Dacic, sta smo uradili za 100 godina...?

Vezano za „tu“ izjavu Ivice Dacica, koja tertira i ustav iz 1974.godine,podsetimo se da je Josp Broz, vratio predlog ustava,na ponovno razmatranje , nije ga potpisao sa porukom..“ dok sam ja ziv,Kosovo nece biti republika, ako bude trebalo zavescu ponovo vojnu upravu“. Original Ustava 1974.godine ne nosti Brozov potpis nego potpise Kire Gligorova i Mike Spiljka. Njih, niko i u nikakvom „kontekstu“ ne spominje,sto upucuje, da ih boli uvo za YU, i da zele podmuklo da omalovaze Broza, i secanje na njega, kako bi skinuli ogovornost sa sebe, zbog svestranog i sveobuhvatnog propalog stanja Srbije, tekuce kolaboracije, odricanja od teritorijalne celovitosti i gubitka-ustupanja stranom faktoru suvereniteta.            

-S jajima treba oprezno jer su lako lomljiva. Prije dvadeset i više godina Hrvatska je s Rusijom, odnosno s SSSR-om, imala jake trgovačke odnose. Naše privrede su bile kompatibilne, pa smo lako izvozili na to tržište, kao i na tržište Kine. Dolaskom predsjednika Tuđmana na vlast, ta suradnja je prekinuta. To je bila pogreška koju je sada teško ispraviti jer je prošlo dvadeset godina i potrebno je uspostaviti nove odnose što iziskuje mnogo truda i novca. S Rusijom i Kinom, koje spadaju u najpropulzivnije zemlje svijeta, rade sve države, osim nas. Kada bi Vlada pokrenula organiziranu akciju, uz odabir kadrova koji su tamo nekada radili, Hrvatska bi mogla relativno brzo napraviti dobre poslovne rezultate – ističe Hrumin Sturm, te dodaje da članovi kineske Vlade nedavno došli u Hrvatsku upravo zbog starih poslovnih odnosa.
Prvi svjetski rat počeo jer Britanci nisu htjeli da Nijemci grade prugu za Bagdad

O počecima saradnje radikala i policije, koju potkrepljuje zahvalnicama MUP-a Srbije njegovim dobrovoljcima i saobraćajnom dozvolom registrovanom na vlasnika iz Ulice kneza Miloša 103, Beograd, Šešelj priča:
„Do kontakta je došlo spontano, na frontu. Iz policije dovezu oružje, mi dovedemo dobrovoljce, pa se upoznamo s ljudima. Onda se taj kontakt razvija sve više. Kada se JNA umešala u rat i počela da se raspada, onda smo stupili u kontakt i s tim oficirima, pa smo dobili u Bubanj potoku čitav logor, kasarnu.

Badžu, Radovana Stojčića, Sokolovićevog zamenika prvi put sam upoznao u Erdutu. Došao sam jedno veče za grupama dobrovoljaca koje su tamo upućene. Mi smo ih prvo upućivali Teritorijalnoj odbrani Slavonije. Međutim, poslove TO vodila je policija. Badža je pre toga bio komandant specijalaca na Kosovu. On je sredio stanje na Kosovu. Tu ima velikih zasluga. Zasluge iz rata mu nikad neću osporiti. Prljava je uloga koju sada policija ima ovde, služeći kao partijski servis SPS-a. Badža je u Erdutu držao centar. Svi naši ljudi prolazili su kroz njega i on ih je raspoređivao da idu na front. Mislim da sposobnijeg komandanta od njega da povede juriš nije bilo. Od njega sam na poklon dobio pištolj „tetejac“.

Arkan je služio samo za pokrivanje. Njegov učinak je naduvan. Recimo, Badža osvoji silos u Bršadinu, ključnu tačku ustaškog otpora, a onda upadne Arkan sa kameramai slika svoje borce. To je uradio nekoliko puta i kada su naši dobrovoljci nešto osvojili. Sada ima tu jedna druga stvar. U tom ratu se dolazilo do velikog ratnog plena. Ratni plen je izvlačila policija ili vojska iz Srbije, šleperima nekada. Naši nisu ništa izvlačili. Ako je neko pojedinačno nešto uzeo, što može stati u ruksak ili se može poneti u rukama – to je sve. Ali mi kao stranka nismo nikad ništa sistematski izvlačili. Arkan jeste. Arkan je i za svoje potrebe izvlačio. Možete da pitate koliko je izvukao iz Semberije. Nemam tačne podatke, ali mnogo. I to svi znaju.

Arkan drži pod strahom sve. Mi nismo hteli da ulazimou sukob sa njim nego sa onim ko stoji iza njega. Jer SPS, to je režim u Srbiji. A oni su hteli da nas uvuku u sukob sa Arkanom, da nas izjednače, da ispadne kako je on naš nivo. Čak bi pokušali da isprovociraju oružani obračun između nas, što mi isključujemo kao mogućnost. Vidite, sada hapse ljude i podmeću im svašta. Naši ljudi pa i ovi koji su uhapšeni, dobijali su oružje na državni revers. Jer oružje je deljeno Srbima u pograničnim područjima u Sremu,na Kosovu i u Sandžaku. Mnogima su na Kosovu, kada smo ušli u žestok sukob sa socijalistima, tražili da vrate oružje. Arkan ima prava skladišta oružja, ovde, svi njegovi ljudi idu naoružaninajjačim naoružanjem i nikom ne pada na pamet da ga razoružava.“

Evo šta Šešelj kaže na temu kako je došlo do razlaza između njih dvojice:
„Zvezdine, Delije, na čelu sa Šucom, njihovim tadašnjim vođom, kolektivno su pristupile Srpskom četničkom pokretu. Na Zvezdinom stadionu orile su se četničke pesme. Dolazio sam na neke utakmice i tamo su mi skandirali. Bili smo najmasovnija politička organizacija u Srbiji. Pokazalo se da znam da vladam masom.Arkan je nekoliko puta slao poruke da hoće da se vidi sa mnom. Pošto nisam hteo da se odazovem, došao je sa još jednim čovekom da metraži u „Ruski car“. Sednemo za jedan sto, a on počne o tome kako se ne bavi politikom i kako protiv mene nema ništa.

I ranije sam imao sukobe sa Arkanom, za koje on, možda, nije znao. Ako se sećate mojih otvorenih pisama Stanetu Dolancu, u njima sam navodio podatke da je Arkan likvidirao Đurekovića. To sam posle objavio u svojim knjigama. Tada sam došao do saznanja da jeste. Pouzdano ne znam. Moja saznanja su došla iz izvora bliskih vlastima. O tome su svi govorili. Podatke o Arkanu sam dobio od Velje Cvetića, advokata. Dobio sam kompletan dokumentkoji sam posle citirao u knjigama. Cvetiću su neki davali izjave o tome. Posle sam se stalno na to pozivao, a Velja je potvrđivao. Sve do 1990. godine, kada je Cvetić sve negirao u izjavi za beogradski „Student“. Nešto se, valjda, u njemu prelomilo. To sada nije važno.

