Beograd, posle ulice Avalskog korpusa, dobio jos jednu ulicu

РАВИОЈЛА ПРЕЧА ОД ХЕРОЈА
У „Политици“ од 30. марта т.г., на страни 19, новинар је написао о променама назива београдских улица и рекао како је на Сењаку, улица
Милана Илића Чиче, народног хероја, добила назив улице Виле Равиојле.Ми чланови СУБНОР-а Савског венца у више наврата смо код надлежних органа ургирали да се овој улици не мења име, имајући у виду да је Илић Радоја Милан Чича, београдски, народни херој, рођен 1886.године у Горњој Трешњевици код Аранђеловца, као командир 5.Шумадијског батаљона I Пролетерске НОУ бригаде погинуо смрћу храбрих у борби против немачке солдатеске, 21.јануара 1942. године, код Пјеновца у Босни.Милан Илић био је и један од организатора устанка против окупатора у Шумадији, а био је солунски борац....(nesto slicno u blizini u selu Vranic.)Стога сматрамо да би требало да се овој улици врати првобитан назив, јер се ради о доказаном борцу за слободу српског народа.И још нешто. Ова улица се не налази на Сењаку, већ на Дедињу.Зденко Дупланчић, председник СУБНОР-а Савски венац, Београд

TREPCA je data Amerikancima, sa "sve mogucim radnim mestima Srba povratnika"..a, RTB BOR ce verovatno dobiti Nemci,da bi "Srbijica" mogla na miru da drmusa i trese "GMO SLJIVU"

http://www.paundurlic.com/f_gering.jpg

https://2img.net/r/ihimizer/img857/87/2za4kyyg.jpg

i zrtva slebdenika i bastinika "Avlskog korpusa" treba da "im pravi drustvo" u nemoralnom "gradu svetlosti bivse SFRJ"
.............................................................................................................................................................................
DS zahteva da Srđan Aleksić dobije ulicu u Beogradu!
Beogradske demokrate smatraju da je izuzetno važno da odbornici na sutrašnjoj sednici gradskog parlamenta jednoglasno donesu odluku o dodeljivanju ulice u Beogradu Srđanu Aleksiću.
DS zahteva da Srđan Aleksić dobije ulicu u Beogradu!
"Taj mladi čovek je dao svoj život braneći pripadnika drugog naroda i zaslužuje da Skupština jednoglasno donese takvu odluku", navodi se u saopštenju.
Srđan Aleksić, Srbin iz Trebinja, je preminuo 27. januara 1993. godine, pošto su ga prethodno pretukli vojnici Vojske Republike Srpske jer je branio svog sugrađanina Bošnjaka.     

Gradski odbor DS navodi u saopštenju, takođe, da je "dobro što je SNS prihvatila da glasa za obezbeđivanje pomoći beogradskim penzionerima".
Ta stranka istovremeno ukazuje da "nije dobro što Jovičić (šef odborničke grupe SNS Aleksandar) ne zna da to nije pomoć za četvrti nego za treći kvartal ove godine".

Prijatelju Fenikse,

svi oni koji nisu videli rata sada sede u foteljama, dok su nas, srpske dobrovoljce, proglasili lopovima i plaćenicima da bi sakrili svoj kukavičluk.

Velika je sramota je da sam ja kao i mnogi drugi bukvalno morao skoro kriti da sam bio dobrovoljac da nas ne bi hapsili u Srbiji. Oteto prokleto, zato kažem da svako ko je krao, taj svaki dinar koji je zaradio na krađi potrošio sebi na lekove.

Kada sam kao dobrovoljac otišao u Sarajevo imao sam 22 godine i tada sam već imao stalni posao i do sada nikada nisam bio kažnjavan. Pošto sam jedinac, slagao sam roditelje da idem na more i otišao sam na Žuč tako da su moji roditelji saznali gdje sam tek kada su nam izginuli neki ljudi na Žuči jer im je policija javila da sam ja živ i zdrav.

Kada sam nakon tri meseca došao kući sa ratišta, moj (sada već pokojni) otac, slušajući priče kukavica po selu, kako smo mi otišli na ratište da krademo, nije hteo da se pozdravi sa mnom dok mi nije pregledao transportnu vreću i uverio se da nisam ništa ukrao. Tek me je onda izljubio i čestitao mi.

