна каква је воља огромне већине становника полуострва Крим, као и да руске војне јединице нису присутне у Новорусији. О свему томе је реферише немачка обавештајна служба БНД. И упркос свему, Ангела Меркел тера по своме.
Потпуно је бесмислено улазити у дискусију са Меркеловом указујући јој, на пример, на вапијуће кршење међународног права од стране Немачке, попут њеног учешћа у успостваљању криминалног режима на Косову или приликом напада на Либију. Такви аргументи од ње се одбијају као зрно грашка од зида. Бесмислено је очекивати од фрау Меркел непристрасан суд о међународним пословима. Ангела Меркел се у потпуности уклопила у глобални пројекат новог светског поретка по-амерички и та незнанта размимоилажења која се појављују понекад између њене владе и Вашингтона, одишу неподношљивим лукавством: они се моделирају искључиво ради очувања имиџа госпође Меркел код немачких бирача. Немачка канцеларка верно служи интересима политике САД и никада неће поћи у раскорак са Белом кућом ни по једном озбиљном питању.
У међувремену, линија коју тако упорно спроводи Ангела Меркел на раскиду односа са Русијом, добија све више отежавајући облик. Њено одбијање да допутује у Москву на обележавање седамдесете годишњице Победе над немачким нацизмом има посебан значај. За разлику од неких других државних делатника који су одбили да узму учешће у свечаностима, она представља побеђену земљу-агресора, која је нанела неизрециве страхоте човечанству. А то је онда потпуно другачија ствар.
Да ли Ангела Меркел својим отказом намерава да продемонстрира да никакве победе над нацизмом није било? И хоће ли она, допутовавши следећег дана да положи венце на вечни огањ, само изразити сећање у част палих? Палих од чијих руку? Овде се не може спојити крај са крајем немачке канцеларке.
Берлин истиче “анексију Крима” и “агресију против Украјине” као разлог одбијања доласка немачког канцелара у Москву 9. маја. Оваква логика слична је ономе о чему се говори у украјинској пословица “у врту воћка, у Кијеву ујка”[1]. Само политичким пигмејима је својствено бркати велике историјске догађаје са сопственим фобијама. Они су спремни да чак и од мутног убиства бескорисног скитничара руске опозиције, направе светски проблем. Међутим, Ангелу Меркел су све до сада доживљавали као угледног представника великог и пријатељског немачког народа. После победе 1945. године и денацификације Немачке, нас је повезивала вишестрана и узајамно корисна сарадња.
Наравно, у Москви су видели да је после присаједињења Немачке, тамо започет скривени препород тенденција о доминацији у Европи. И ширење НАТО на исток у великој мери су покренули немачки владајући кругови који су рачунали на то да ће пре или касније Бундесвер у том широком геостратешком рејону бити највећа сила. Нису са голе подине изникле приче о уједињењу заједничких европских снага.
Међутим, размере политичара могу се мењати у зависности од тога у каквим се условима он нађе. Везан зависношћу од туђе воље, он постаје способан да доноси одлуке које противурече интересима сопственог народа. Историја познаје велики број таквих примера.
Званични представник МИП-а Немачке Ш. Зајферт, коментаришући изјаву Ангеле Меркел нехотице је дозволио грешку по Фројду: “За канцелара је веома важно заједничко комеморативно поштовање и то што су преживели наши народи у годинама Другог светског рата када је од Немачке долазило тако много страдања”. Он је свесно или несвесно ставио до знања да Немачка у најважнијем питању, оцени резултата Другог светског рата, почиње да практикује “салама тактику” – исецајући историјско сећање на комаде. Данас се одсеца један од најважнијих “комада” – улога Немачке као агресора и улога Црвене Армије као победнице.
Одбијање канцелара Немачке да дође на празновање Дана Победе у Москви за народ Русије представља веома озбиљан знак тога да ће ускоро у Немачкој престати да признају победу над фашизмом. Немачка политичка класа прелази на нову раван идејно-политичког битисања. Немцима се убацује протеза вештачког сећања, са којим се може неустрашиво ходати заједно са Американцима путем изградње новог поретка у Европи.
[1] “В огороде бузина, в Киеве дядька” – украјинска узречица за нешто потпуно бесмислено (прим. прев.)
Потпуно је бесмислено улазити у дискусију са Меркеловом указујући јој, на пример, на вапијуће кршење међународног права од стране Немачке, попут њеног учешћа у успостваљању криминалног режима на Косову или приликом напада на Либију. Такви аргументи од ње се одбијају као зрно грашка од зида. Бесмислено је очекивати од фрау Меркел непристрасан суд о међународним пословима. Ангела Меркел се у потпуности уклопила у глобални пројекат новог светског поретка по-амерички и та незнанта размимоилажења која се појављују понекад између њене владе и Вашингтона, одишу неподношљивим лукавством: они се моделирају искључиво ради очувања имиџа госпође Меркел код немачких бирача. Немачка канцеларка верно служи интересима политике САД и никада неће поћи у раскорак са Белом кућом ни по једном озбиљном питању.
У међувремену, линија коју тако упорно спроводи Ангела Меркел на раскиду односа са Русијом, добија све више отежавајући облик. Њено одбијање да допутује у Москву на обележавање седамдесете годишњице Победе над немачким нацизмом има посебан значај. За разлику од неких других државних делатника који су одбили да узму учешће у свечаностима, она представља побеђену земљу-агресора, која је нанела неизрециве страхоте човечанству. А то је онда потпуно другачија ствар.