Arkan tada u „Ruskom caru“ kaže dakle, da protiv mene nema ništa, da je njemu važna Zvezda i da ne dozvoljava da se klub meša u politiku.Na to mu odgovorim da sam rešio da preuzmem Zvezdu, Delije, stadion. Počelo je prepucavanje koje se završilo njegovom otvorenom pretnjom: „Ja sam dosad ubio mnogo ljudi, a ti nisi nikog, čuvaj se“. Odgovorio sam:“Tačno je da nisam ubio nikog, ali ti ćeš biti prvi“. Tako se razgovor završio. Arkana je na razgovor sa mnom poslao Radmilo Bogdanovićkoji je tada bio i još je u Zvezdinoj upravi. I pošto to ubeđivanje nije uspelo, mene su posle uhapsili da bi omogućili Arkanu da povrati Zvezdin stadion.

Radmilo Bogdanović i danas drži Arkana na vezi. To je provereno sto posto. Radmilo Bogdanović mu sada stvara partiju. Ko su sada ovi ljudi, javne ličnosti koji pristupaju njegovoj stranci? To su najistaknutiji među onima koje on reketira. Recimo Džeja je uplašio i doveo pod svoje, jer se pojavila sumnja da je Arkan likvidirao njegovog rođaka Isa Lera. I Džej je, tim povodom,dao nekoliko nepromišljenih izjava, a sada hvali Arkana na sva usta. Sada je Arkan zaštitnik njegovih ploča od pirata, a sve zbog toga da bi i on zaradio neki procenat.

Arkan ima potrebu za samoisticanjem koja mu smeta i nanosi štetu. Za razliku od kapetana Dragana, koji je neviđena kukavica, Arkan se borio u ratu, ali on je komandovao samo jednom četom. Nikad više od dvesta njegovih ljudi nije bilo u borbi. Posle Bijeljine više ga nigde nisu u Bosnu slali. General Mladićmu je zabranjivao da pljačka, da se hvališei sve sebi pripisuje. Posle je bio određen da ide u Bijeljinu da zastrašuje narod i poslanike da prihvate Vens – Ovenov plan. Samo dva poslanika koja su glasala za plan bila su iz Bijeljine. Tamo postoji jedna formacija Pantera. Oni su pod direktnom MUP-a Srbije. I oni su vodili propagandu da se plan prihvati.

Posle je policija poslala Arkana u Krajinu, jer je Martić postao nepouzdan za režim u Srbiji. Ponovo je počeo da sarađuje sa Milanom Babićem i sada odavde pokušavaju da ga eliminišu. Vidite šta je Arkan radio po Belom Manastiru.U strahu je držao sve poslanike Skupštine RSK. Došao je sa naoružanim ljudimai iz prvog reda otvoreno pretio onima koji su sa govornice pričali nešto što se njemu ne bi svidelo. Kakva je njegova uloga tamo? On veštački drži na vlasti Gorana Hadžića. Zašto? Što Goran Hadžić u sprezi sa režimom iz Beograda pljačka Krajinu. Pljačka se nafta iz Đeletovaca. Preko trista hiljada tona godišnje se tamo proizvede, a Vlada RSK nema nikakvu kontrolu.“

Ovde upozoravam Šešelja da je za sve to odavno znao i ćutao, a onima koje su u tom kontekstu pominjali Đeletovce i „crvene beretke“ otvoreno je rečeno da će svoj dugačak jezik platiti glavom.

„Pa, naravno da sam pristajao na tabu teme, jer je to ponekad bilo potrebno. Nekad je trebalo sramotu sakritiradi nekog višeg interesa“, kaže Šešelj otkrivajući da za njega i od čistog obraza postoji još viši interes.

Evo šta o formacijama „crvenih beretki“, čije je postojanje negirano sa svih nadležnih mesta, uključujući i Radmila Bogdanovića, kaže Šešelj:

„“Crvenim beretkama“ su komandovali Kertes, Frenki (Franko Simatović), Badža i još neki. Jovica Stanišić nije lično komandovao. On se bavioklasičnim poslovima Udbe – prikupljanjem podataka o neprijatelju, pozadinskim obezbeđivanjem akcija, sprečavanjem stranih špijuna da dođu do podataka i slično. Sa njim sam bio u kontaktu u Skelanima. Kertes je, osim što je bio glavni snabdevači organizator pojedinih formacija koje su učestvovale u ratu, i lično komandovao nekim operacijama. Recimo, cela iločka operacija je bila njegova. Sve u Iloku je Kertes sam uradio. Mi u tome nismo učestvovali.“

Da li je tačno da je delegacija Srba iz Slavonije išla kod Miloševića da se žali što im je poslao Kertesa za komandanta kada je on Mađar?

„Nisu se oni bunili zbog toga što je Kertes Mađar nego zbog ponašanja „crvenih beretki“. Zbog toga što su počeli sve da pljačkaju i izvlače. Oni su opljačkali čitav Ilok koji se predao bez borbe. Sve što je bilo vrednije, odneli su, pa su počeli naseljavati Srbe u prazne kuće.“

Za ratne zločine Šešelj će optužiti parapolicijske i paravojne sastave koji nisu bili pod njegovom komandom. U prvom redu Bokanove „Bele orlove“ i odmetnute snage MUP-a pod imenom „Žuti mravi“.

„Jedna grupa Jovićevih “Belih orlova“ u Voćinu je zaklala, čini mi se, osam Hrvata. Sa tom zadnjom grupom došao je Bokan i njegovi su to uradili. I neko im je naložio da to urade. A za naše dobrovoljce mogli ste da čujete samo reči pohvale- za disciplinu, patriotizam i nepodleganje kriminalu.“

Šešelj kaže da bi njegovi četnici odbranili Zapadnu Slavoniju da je Milošević nije prodao. On je to odmah znao, ali nije hteo da kaže, kako bi imao čime da ucenjuje Miloševića. Pa je Zapadnu Slavoniju trampio za glavu Dobrice Ćosića.

„Odem kod njega, stavim mu do znanja da sve znam, pa tražim ustupke. Rekao sam mu – pada Šainović, ako ne padne Ćosić. I morao je da krene na obaranje Ćosića. Pa je on naknadno pribavio onaj stenogram koji mu je Života Panić dao, kao dodatnu argumentaciju.“

Prema Šešeljevim saznanjima, stranku Mirka Jovića formirala je policija. Onda se on oteo policiji i preuzeo ga je pod svoje neko drugi.