Ovde mnogi misle da smo mi, koji smo išli da pomognemo svom narodu, nismo normalni. A oni ne znaju da je za mene najgori dan na ratištu bio, pored svih pogibija koje sam video, dan kada smo išli kući. Dok smo u Rajlovcu sedali u autobuse gledali smo kako žene i deca plaču što mi odlazimo. Neki od lokalnih boraca su čak hteli da idu i ubiju komadanta Vukotu pošto smo mi zbog njega i išli kući. Uz sve to, kada smo išli kući komanda nas šalje bez oružja autobusom na Pale. Dali su nam pratnju od dva vojnika sa papovkama, bez obzira što je pre toga na Srednjem u zasedi sačekan jedan autobus i potpuno uništen. Imao sam osećaj da je neko hteo da se to opet desi.

Eto, zbog takvih ljudi heroji koji su dali svoje živote za slobodu i pravi borci padaju u zaborav. Pogledaj samo kako muslimani veličaju svoje ljude!

Da ne dužim više, uglavnom ne ponovilo se više nikada i pozdrav za sve srpske junake!

Jedna od prvih,skoro bukvalno prvih "izjava novih vlasti , dve tisucote godine" bila je izjava ushicenog "El comandantea kriznih stabova".. Mladjana Dinkica..."Svajcarska ubira 30.000.000 dolara od prostitucije",postoji snimak..hm,hmm bio sam zgranut, ali "vidj vraga"..kurvi ima toliko puno u Srbiji, da on stalno uporno dobija glasove na izborima. Pa posto je u modi, da se menjaju nazivi ulica, treba skinuti naziv ulice "Gavrila Principa", i premestiti taj naziv na neko "pristojnije mesto", a ulicu preimenovati u "stajga Mladjana Dinkica".      

Sumnjam da nema komentara povodom ovog "tiho i skromno obelezenog krupnog dogadjaja",spremnog za zaborav.Ali, nista nas nesme iznenaditi.Duz Smedervskog druma, oslobodioci su naisli na dugacku kolonu, napustenih uglavnom LPA borbenih sredstava, zaglavljenih u povlacenju.Na, susednom pravcu.."podno Avale", nekada hodistu "cuvenog Avalskog korpusa,kome je oslobodjeni Beograd novog doba,podario i ulicu".. primecene su, stolice i hoklice..pored puta, i poslovicni mestani sa makazama, frizerski saloni na otvorenom, sisali su i brijali cetnike, koji su se povlacili sa nemcima "u evropu",otimali ko ce prvi da sedne na sisanje i brijanje,,pa,ako im bas i ne uspe,da nebudu prepoznati..hm,hmm..Beograd je konacno oslobodjen, a suprotno javnim tvrdnjama Miloslava Samardzica "en company", da nije poginuo ni jedan nemacki vojnik.."istina ima svoje pravo lice"..poginulo ih je skoro 20.000, uz veci broj zarobljenih.

      

A, onda je mrmot zapakovao čokoladu...

Ne samo da je Legija u ispovesti nacionalnom duhovniku otkrio imena nalogodavaca i ubica Slavka Ćuruvije, već je, nameran da olakša dušu pred prvim potpredsedniku vlade, priznao da zna i imena algi koje su zatrovale užički vodovod, zašto nema snega u januaru, zbog čega se Lesi vratio kući, za kim to zvone zvona kod Hemingveja, pa čak i kurs evra za narednih nedelju dana!
A, onda je mrmot zapakovao čokoladu...

Otkrio je čak i ime ministra informisanja u vreme ubistva Ćuruvije, mada su u tom iskazu otkrivene određene spekulacije
i nedoslednosti, tako da je taj deo priče odbačen kao apsolutno nepouzdan, s obzirom da se pomenutom licu gubi svaki trag nakon skidanja bedža u trku, proročkog spajanja prstiju i stavljanja naočara s intelektualnom dioptrijom.

Ono što je suštinski važno jesu ta sasvim nepoznata imena kojima se dosad nije spekulisalo, što je potvrdilo najavu Aleksandra Vučića da će epilog biti apsolutno iznenađenje za široke narodne mase, jer ko bi mogao i da pretpostavi da je reč o nekom Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i stanovitom lovcu na nosoroge iz Tanzanije?! Niko, naravno!

E, sad, dušmani bi rekli da je slučaj rešen koliko i pitanje love s Kipra, s obzirom da je i svedok pouzdan koliko i Jova Krkobabić da će budan dočekati kraj sednice vlade, no... Važno je da je slučaj rešen, barem u meri da se o nemu više ne
govori, ili da oni koji govore budu proglašeni otpadnicima od nove vere koja se u Srbiji zapatila gore od gripa...