Да ли Ангела Меркел својим отказом намерава да продемонстрира да никакве победе над нацизмом није било? И хоће ли она, допутовавши следећег дана да положи венце на вечни огањ, само изразити сећање у част палих? Палих од чијих руку? Овде се не може спојити крај са крајем немачке канцеларке.
Берлин истиче “анексију Крима” и “агресију против Украјине” као разлог одбијања доласка немачког канцелара у Москву 9. маја. Оваква логика слична је ономе о чему се говори у украјинској пословица “у врту воћка, у Кијеву ујка”[1]. Само политичким пигмејима је својствено бркати велике историјске догађаје са сопственим фобијама. Они су спремни да чак и од мутног убиства бескорисног скитничара руске опозиције, направе светски проблем. Међутим, Ангелу Меркел су све до сада доживљавали као угледног представника великог и пријатељског немачког народа. После победе 1945. године и денацификације Немачке, нас је повезивала вишестрана и узајамно корисна сарадња.
Наравно, у Москви су видели да је после присаједињења Немачке, тамо започет скривени препород тенденција о доминацији у Европи. И ширење НАТО на исток у великој мери су покренули немачки владајући кругови који су рачунали на то да ће пре или касније Бундесвер у том широком геостратешком рејону бити највећа сила. Нису са голе подине изникле приче о уједињењу заједничких европских снага.
Међутим, размере политичара могу се мењати у зависности од тога у каквим се условима он нађе. Везан зависношћу од туђе воље, он постаје способан да доноси одлуке које противурече интересима сопственог народа. Историја познаје велики број таквих примера.
Званични представник МИП-а Немачке Ш. Зајферт, коментаришући изјаву Ангеле Меркел нехотице је дозволио грешку по Фројду: “За канцелара је веома важно заједничко комеморативно поштовање и то што су преживели наши народи у годинама Другог светског рата када је од Немачке долазило тако много страдања”. Он је свесно или несвесно ставио до знања да Немачка у најважнијем питању, оцени резултата Другог светског рата, почиње да практикује “салама тактику” – исецајући историјско сећање на комаде. Данас се одсеца један од најважнијих “комада” – улога Немачке као агресора и улога Црвене Армије као победнице.
Одбијање канцелара Немачке да дође на празновање Дана Победе у Москви за народ Русије представља веома озбиљан знак тога да ће ускоро у Немачкој престати да признају победу над фашизмом. Немачка политичка класа прелази на нову раван идејно-политичког битисања. Немцима се убацује протеза вештачког сећања, са којим се може неустрашиво ходати заједно са Американцима путем изградње новог поретка у Европи.
[1] “В огороде бузина, в Киеве дядька” – украјинска узречица за нешто потпуно бесмислено (прим. прев.)
" hajd u borbu i vi stari tamo gde se vasi sinovi "
САСТАНАК КООРДИНАЦИОНОГ ОДБОРА КОМУНИСТИЧКИХ И РАДНИЧКИХ ПАРТИЈА СА ПРОСТОРА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Састанак КО, у чијем саставу делују:
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ, СОЦИЈАЛИСТИЧКА РАДНИЧКА ПАРТИЈА ХРВАТСКЕ, ЈУГОСЛОВЕНСКА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, САВЕЗ КОМУНИСТА БИХ, КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА МАКЕДОНИЈЕ И КУЛТУРНО ПОЛИТИЧКО ДРУШТВО КОМУНИСТ-СЛОВЕНИЈА, одржан је 14.03.2015.године у Загребу.
Комунисти Србије су учествовали на овом састанку на коме су поднели посебно саопштење чији текст дајемо у прилогу.
На крају састанка, договорено је да се приступи изради јединствене идејне платформе као основе за унапређење сарадње у заједничкој класној борби за бескласно друштво.
Sastanak KO
PREDLOG KOMUNISTA SRBIJE ZA UNAPREĐENJE SARADNJE KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA SA JUGOSLOVENSKOG PROSTORA KOJE SU ČLANICE KOORDINACIONOG ODBORA
STANJE U SRBIJI
Srbija je okupirana zemlja. Okupirana je vojno pošto se na teritoriji autonomne pokrajine Kosova i Metohije nalazi baza armije SAD Bondstil. Okupirana je politički jer ima marionetsku vlast koja služi interesima SAD i vodećih zemalja EU. Okupirana je ekonomski pošto je pljačkaška privatizacija uništila oko 5000 društvenih preduzeća, pa su radnici u Srbiji postali robovi kod tzv.stranih investitora i domaćih gazda. Okupirana je kulturno afirmacijom onog najgoreg u tzv.zapadnoj kulturi i marginalizovanjem svetske i domicilne kulturne baštine koristeći medije, internet i osakaćeni obrazovni sistem. Ipak najgora je moralna okupacija pošto su danas Srbiji nametnute vrednosti da hrabrost, čast i poštenje ne predstavljaju ništa, a novac i moć predstavljaju sve. Beda, siromaštvo, uništena privreda, ogromna nezaposlenost gde 50% mladih nema posao, katastrofalno zdravstvo, školostvo i sudstvo stvorilo je veliko nezadovoljstvo u narodu. Kapitalizam je nezadovoljnom pojedincu u Srbiji slomio kičmu. Iako mu je buržoazija odrala kožu, on je i dalje uplašen, usamljen, politički neobrazovan bez ikakve buntovničke energije i što je najgore bez svoje komunističko-radničke avangarde.