„Da li je vojna ili policijska služba, nisam uspeo da razlučim. Verovatno vojna, jer je posle došlo do njegovog premlaćivanja u Vrbasu. To je osveta policije što im je otkazao poslušnost. Vuku je Mirko Jović bio podmetnut. Ja s njim nisam hteo da imam ništa. Na osnivanje stranke na Badnje veće u Pazovu Vuku šalju televizijske ekipe. To im je bilo potrebnouoči onog partijskog kongresa – da naprave u Beogradu pandan Tuđmanu i Rupelu, pa da se komunisti ujedine tako što će povesti front protiv nacionalista. Pošto je propao taj kongres, a Vuk dobio veliku popularnost, mnogo se osilio, onda je policija krenula da ga politički uništi. To je počelo režim da ugrožava i onda mu organizuju izbacivanje iz SNO. Mirku Joviću, jednostavno, nalože da to uradi. Mi tadapriskačemo u pomoć Vuku i odglumimo ujedinjenje SNO i našeg Srpskog slobodarskog pokreta u jedinstvenu stranku SPO. Sve ono što je, posle Vukovog i mog razlaza, lansirao kroz SPO razradio je i podmetnuo Radmilo Bogdanović preko svojih ljudi u toj stranci. Među socijalistima se prepričava da Bogdanović zbog nečeg iz ranijeg perioda ima Miloševića u šaci. Bogdanovića ni u SPS-u ne podnose zbog svih tih zakulisanih radnji, podmetanja i podvala. Kada bi se Vuk setio da mene, kao svog kuma, optuži da sam Hrvat?Kada bi se Vuk setioda za mene lansira da sam homoseksualac? Sve je to izmislio Bogdanović. I Vuka je poslednji put policija isprovocirala da izađe pred Skupštinu, jer im je to odgovaralo.“

Jovićeve, odnosno Bokanove „Bele orlove“ koji su klali, tvrdi Šešelj, drži KOS. Bokanu je general Neđo Bošković dao kuću na Dedinju da koristi za svoju paravojsku. Kaže i to da je od Boškovića dobijao podatke „tek kada je ovaj pukao“. Pre toga mu je samo, uz odobrenje Dobrice Ćosića, tvrdi, dojavio jednu poverljivu informaciju o tomeda se pripremaju atentati na radikale u Crnoj Gori. Što se tiče generala Stevanovića: „Nemojte da postavljate pitanja na koja nisam spreman da odgovorim. On je bio izuzetno častan i sposoban general. I zato ga je Milošević penzionisao. A trebalo je da bude načelnik Generalštaba.“

Kada je reč o zločinima počinjenim uz Drinu, stvari, prema Šešelju, stoje ovako:
„Zna se da je napadom na Zvornik komandovao Frenki. Tamo su se, pod njegovom komandom, borili moji ljudi. Po Zvorniku su klali, ubijali i masakrirali „Žuti mravi“. Na njihovom čelu je bio Žuća – Dušan Vučković i njegov brat Vojin. To je posebna formacija pod komandom MUP-a Srbije, koja je operisala po Zvorniku. Žuća se oteo kontroli i počeo da maltretirai srpsko stanovništvo i da pljačka srpske izbeglice. Taj Žuća je bio dobrovoljac kod nas u Slavoniji, ali smo ga oterali zbog nediscipline. Žuću i njegovih trideset ljudi uhapsi policija Republike Srpske i prebace ih u Bijeljinski zatvor. Mi smo podržali to hapšenje. Jedino je onaj ludak Siniša Vučinić tvrdio da su to njegovi ljudi. Po nalogu MUP-a Srbije oni su, bez suđenja, pušteni iz zatvora. Pre neki dan su ponovo uhapšeni u Beogradu, jer su im sada potrebni da bi ih pripisali nama.“

U vreme dok je bio portparol MUP-a Srbije, dr. Šešelj je aktivno učestvovao u obračunu sa Vukovom paravojskom. Dok su MUP-ovi specijalci obezbeđivali obale Dunava, vodeći računa da reku ne prelaze nepodobni dobrovoljci, dotle se Šešelj sa skupštinske govornice obrušavao na Branislava Matića Belog, osnivača i finansijera Srpske garde i Đorđa Božovića Giške, njenog komandanta.

„Branislav Lainović Dugi, koga sada drži KOS, organizovao je ubistvo Giške kod Gospića, Giška je ubijen van borbe. Lainovića i njega odvezao je vojni transporter do izvesnog mesta. Oni izađu, a transporterse odmah vrati nazad. Prva Lainovićeva izjava bila je da je Giška brao šljive i govorio mu nešto kao da on preuzme gardu, ako pogine. Znači, nije očekivao napad. Metak ga je ubio iz zasede. Giška je likvidiran da bi se omogućilo KOS-u da preuzme gardu. I oni su je preuzeli.“

Šešelj tvrdi da je policija pokušala da zloupotrebi njegove dobrovoljce:
„Svi naši dobrovoljci koji su išli urat okupljali su se ili u kasarni u Bubanj potoku ili u Bajinoj Bašti u centru za policijsku obuku. Jednom smo sazvali, tako, naše ljude da idu u borbu.

Međutim,policija ih je prebacila u svoj logor na Zlatiboru i pokušala da ih obuči za neke druge stvari. Izbila je pobuna među našim ljudima, mnogi nisu hteli i vratili su se kućama. Znate, hteli su da ih upotrebe za neke stvari koje nisu bile vezane za rat, to su neke stvari unutrašnje - spremali su ih za političke obračune ovde.“

Ljubišu Petkovića, bivšeg potpredsednika SRS policija je vrbovala, prema Šešeljevim tvrdnjama, dok je on radio kao čovek za vezu između stranke i vojske i MUP-a oko naoružanja i opreme za dobrovoljce.

„Imamo mi još takvih u stranci, ali moramo da prikupimo dokaze za to. Ne bih ja Ljubišu optužio da se nisam poslužio lukavstvom. Znao sam da je dobio kola od MUP-a. Pozovem ga ovamo, kažem da mi nije tu vozač, a kola mi hitno trebaju. Tražim mu ključeve i saobraćajnu dozvolu. On mi dade snebivajućise. Vidim da je auto registrovan na MUP. Kažem mu da me sačeka. On mirno sedi, pije kafu, ništa ne sluti. S drugog telefona pozovem televiziju. Ulazim s novinarima, on i dalje ništa ne shvata, misli da ćemo snimati neku predizbornu izjavu. Sednem pored njega i kažem – E, sada ćemo nas dvojica da razgovaramo. I on sve ispriča pred kamerama. Kada je shvatio šta je uradio prošao voz. Udba ima ljude u svim partijama i to su ljudi koje ucenjuje zbog nekih kompromitacija iz prošlosti, ili ih potkupljuje. Ljubiši su dali nekoliko kilograma srebra i podučili ga da kaže kako sam mu to ja dao. Odakle to srebro? Ili ga je Frenki opljačkao u Zvorniku, ili Badža u Bijeljini. Što mu nisu dali zlato? Zato što su zlato davno prodali. Otkud to da Arkan otvara zlataru u centru Beograda? Odakle mu zlato? Verovatno ga je kupovao po Italiji. Ne prikrivaju oni svoje učešće u ratu. To nije moglo promaći stranim obaveštajnim službama. To svi znaju. To samo javnost ovde ne zna. Pokušavaju da prikriju pljačku koju su tamo vršili.“

Kako možete da dokažete da niste radili za policiju, ako ste od njih dobijali naoružanje?
„Ja sam radio za srpski narod. Bili smo na istom poslu. Valjda je dužnost svakog građanina ako otkrije nekog ko hoće da podmetne bombu da to prijavi. Nije to rad za policiju. Rad za policiju je ako nekog cinkarite zbog njegovog političkog i ideološkog ubeđenja.“

Sami ste rekli da je MUP partijska policija.
„Jeste, ovde je partijska policija, ali je na frontu vodila jednu patriotsku borbu.“

Ne bi Šešelj o svemu ovom zucnuo da režim u Beogradu, kako kaže, nije počeo da vodi kapitulantsku politiku.
„Obećali su Miloševiću na zapadu da će mu skinuti sankcije i instalirati ga kao svog glavnog čoveka ako promeni politiku, obori Karadžića, minira Krajinu“.