Sad možemo dalje, korak po korak, sledeće nedelje da se pohapse alge, one tamo da vidimo ima li Lesi nameru da se vrati ovamo i kaže sve što zna o spornim privatizacija, a potom da PPV čuvenim naprednjačko - dodolskim plesom prizove sneg u ove krajeve, kao uvertiru u obilne padavine desetina hiljada milijardi evra i nešto sitnine pride.

Zamolio bih na kraju, ukoliko se nađe malko vremena i dobre volje, da priupitate Legiju zna li nešto o sudbini muškatli i otirača koje su mi nedavno ukradeni ispred stana, zašto sam prerano oćelavio, da li je Monika Beluči dobila pismo lascivne sadržine koje sam joj još onomad poslao, ima li života posle smrti i najvažnije- ima li ga i pre smrti, s obzirom na silna poskupljenja, ali to je sad manje važno.

Gladan je čovek, kažu, sit svega, a ništa ne zasiti kao dobar spin, još bolja aferica, iliti, najbolja predizborna kampanja, koja to, naravno, nije.

Legija - priznaj šta znaš o izborima, ženidbi Ere Ojdanića i nestalom vibratoru one male što se udala za muškarčinu, a razvodi
od "geja", ili da prebacujemo na Pink?...

Prvo opstinsko javno tuzilastvo u Beogradu zatrazilo je od Odbora za mandatno-imunitetska pitanja Savezne skupstine da odobri krivicno gonjenje funkcionera Srpskog pokreta obnove Spasoja Krunica zbog sumnje da je izvrsio krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja. U saopstenju Tuzilastva se navodi da je u periodu od januara 1998. do oktobra 2000. tadasnji predsednik Izvrsnog odbora Skupstine Beograda Spasoje Krunic iskoriscavanjem svog sluzbenog polozaja i prekoracenjem ovlascenja doneo resenja o nezakonitim zakljucenjima ugovora o zakupu stanova kojima raspolaze Skupstina grada. S njim su u tome ucestvovali i clan IO Skupstine grada Dragan Covic i sekretar beogradske skupstine Snezana Miljanic. "Krunic je na taj nacin omogucio da odredjena lica te stanove otkupe po cenama nizim od trzisnih i time pribave sebi imovinsku korist", zakljucuje se u saopstenju.        