Zapravo, za takvo stanje u društvu odgovornost snosi i komunistički pokret koji nema snage da se postavi kao avangrada radničke klase i svih obespravljenih slojeva. Komunistički pokret u Srbiji se i dalje nalazi na nizbrdici. Najznačajniji uzrok takvog stanja je nejedisntvo među komunističkim partijama. Višegodišnje inicijative za ujedinjenje koje je pokretala naša partija nisu dale rezultate. Nastavićemo sa borbom za ujedinjenje pošto razjedninjene komunističke partije nemaju nikakav uticaj na društvena zbivanja u Srbiji. Pored KS u Srbiji su aktivne NKPJ i KP. Najaktivniji je SKOJ iz sastava NKPJ koji trpi fizičke napade klerofašista i montirane sudske procese. No i pored toga rukovodstvo NKPJ , u čijem sastavu deluje i SKOJ, uporno godinama odbija da učestvuje u zajdničkim sastancima rukovodstava KP i RP u Srbiji koji predlažu KS, a vezano za izradu jedinstvene idejne platforme kao osnove za ujedinjenje svih KP i RP u Srbiji. Sve partije imaju problem sa kadrovima, organizacijom, akcionom sposobnošću i materijalnim sredstvima. Pored svega navedenog Komunisti Srbije dostojanstveno obeležavaju sve datume vezane za NOB i socijalističku revoluciju, učestvuju u protestima retkim nepotkupljenim sindikatima. Uz velika materijalna naprezanja izajemo časopis Komunist, održavamo sajt na internetu i razvijamo međunarodnu saradnju u granicama naših mogućnosti.
U aprilu će se navršiti 6 godina kada je u hotelu Slavija formiran Koordinacioni Odbor komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije. Na istom mestu i istog dana 1919.godine je formirana Socijalistička Radnička Partija (komunista). Sećamo se optimizma, energije, pa čak i zanosa kao kad je drug Krstajić iz JKPCG predložio da odmah formiramo KPJ. Kao predsedavajući KS su redovno održavali sednice KO, ali nismo bili zadovoljni rezultatima koji su se reflektovali na jugoslovenskom i međunarodnom nivou. Iskreno smo se nadali da će KO do danas izrasti u neku vrstu Jugoslovenske Kominterne. Očekivali smo da će SRPH, koji ima kvalitetniju infrastrukturu od KS, mnogo upečatljivije i efikasnije predsedavati odborom.
Okrenimo se budućnosti. Iskreno se nadamo da će KO biti savremeniji i efikasniji u radu. Evo nekoliko predloga Komunista Srbije:
Da se na međunarodnim skupovima pojavljujemo kao delegacija Koordinacionog odbora, a ne pojedinačnih partija. Smatramo da bi se tako unapredila međunarodna saradnja pošto bi te aktivnosti finansirale sve partije shodno svojim mogućnostima.
Da Koordinacioni odbor otvori svoju internet stranicu koju bi popunjavali sadržaji iz svih partija. Time bi se poboljšala komunikacija i uzajamna informisanost među partijama.
Da jednom godišnje štampa svoj časopis.
Smatramo da treba otvoriti vrata za prijem novih komunističkih i radničkih partija u KO. Svaka nova partija trebala bi da ispunjava idejne kriterijume oko kojih bi među nama postojao konsenzus. KS ovom prilikom predlažu prednacrt Idejnih kriterijuma i očekujemo da ostale partije daju svoje primedbe, predloge izmena i/ili nove prednacrte.
PREDNACRT IDEJNIH KRITERIJUMA ZA PRIJEM U KO
Revolucija je najbolji način za rušenje kapitalizma. Kapitalizam je sve destruktivniji te se ne može popraviti i humanizovati već se mora srušiti. Još se nije desilo u istoriji paralamentarizma da komunisti na izborima dobiju apsolutnu vlast i mirnim putem izgrade socijalističko društvo. Izlazak na izbore komunisti treba da iskoriste da afirmišu svoje ideje. Učešće u buržoaskoj vlasti je nedopustivo.
Marksizam-Lenjinizam odnosno naučni socijalizam je naš teorijski osnov koji nije učaurena dogma već teorija koja se stalno unapređuje i razvija u svom humanističkom duhu.
Društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, kao i ostali oblici kolektivne svojine čine osnov socijalističkog društva. Nismo protiv privatne svojine ako nema eksploatatorski karakter.
Bratstvo i jedinstvo i jugoslovenski patriotizam naših naroda i narodnosti bili su i biće sveto načelo jugoslovenskog komunističkog pokreta. Nemilosrdno se treba obračunavati sa svim oblicima šovinizma i nacionalizma.
Jugoslovenska ideja se mora afirmisati kao slobodarska ideja. Samo ujedinjeni jugoslovenski narodi i narodnosti mogu biti slobodni. Danas ni jedna naša republika kao država nije niko i ništa, na šta je Tito stalno upozoravao. Treba raskrinkati buržoaske podvale o jugoslovenstvu kao suživotu jednih pored drugih, ekonomskoj, kulturnoj i sportskoj saradnji. Naročito je reakcionarna ideja da ćemo svi ponovo biti zajedno u EU. Borićemo se za dobrovoljnu reintegraciju Jugoslavije u Avnojevskim granicama.