U suštini, sasvim je svejedno zbog čega je Šešelj rešio da cinkari svoje bivše saveznike. Prikrivanje zločina, takođe, je zločin. Potpuno je svejedno da li je ova predizborna euforija ujedno i uvežbavanje nastupa u Hagu. Najvažnije je šta će reći Srbi - kako su zadovoljni kostimiranim braniocima. “
- See more at: http://paralaks.edu.rs/rs/kolumne/malo-podsecanje-o-srpskoj-radikalnoj-stranci#sthash.XahnLm7z.dpuf

Kako se cistilo imanje lordovice Sterelend od 1814 pa do 1820 godine sa njenog imanja bilo je isterano 15.000 dusa. Njihova sela su bila sravnjena sa zemljom. narod se odupirao, borio. U pomoc lordovici poslata je vojska. Bilo je slucajeva da su palili ljude u njihovim vlastitim kucama. Na taj nacin oslobodjeno je od seljaka 794 akera zemlje, na kojima se kasnije gajilo 131.000 ovaca. Ovaj model iz engleske primenjivace se i dan danas....pada u oci da kojekakvi *gladijatori* i slicni njemu operisu samo situacije komunista..ali kada neko *burzoaskog porekla* kao navedeni primer iz engleske...ili *domaceg* porekla ili podrijetla..radi to isto...obavezno se stavlja pod *crkveno zvono* i ne obradjuje..jer, *ucinak prvobitne akumulacije* ili ti *ucinkovitost prvobitne akumulacije*...je opravdan kada *Stojadinovicevi grabe svoje* i *Pavelicevi grabe svoje* i jedni i drugi od hriscanskih naroda. Marks pise...*Pljacka crkvenih dobara, lopovsko otudjivanje drzavnih dobara, kradja opstinske svojine, uzurpatorsko i s bezobzirnim nailjem sprovodjeno pretvaranje feudalne i plemenske svojine u modernu privatnu svojinu-idilicni metodi prvobitne akumulacije.*.. Prema tome, lopuze ne prave razliku u *vlasnistvu*...svedoci smo da su isto navedeno uradili i sa socijalistickom, dristvenom svojinom sa nizom otimacine i licne svojine sa povecanom stopom kriminala u svim sferama....TO GLADIJATORE NE ZANIMA..pardon njima to ne odgovara jer bi morali da se odreknu *donatora*..i tu tuuu mercedesa, dzipova, farmi..Zato majaju narod sa bajkama, svode sve opljackano na komuniste u sred i za vreme pljacke svojih ISTOMISLJENIKA !
Narode u red...ljubite ih u ruku...kao i do sada idu "novi izbori"..  

Projurio kao avion

- Projurio je pored mene kao avion! Udario me je u ruku i izbio mi kesu s namirnicama. Okrenuo sam se i video ženinu torbu na zemlji, a nju ispod kola! Glava joj je bila krvava, noge iskrivljene, sva je bila polomljena. Ostala je na mestu mrtva - opisuje tragediju Ilija Ljubenović.

On dodaje da je dečak odmah istrčao iz kola.
- Počeo je da me moli: „Nemoj da zoveš policiju, uzeće mi kola, neću više moći da vozim!“ Šokirao sam se, ubio mi je ženu, a jedino mu je bilo važno da i dalje vozi! Ne mogu da shvatim da su mu roditelji dozvolili da upravlja autom u tim godinama. Njegov otac mi je poručio da želi da se sretne sa mnom da mi se izvini. Nisam prihvatio, šta će mi izvinjenje? Bolje da je to dete i mene zgazilo, šta će mi život bez moje Vojislave - priča očajni starac.

              

Jutros je u selu Drajčići u opštini Prizren, kosovsko ministarstvo obrazovanja počelo sa rušenjem škole koja je do 1999. godine bila istureno odeljenje Osnovne škole “Sredska”, a koju su pohađali zajedno Srbi i Bošnjaci, izjavio je načelnik Prizrenskog okruga Jovica Budurić.
Ruše školu kod Prizrena staru 109 godina

Budurić je naglasio da je to jedna od najstarijih škola na teritoriji opštine Prizren, koja funkcioniše punih 109 godina.

- Ovo je još jedna loša poruka raseljenim Srbima da su nepoželjni, a da takozvana kosovska vlada ne poštuje Briselski sporazum, jer ovakva dešavanja pokazuju da je dogovor u sferi obrazovanja za njih neobavezujući - naveo je Budurić u pisanoj izjavi medijima i apelovao na Vladu Srbije i međunarodnu zajednicu da spreči takve vandalizme.

http://www.subnor.org.rs/prenosimo-7#more-5761

     

SPS, su lazni socijalisti, ta je partija iznikla iz razaranja SKJ iznutra, i razaranja Sosijalistickog Saveza..onako diverzantski, poput SNS koja je to radila u okviru SRS…pa i gore,..to je partija, koja je to sve radila ispod petokrake, kako bi animirala narod. Nakon razbijanja i prisilnog uclanjenja, ne izdavanjem dokumenata iz „komiteje“ onima koji su hteli da se isclane. Nakon te „marketinske obrade“, iscupali su cvetic iz kose Mire Markovic..i, uz miris baruta, zadenuli umesto petokrake..i 1992.godine, lansirali poruku Slobodana Milosevica“..“ SPS ce da bude moderna PARTIJA PO UGLEDU NA BRITANSKE LABURISTE“…taj „uzor“, za tu drzavu..neki dan je Kina dala saopstenje..“Engleska je propala velika sila, pogodna za turizam i skolovanje“…        