Samo su u Srbiji, oslobodioci iz Drugog svetskog rata, izloženi sprdnji
Heroji bez zaštite
Dom Ratnih vojnih invalida (RVI) u Beogradu, postao je plen nesmenjive upravnice ove ustanove koja, u stilu pravih mafijaških šefova, rasprodaje zgradu Doma RVI, mada je u pitanju državna imovina, tačnije, zadužbina Aleksandra Karađorđevića. Ušla je i u "poslove" sa narkomafijom koja pere pare praveći hostel od 310 kvadratnih metara na državnom posedu. Sekretar privremenog gradskog veća, Goran Vesić, stao je iza njenog kriminala, naloživši nadležnoj inspekciji "da sačeka" dok ova divlja gradnja bude legalizovana.
M. Grabež
Zgrada na Savskom trgu broj 9, sa tri ulaza, ukupne površine poslovnog prostora od 3.288 kvadrata, upisana je u zemljišnim knjigama KO Savski Venac kao vlasništvo Saveza boraca narodnooslobodilačkog rata Srbije i Beograda.
Duže od dve decenije, kada je počeo raspad SFRJ, a fukara poput Vuka Draškovića označile oslobodioce - partizane kao izdajnike, i tako Srbiju dovela u poziciju da ne prisustvuje paradama povodom pobede nad fašizmom, koji se u svetu proslavlja svakog 9. maja, imovinom SUBNOR-a raspolaže izvesna Branka Stojić, kao nesmenjiva upravnica udruženja građana Dom ratnih vojnih invalida Beograda.
Ali, gospođa Branka Stojić ne potpisuje nikakve ugovore. Taman posla. To umesto nje čini predsednik Saveta Doma RVI Slobodan Vukašinović, koji je u 87. godini života! Uvek spreman da umre, ako zatreba.
Tri hiljade kvadratnih metara u zgradi koja je zadužbina Aleksandra Karađorđevića, gospođa Stojić je iznajmljivala za velike pare. Ali, osipao se i broj onih koji su mogli da plate 12 evra po kvadratu, plus ostali troškovi, što je iznosilo oko 20 evra!
Gospođa je uzimala novac, ali nije plaća Beogradskim elektranama, nije plaćala struju, vodu. Duguje za daljinsko grejanje oko 1.800.000 dinara, za struju oko 800.000 hiljada dinara. Ali, pozivajući se na, navodno pružanje usluga invalidima rata, ona plaćanje odlaže. U međuvremenu je gospođa Stojić rasprodala svu imovinu koju je zatekla u zgradi! Slike, umetnčka dela, zatvorila je restoran, sve uslužne objekte. Nju zanima samo keš. Kada je sakupila dovoljno radnog straža došla je na orginalnu ideju - da rasproda poslovni prostor, iako Dom RVI nije njegov vlasnik.
Građevinskoj inspekciji SO Savski Venac 9. januara ove godine predsednik SUBNOR-a Srbije profesor dr Miodrag Zečević podnosi prijavu, u kojoj navodi: "...Branka Stojić u ime Udruženja RMV invalida Srbije, tel. 664-3948, posredovala je u izdavanju poslovnog prostora na prvom spratu (ulaz pored biv. bioskopa Partizan) sa namenom da se otvori hostel.
Prijavu podnosi Savez udruženja boraca NOR-a Srbije i Beograda, na osnovu činjenice da je katastarski privatni vlasnik tog posebnog dela zgrade, bliže opisanog u Rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu, P.br. 3245/93 od 28.06. 1993. godine, čiju kopiju dostavljamo u prilogu.
Spor koji se pominje u Rešenju još nije okončan a do tada se ovim rešenjem zabranjuje SUBNORU-u kao vlasniku da e sme ništa menjati u odnosu na tadašnje stanje imovine..
Molimo da što je moguće pre Inspekcija interveniše i zabrani otvaranje hostela."
Ali, 26. marta, načelnik Odeljenja za inspekcijske poslove i izvršenja, Jovan Grbavac, obaveštava predsednika SUBNOR-a Srbije da je inspektor utvrdio da bez ikakve dozvole ''investitor privredno društvo 'Business'-in iz Zemuna počelo radove, da je promenilo namenu prostora i da je doneto rešenje kojim je zabranjen svaki dalji rad na promeni namene navedenog prostora.
Preduzeće koje u 310 kvadrata pravi hostel ima šest zaposlenih, bavi se pranjem tepiha, nema telefon i ima blokiran račun!
Neko u ime vlasnika angažuje advokata, izvesnog Zdravka Petrovića, koji za 20 hiljada evra kod Gorana Vesića, sekretara privremenog veća Beograda, dobija rešenje kojim se prvostepeno rešenje ukida i inspekciji nalaže da sačeka dok investitor ne legalizuje gradnju!
Preduzeće koje ima blokiran račun uložilo je do sada preko 200 hiljada evra, a Branka Stojić im je prodala prostor i na drugom spratu! Poslovni prostor koji je vlasništvo SUBNOR-a. U odgovoru gospodinu Zečeviću, načelnik inspekcije rezignirano konstatuje da je nemoćan da zaštiti prava SUBNOR- koja su nesporna.
Tako je zgrada na Savskom trgu, koja je zadužbina, devastirana, prodata, po svemu sudeći, narkomafiji koja na taj način pere novac, i otima tuđu imovinu.
Ratni heroji iz Drugog svetskog rata su stari, bolesni i nemoćni da se suprotstave nasilju baraba kakav je Goran Vesić. Iz zgrade se, ćutke, iseljavaju udruženja veterana, jer gospođa Stojić nekažnjeno prodaje njihovu imovinu već 20 godina.

l

Posle rata, po osnivanju Jata, postao je prvi šef Jatovih pilota. Iškolovao je plejadu pilota koji su bili okosnica naše avijacije; bio je pilot predsednika Tita sa kojim je je obišao ceo svet. Žalosno je, nedopustivo i sramotno da nijedan avion Air Serbia ne nosi ime Milisava Semiza, iako je reč o čoveku koji je bio vazduhoplovna legenda, već se imena daju teniserima (Đoković), filmadžijama (Kusturica), košarkašima (Divac).
Ko mu je kriv, nije igrao košarku: Milisav Semiz, samo pilot i – ništa više
Kao poslednji živi pilot kojeg je školovao kapetan Milisav Semiz, zapanjen sam vešću da je novi avion u floti Air Serbia dobio ime po kosarkašu Vladi Divcu. Nemam ništa protiv gospodina Divca, ali imam protiv ljudi koji su svojim nepoznavanjem istorije vazduhoplovstva, patriotizma te nepoštovanjem zaboravili na najsvetliji lik srpskog vazduhoplovstva.
Ovog meseca navršilo se 73 godine od mučkog fašističkog bombardovanja Beograda, kad se zaboravljeni kapetan Milisav Semiz viteški sukobio sa 120 nemačkih „štuka“ i sa svojim avionom “Rogozarski-ik 3“, oborio četiri nemačka aviona iznad Beograda.
O Semizovoj hrabrosti, humanosti i odvažnosti objavljeno je stotine članaka širom sveta; engleski magazin „Aircraft profile 242“ tek je jedan od mnogih koji je Semiza proglasio herojem. Mnogi bi bili iznenađeni saznanjem o njegovom briljantnom svetskom rekordu, kada je Jatovim avionom „Konver cv-340“ 1954. godine preleteo Atlantik za neverovatnih šest sati! Njegov podvig ostao je zabeležen u američkom Muzeju avijacije u Las Vegasu; njegovo ime se, takođe, nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Londonu, jer je bio jedan od vodećih pilota-heroja Drugog svetskog rata, braneći ne samo svoju zemlju i svoj grad već nastavljajući borbu na strani saveznika do kraja Drugog svetskog rata.
Posle rata, po osnivanju Jata, postao je prvi šef Jatovih pilota. Iškolovao je plejadu pilota koji su bili okosnica naše avijacije; bio je pilot predsednika Tita sa kojim je je obišao ceo svet.
Žalosno je, nedopustivo i sramotno da nijedan avion Air Serbia ne nosi Semizovo ime, iako je reč o čoveku koji je bio vazduhoplovna legenda, već se imena daju teniserima (Đoković), filmadžijama (Kusturica), košarkašima (Divac), a ne bih se iznenadio kad bi jedan od njih poneo ime srpske pevaljke Cece Ražnjatović.
Neverovatno je da u Beogradu nema mesta za spomenik Milisavu Semizu, bar ne toliko grandiozan kao onaj na Tašmajdanu, čuvenog “humaniste i državnika“ Alijeva. Takođe je nedopustivo da pored raznih vojvoda, ruskih knezova i oficira, nijedna ulica u Beogradu ne nosi njegovo ime, bez obzira što je Semiz u glavnom gradu proveo ceo svoj život.
Čak ni predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je podelio odlikovanja i kurti i murti, nije palo napamet da na godišnjicu šestoaprilskog bombardovanja Beograda dodeli kapetanu Milisavu Semizu makar jedno skromno, posthumno odlikovanje. Beograde i zemljo Srbijo, sramite se! S poštovanjem, Captain instructor, Branko Savićević.

Sumnjam da nema komentara povodom ovog „tiho i skromno obelezenog krupnog dogadjaja“,spremnog za zaborav.Ali, nista nas nesme iznenaditi.Duz Smedervskog druma, oslobodioci su naisli na dugacku kolonu, napustenih uglavnom LPA borbenih sredstava, zaglavljenih u povlacenju.Na, susednom pravcu..“podno Avale“, nekada hodistu „cuvenog Avalskog korpusa,kome je oslobodjeni Beograd novog doba,podario i ulicu“.. primecene su, stolice i hoklice..pored puta, i poslovicni mestani sa makazama, frizerski saloni na otvorenom, sisali su i brijali cetnike, koji su se povlacili sa nemcima „u evropu“,otimali ko ce prvi da sedne na sisanje i brijanje,,pa,ako im bas i ne uspe,da nebudu prepoznati..hm,hmm..Beograd je konacno oslobodjen, a suprotno javnim tvrdnjama Miloslava Samardzica „en company“, da nije poginuo ni jedan nemacki vojnik  ..“istina ima svoje pravo lice“..poginulo ih je skoro 20.000, uz veci broj zarobljenih.
     

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/310377/ravnogorci-slave-8-maj-dan-ustanka-protiv-fasizma.html           

Preimenovana je ulica Alije Alijaguca u Rakovici,Alija je bio clan grupe Crvena pravda,koja je dobila zadatak,da se obracuna sa tvorcima obznane,i izvrsio je atentat,na Milorada Draskovica,i osudjen na vesanje. Ta,ulica sada nosi ime " zrtve"..