Razgraničenje sa svim modalitetima desnice i pseudolevice
Partije treba da se oslobode štetočina koji bi da paktiraju sa partijama desnice i socijaldemokratske pseudolevice. Ukoliko formiraju koalicije komunisti ne smeju da prave nikakve kompromise sa tuđim idejnim stvovima, već da primenjuju Lenjinov stav da kompromis pravi koalicioni partner, koji prihvata da komunisti imaju značajan uticaj u koaliciji. Drugim rečima, komunisti treba da se uključuju u progresivna udruženja radnika i građana ako u njima ostvaruju značajan uticaj.
Antifašizam komunista se podrzumeva u negovanju i odbrani tradicija NOB-a i socijalističke revolucije. Međutim, moramo da se borimo protiv neofašizma danas, čiji su nosioci SAD i najmoćnije države EU. Oni su svoja zverstva pokazali ubivši preko 25 miliona ljudi u lokalnim ratovima Jugoslavije, Koreje, Vijetnama, Alžira, Iraka, Avganistana itd. Nema gasnih komora ali se pod plaštom demokratije ljude ubijaju perfidnim sredstvima kao što su: glad, zatrovani poljoprivredni proizvodi, štetni lekovi, droga, stare i nove bolesti, stalni stres itd. Borićemo se protiv ulaska u EU i NATO čiji su temelji liberalni kapitalizam i antikomunizam, odnosno za izlazak iz EU i NATO pakta.
Састанак КО, у чијем саставу делују:
КОМУНИСТИ СРБИЈЕ, СОЦИЈАЛИСТИЧКА РАДНИЧКА ПАРТИЈА ХРВАТСКЕ, ЈУГОСЛОВЕНСКА КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА ЦРНЕ ГОРЕ, САВЕЗ КОМУНИСТА БИХ, КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА МАКЕДОНИЈЕ И КУЛТУРНО ПОЛИТИЧКО ДРУШТВО КОМУНИСТ-СЛОВЕНИЈА, одржан је 14.03.2015.године у Загребу.
Комунисти Србије су учествовали на овом састанку на коме су поднели посебно саопштење чији текст дајемо у прилогу.
На крају састанка, договорено је да се приступи изради јединствене идејне платформе као основе за унапређење сарадње у заједничкој класној борби за бескласно друштво.
Sastanak KO
PREDLOG KOMUNISTA SRBIJE ZA UNAPREĐENJE SARADNJE KOMUNISTIČKIH I RADNIČKIH PARTIJA SA JUGOSLOVENSKOG PROSTORA KOJE SU ČLANICE KOORDINACIONOG ODBORA
STANJE U SRBIJI
Srbija je okupirana zemlja. Okupirana je vojno pošto se na teritoriji autonomne pokrajine Kosova i Metohije nalazi baza armije SAD Bondstil. Okupirana je politički jer ima marionetsku vlast koja služi interesima SAD i vodećih zemalja EU. Okupirana je ekonomski pošto je pljačkaška privatizacija uništila oko 5000 društvenih preduzeća, pa su radnici u Srbiji postali robovi kod tzv.stranih investitora i domaćih gazda. Okupirana je kulturno afirmacijom onog najgoreg u tzv.zapadnoj kulturi i marginalizovanjem svetske i domicilne kulturne baštine koristeći medije, internet i osakaćeni obrazovni sistem. Ipak najgora je moralna okupacija pošto su danas Srbiji nametnute vrednosti da hrabrost, čast i poštenje ne predstavljaju ništa, a novac i moć predstavljaju sve. Beda, siromaštvo, uništena privreda, ogromna nezaposlenost gde 50% mladih nema posao, katastrofalno zdravstvo, školostvo i sudstvo stvorilo je veliko nezadovoljstvo u narodu. Kapitalizam je nezadovoljnom pojedincu u Srbiji slomio kičmu. Iako mu je buržoazija odrala kožu, on je i dalje uplašen, usamljen, politički neobrazovan bez ikakve buntovničke energije i što je najgore bez svoje komunističko-radničke avangarde.
Zapravo, za takvo stanje u društvu odgovornost snosi i komunistički pokret koji nema snage da se postavi kao avangrada radničke klase i svih obespravljenih slojeva. Komunistički pokret u Srbiji se i dalje nalazi na nizbrdici. Najznačajniji uzrok takvog stanja je nejedisntvo među komunističkim partijama. Višegodišnje inicijative za ujedinjenje koje je pokretala naša partija nisu dale rezultate. Nastavićemo sa borbom za ujedinjenje pošto razjedninjene komunističke partije nemaju nikakav uticaj na društvena zbivanja u Srbiji. Pored KS u Srbiji su aktivne NKPJ i KP. Najaktivniji je SKOJ iz sastava NKPJ koji trpi fizičke napade klerofašista i montirane sudske procese. No i pored toga rukovodstvo NKPJ , u čijem sastavu deluje i SKOJ, uporno godinama odbija da učestvuje u zajdničkim sastancima rukovodstava KP i RP u Srbiji koji predlažu KS, a vezano za izradu jedinstvene idejne platforme kao osnove za ujedinjenje svih KP i RP u Srbiji. Sve partije imaju problem sa kadrovima, organizacijom, akcionom sposobnošću i materijalnim sredstvima. Pored svega navedenog Komunisti Srbije dostojanstveno obeležavaju sve datume vezane za NOB i socijalističku revoluciju, učestvuju u protestima retkim nepotkupljenim sindikatima. Uz velika materijalna naprezanja izajemo časopis Komunist, održavamo sajt na internetu i razvijamo međunarodnu saradnju u granicama naših mogućnosti.