3. avgust: Hrvatska televizija anketirala hrvatsku javnost o napadu na Krajinu. Za napad se opredelilo 73 odsto anketiranih.
Za 10 sati zakazani hrvatsko-srpski pregovori u Ženevi, uz posredništvo Torvalda Stoltemberga.
4. avgust: u 5 sati hrvatske oružane snage napale Krajinu. Bila je to operacija pod šifrovanim imenom Oluja.
Franjo Tuđman uputio poziv Srbima da se predaju.
Iz 11. kordunaške brigade poginula četvorica boraca.
Hrvatski avion tukao spomenik na Petrovoj gori, ali ciljeve nije pogodio.
Srbijanski mediji nisu objavili da je Hrvatska napala Krajinu.
Milan Babić iz Beograda više puta pozivao Milana Martića da ne raketira Zagreb.
Milan Martić potpisao akt o povlačenju iz Krajine pod naslovom Odlučujemo.
5. avgust: u 12.30 hrvatske oružane snage bez borbe ušle u Knin.
Srpski mediji lansirali lažne vesti o napadu na Osijek i Vinkovce i o zauzimanju sela Nuštar.
6. avgust: srbijanski mediji isticali sukob Karadžića i Mladića, a šturo izveštavali iz Krajine pri kraju informativnog programa. Sve radio-stanice u Srbiji emitovale zabavni program.
Borci 11. kordunaške brigade napredovali u pravcu Karlovca.
Bez znanja Štaba kordunaškog korpusa, orkan prebačen u Srpsku preko mosta između Dvora i Bosanskog Novog.
Kroz Srpsku kolone u kojima je oko 250.000 izbeglih Krajišnika. Posle prelaza u Srbiju kolone su posredstvom policije usmeravane prema Kosovu.
7. avgust: u Topuskom održan sastanak Štaba 21. kordunaškog korpusa i predstavnika civilnog i policijskog sektora.
Hrvatski general Petar Stipetić pozvao komandanta Kordunaškog korpusa pukovnika Čedu Bulata i zatražio bezuslovnu kapitulaciju.
9. avgust: nedaleko od Gline potpisana predaja 21. kordunaškog korpusa. Dokumenat su potpisali: hrvatski general Petar Stipetić, ministar unutrašnjih poslova Tošo Pajić, pukovnik Čedo Bulat, komandant Kordunaškog korpusa, i potpukovnik Dragan Kovačić, komandant 11. kordunaške brigade.
10. avgust: Boris Jeljcin primio Slobodana Miloševića u Moskvi.
12. avgust: Hrvati iz okoline Banjaluke upućeni da nasele Baniju i Kordun. Intenzivno naseljavanje Vrginmosta i Vojnića počelo 17. avgusta.

12. novembar: u Erdutu potpisan Osnovni sporazum o Oblasti istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Potpisnici: Hrvoje Šarinić i Milan Milanović. Ovaj dokumenat potpisali i Piter Galbrajt, ambasador SAD u Hrvatskoj, i Torvald Stoltemberg, posrednik Ujedinjenih nacija.
21. novembar: u Dejtonu, SAD, postignut Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini, koji je potpisan u Parizu 12. decembra. U njemu se nije govorilo o sudbini Republike Srpske Krajine i proteranom srpskom narodu.

Pripremio: Tedor Emer

Destaljinizacija je sa aspekta strukture upravljanja, strukture države, socijalne strukture, sa aspekta mehanizama završena. Završena je mnogo pre kraja SSSR. Kraj SSSR-a je, uistinu, dokaz uspešno završene destaljinizacije.
Na šta mislim kada to kažem. Destaljinizacija je inicirala nomenklaturu. Zapravo, sama nomenklatura je postala nomenklatura zahvaljujući destaljinizaciji. A šta je to nomenklatura? Staljinistički aparat, elita koja se s jedne strane neprekidno obnavljala, neprekidno reprodukovala, a sa druge strane neprekidno represirala. Dakle, Staljin je formirao mehanizam proizvodnje elita i mehanizam njene apsorpcije. Ta elita, nastala u doba staljinizma, posle odlaska vođe zatražila je privilegije: u početku garancije bezbednosti, a zatim garancije za neodgovornost i da ostane nekažnjena. To je i dobila. Upravo to i jeste suština destaljinizacije, kada mehanizam proizvodnje elita funkcioniše, a mehanizam njene apsorpcije je isključen.
To, na kraju krajeva, možemo uporediti sa „Manifestom o slobodi plemstva“. Smisao postojanja plemstva, setimo se, sastojao se u služenju i za to su dobijali privilegije. Tako da je plemstvo dobilo ono što je smisao njegovog postojanja. Isto je dobila i nomenklatura. Dakle, ako je, ranije, u vreme Staljinove izgradnje narod bio potrošni materijal, isto takav potrošni materijal bila je i elita u izgradnji države radi ostvarenja zadataka koji su stajali pred tom državom. Dok narod i dalje ostaje potrošni materijal, elita se pretvara u samodovoljnu, samobitnu suštinu, odnosno u nomenklaturu.
Proces destaljinizacije je završen, rezultat – krah SSSR. Odnosno, elita je izdala. Zato što ta elita nikome i ni za šta ne služi, osim sebi samoj, zato je i upropastila državu.
To je tako ako govorimo o realnoj destaljinizaciji.
Šta misle oni koji sada govore o destaljinizaciji? Šta je potrebno danas demontirati, hitno, u našoj državi i da taj proces nazovemo destaljinizacija?
Mehanizam masovnih represija? Ne dolazi u obzir.
Nekakav kult ličnosti? Hm… Smešno.
Možda bi trebalo likvidirati mehanizam surove odgovornosti elite za rezultate njenog rada? Nažalost, bespredmetno.
Da aktuelizujemo neke „časove istorije“? One iste repesije, pažljiv odnos prema ljudskim resursima, da znači ne ponavljamo „ljudi, budite oprezni“… I sve to je priča u prazno. Niko ne pokušava sada sa jedne strane da obnovi mehanizam masovnih ne adresiranih represija, a sa druge strane niko ne može da pokuša da iskoristi stanovništvo kao potrošni materijal i time „zauzda“ istoriju. Ta pitanja su prošlost. To je pitanje istorije o veličanstvenosti, tragediji, konkretnim uslovima i okolnostima u konkretnom vremenu. Međutim, ne radi se ni o tome.
Radi se, u suštini, isključivo o istorijskom pamćenju, tj. o likovima. Potrebno je demontirati, izbaciti iz društvene svesti lik Staljina. Sam po sebi, čini mi se, krajnje čudan zadatak. Da, lik i heroja. Mongoli su obožavali Džingis Kana, Uzbekistanci Temerlana, Francuzi Napoleona… To su nacionalni heroji, nacionalni simboli.
Međutim, ipak postoji najvažniji momenat koji čini destaljinizaciju nasušnom neophodnošću za značajni deo ruske elite, one iste postnomenklature koja je produkt realne, već izvršene destaljinizacije.
Iza Staljina, iza lika Staljina, iza istorijskog pamćenja koje se naziva rečju „Staljin“, postoji nešto što ne možete naći kod sadašnjih elita. To je pobeda. Smisao destaljinizacije je izbrisati pobedu iz svesti. Ne samo pobedu kao činjenicu u velikom otadžbinskom ratu, već pobedu u najširem smislu reči – pobedu kao zadatak.
Staljin je za razliku od mnogih državnika različitih epoha dobro shvatao glavni zadatak koji država ima: zadatak da pobedi. Fenomen pobede, izvojevan od strane Staljina, nije vezan za lik vojnog vođe koji je nominalno ili čak realno bio na čelu armije i naroda u uslovima najstrašnijeg rata. To je fenomen politike koja je u potpunosti od početka do kraja obavijena pobedom. Da nije izvršena ta ogromna mobilizacija koja je prethodila ratu, ni o kakvoj pobedi, ni o kakvom ratu ne bi bilo govora. „Mi smo zaostali u odnosu na napredne zemlje od 50 do 100 godina. Mi moramo da pređemo to rastojanje za deset godina. Ili ćemo to učiniti, ili će nas rastrgnuti“, ovo je najpoznatiji Staljinov govor iz 1931. godine u kojem je precizno odredio zadatke i izazove.
Tako da je glavni objekat destaljinizacije u principu sama ideja pobede. Vitalij Tretjakov koji je istupio sa idejom devlasovizacije, apsolutno je tačno primetio da je destaljinizacija borba sa Staljinom sa pozicija Vlasova. Uzgred, potpuno logičan stav za vlasovca. To su gubitnici. Gubitnici moraju da izbrišu iz nacionalnog koda, iz svesti, ono čime država treba da se bavi i zašto uopšte postoji – tu tvrdoglavu i neprijatnu stvar. Pobedu. Ako ne ukloniš Staljina ništa nisi uradio.
Inače, njih će rastrgnuti.

5. maj 2011. godine
Preveo: Goran Šimpraga

A, sta radimo...monarhisi u raznim "demokratskom miljeu", rade li rade, njih nista drugo ne interesuje..za to vreme ne pre 100 godina nego sta rade "drug Aca i drug Ivica"...      

Uginula riba u zapuštenom veštačkom jezeru kod Jagodine
U veštačkom jezeru kod Dragocveta, oko osam kilometara severozapadno od Jagodine, uginula je riba, potvrdio je večeras Tanjugu upravnik Ribarskog područja "Srbija centar" Goran Ðurđević, koji smatra da je uzrok pomora ribe nedostatak kiseonika.
Uginula riba u zapuštenom veštačkom jezeru kod Jagodine
"Reč je o vrsti ribe babuška kojom je zabranjeno poribljavanje, a uginuće se dogodilo 1. i 2. januara", rekao je Ðurđević.
On je dodao da će sutra biti sanirane posledice pomora ribe u zapuštenom jezeru, koje je pripadalo Zemljoradničkoj zadruzi "Sava Cvetković", ali se 20 godina o njemu niko ne brine.
Jezero nije ni ribolovno lovište, godinama se ne održava, dosta se i zamuljilo i puno je algi, objasnio je Ðurđević.
Ribarsko područje "Srbija centar" upravlja rekama i jezerima od Varvarina do Lapova.

"Jedan od razloga zbog kojih sam konzervativac je i taj što ne mogu da podnesem intelektualnu neiskrenost levice", rekao je Džonson i dodao da laburisti, prema njegovom mišljenju, pokušavaju da prikriju neprijatne činjenice ili odbijaju da kaže prostu istinu.

"Tužna, ali neporeciva činjenica je da je Prvi svetski rat - u svom svom ubilačkom užasu - pretežno rezultat nemačkog ekspanzije i agresije", naveo je on.

Laburistička partija veruje da to nije pristojno pominjati, rekao je Džonson i podsetio da je portparol laburista za obrazovanje Tristrem Hant nedavno u članku za "Obzerver" napisao da je šokantno što se i dalje stavlja neprihvatljiv fokus na "militarističku Nemačku sklonu ratnom huškanju i imperijalnoj agresiji".

Hant je u tekstu koji, kako navodi Džonson, zaslužuje Nobelovu nagradu za glupost, "uperio prstom na Srbe. Okrivio je Ruse. Okrivio je Turke zbog neupeha da održe Otomansko carstvo i u jednom trenutku sugerisao da smo preoštri prema ratobornoj junkerovskoj klasi".

"Nemačka je ta koja je naterala Austriju da krene u rat protiv Srbije. Nemačka je ta koja je objavila rat Rusiji 1. avgusta 1914. godine. Nemačka je ta koja je odlučila da je neophodno izvršiti invazuju na Luksemburg i Nemačka je realizovala plan "Šlifen" iz 1905. godine i poslala svoje trupe u neutralnu Belgiju i Francusku", kaže Džonson.

"Zašto je bilo neophodno da posle nekakvog loma u Sarajevu usledi invazija na Francusku, pobogu?", zapitao je on.

Pokretačka snaga iza tog pokolja bila je, kako kaže, želja nemačkog režima da izrazi sudbinu Nemačke kao velike evropske sile i da stekne prestiž i međunarodni ugled koji prate svakog ko ima carstvo.

Upravo zbog toga je u rovovima zapadnog fronta i na drugim mestima poginulo ukupno 15 miliona ljudi.

"Još veća je tragedija za Nemačku, a i za svet, što se posle dve decenije od Prvog svetskog rata pojavio još jedan nemački lider koji je odlučio da oživi ono što je suštinski isti vojno-politički cilj - snažnu ekspanziju nemačkog uticaja u Evropi i šire", ocenjuje Džonson.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Hitler koristio veoma sličan plan: prvo zauzeti Francusku i manje zemlje, pa onda krenuti na Rusiju.

U oba rata život je izgubio veliki broj Britanaca u borbi protiv tih poremećenih ambicija i to na pravoj strani, veli Džonson i dodaje da ne treba da bude zabranjeno da se kaže ta činjenica.

Drugi svetski rat proistekao je iz Prvog i za oba rata teret odgovornosti pretežno leži na plećima Nemaca.

"To je činjenica i ne bi trebalo da nam bude zabranjeno da to kažemo danas - ne samo zbog istine, već i zbog Nemačke 2014. godine", smatra on.

Nemci su danas takvi kakvi jesu zbog toga što su iskreni prema sebi i zbog toga što su u proteklih 60 godina prošli agoniju priznavanja strahote koje su počinili. Oni ne pokušavaju to da gurnu pod tepih, smatra Džonson.

"Oni ne krive Srbe za rat 1914-18. Oni ne krive Ruse ili Turke. Oni znaju cenu koju su platili za militarizam 20. veka. Oni ne pokušavaju da ublaže ili podele krivicu za konflikt. To su pokušali tridesetih godina i znaju da taj put vodi u ludilo", kaže on.

"Nemci znaju istinu o svojim ratovima i svojoj ulozi. Oni su naučili i promenili se. Bilo bi katastrofalno ako bi ta istina bila danas zamagljena", poručio je Džonson.