U aprilu će se navršiti 6 godina kada je u hotelu Slavija formiran Koordinacioni Odbor komunističkih i radničkih partija sa prostora Jugoslavije. Na istom mestu i istog dana 1919.godine je formirana Socijalistička Radnička Partija (komunista). Sećamo se optimizma, energije, pa čak i zanosa kao kad je drug Krstajić iz JKPCG predložio da odmah formiramo KPJ. Kao predsedavajući KS su redovno održavali sednice KO, ali nismo bili zadovoljni rezultatima koji su se reflektovali na jugoslovenskom i međunarodnom nivou. Iskreno smo se nadali da će KO do danas izrasti u neku vrstu Jugoslovenske Kominterne. Očekivali smo da će SRPH, koji ima kvalitetniju infrastrukturu od KS, mnogo upečatljivije i efikasnije predsedavati odborom.
Okrenimo se budućnosti. Iskreno se nadamo da će KO biti savremeniji i efikasniji u radu. Evo nekoliko predloga Komunista Srbije:
Da se na međunarodnim skupovima pojavljujemo kao delegacija Koordinacionog odbora, a ne pojedinačnih partija. Smatramo da bi se tako unapredila međunarodna saradnja pošto bi te aktivnosti finansirale sve partije shodno svojim mogućnostima.
Da Koordinacioni odbor otvori svoju internet stranicu koju bi popunjavali sadržaji iz svih partija. Time bi se poboljšala komunikacija i uzajamna informisanost među partijama.
Da jednom godišnje štampa svoj časopis.
Smatramo da treba otvoriti vrata za prijem novih komunističkih i radničkih partija u KO. Svaka nova partija trebala bi da ispunjava idejne kriterijume oko kojih bi među nama postojao konsenzus. KS ovom prilikom predlažu prednacrt Idejnih kriterijuma i očekujemo da ostale partije daju svoje primedbe, predloge izmena i/ili nove prednacrte.
PREDNACRT IDEJNIH KRITERIJUMA ZA PRIJEM U KO
Revolucija je najbolji način za rušenje kapitalizma. Kapitalizam je sve destruktivniji te se ne može popraviti i humanizovati već se mora srušiti. Još se nije desilo u istoriji paralamentarizma da komunisti na izborima dobiju apsolutnu vlast i mirnim putem izgrade socijalističko društvo. Izlazak na izbore komunisti treba da iskoriste da afirmišu svoje ideje. Učešće u buržoaskoj vlasti je nedopustivo.
Marksizam-Lenjinizam odnosno naučni socijalizam je naš teorijski osnov koji nije učaurena dogma već teorija koja se stalno unapređuje i razvija u svom humanističkom duhu.
Društvena svojina nad sredstvima za proizvodnju, kao i ostali oblici kolektivne svojine čine osnov socijalističkog društva. Nismo protiv privatne svojine ako nema eksploatatorski karakter.
Bratstvo i jedinstvo i jugoslovenski patriotizam naših naroda i narodnosti bili su i biće sveto načelo jugoslovenskog komunističkog pokreta. Nemilosrdno se treba obračunavati sa svim oblicima šovinizma i nacionalizma.
Jugoslovenska ideja se mora afirmisati kao slobodarska ideja. Samo ujedinjeni jugoslovenski narodi i narodnosti mogu biti slobodni. Danas ni jedna naša republika kao država nije niko i ništa, na šta je Tito stalno upozoravao. Treba raskrinkati buržoaske podvale o jugoslovenstvu kao suživotu jednih pored drugih, ekonomskoj, kulturnoj i sportskoj saradnji. Naročito je reakcionarna ideja da ćemo svi ponovo biti zajedno u EU. Borićemo se za dobrovoljnu reintegraciju Jugoslavije u Avnojevskim granicama.
Razgraničenje sa svim modalitetima desnice i pseudolevice
Partije treba da se oslobode štetočina koji bi da paktiraju sa partijama desnice i socijaldemokratske pseudolevice. Ukoliko formiraju koalicije komunisti ne smeju da prave nikakve kompromise sa tuđim idejnim stvovima, već da primenjuju Lenjinov stav da kompromis pravi koalicioni partner, koji prihvata da komunisti imaju značajan uticaj u koaliciji. Drugim rečima, komunisti treba da se uključuju u progresivna udruženja radnika i građana ako u njima ostvaruju značajan uticaj.
Antifašizam komunista se podrzumeva u negovanju i odbrani tradicija NOB-a i socijalističke revolucije. Međutim, moramo da se borimo protiv neofašizma danas, čiji su nosioci SAD i najmoćnije države EU. Oni su svoja zverstva pokazali ubivši preko 25 miliona ljudi u lokalnim ratovima Jugoslavije, Koreje, Vijetnama, Alžira, Iraka, Avganistana itd. Nema gasnih komora ali se pod plaštom demokratije ljude ubijaju perfidnim sredstvima kao što su: glad, zatrovani poljoprivredni proizvodi, štetni lekovi, droga, stare i nove bolesti, stalni stres itd. Borićemo se protiv ulaska u EU i NATO čiji su temelji liberalni kapitalizam i antikomunizam, odnosno za izlazak iz EU i NATO pakta.