Овај портал СУБНОР-а Србије премашио је, користимо прилику да Вам то саопштимо, нови сопствени рекорд: број посетилаца ”прескочио” је импозантну бројку од 400.000!

Сваких тридесет дана у протеклих двадесет месеци, откад се појављујемо у садашњем облику као електронско издање на интернетској мрежи, имали смо више од 20 хиљада читалаца.

Нема сумње да је СУБНОР и на овај начин окупио репрезентативни аудиторијум коме су, очигледно, занимљиве теме из живота у Србији и кретања у свету, а и мноштво информација о делатностима и акцијама специфичне јединствене борачке и антифашистичке организације.

Својевремена одлука руководства СУБНОР-а Србије да портал прилагоди савременим потребама била је изнуђена и, поред осталог, типичном медијском блокадом такозваних централних редакција, које и даље, углавном, заобилазе баштинике славне традиције народне ослободилачке партизанске борбе и признате у свету непобедиве савезничке коалиције против нацистичке хитлеровске армаде и помагача у Другом светском рату. Славе се и рехабилитују, чак и судским одлукама, издаја и злочинци што су се током мучних година окупације у протеклом веку удружили са непријатељем и сопственом народу нанели многа зла.

Таквим и сличним је и овај портал мета, па су савремени пирати, звани хакери, чак у пет наврата, ометали и на кратко прекидали наш рад. Успели су једино да за неколико хиљада умање ону већ поменуту бројку од 400.000, а ми смо се пред Вас, уважени читаоци широм света, враћали ојачани залагањем за часне циљеве и наставили да доприносимо још силније бољитку наше једине отаџбине и разумевању у свим крајевима планете.

Руководство СУБНОР-а Србије и редакција овог портала још једном вас позиваjу на интензивну сарадњу.

Сваку страницу сматрајте својим домом. Јављајте се.

Идемо даље!

Smrtnost u Srbiji se krece oko "65 godina starosti", deveto martovske i petokotobarske kontrarevolucionarne bande su covekov radni vek izjednacile sa duzinom covekovog zivotnog veka, da radi (ako ima srece), da ga eksploatisu, naplate mu poreze i doprinose i umru, a "oni" cerece penzioni fond koji je "preziveo" covekov zivotni vek.

SMER FASIZMU SLOBODA NARODU !

http://www.pressonline.rs/info/hronika/298202/djuric-je-oteo-lokal-u-knezu-koji-je-zalozio-kao-jemstvo-od-dva-miliona.html

        

Dačić je na mitingu koalicije SPS-PUPS-JS rekao da su mnoge reogranizacije, premeštanja određenih sedišta, da to što se ne zna ko je zašta odgovoran, dokaz da je država neorganizovana, i naveo je kao primer problema pijaće vode u Užicu.

"Treba nam odgovorna država koja će da se bavi i pitanjima za građane, a ne samo nekom visokom politikom", poručio je Dačić.

Lider socijalista je pozvao građane da ne glasaju po nacionalnoj pripadnosti, već za one politike za koje misle da će im doneti najbolje.

"Ova partija je nastavljač ideje bratstva i jedninstva", rekao je Dačić i naglasio da se zalažu za ravnopravnost svih naroda i nacionalnih manjina.

Dok sam ja na čelu koalicije i kolege sa mnom, nikada se neće desiti da lečenje i školovanje bude privilegaija bogatih, poručio je Dačić.

Predsednik SPS je naveo da želi da Srbiju vodi u EU što znači da principi EU dođu u Srbiju, a to znači prava radnika i radničke klase, jer to i danas postoji u zapadnoj Evropi.

"Ne stidite se to da kažete - tamo je i nastao socijalizam i komunizam, a ne u Rusiji", poručio je Dačić.

МАДУРО: Десне снаге имају план да од Венецуеле отцепе шест њених држава
КАРАКАС ТВРДИ ДА ИМА ДОКАЗЕ ДА МЕЂУ УЧЕСНИЦИМА ПРОТЕСТА ИМА И СТРАНАЦА КОЈИ ДОБИЈАЈУ ДНЕВНИЦЕ ОД 790 ДОЛАРА

БЕОГРАД – Апелациони суд у Београду укинуо је пресуду којом су Синиша Вучинић и још тројица оптужених били ослобођени оптужби за ометање хапшења Слодана Милошевића у Вили Мир 2001. године и наложио да им се суђење понови.

milosevic-ap-719446

Суђење ће бити осим Вучинићу поновљено и за оптужене Ратка Зечевића, Дејана Ђикића и Сашу Матића, као и првооптуженог Богољуба Бјелицу.

Они су прошле године укинутом пресудом Првог основног суда у Београду били ослобођени оптужби за тешко кривично дело против опште сигурности.

Оптужница терети Милошевићеве присталице да су, у ноћи између 30. и 31. марта 2001. године, испред Виле „Мир” на Дедињу, ометали хапшење бившег председника СРЈ.

У образложењу одлуке објављене на сајту Апелационог суда наводи се да је првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка јер је изрека неразумљива, противречна сама себи и датим разлозима, а дати разлози о одлучним чињеницама су потпуно нејасни и у знатној мери противречни.

Суд је у априлу 2012. године, због наступања апсолутне застарелости, обуставио поступак против 23 оптужена за недозвољено држање оружја и ометање полиције у обављању службене радње, па су на оптуженичкој клупи остале само наводне коловође нереда.

Напредњачка власт, предвођења еврофанатиком Александром Вучићем, кроз "немешање" у рад судства и тужилаштва има намеру да и преминулог бившег председника СРЈ, Слободана Милошевића, стави на осуђеничку клупу. Заправо, сведоци смо претходних дана да министар правде, Никола Селаковић, јавно иступа са ставом да иза свих политичких убистава деведесетих година стоји лично Слободан Милошевић и носи се крилатицом "Кадија те тужи, кадија ти суди"! Уместо да се процесуира цео тадашњи државни врх због противуставног хапшења и испоручивања Хашком трибуналу бившег председника СРЈ, СЛободана Милошевића, прозападни режим предвођен Вучићем обнавља поступке против оних који су Милошевића бранили. Подсетимо да хапшење нису извршили припадници српске полиције, као и да је главну улогу за отмицу и испоручивање Милошевића имао Чедомир Јовановић који се слободно шета Србијом у џиповима и полицијској пратњи. Претходних дана, напредњачки медији (Пинк, РТС и дневна штампа) величају велеиздајника Вука Драшковића а сатанизују све из Милошевићеве ере. Политика Чедомира Јовановића је доживела процват. Све што је он у претходних 14 година заговарао данас напредњаци ефикасно спроводе. Бивши, мафијашки, премијер Зоран Ђинђић није ни сањао да ће после њега неко бити сервилнији Западу. Чак је и он понекад знао да буде достојанствен. Само понекад.