RIMEJK...Walter...?
Aleksandar Vucic "brani multietnicko sarajevo", pucajuci na muslimane iz jevrejskog groblja i pridrzavajuci redenik Slavku Aleksicu a..?
Ostavite Waltera na miru !
Ostavite Waltera na miru !
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Српски вeтeрaни Другoг свeтскoг рaтa oдликoвaни су дaнaс Jубилaрнoм мeдaљoм Рускe Фeдeрaциje пoвoдoм 70 гoдинa oд пoбeдe нaд фaшизмoм, a у имe прeдсeдникa Русиje Влaдимирa Путинa oдликoвaњa им je личнo уручиo aмбaсaдoр Русиje у Србиjи Aлeксaндaр Чeпурин.
Српски вeтeрaни Другoг свeтскoг рaтa oдликoвaни су дaнaс Jубилaрнoм мeдaљoм Рускe Фeдeрaциje пoвoдoм 70 гoдинa oд пoбeдe нaд фaшизмoм, a у имe прeдсeдникa Русиje Влaдимирa Путинa oдликoвaњa им je личнo уручиo aмбaсaдoр Русиje у Србиjи Aлeксaндaр Чeпурин.
Oдликoвaни Слaвкo Aнђeлићa из Бeoгрaдa и Mилaдин Maрићa из Лoзницe сaмo су двojицa oд 70-aк српских вeтeрaнa кojи су дoбили мeдaљу Рускe Фeдeрaциje збoг учeшћa у рaтним дejствимa зajeднo сa Црвeнoм aрмиjoм зa oслoбoђeњe свoje зeмљe.
У присуству прeдсeдникa Србиje Toмислaвa Никoлићa, прeдстaвникa диплoмaтскoг кoрa и брojних звaницa, aмбaсaдoр Рускe Фeдeрaциje уручиo je и Спoмeн мeдaљу 70 гoдинa пoбeдe у Вeликoм oтaдбинскoм рaту 1941-1945 Сaвeзу удружeњa бoрaцa Нaрoднooслoбoдилaчкoг рaтa (СУБНOР), кojу je примиo прeдсeдник тe oргaнизaциje Душaн Чукић.
Чeпурин je истaкao дa су чeличнa вoљa нaших нaрoдa, њихoвa вeрa и нeустрaшивoст спaслe Eврoпу и свeт oд рoпствa, a читaвe нaрoдe oд пoтпунoг уништeњa.
„Дoзвoлитe дa пoсeбнo пoздрaвим живe свeдoкe тих дoгaђaja – нaшe вeтeрaнe. Пoнoсни смo нa вaс! Зaхвaлни смo вaмa“, пoручиo je Чeпурин.
Oн je дoдao и дa je 9. мaj вeличaнствeн дoгaђaj нe сaмo 20. вeкa, вeћ и свeтскe истoриje, зaхвaливши присутнимa штo нoсe Гeoргиjeвску трaку, трaку сeћaњa и симбoл пoбeдe и aнтифaшизмa.
„Oнa знaчи плaмeн и дим, смрт и спaсeњe“, oбjaсниo je Чeпурин.
Aмбaсaдoр Русиje пoсeбнo je зaхвaлиo Србиjи и њeним грaђaнимa, кoje je нaзвao српскoм брaћoм, штo сe стaрajу o спoмeницимa и грoбoвимa црвeнoaрмejaцa пoгинулих зa нaшe oслoбoђeњe.
Свeчaнoм приjeму, кojи су зajeднички oргaнизoвaлe aмбaсaдe Рускe Фeдeрaциje, Бeлoрусиje и Aзeрбejџaнa, присуствoвaли су министри у Влaди Србиje, прeдсeдницa Нaрoднe скупштинe Maja Гojкoвић, српски пaтриjaрх Иринej, нaчeлник Гeнeрaлштaбa Вojскe Србиje гeнeрaл Љубишa Дикoвић, прeдстaвници вeрских зajeдницa, пoзнaтe личнoсти из свeтa културe, сoвjeтски вeтeрaни Другoг свeтскoг рaтa…
Српски вeтeрaни Другoг свeтскoг рaтa oдликoвaни су дaнaс Jубилaрнoм мeдaљoм Рускe Фeдeрaциje пoвoдoм 70 гoдинa oд пoбeдe нaд фaшизмoм, a у имe прeдсeдникa Русиje Влaдимирa Путинa oдликoвaњa им je личнo уручиo aмбaсaдoр Русиje у Србиjи Aлeксaндaр Чeпурин.
Oдликoвaни Слaвкo Aнђeлићa из Бeoгрaдa и Mилaдин Maрићa из Лoзницe сaмo су двojицa oд 70-aк српских вeтeрaнa кojи су дoбили мeдaљу Рускe Фeдeрaциje збoг учeшћa у рaтним дejствимa зajeднo сa Црвeнoм aрмиjoм зa oслoбoђeњe свoje зeмљe.
У присуству прeдсeдникa Србиje Toмислaвa Никoлићa, прeдстaвникa диплoмaтскoг кoрa и брojних звaницa, aмбaсaдoр Рускe Фeдeрaциje уручиo je и Спoмeн мeдaљу 70 гoдинa пoбeдe у Вeликoм oтaдбинскoм рaту 1941-1945 Сaвeзу удружeњa бoрaцa Нaрoднooслoбoдилaчкoг рaтa (СУБНOР), кojу je примиo прeдсeдник тe oргaнизaциje Душaн Чукић.
Чeпурин je истaкao дa су чeличнa вoљa нaших нaрoдa, њихoвa вeрa и нeустрaшивoст спaслe Eврoпу и свeт oд рoпствa, a читaвe нaрoдe oд пoтпунoг уништeњa.
„Дoзвoлитe дa пoсeбнo пoздрaвим живe свeдoкe тих дoгaђaja – нaшe вeтeрaнe. Пoнoсни смo нa вaс! Зaхвaлни смo вaмa“, пoручиo je Чeпурин.
Oн je дoдao и дa je 9. мaj вeличaнствeн дoгaђaj нe сaмo 20. вeкa, вeћ и свeтскe истoриje, зaхвaливши присутнимa штo нoсe Гeoргиjeвску трaку, трaку сeћaњa и симбoл пoбeдe и aнтифaшизмa.
„Oнa знaчи плaмeн и дим, смрт и спaсeњe“, oбjaсниo je Чeпурин.
Aмбaсaдoр Русиje пoсeбнo je зaхвaлиo Србиjи и њeним грaђaнимa, кoje je нaзвao српскoм брaћoм, штo сe стaрajу o спoмeницимa и грoбoвимa црвeнoaрмejaцa пoгинулих зa нaшe oслoбoђeњe.
Свeчaнoм приjeму, кojи су зajeднички oргaнизoвaлe aмбaсaдe Рускe Фeдeрaциje, Бeлoрусиje и Aзeрбejџaнa, присуствoвaли су министри у Влaди Србиje, прeдсeдницa Нaрoднe скупштинe Maja Гojкoвић, српски пaтриjaрх Иринej, нaчeлник Гeнeрaлштaбa Вojскe Србиje гeнeрaл Љубишa Дикoвић, прeдстaвници вeрских зajeдницa, пoзнaтe личнoсти из свeтa културe, сoвjeтски вeтeрaни Другoг свeтскoг рaтa…
Re: SUBNOR je neraskidivi deo !!
Veličanstven događaj u istoriji, pad naci-fašizma, podrazumeva i odgovarajuću proslavu. Ona je održana u Moskvi, zemlji koja je dala najveće žrtve i ključni doprinos slamanju te esencije zla koja se širila svetom u prvoj polovini XX veka. Naša zemlja je, sa razlogom, bila predstavljena na najvišem nivou. Tom prilikom, predsednik Putin je sasvim jasno rekao da su Srbi dali veliki doprinos u toj borbi.
Za Broza se ne može sa sigurnošću reći šta je bio, ali jedno je sigurno - nije bio Srbin. Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).
U tom trenutku je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek "verolomni" napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.
U to vreme je Mihailović već bio poznati i priznati ratnik koga su Saveznici hvalili, a Nemci uveliko progonili, njegove borce i jatake ubijali, raspisivali poternice i takvo je stanje bilo sve do kraja rata. Naročito ustaški teror u okvirima današnjih teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dela Srbije oterao je pravoslavne Srbe i deo rodoljuba drugih naroda i vera u šume, gde su se priključivali Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, a posle 22. juna i komunistima, a izbor strane je neretko bio i slučajan. Svi pozivi na zajedničku borbu protiv okupatora upućeni od strane Draže Mihailovića su izigrani, a izdaja Brozovih komunista kod Kraljeva je predstavljala i faktički početak građanskog rata. Šta znači izazivanje građanskog rata usred okupacije zemlje, najbolje je objasnio akademik Slobodan Jovanović.
Na našoj proslavi 70. godišnjice kapitulacije Nemačke, u Sava centru 9. maja, govornik SUBNOR-a je zloupotrebio sticaj okolnosti. Pre svega, nije trebalo da govori on, već narodni heroj koji je neposredno uoči proslave pretrpeo infarkt. Takva proslava podrazumeva kazivanje istine, ali i apsolutno odsustvo bilo kakve političke jednostranosti. Upravo u tom smislu je govorio premijer Vučić i dobio aplauz, bez jednog zvižduka ili protesta.
Govornik SUBNOR-a je izrekao najgoru moguću komunističku propagandu i ekstremizam što je od naroda, a najveća sala Sava centra je bila prepuna, propraćeno zvižducima i glasnim protestima. U motive SUBNOR-a ne ulazim, ali to su oni isti koji su držali da se u Evropi posle pada Berlinskog zida i sveopšte ofanzive Zapada na demontiranju komunističkih režima treba boriti protiv secesionista u Jugoslaviji sa crvenim petokrakama na šlemovima i vojnoj tehnici! Šta su zamišljali da će Zapad, usred tog tunela, da stane na stranu srpa i čekića i zvezde petokrake? To je bio najefikasniji način da se pomogne onima koji suštinski nisu bili u pravu. Govor predstavnika SUBNOR-a bio je neprimeren, neistinit i naneo je štetu proslavi. Tako nešto se nije čulo ni videlo u bilo kojoj evropskoj državi od pada Berlinskog zida.