Успешно спиновање вести у медијима се на најмонструпзнији начин спроводи у последњих неколико година. У јеку изјава министра правде, који поново покреће ничим изазваним тему убиства Жељка Ражнатовића Аркана, дешава се убиство Аркановог телохранитеља у сред бела дана. Реакција медија - смушена. Дан након тог свирепог убиства прича се само о новом програму Владе. Остало је ћутање!

(Миљан Дамјановић)

Da li možete zamisliti da u istoj sali Skupštine sede komunista, ustaša, četnik i ljotićevac i da rade na istom državnom poslu? Zvuči kao scena iz naučne fantastike, ali to se dogodilo 1928, kad su u parlamentu Kraljevine SHS sedeli dr. Ivan Ribar, Dimitrije Ljotić, Puniša Račić, Stjepan Radić, Ante Pavelić i Dragomir Dragi Jovanović!

      

Pre sastanka sa Prestolonaslednikom Aleksandrom, Nadvojvoda je u rektoratu Beogradskog Univerziteta održao predavanje na temu “Parlamentarni sistem u Evropskoj Uniji i podrška Srbiji na putu evropskih integracija”. Takođe se sastao sa patrijarhom srpskim G. Irinejem, predsednikom Nikolićem, i odlazećim predsednikom Vlade Dačićem.
Prestolonaslednik Aleksandar II i Nadvojvoda Karl od Austrije razmenili su mišljenja o nastavku procesa priključivanja Srbije Evropskoj Uniji, kao i o drugim aktuelnim pitanjima vezanim za ekonomiju i kulturu od značaja za razvoj regiona jugoistočne Evrope.

Sprecavanje Juznog toka je "nevidljivo NATO bombardovanje" i udar na perspektivnu, energentsku bezbednost Srbije uz "socinjenjije" i javno delovanje "strukture" znane kao "OTPOR-LOKATORI", bez delovanja vlade i antiteroristickog dejstva na "novu fizionomiju ratovanja" koja se uveliko primenjuje na Srbiju.
Vozi misko...??? i u novoj vladi...?
Smrt fasizmu sloboda narodu !

После пада Милошевића активиста покрета „Отпор“ се баве активним ширењем свога искуства по целом свету. Ево шта пише један од његових идеолога: „У савременом свету постоји немало ауторитарних режима, који се не придржавају интереса својих грађана и нарушавају основна права и слободе човека, што неминовно доводи до протеста. У случају избора ненасилних метода борби, активисти „Отпора“ спремни су поделити своја искуства“. У самници и у изолацији Југославија се супротстављала империјалном притиску Запада, подносили прозападни сепаратизам, санкције, рат и тајне операције. Она је остала независна и сачувала привреду са водећом улогом друштвене својине. Најмоћније државе планете су иступиле против ње, и ипак је издржала више од десет година. Њу је уништила „плишана револуција“, организована и подржана од САД и НАТО.

Националне мањине ликују и славе „споразум“, он за њих постоји, он је и писан да се настави даљње растурање Србије, а не за Србе на Космету. Понашање, лакоћа лапрдања њихових вођа у Скупштини (и не само у скупштини), за све Србе, који су близу памети, је неморал највећег степена. „Ево, подржаћемо вас и тај ваш споразум“, биле су им прве ријечи, а онда их је жалосни предсједавајући, кршећи Пословник, постио да по 20 минита причају, пријте, блебећу и затраже, да се све тачке са тог папипрића примијене на Војводину (викнули су Костреш, Пастор и други) тј. Мађаре (запријети и предсједник Владе Мађарске), Русине, Словаке, Хрвате (и др. још 24 националне мањине на територији Српске Војводине), затим на Шиптаре у Прешевској долини, муслимане у Рашкој области, траже га и Цигани (е, њих волим и за њих навијам). Пензионер Чедо, мој приправник Борко, и још неки ликови, одржали су им такво предавање, да су им се уши црвениле. Нису бирали прљаве политичке ријечи, а предсједник Скупштине, предсједник Владе и др. су ћутали само да их не би наљаутили, односно да не подрже „споразум“. Тога дан, ко год је гледао пренос из „запаљене“ Скупштине, имао је осјећај да би владари ћутали да су им разјарени растурачи Србије псовали и оца и мајку и сву фамилију.
Када је већ ријеч о националним мањинама, онда управо то спада у оно питање: шта се догађа српском народу. Кад год је некоме (некој домаћој или страној бараби) потребно да сатанизује Србе, онда узвикује да националне мањине морају имати права, пријете „демократском ЕУ“ и Империјом зла, траже отцјепљење, статуте, пишу декларације. У свим мојим текстовима не можете наћи једну реченицу о националним мањинама, осим непобитне чињенице, коју сам стално понављао, да имају већа права од Срба.

Шта се десило? Нација која има апсолутну већину у Србији, обезбиједила је националним мањинама сва права, чак и нека права која немају националне мањине у тзв. демократским земљама. Али, авај нико није размишљао о проблему да национална мањина постане бројчано већа на неком дијелу територије од нације која јој је дала сва права, тако да већинска нација постаје национална мањина. Ко је онда крив, што су многи Срби, с пријетњом или без пријетње, продавали имања, што су Српкиње престале да рађају и умјесто дјецу да воде за руке, воде своје љубљене псиће. Срби су ставили под ноге породичност, престали су да буду црквени народ, престали су да живе црквеним животом, воле да клече, али не у Цркви.
Надаље, да споменем слиједећу несрећу српског народа, а то је питње историје и историјске свијести. Савремени Срби немају историјску свијест. Они су се одавно опредијелили за идеологију: комунистичку идеологију, западну идеологију, НАТО-идеологију. Срби немају националну историју. Срби, као припадници Медитеранске цивилизације, натјерани су (а многи добровољно, уз велику апанажу) да буду „метафизички народ“, да прихватају метафизичку, западну цивилизацију, која није ријешила ниједан проблем: економски, политички, културни, морални.

Црква и „црква“

Istina je da je tvorevina vekovnog stremljenja srpskog naroda - zajednička kuća južnih Slovena - propala!

Istina je da je Srpski narod platio najvećim dankom u krvi i stvaranje i propast Jugoslavije.

Istina je da je pogrešnom politikom srpskih glavara temelj Jugoslavije bio sazidan na pesku. Ali

Istina je da je i ova pogrešna računica zasnovana bila na našem naivnom verovanju da svi misle dobro kao mi.

Istina je da je 40.000 bivših austrougarskih oficira, od kojih su mnogi ubijali po Mačvi, stvaranjem Kraljevine SHS dobili zaposlenje u novoj vojsci sa istim činom koji su imali i u austrougarskoj vojsci a neki su dobili i unapređenje.( dodajem,..istina je da je ustaski krvnik, primio orden Belog orla licno iz ruku kralja Aleksandra0monarhije !)

Istina je da su Solunci živeli od milostinje.  

Istina je da je majka Gavrila Principa prosila po Beogradu   

Istina je da je Marko Natlačen, koji je 1914 komponovao pesmu "Srbe na vrbe", u novoj državi SHS postao ban Dravske banovine