Izjava govornika SUBNOR-a, naročitom tim povodom i na tom mestu, da je sramota i sudski postupak za rehabilitaciju đenerala Mihailovića, nedopustivi je pritisak na pravosuđe i to u toku trajanja procesa, dva dana pred davanje završne reči, dakle najvažnijeg ročišta! To se u civilizovanom svetu zove pokušaj ometanja pravde. U svim evropskim državama, pa i kod nas, takvo ponašanje je nedopustivo.
Iz francuskog jezika nam je došao i jedan pojačani izraz za sramotu - skandal! Narod je to prepoznao i svojom reakcijom onemogućio da u svet ode slika da je Srbija i dalje bastion komunizma. SUBNOR je preuzeo na sebe ozbiljan teret istorijske i političke odgovornosti. U ovom trenutku, upravo zbog značaja proslave Dana pobede, neću govoriti o pravnoj odgovornosti.
Za Broza se ne može sa sigurnošću reći šta je bio, ali jedno je sigurno - nije bio Srbin. Organizovanu, vojno-gerilsku borbu protiv naci-fašizma otpočela je, prva u okupiranoj Evropi, Jugoslovenska vojska u otadžbini na čelu sa pukovnikom Dragoljubom Dražom Mihailovićem na čelu, i to 17. aprila 1941. g. (istog datuma je sačinjen aneks sporazuma između komunista i ustaša koji je zaključen još 1935. g. kojim je ugovorena saradnja u cilju slamanja jugoslovenske države, srpstva i pravoslavlja).
U tom trenutku je važio sporazum između SSSR i Nemačke, tako da nijedna komunistička organizacija, uključujući i Brozovu, nije bila, niti je mogla biti u sukobu sa naci-fašistima. Tek "verolomni" napad na SSSR 22. juna 1941. g. otvara mogućnost ratovanja komunista protiv Hitlera.
U to vreme je Mihailović već bio poznati i priznati ratnik koga su Saveznici hvalili, a Nemci uveliko progonili, njegove borce i jatake ubijali, raspisivali poternice i takvo je stanje bilo sve do kraja rata. Naročito ustaški teror u okvirima današnjih teritorija Hrvatske, Bosne i Hercegovine i dela Srbije oterao je pravoslavne Srbe i deo rodoljuba drugih naroda i vera u šume, gde su se priključivali Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, a posle 22. juna i komunistima, a izbor strane je neretko bio i slučajan. Svi pozivi na zajedničku borbu protiv okupatora upućeni od strane Draže Mihailovića su izigrani, a izdaja Brozovih komunista kod Kraljeva je predstavljala i faktički početak građanskog rata. Šta znači izazivanje građanskog rata usred okupacije zemlje, najbolje je objasnio akademik Slobodan Jovanović.
Na našoj proslavi 70. godišnjice kapitulacije Nemačke, u Sava centru 9. maja, govornik SUBNOR-a je zloupotrebio sticaj okolnosti. Pre svega, nije trebalo da govori on, već narodni heroj koji je neposredno uoči proslave pretrpeo infarkt. Takva proslava podrazumeva kazivanje istine, ali i apsolutno odsustvo bilo kakve političke jednostranosti. Upravo u tom smislu je govorio premijer Vučić i dobio aplauz, bez jednog zvižduka ili protesta.
Govornik SUBNOR-a je izrekao najgoru moguću komunističku propagandu i ekstremizam što je od naroda, a najveća sala Sava centra je bila prepuna, propraćeno zvižducima i glasnim protestima. U motive SUBNOR-a ne ulazim, ali to su oni isti koji su držali da se u Evropi posle pada Berlinskog zida i sveopšte ofanzive Zapada na demontiranju komunističkih režima treba boriti protiv secesionista u Jugoslaviji sa crvenim petokrakama na šlemovima i vojnoj tehnici! Šta su zamišljali da će Zapad, usred tog tunela, da stane na stranu srpa i čekića i zvezde petokrake? To je bio najefikasniji način da se pomogne onima koji suštinski nisu bili u pravu. Govor predstavnika SUBNOR-a bio je neprimeren, neistinit i naneo je štetu proslavi. Tako nešto se nije čulo ni videlo u bilo kojoj evropskoj državi od pada Berlinskog zida.
Izjava govornika SUBNOR-a, naročitom tim povodom i na tom mestu, da je sramota i sudski postupak za rehabilitaciju đenerala Mihailovića, nedopustivi je pritisak na pravosuđe i to u toku trajanja procesa, dva dana pred davanje završne reči, dakle najvažnijeg ročišta! To se u civilizovanom svetu zove pokušaj ometanja pravde. U svim evropskim državama, pa i kod nas, takvo ponašanje je nedopustivo.
Iz francuskog jezika nam je došao i jedan pojačani izraz za sramotu - skandal! Narod je to prepoznao i svojom reakcijom onemogućio da u svet ode slika da je Srbija i dalje bastion komunizma. SUBNOR je preuzeo na sebe ozbiljan teret istorijske i političke odgovornosti. U ovom trenutku, upravo zbog značaja proslave Dana pobede, neću govoriti o pravnoj odgovornosti.
Strana 1 od 2 • 1, 2
Similar topics
» Srbija hoce kralja tvrdi jedan od "kalemara" pri SANU
» SUBNOR ?
» komentar
» Komunisti Republike Srpske Krajine
» Ivica Dacic..*mi nismo Titoisti*..mi smo...
» SUBNOR ?
» komentar
» Komunisti Republike Srpske Krajine
» Ivica Dacic..*mi nismo Titoisti*..mi smo...
Strana 1 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu