NOVA KOMUNISTICKA PARTIJA JUGOSLAVIJE

* A kako je zabeleženo jedno njegovo izlaganje u krugu najviših vojnih i državnih zvaničnika u Karađorđevu, negde pred kraj života, Tito je rekao:
- Ja zbog Golog otoka nisam dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je više od stotinu državnika sveta to predlagalo. Norveški kralj tražio je da se izvinim svetu zbog Golog otoka. Ja sam rekao: „Ako nekome treba da se izvinim, onda su to oni koji su tamo došli nevini. Ibeovcima ne želim da se izvinjavam." Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu odluku. Sam sam sebi presudio. *

Udruženje „Goli otok“ traži primenu zakona o obeštećenju
Nove patnje Golootočana
Ustav uopšte ne spominje član osam Zakona o rehabilitaciji koji nas sprečava da ostvarimo prava. Zar je moguće da je zakon jači od Ustava, pitaju se članovi. Mišljenja smo da, s obzirom na naše godine, nećemo dočekati obeštećenje

Društvo „Goli otok“ koje okuplja logoraše istoimenog zloglasnog kazamata iz vremena stare Jugoslavije uputilo je pismo Ustavnom sudu Srbije od koga traži da se konačno izjasni da li članovi Udruženja imaju pravo na materijalno obeštećenje. To pravo im pripada na osnovu Ustava i Zakona o rehabilitaciji. Naime, tačka osam predviđa da će izaći poseban zakon o materijalnom obeštećenju, ali se ne navodi u kom roku će se to desiti.

- Ono što mi tražimo jeste da se poštuje slovo Ustava, a u članu 35 jasno piše da „svako ko je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, nadoknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom“ - istakao je LJubiša Simić, predsednik društva „Goli otok“.

On je precizirao da u Ustavu još stoji i to da svako ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ.

- Dakle, član 35 Ustava Srbije uopšte ne spominje član osam Zakona o rehabilitaciji koji nas sprečava da ostvarimo naša ljudska prava. Pa zar je moguće da je zakon jači od Ustava - ogorčen je Simić, dodavši da je sramota što je zakon o materijalnoj nadoknadi pune dve godine u proceduri.

U Društvu „Goli otok“ su se takođe osvrnuli i na jedan tekst koji se pojavio u listu Politika, u kojem je neko udruženje tražilo od države rehabilitaciju, na osnovu toga što sebe smatraju žrtvama komunističkog terora.

SPOR SA NARODNOM RADIKALNOM STRANKOM

Što se tiče spora koje „Goli otok“ ima sa tzv. Narodnom radikalnom strankom, zbog nasilnog upadanja te partije u prostorije Udruženja i njihovog nezakonitog zaposedanja, članovi društva su nam rekli da su podneli tužbu Četvrtom opštinskom sudu u Novom Beogradu.
- Poenta je u tome da ne može neko na vandalski način, bez ovlašćenja, da upada u nečije prostorije. Ako sud kaže da nemamo pravo, neka nam sud te prostorije i uzme - izričit je Simić.

- Mi sebe ne smatramo za žrtve komunizma, već sistema Josipa Broza Tita, odnosno „titoizma“. Ne svrstavamo se ni sa nedićevcima, ni sa ljotićevcima... Mene su poslali na Goli otok jer sam smatrao da je Tito trojanski konj, izdajnik komunizma. Pa kako ja mogu da se ubrajam u žrtve komunističkog terora - kategoričan je predsednik društva „Goli otok“.

U Udruženju su mišljenja da oni, s obzirom na njihove godine, neće dočekati taj famozni Zakon o materijalnom obeštećenju, jer su do sada od postojeće vlasti dobijali samo prazna obećanja, po onoj narodnoj „ne lipši magarče do Đurđevdana“.

INTERNACIONALA
(1871.)

Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
Tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
Bezbrojno roblje, sad ustaj!
Nek svetu starom nema traga,
Svoj bedi sutra biće kraj!

Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Ko trudom sve na svetu stvara
Sam neka zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak!

Naš zakon vlasnika sad tišti,
U ruci silnih krvav mač,
Pod njime sirotinja pišti,
On joj stvara bedu i plač.
Svi mi besmo sve dosad bespravni,
Jednakost nek je sad za nas,
U pravu postanimo ravni,
I sebi sami dajmo vlast.

U besu svome sam je ružan
Taj kralja novca gnusni soj.
A svima dužan i predužan,
Pljačka nam on trud i znoj.
Što naš rad nam stvori i osnaži,
Otmicom tuđ je zalogaj!
Al' narod sada od njeg' traži
Da vrati krvav zajam taj!

Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Biće s nama, uz svoga svoj.
Osvajački ko u rat poziva
Da narod bude drugom rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!

Svud radnik i seljak se budi,
Visoko nose crven steg.
A širom zemlje radni ljudi
Silnike će nagnat' u beg.
Što nam krv su vekovima pile
Tih crnih ptica skršmo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
Pod suncem nek zablista svet!

Pobede dan se javlja
Naš se združen kreće hod!
Internacionala
Nek bude ljudski rod.

Samo pitaj druze, nema problema...?

MEDJUNARODNI KOMUNISTICKI POKRET
ZELEO BIH DA POSTAVIM JEDNO PITANJE KOJE SE IZGLEDA NAMERNO PRECUTKUJE OD STRANE VLASTI ALI I VAS DRUGOVA I KOM.PARTIJA.ZASTO SVI VI PA CAK I UREDNIK PECATA (U SVOM LISTU PECAT)IZBEGAVA TEMU KOJA JE AKO NE NAJBITNIJA ONDA JE JAKO VAZNA ,A TO JE MEDJUNARODNI KOMUNISTICKI POKRET.KOLIKO MI JE POZNATO NIJEDNA PARTIJA KOJA SEBE SMATRA KOMUNISTICKOM -SOCIJALISTICKOM :NKPS,KPJ,KPS,POKRET SOCIJALISTA...NIJE CLANICA MEDJUNARODNOG KOMUNISTICKOG POKRETA.JEDNOSTAVNO SVI STE KOMUNISTI I HOCETE UJEDINJENJE ILI PRAVU LEVICU A NIKO OD NAVEDENIH PARTIJA I POKRETA NIJE PRAVA KOMUNISTICKO-SOCIJALISTICKA PARTIJA.KOLIKO MI JE POZNATO JEDINA PARTIJA IZ NASE ZEMLJE KOJA JE CLAN MEDJ.KOM.POKRETA JE NKPJ.ZASTO SVI NAPADATE ILI SATANIZUJETE ILI PRECUTKUJETE DA POMENETE TE CINJENICE.UREDNIK PECATA KOLIKO SAM CITAO RADO UZIMA REFERATE NKPJ SA MEDJUNARODNIH SKUPOVA OD DRUGA KUBIKA CLANA NKPJ I OBJAVLJUJE PO POTREBI ALI NI JEDNOM RECJU NE POMINJE NKPJ.!!SA DRUGE STRANE PERFIDNO NAPADA KROZ KOJE KAKVE KOLUMNE,IDEJNE VODILJE MEDJ.KOM.POKRETA MARKSA,LENLJINA,STALJINA!!DA BAS STALJINA SATANIZUJE A VELICA REVIZIONISTE KOJIMA JE MEDJ.KOM.POK.ODAVNO ZATVORIO VRATA.TO SAM SAZNAO KADA SAM LETOVAO U GRKOJ OD KKE,INACE SAM SAMO SIMPATIZER KOMUNISTA ALI PRIZNATIH,PRAVIH A NE KARDELJEVIH ITD.DRUGOVI ,AKO STE ZAISTA PRAVI A NE CIA,UDBA....,OKUPLJAJTE SE ALI OKO PRAVIH ,PRIZNATIH OD CELOG SVETA A NE OKO NEKAKVIH GRUPICA,RAZBIJACA KOMUNISTICKOG POKRETA.NE BIH ZELEO DA U SE SRBIJI PONOVI ISTORIJA DA POSTOJI KPJ KOJU NIKO U SVETU NE PRIZNAJE,KOJA JE RADILA SVE DA NAS UVUCE U IGRE VATIKANA,LONDONA ,VASINGTONA I ODALJI OD MAJKE RUSIJE I KPRF.JA ZNAM GDE CU,A VI DRUGOVI?

Nama, komunistima, socijalistima, neclanovima, radnim ljudima, ne odgovara *vas revolucionarni stav*...kako sledi...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jedan od osnivača Rimskog kluba, Aurelio Pečei, u svojoj knjizi "Bezdan pred nama", razotkriva pravo lice Rimskog kluba, zapravo Komiteta 300. U knjizi citira reči Feliksa Đeržinskog, osnivača i prvog šefa Čeke, koje je ovaj izrekao u razgovoru sa Sidnijem Rejlijem. Rejli je bio agent MI6 u Rusiji, za vreme Oktobarske revolucije. Tamo je u ime Komiteta 300 bio pomoćnik Lenjinu i Trockom. Feliks Đeržinski kaže: "Za mene ljudi nisu ništa drugo nego mozak na jednoj strani, a fabrika govana na drugoj."..

ri decenije od Titove smrti
Jovo Kapičić opet muči Golootočane

Broz je posle rata angažovao Juraja Špilera, prvog čoveka Gestapoa za Banat, da obučava oficire KOS-a u zlostavljanju. Uz njih, glavni dželati bili su crnokošuljaši i muslimani iz Handžar divizije...
1
Goli otok

U svemu onome što je obeležilo vladavinu Josipa Broza, Goli otok, hrvatski Alkatraz ili Titovi Havaji, kako su ga nazivali, jedna je od najmučnijih epizoda. Iako je od zatvaranja koncentracionog logora proteklo više od pola veka, tokom kojeg je stizalo na hiljade svedočenja o najsvirepijem kažnjavanju logoraša, za ovo zlodelo niko nikada nije odgovarao.
Seriju tekstova kojom Pressmagazin želi da razotkrije lik i delo najvećeg sina naroda i narodnosti, povodom tri decenije od njegove smrti, nastavljamo otkrićem da je Tito za slamanje političkih neistomišljenika angažovao bivše ustaše, pripadnike ozloglašene muslimanske Handžar divizije i oficire KOS-a koje je obučavao istaknuti gestapovac Juraj Špiler!
Zoran Ašanin, predsednik Udruženja Golootočana Vojvodine, svedoči da je Broz za svoj naum angažovao Špilera jer je bio na glasu kao jedan od nazloglasnijih islednika u Kraljevini Jugoslaviji. Špiler je tokom rata napredovao u karijeri, postavši glavni čovek Gestapoa za Banat. Kada je posle rata uhapšen i kada je „ljubičica plava" obaveštena o kakvom je krvniku reč, umesto na robiju ili pred streljački vod, Tito ga šalje u Vrbas, da mučenju i zlostavljanju obučava oficire KOS-a.
a
Manipulacija-Pre puštanja na slobodu zatvorenici „tovljeni" mesec dana
Vrhunac Titove manipulacije bio je način na koji su ljudi puštani kućama.
- Sa Golog otoka niko nije odlazio pojedinačno, već isključivo u grupi - seća se Smukov. - Srećnike određene za puštanje, koji su kao i svi drugi bili kost i koža, mesec dana ranije bi tovili čudnom mešavinom neke kaše od brašna, šećera i masti. A ona je činila čudo! Za mesec dana ljudi bi se toliko ugojili da bi strani novinari, koji su ih po pravilu čekali već u Rijeci, bili zaprepašćeni! Bio je to neverovatan primer „humanosti" jednog prikrivenog diktatora prema političkim zatvorenicima.

Špiler je samo jedan od brojnih zločinaca koji je koristio novom poretku. Ašanin podseća da je mnogim ustašama i zarobljenim muslimanima smrtna kazna zamenjena sa 25 godina robije, ali pod uslovom da „rade" na Golom otoku. Većina ih je posle samo pet godina puštena na slobodu?!
Zato ne čudi što su u „prevaspitavanju" Staljinovih pristalica, doskorašnjih saboraca, ražalovanih ministara, ali i narodnih heroja korišćene sve poznate metode iz nacističkih konc-logora, obogaćene psihofizičkom torturom iz sibirskih gulaga. Radilo se u kamenolomu, leti po nesnosnim vrućinama, zimi po mrazu i jakim burama. Bilo je to stratište duha na kome su se gubili i dostojanstvo i život.

Dok skoro 3.000 nekadašnjih logoraša i danas čeka na sudsku rehabilitaciju i kakvu-takvu nadoknadu države, nekadašnji organizatori i mučitelji, umesto pred porotom, sudijama i tužiocima, i dalje raspredaju svoju ideološku priču pred TV kamerama, neskriveno se sprdajući sa bivšim žrtvama.
- Svako ko se iskreno pokajao za svoja dela mogao je svakog trenutka da dođe i to kaže islednicima, nakon čega bi ga pustili kući. Istina da je većina dolazila bez suđenja i utvrđene sudske kazne, ali je to, u krajnjem slučaju, bilo u njihovom interesu, jer svoja dela nisu morali da objašnjavaju pred sudom. Rad u kamenolomu smo organizovali samo zato da se zatvorenici ne bi dosađivali u barakama i da bi im tako brže prolazilo vreme - samo su neka od „svedočenja" Jove Kapičića, nekadašnjeg generala i narodnog heroja, tadašnjeg zamenika Udbe, koje je izneo nedavno gostujući u emisiji jedne naše televizije sa nacionalnom frekvencijom.
Kapičić je u intervjuu hrvatskom „Globusu" priznao da je nekada zaista bio bog?!
- Na Golom otoku smo izgradili super mesto, barake kakve se samo mogu zamisliti, idealne za stanovanje, koje su povezivale ulice popločane kamenom. Proširena je plaža, nekoliko stabala je tu već raslo, nešto je još kasnije posađeno. Sagrađeni su i kuhinja, čitaonica, bolnica, a u nju su poslati lekari iz bolnice „Dragiša Mišović", koji su inače lečili Politbiro Jugoslavije.
Svedočenje koje je ponovo probudilo nekadašnje traume preživelih logaraša i zbog kojeg bi u nekoj drugoj državi morao da odgovara.
3
Josip Broz Tito

- Zamislite, recimo, jednog nacističkog oficira koji je sve ove godine izmicao ruci pravde i koji danas na nemačkoj nacionalnoj televiziji objašnjava da je priča o holokaustu besmislica, da Hitlerova soldateska nije vršila zločine i da je reč o gnusnim izmišljotinama državnih neprijatelja - kaže za Pressmagazin Marko Smukov, publicista i bivši advokat, koji je najlepše godine života proveo na surovom kamenjaru ostrva nadomak istočne obale Istre. - Da zlo bude veće, Kapičić nije bio obični partijski poslušnik ili posredni svedok, već upravo onaj ko je u svemu tome aktivno učestvovao.
Smukov je na Goli otok stigao sa 19 godina zbog navodno izgovorene rečenice da nam je „Rusija majka i da nas je ona oslobodila". Iako na suočenju pred islednikom u Kotoru njegov doušnik to nije potvrdio, na prečac je osuđen na osam meseci.
- Došao sam kao dete, a posle godinu i po dana izašao kao starac - seća se naš sagovornik. - Najteže mi je bilo prvih dana, dok nisam oguglao i malo se privikao. Nakon prvog dana ropskog rada u kamenolomu, ruke su mi bile prepune plikova, iz kojih je nešto kasnije procurila krv. Tada sam čuo i jednog zatvorenika kako kaže: „Bože, šta je ovo dete skrivilo da ga ovako kažnjavaju." Bila je to prva i poslednja ljudska reč koju sam tamo čuo. I prvi traumatičan događaj, jer su drugi robijaši odmah nasrnuli na njega, besomučno ga šutirajući i pljujući: „Zašto braniš bandu?!".
Smukov je izdržao osam meseci, ali mu je kazna produžena na još deset jer se, navodno, nije dobro vladao. A dobro vladanje podrazumevalo je svakodnevno prijavljivanje drugih logoraša, optužbe i međusobno nanošenje zla.
Velike traume imali su i članovi porodica logoraša. Poznati novinar Vanja Bulić seća se najtežih dana detinjstva:
4
Kapičić: Trećina nevina, pa šta?
„Rad u kamenolomu organizovali smo da se zatvorenici ne bi dosađivali u barakama i da bi im tako brže prolazilo vreme"

„Na Golom otoku smo izgradili super mesto, barake kakve se samo mogu zamisliti, idealne za stanovanje, koje su povezivale ulice popločane kamenom"

„Istina da je većina dolazila bez suđenja i utvrđene sudske kazne, ali je to bilo u njihovom interesu, jer svoja dela nisu morali da objašnjavaju pred sudom"
„Da li je istina da je trećina zatočenika bila nevina? Da li je istina da 95 odsto logoraša nije imalo nikakve veze sa Informbiroom? Jeste, pa šta?"

- U dokumentu koji sam uspeo da pronađem pisalo je da se presudom vojnog suda u Beogradu moj otac, Dušan Bulić, osuđuje na kaznu strogog zatvora u trajanju od četiri i po godine - kaže Bulić za Pressmagazin. - Nijednog odgovora na pitanje: kako, zašto, zbog čega? Otac je bio major, načelnik jednog odeljenja u Vojnoistorijskom institutu. Umro je, a da nikada nije saznao zašto je uhapšen. Napisao sam roman „Oko otoka", a moj sin Dušan je diplomirao na Fakultetu političkih nauka sa temom o Golom otoku, što dovoljno govori o tome koliko nas je očevo stradanje obeležilo za ceo život. I pored toga što su me svi tapšali po ramenu govoreći da sam sjajan novinar, zaposlio sam se tek u 32. godini. Svaki put kada bi se raspisao konkurs samo da bih ja bio primljen, neko bi se blagovremeno dosetio da sam sam sin Golootočanina. Sećam se, majka Bosiljka bila je u drugom stanju, u šestom mesecu trudnoće, kada su odveli oca. Sećam se kada je jedno jutro otišla na posao sa stomakom, a vratila se bez njega. Lekari znaju šta znači ovakav potez u šestom mesecu trudnoće, ali drugog izlaza nije bilo. Kasnije su mi komšije pričale da je ceo jedan partijski sastanak protekao u ubeđivanju moje majke da se razvede.
I pored svega, Bulić neće tražiti rehabilitaciju oca, jer smatra da je reč o licemerju države.

- Poziv na rehabilitaciju je čin priznavanja velike nepravde, ali istovremeno i čin aminovanja zločina jer se ništa ne preduzima protiv onih koji su ga počinili. Drugim rečima, država priznaje zločin, izvinjava se žrtvama, ali još nema snage da zločince nazove pravim imenom.
A koliko je država na to spremna dovoljno potvrđuje i sam odnos prema Kapičiću, general-majoru u penziji, koji na pitanje novinara da li je istina da je trećina zatočenika bila nevina, kako je svojevremeno tvrdio Aleksandar Ranković, odnosno da 95 odsto logoraša nije imalo nikakve veze sa Informbiroom, kako je govorio Jefto Šašić, nekadašnji komandant KOS-a, narodni heroj odgovara pitanjem: „Jeste, pa šta?"
Pa, ništa! Rehabilitacija nekadašnjih Titovih protivnika, pa čak i onih koji nisu stigli to da postanu, neće se ostvariti sve dok odgovorni ne izađu pred lice pravde.

*..Što je više kleveta i laži Tito nam je miliji i draži - slogan je štovatelja Josipa Broza Tita koji su u ponedjeljak točno u 12.44 ispred umaškog kafića Tito, petu godinu zaredom, poslali štafetu put Beograda. Organizatori štafete kažu da ne pate za propalom državom već se njome odužuju Titu.
- Tito je bio majka siromasima i radničkoj klasi. Izgradio je tvornice, razvio industriju i poljoprivredu. Svi su imali posla, a onda su sve to rasprodali za šaku dolara uvjeravajući nas da smo živjeli u mraku i to mi je dalo podstrek da branim štafetu - pojašnjava Radoslav Ilić (68) partizanskog nadimka Mrki, vlasnik umaškog kafića Tito, jedini tog naziva u Hrvatskoj.
U ovogodišnjoj štafeti ukrašenoj grbovima Hrvatske i Slovenije nalazi se i poruka: "Ova štafeta daje toplinu srca svih generacija naroda i narodnosti nekadašnje Jugoslavije. Caffe-bar Tito, Umag."
Ispraćaju štafete uz ikonografiju iz Titova vremena nazočilo je stotinjak nasmijanih Umažana, turista i Titovih poklonika iz Slovenije. Stari bijeli Mercedes, s kojim je štafeta krenula, i ove godine je bio ukrašen slikama prošlog vremena. Uz poneki zvižduk i osmijeh na licima štafeta je ispraćena iz Umaga.

(*Pioniri NKPJ, drug *istok*, dug*petar*, da ispeglaju crvene marama, bele kosulje,....*. Ako budu odsutni, duzni su da donesu lekarsko opravdanje, ili da im mama *opravda* izostanak kod Joske..*..)

Sovjetski Savez je najmanje dva puta imao mogućnosti da ubije Adolfa Hitlera, ali je Josif Staljin to sprečio, bojeći se separatnog mira Nemačke sa saveznicima, izjavio je danas bivši ministar ruske policije Anatolij Kulikov
"Malo je poznato da je još 1941. godine rukovodstvo ŠSR-a donelo odluku o likvidaciji Hitlera, u slučaju okupacije Moskve", rekao je Kulikov na naučnoj konferenciji posvećenoj Drugom svetskom ratu u Vojnoj akademiji ruskog generalštaba.
Kulikov, koji je bio ministar od 1995. do 1998, a sada predvodi Klub vojnih načelnika Rusije, rekao je da je Staljin neočekivano promenio odluku 1943. godine, bojeći se da će posle likvidacije, Hitlerovo okruženje zaključiti separatni mir sa Engleskom i SAD bez učešća Rusije.
"Postoje fakti o tim pregovorima", kazao je Kulikov.
Druga mogućnost likvidacije Hitlera koja je, po rečima Kulikova, imala velike šanse za uspeh, postojala je 1944. godine.
"Već je bio pripremljen plan likvidacije, ali je Staljin to ponovo neočekivano odbio, bez obzira na to što je već bio pripremljen čovek za akciju koji se namerno predao Nemacima i zadobio njihovo poverenje", rekao je.
Kulikov je najavio da priprema zbornik malo poznatih činjenica o Drugom svetskom ratu na 500-600 stranica koji će biti predstavljen širokoj publici.
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
A kako je zabeleženo jedno njegovo izlaganje u krugu najviših vojnih i državnih zvaničnika u Karađorđevu, negde pred kraj života, Tito je rekao:
- Ja zbog Golog otoka nisam dobio Nobelovu nagradu za mir, iako je više od stotinu državnika sveta to predlagalo. Norveški kralj tražio je da se izvinim svetu zbog Golog otoka. Ja sam rekao: „Ako nekome treba da se izvinim, onda su to oni koji su tamo došli nevini. Ibeovcima ne želim da se izvinjavam." Nobelovu nagradu nisam dobio i nisam nikoga krivio za takvu odluku. Sam sam sebi presudio. *

Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita, tadasnji sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc otisao u Moskvu i u razgovoru sa Andropovim i Breznjevom zapretio da ce Jugoslavija izneti u javnost umesanost sovjetske sluzbe bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa, sovjetska strana je rekla da vise nece pomagati informbiroovsku emigraciju.

Kako je ta sprega funkcionisala pokazuje u svojim svedocenjima Anton Kolendic, koji tvrdi da je Lazar Mojsov jos dok je 1968. bio ambasador u Austriji postao veliki prijatelj Kurta Valdhajma, ministra inostranih poslova. Nesto kasnije obojica su postali stalni predstavnici SFRJ i Austrije u OUN, a kada Valdhajm dobija mesto generalnog sekretara namesta Mojsovu mesto predsednika Trideset druge godisnje skupstine Ujedinjenih nacija.

Tako se dogodilo da je Valdhajm uz podrsku KGB dogurao do OUN, a 1986. se kandidovao i za predsednika Austrije. U medjuvremenu Josip Broz Tito je Kurta Valdhajma odlikovao Ordenom jugoslovenske zastave i ugostio na Bledu. I eru Gorbacova i Jelcina karakterisala je ruska nemarnost prema Jugoslaviji i srpskom pitanju. Jer kada nije mogla da ima dominaciju Moskva se odlucila na tihu izolaciju Beograda. Deset poslednjih godina Moskva je utrosila da se ulaguje Zapadu i Novom svetskom poretku nego da sacuva svoje pozicije i interese u SRJ. Ruska vojska u BiH i na Kosmetu stitila je Srbe onoliko koliko su joj zapadne komande SFOR i KFOR dozvoljavale. KGB ili kako se sada zove ruska tajna policija, i tih burnih godina delovala je protiv Beograda. Nekad necinjenjem, a ponekad pogresnim cinjenjem. Umesto iskrenog saveznistva Moskva nam je slala politickog galamdziju Vladimira Žirinovskog da nam prodaje oruzje i laznu nadu, za kog je potom i sama rekla da je agent KGB.

Naredne 1950, započinje Korejski rat.

Osnivanjem NATO pakta i ulaskom Grčke i Turske u NATO, Jugoslavija postaje geopoloitički uzglobljena između antagonističkih blokova i postaje potpuno zavisna od američke pomoći. Ovakva situacija pokreće okreće Tita još više i još brže prema Zapadu. Jugoslavija ozbiljno računa na rat, vrše se sveobuhvatne pripreme. Mnogi ne znaju da je, na primjer, nikšićka željezara izgrađena kao strateški proizvodni vojni kapacitet zbog ruske agresije koja se predviđala. Pravi “mali” rat skoro se svakodenvno vodi na jugoslovenskim granicama na kojoj se manji i veći incidenti dešavaju skoro svakodnevno, gine se. Staljin se zaista nosi mišlju da jugoslovensko pitanje riješi agresijom, ali se, opravdano, plaši svjetskog sukoba. U jesen 1952. u zadnji čas se odustalo od već donesene odluke da se Jugoslavija napadne, sve je bilo spremno: i divizije i proslavljeni Žukov. Na odluku o odustajanju uticala je promjena stanja na korejskom ratištu.

U SAD je postavljeno pitanje da li je njihova dužnost da izvoze
demokratiju svetu, ili da ostavljaju svakom narodu da to sam radi
prema istorijskim uslovima, još 1915. godine. Kad se razbuktala debata da li treba ući u svetski rat, ili ostati po strani Vudrou Vilsona, tadašnji predsednik je pisao da će ulazak u rat izmeniti, pogoršati američku demokratiju, razviti vojnu klasu u društvu, policiju i sistem doušništva. Bivši predsednik Teodor Ruzvelt je mislio da treba stvoriti „Ligu pobednika“ – zapadnih zemalja oko SAD i Nemačke, koja će pomorskom pešadijom uspostavljati narušeni poredak. Iz te povlašćene „Lige pobednika“ su isključeni svi slovenski narodi, a Ruzvelt je još 1903. godine predlagao da zapadne zemlje stvore savez sa Japanom protiv Rusije. Rusko-japanski rat je izbio 1904. godine.
Propašću SSSR-a je sankcionisana metodologija da američki globalizam jeste glavni izvor nove demokratije. Komunistička Kina ide drugim putem. Pogrešno se zaključuje da je u Kini prihvaćen američki kapitalizam, u ekonomskom razvoju. Kina je prihvatila Lenjinovu formulu napuštanja komunizma i prelaska 1921. godine u NEP. U komunistički sistem je vratio ulogu tržišta, konkurencije, sticanje ekstraprofita i bogaćenja. Buharin je skovao tada vodeću parolu „Bogatite se“! U isto vreme, sve do kolektivizacije 1929. godine postojala je unutrašnja opozicija, grupisana oko Trockog. Kina ide tim putem. Umesto usvajanja američke formule demokratije, pobunjenih disidenata i nevladinih organizacija, razvija se demokratizovanje same Komunističke partije, od koje svaka demokratija mora početi. Šef nove Komunističke partije Rusije Zjuganov, javno se ogradio od podrške propaloj Komunističkoj partiji SSSR, jer „ona nije
bila partija“. Kinezi upravo take rade. Kako su uveli Lenjinov NEP, i nisu se odrekli vodstva Komunističke partije u tome, nastoje da i politički sistem budućnosti izgrade pod komunističkim vođstvom.

Hu Đintao: Kina ne teži hegemoniji

Kineski predsednik Hu Đintao rekao je danas u Vašingtonu da Kina ne želi da započne trku u naoružanju i da joj nije cilj da uspostavi bilo kakvu "hegemoniju" u svetu

http://www.4dportal.com/images/stories/novosti2/comp%20freak.jpg

Umesto njega stigao Lenjinov NEP !!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Ху Ђинтао подсетио је да је кинеска роба Американцима уштедела више од 600 милијарди долара, али то није умањило амерички осећај да им један „црвени капиталиста“ дише за врат


Ху Ђинтао може бити задовољан: посета Сједињеним Америчким Државама завршена је на обострано задовољство, пред госта је прострт црвени тепих, испаљени су почасни плотуни, организовани су сусрети са политичарима и бизнисменима, склопљени су послови, Барак Обама хвалио је односе између две државе, он и његова супруга приредили су раскошну вечеру у част госта, Обамина ћерка вежбала је са Хуом кинески...
Многи су је назвали најважнијом посетом кинеског лидера још од 1979. године, када је неспорни тадашњи вођа комунистичке Кине, Денг Сјаопинг, боравио у САД као доказ отопљавања односа двеју земаља. Хенри Кисинџер присетио се преговора о успостављању дипломатских односа с почетка седамдесетих, када му је приликом тајне посете Кини тадашњи премијер Чу Енлај рекао “Ово ће потрести свет” . Сада је могуће рећи, изјавио је Кисинџер, да “радимо на изградњи света, а не на његовом потресању”.
Приметна је била разлика у третману и у односу на последњу посету кинеског председника Америци, 2006. године. Ху тада није добио ништа више од радног ручка у Белој кући са Џорџом Бушом, амерички медији углавном су поводом овог сусрета говорили о Тајвану и недостатку слобода, желећи да ставе до знања да за Вашингтон посета није од претераног значаја. Сада је, међутим, кинеско-амерички сусрет био сусрет једнаких.
Што се самих разговора тиче, доминирале су сасвим другачије теме. Све донедавно нико није могао ни да замисли да ће кинески председник усред Вашингтона расправљати о долару и јуану, остајући при том прилично хладнокрван, док су његови саговорници постајали све нервознији.
Уочи посете, амерички председник примио је писмо које су потписала 84 политичара захтевајући да се на дневном реду нађе и питање кинеске валуте. Америку прилично љути то што Пекинг држи низак курс, чиме свој извоз чини јефтинијим, а америчке увозне производе скупљим.
“Не можемо да дозволимо да губимо послове и добит јер Кина манипулише курсом”, оштар је био сенатор Чарлс Шумер, залажући се за то да се Кина кажњава за вештачко одржавање курса валуте.
Кинеско јачање постаје веома опасно за америчку економију, те је Шумер свакако погодио суштину страховања када је рекао да је кључно супротставити се кинеској манипулацији курсом да би се „сачувао амерички сан“. Америка би могла да буде скинута са трона водеће светске економије, ако Кина настави да се развија овим темпом. Стручњаци процењују да ће 21. век бити век Кине, као што је 20. био столеће САД.
Америчка економија бележи последњих година раст од три одсто, колики ће вероватно бити и у следећој години. Кинеска привреда расте по стопи од 10 одсто, а прогнозира се да ће се тај темпо наставити и у годинама које долазе. То је тренутно најбрже растућа светска економија.
Трговинска размена двеју земаља достигла је 400 милијарди долара, што је четири пута више него пре тридесет година, када су биле на почетку формализовања односа.
„Желимо да вам продамо разне ствари“, рекао је Обама у шали, али је у тој шали била сва истина. Две земље склопиле су овом приликом пословне споразуме вредне 45 милијарди долара, а Обама је истакао да је Кина постала једно од „најважнијих тржишта за амерички извоз“ , да је сарадња са њом омогућила одржање пола милиона радних места и да је важно да две државе сарађују док остају такмичари.
Некако у пакету са темом јуана, која Америци озбиљно диже притисак, неизоставно је ишла и тема људских права, на којој се у више наврата инсистирало, али је тон овом приликом ипак био мало другачији. Сенатор Џон Мекејн приметио је да „има неке ироније у томе да један добитник Нобелове награде за мир (Обама) приређује вечеру... док је прошлогодишњи добитник у затвору“.
Додела Нобелове награде за мир кинеском дисиденту Лију Сјаобаоу прошлог месеца била је прилика да Кина тестира свој растући утицај. Било је довољно да њени званичници пошаљу поруку да ће државе морати да „преузму одговорност за последице” уколико дају подршку Сјаобаоу, па да се вагајући између „Нобела“ и добрих односа са Кином неколико оданих америчких пријатеља, ипак, одлучи за ово друго. Међу њима и Египат, Филипини и низ арапских земаља.
Кинески политички врх свакако није навикао на непријатна питања. Приликом сусрета са новинарима Ху Ђинтао прво је пречуо питање о људским правима, а затим је ипак одговорио: „Кина је земља у развоју са огромном популацијом и такође земља у развоју у кључној фази реформи. У том контексту Кина се суочава са многим изазовима у економском и социјалном развоју и још увек много тога треба да буде учињено у погледу људских права у Кини.“
И док је за Кину само спомињање ове теме било већ мало превише, за америчку јавност одговор који је Ху дао није био довољан, нити је звучао претерано обећавајуће. Барак Обама се зато изразио нешто јасније: „Верујем да је део људских права пружити људима могућност да зарађују, да имају довољно да једу, да негде станују и да имају струју.“
Реформе кроз које Кина пролази приближиле су је тржишној економији и донеле и неке слободе, али је утицај државе остао снажан. Ова комбинована економија омогућила је отварање приватних фирми, подстицане су стране инвестиције, створене су специјалне економске зоне, охрабривани су предузетници и инвеститори, све у свему створено је нешто сасвим другачије од онога што је некада значила комунистичка Кина.
Ова “социјал-тржишна економија”, или црвени капитализам, направила је бум у кинеском друштву, повећана је куповна моћ, порастао је животни стандард, а све већи број људи добио је могућност да изађе из сиромаштва. Истовремено су, наравно, настале драстичне социјалне разлике, па је унутрашњост остала далеко иза развијених индустријских области. Кина има више од 800 милиона радно способног становништва, а упркос подстицајима проблем запошљавања остаје на дневном реду и у наредној деценији. Борба против сиромаштва такође је задатак који неће ускоро бити решен, а нагли развој донео је и корупцију која узима све више маха.
Гледано споља, међутим, Кина има мање разлога за бригу, економска криза, која је озбиљно пољуљала либералну тржишну економију, не само да ју је заобишла, већ јој је и пружила прилику да поентира када је реч о интервенцијама државе, што су и многе западне земље морале да учине како би спасиле што се спасти може, када су се највеће фирме нашле на ивици пропасти.
Према анкети Еј-БИ-Си њуза, већина Американаца сматра да је Кина економска претња Сједињеним Државама и многи не могу да се одлуче да ли је треба сматрати савезником или непријатељем.
Председник Ху није пропустуо да подсети да је јефтина кинеска роба америчким потрошачима уштедела више од 600 милијарди долара у последњих десет година, али то није умањило амерички осећај да им један црвени капиталиста дише за врат и све брже их сустиже. Америка је суперсила која се још бори са економском кризом, док је Кина сила у успону и, упркос томе што је Ху Ђинтао уверавао Обаму да неће ометати постојећи поредак у свету, а Обама да нема ништа против кинеског убрзаног развоја, обе државе једна у другој виде колико партнера толико и опасну претњу. Америка однос са Кином види као најважнији, али нервозу уноси то што се даљи развој не може предвидети.
Бољи познаваоци кинеског менталитета воле да подсете на разговор који је давних седамдесетих Хенри Кисинџер водио са тадашњим кинеским премијером Чу Енлајем. На питање шта мисли о Фран­цу­ској ре­во­лу­ци­ји из 1789. године, премијер је одговорио: “Прерано је за одговор.”

Ивана Јанковић

Nebojsa.gm [neregistrovani] (20. 04. 2011, 14:25:39)
TITO JE LEGENDA

TILE je bio delija,koliko god ga osporavali svi mi koji ga pamtimo znamo da je ovo bila lepa država u kojoj se spokojno i lepo živelo.Ja sam bio radnik,nikad nisam bio član nikakve partije,znači običan građanin i tvrdim da je taj socijalistički sistem 100 puta bolji i humaniji za narod.TITO JE GRADIO I STVARAO,ČOVEK SE POŠTOVAO,NIJE BILO SIROTINJE I KAZANA,NIKO NIJE NI POMISLIO DA POKRADE NAROD,SVI SU IMALI POSAO,dug cele Jugoslavije je bio 23 milijarde dolara kad je TITO umro,prosečan za zemlje u razvoju a sada?Sadašnje vlasti i sadašnja država su bedna senka TITOVE države.Nisu dostojni ni da pričaju o TITU i hiljadama ljudi koji su umrli za ideju stvaranja države socijalne pravde,to su bili ljudi koji su verovali u bolji svet,koji su imali ideale.

Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita, tadasnji sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc otisao u Moskvu i u razgovoru sa Andropovim i Breznjevom zapretio da ce Jugoslavija izneti u javnost umesanost sovjetske sluzbe bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa, sovjetska strana je rekla da vise nece pomagati informbiroovsku emigraciju.

Kako je ta sprega funkcionisala pokazuje u svojim svedocenjima Anton Kolendic, koji tvrdi da je Lazar Mojsov jos dok je 1968. bio ambasador u Austriji postao veliki prijatelj Kurta Valdhajma, ministra inostranih poslova. Nesto kasnije obojica su postali stalni predstavnici SFRJ i Austrije u OUN, a kada Valdhajm dobija mesto generalnog sekretara namesta Mojsovu mesto predsednika Trideset druge godisnje skupstine Ujedinjenih nacija.

Tako se dogodilo da je Valdhajm uz podrsku KGB dogurao do OUN, a 1986. se kandidovao i za predsednika Austrije. U medjuvremenu Josip Broz Tito je Kurta Valdhajma odlikovao Ordenom jugoslovenske zastave i ugostio na Bledu. I eru Gorbacova i Jelcina karakterisala je ruska nemarnost prema Jugoslaviji i srpskom pitanju. Jer kada nije mogla da ima dominaciju Moskva se odlucila na tihu izolaciju Beograda. Deset poslednjih godina Moskva je utrosila da se ulaguje Zapadu i Novom svetskom poretku nego da sacuva svoje pozicije i interese u SRJ. Ruska vojska u BiH i na Kosmetu stitila je Srbe onoliko koliko su joj zapadne komande SFOR i KFOR dozvoljavale. KGB ili kako se sada zove ruska tajna policija, i tih burnih godina delovala je protiv Beograda. Nekad necinjenjem, a ponekad pogresnim cinjenjem. Umesto iskrenog saveznistva Moskva nam je slala politickog galamdziju Vladimira Žirinovskog da nam prodaje oruzje i laznu nadu, za kog je potom i sama rekla da je agent KGB.

Da, odgovor je *tocan*, Titoisticki treba da *bidne*..*SLOBODA,NEZAVISNOST,NESVRSTANOST,SUVERENITET,TERITORIJALNI INTEGRITET*, bila je to *realnost*, do dolaska *vas*..hm,hmm necu da *Va(j)s* .. etiketiram..
....................................................................................................................................................
Ni autoritet Staljina,coveka koji je sa ruskim narodom pobedio fasizam, ni zajednicka borba protiv fasista u kojoj se ginulo sa staljinovim imenom za slobodu, nije ih mogla naterati da se odreknu prava da u svojoj drzavi sami odlucuju. Ako im nije bio blizak *krst casni*, sloboda im je svakako bila zlatna.Kremlj,Bukurest, nisu im nikako mogli zameniti Beograd.A. Budimpesta, nije mogla da placa nekakve NVO-NATO organizacije,nisu mogle da vrckaju zene u crnom, otporasi ni u snu. Cena slobode je bila skupa,samostalnost je srpski narod platio skupo Golim otokom, ali..*sloboda i nezavisnost nemaju alternativu*.

Maršal Georgij Konstantinovič Žukov

Legenda Drugog svjetskog rata, maršal
Žukov napravio je plan masivnog padobranskog desanta na bosanski plato
čime bi se, znajući za jugoslavenski plan obrane u dinarskom planinskom
masivu, prišlo jugoslavenskoj obrani s leđa u cilju njenog razbijanja.
Posebno je zanimljiv
događaj koji se dogodio u doba korejske krize. Jugoslavenski graničari
su na Đerdapu primjetili kako sovjetska ratna flotila ulazi u
jugoslavenske vode Dunava. Po sporazumu iz 1948. ratne flotile svih
podunavskih zemalja imaju pravo neškodljivog prolaska Dunavom kao
međunarodnom rijekom. Na očiglednu provokaciju vojska nije odgovarala
jer je sovjetska flotila imala legalno pravo prolaska kroz jugoslavenske
vode. Flotila je bez incidenta prošla kroz Jugoslaviju i uplovila u
mađarske vode Dunava poslije Batine, tj. Bezdana.

Nakon Staljinove smrti
i dolaska Nikite Hruščova na vlast u SSSR-u, stabiliziraju se odnosi
SFRJ i SSSR-a čime se uvelike smanjuje opasnost od sovjetske invazije na
Jugoslaviju do Titove smrti.
U vremenu kada se Tito
teško razbolio, na zapadu postoji bojazan da će Varšavski pakt vojno
intervenirati nakon njegove smrti, znajući da će njegova smrt
destabilizirati državu. Admiral JRM Branko Mamula u svojoj knjizi Smrt Jugoslavije iznosi slijedeće:
Zapadne
obavještajne službe, zainteresirane da li Varšavski ugovor nešto
priprema kako bi promijenio položaj Jugoslavije, pratile su ove pokrete
mnogo lakše nego mi i potvrđivale su, da se u Mađarskoj grupišu snage.
Prema njihovim procjenama, iz SSSR–a su na putu dvije svježe divizije. U
Mađarskoj se već nalazila sovjetska grupacija od četiri divizije, od
čega dvije oklopne, uz šest mađarskih divizija i značajne vazduhoplovne
grupacije za podršku. Uočen je i pojačan trajektni saobraćaj između
Odese i Varne s ukrcanom vojnom tehnikom i opremom. Bugarska je u to
vrijeme imala tri armije kopnene vojske koje su bile orijentirane prema
Turskoj, Grčkoj i Jugoslaviji. Stizala je tehnika i oprema i za
formiranje četvrte armije, pa bi prema Makedoniji i Albaniji bile
ešalonirane dvije armije. Zapravo se ni tada ni kasnije nije uspjelo s
dovoljno vjerojatnoće utvrditi, da li je tehnika i oprema bila
namijenjena za četvrtu bugarsku armiju ili bi se bila formirala posebna
sovjetska armija za slučaj odluke da se izbija na južni Jadran i
Sredozemlje. U Bugarskoj su se, nedaleko od naše granice, izvodile
zimske vježbe većih razmjera nego prethodnih godina, i mi smo ih mogli
pratiti.

Umro Branko Kitanović, sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije
Beta | 20. 12. 2011. - 11:12h | Komentara: 3

Beograd - Generalni sekretar Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ) Branislav Branko Kitanović iznenada je preminuo u 76. godini, saopštila je danas ta stranka.
Na čelu NKPJ bio je od 30. juna 1990.
Kitanović je bio profesor međunarodnog prava, član Udruženja novinara Srbije i Udruženja književnika Srbije.
Komemoracija će biti održana danas u 18.00 u prostorijima NKPJ (Ustanička 17), a sahrana sutra u 13.30 na groblju na Voždovcu.

Re:(tvrdnja) LUNE USTASA ,PROVERENO

ma, opet ti je *netko* , druk Istok, podmetnuo *skripta* od ratka Dmitrovica en company...hm,hmm ajde, citaj pa se javi...*kao strucnjak za ustase*.
..................................................................................................................................................................................................
Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден Белог орла (видети Васа Казимеровић Србија и Југославија 1914–1945, прва књига, стр. 203–204).

А да се не помисли да је ипак за све крива идеја југословенства, и наша болећивост према словенској „браћи“, поменимо ненормално и противправедно понашање Србијанаца према арнаутлуку. Наиме, размере, као и свирепост вишевековних арнаутских злочина према Србима из Старе Србије постали су застрашујући управо тих првих година 20.века, о чему је и србијанска влада, пре свега преко својих конзула, прибавила велику документацију. Уз то, Арнаути су учинили онај део турске војске који се најжилавије супротставио српском продору на Косово. И уместо да после победе уследи исправљање вековима гомилане неправде, те да се нарушена правда успостави макар колико – на српској страни, мук. Спорадичне освете извршиће тек понеки српски четници, и то махом Срби пореклом из других крајева који су ту четовали пре рата и знали прилике (српски народ Старе Србије, толико гажен од арнаутских зулумћара, понеће се попут будиста у стању нирване, не показујући никакву жељу за осветом коју – да су је хтели – нико не би могао да спречи). Ови четнички „испади“ изазваће велико узнемирење србијанске владе, а поготово њеног министра полиције (кога другог до Стојана Протића), као и хистеричне повике аустријске штампе (чији су тон преузели остали западни листови) о „злочинима четника“, праћене званичним захтевима за распуштањем и укидањем ове формације српске војске (да није било Аписа и његових сабораца, то би се и догодило – овако, четници су преименовани у „добровољачке одреде“, да би се под тим називом борили у Првом светском рату).

Прилично је јасно, да ту нема говора о идеолошкој заслепљености ни о наопаким наредбама државних власти. Проблем је у нечему у нашој природи што, у крајњој линији, код наших људи омогућава и идеолошку заслепљеност која доводи до самозаборава и самонегирања – али и доношења и спровођења нихилистичких, сулудих и национално погубних мера „наших“ државних власти, на какве би се и окупатор тешко одлучио.

u Nemanjinj 34, i to je ljudsko pravo..

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/Titova_sahrana.jpg

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%97%D0%B8%D0%B3%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%82

Primera ima dosta. Za vreme madjarske krize 1956. godine kada se Imre Nadji s clanovima vlade sklonio u jugoslovensku ambasadu u Budimpesti, KGB je dobio zadatak da ga po svaku cenu izvede i uhapsi. U celu igru je bio umesan i Jurij Andropov, tadasnji sovjetski ambasador u Madjarskoj. On je predstavnicima jugoslovenske ambasade garantovao potpunu sigurnost za Nadja i clanove vlade ako napuste ambasadu. Medjutim, nekoliko blokova dalje autobus sa clanovima vlade je zaustavljen, sluzbenik jugoslovenske ambasade, koji ih je pratio, fizicki napadnut, a Nadji i drugovi odvedeni i kasnije streljani nakon montiranog procesa.

KGB je, nedvosmisleno je utvrdjeno, davao znatnu podrsku informbiroovskoj emigraciji u Sovjetskom Savezu i Evropi. Jedna od pomoci bilo je i organizovanje tzv. Barskog kongresa KPJ. Pocetkom sedamdesetih grupa informbirovaca odrzala je Osnivacki kongres KPJ, koja je po svom programu trebalo da bude vrlo bliska sovjetskoj partiji. Do otkrica ovog kongresa i njegovih ucesnika doslo se, slucajno. Naime, jedan od clanova sovjetske ambasade u Jugoslaviji je imao automobilsku nesrecu, a policija je u slupanom automobilu otkrila dokumente koji su upucivali na ucesnika Barskog kongresa. Izbila je afera, a odnosi izmedju dve zemlje i partije naglo su zahladneli...

Tek kada je na zahtev Josipa Broza Tita, tadasnji sekretar Izvrsnog biroa CK SKJ Stane Dolanc otisao u Moskvu i u razgovoru sa Andropovim i Breznjevom zapretio da ce Jugoslavija izneti u javnost umesanost sovjetske sluzbe bezbednosti u organizovanje Barskog kongresa, sovjetska strana je rekla da vise nece pomagati informbiroovsku emigraciju.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f1/Lenin.gif

http://www.27mart.com/images/Image/1thumb_puc%281%29.jpg

Crveni orkestar... CK KPJ zaključio da je Mustafa imao zadatak
da sa Staljinom ubije Tita i za vođu pokreta
postavi Dražu Mihailovića

je, zla partija, partija primitivaca,koja je dala podrsku razbijanju SFRJ, preko svoje INFORM BIROVSKE MREZE..po Staljinovom receptu. "revolucionari".."te politicke opcije", su prisustvovali i paljenju zdanja nekada Savezne skupstine Jugoslavije, inace i sama zgrada je spomenik kulture.
...............................................................................................................................................................................................................................................
Tokom svih godina postojanja Jugoslavije od zvaničnog proglašenja 29.11.1945. do raspada koji je počeo 26. 6. 1991.zemlja je išla put prosperiteta osim poslednjih deset godina nakon Titove smrti. Zemlja je bila porušena, mnogi gradovi bombardovani, naročito Beograd koga su saveznici tj. Amerikanci nemilosrdno bombardovali na pravoslavni Uskrs 1944. godine, pod izgovorom da bombarduju nemačke okupacione snage. Narod je bio izgladneo a zemlja opustošena. Organiziaciju života u zemlji je preuzelo komunističko rukovodstvo koje je vladalo zemljom sledećih 46 godina.

Život u Jugoslaviji je smatran najbezbednijim u svetu, komunistička ideologija nije dozvoljavala stavljanje akcenta na materijalne već na duhovne vrednosti, kompletna zdravstvena zaštita je bila besplatna, školovanje takođe, uključujući i fakultet, postdiplomske studije, specijalizacije, a jugoslovenski kadrovi, tj. svršeni studenti su smatrani za najveće stručnjake u svetu. Lekari, naučnici, građeviniari su bili visoko cenenjeni u svetu i posebno je građevinska industrija bila veoma razvijena i jugoslovenski građevinari su izvodili radove od Južne Amerike do Bliskog istoka i Afrike, izgradili su gotovo ceo Irak, Libiju, Tunis, Alžir i učestvovali u najvećim građevinskim poduhvatima. Sve industrijske grane su se ubrzano razvijale. Turizam je takođe bio grana privrede koja je bila u velikom procvatu. Sve republike su učestvovale u finansiranju letovališta i hotela duž Jadranske obale a mnoga velika preduzeća su imala svoja letovališta za svoje radnike. Svakog leta stotine hiljada turista što domaćih i stranih je dolazilo u Dalmaciju.Narod je hrlio na more, Beograđani su posebno imali afinitet prema Istri, Rovinju, Dubrovniku, Makarskoj rivijeri.

1941. godine kada je Hitler osvajao svijet, KPJ je casno ispunila svoje obaveze pred svojim narodom i medjunarodnim radnickim pokretom. U vrijreme kad se cula samo sovjetska partija KPJ je pocela da okuplja sve one koji su voljeli svoju zemlju. Ona je izvrsi najznacajniji istorijski akt da sprovede revoluciju i postavi temelje socijalistickog drustva.

Prvo zasjedanje AVNOJ-a imalo je dejstvo razgaranja revolucionarne borbe. Ubrzo poslije zasjedanja AVNOJ-a pocela je nova IV neprijateljska ofanziva. U borbi protiv partizana pored Italijana i nijemaca ucestvovali su i domaci izdajnici cetnici i ustase. 31.01.1943. u jeku najvece borbe Tito je pitao Staljina:

„ Ja moram ponovo da vas pitam: zar vam nikako nije moguce da nam pruzite makar kakvu pomoc? Stotini hiljada izbjeglica prijeti glad i smrt. Zar poslije 20 mjeseci herojski gotovo nadcovjecanske borbe nije moguce naci nacin da nam se pomogne.“



Dok je Tito mislio o protiv udaru i spasavanje ranjenika stigla je telegram iz Moskve. Kad je procitao telegram na licu mu se pojavio zabrinuti izraz. Telegra, je dao saradnicima. On je glasio:

„ ...bratski pozdrav vama i svim drugovima najljepse zelje u toj herojskoj borbi protiv prokletog neprijatelja.“

Tito i Staljin prvi put su se sreli septembra 1944. godine u Moskvi, gdje je sa pstrva Visa doletio avionom. Prvi zvanicni susret u Kremlju bio je hladan. Staljin nije mogao Titu da oprosti telegram s pocetka rata.kada mu je savjetovao da se ne zamjera Englezima zbog kralja. Proslavljeni gerilac Evrope ovako je odgovorio:

„kad nam pomoc ne mozete ukazati , onda nam bar nemojte ni smetati“

Staljin se ljutio zbog odluka II zasdjedanja AVNOJ-a donesenih u Jajcu 1943. Reagovao je ljuto i ostro. U telegramu Titu rekao je da su im jugoslovenski komunisti zabili noz u ledja, na sta mu je Tito odgovorio da to nije zabijanje noza u ledja i da jugoslovenski komunisti bolje poznaju situaciju u svojoj zemlji, te da je do tih odluka moralo doci ako zele da borba koju krvavo vode urodi uspjehom. Na tom sastanku doslo je do zategnutih situacija. Tito nuje bio osoba koja samo klima glavom on se protivrjecio.

U jednom momentu staljin je primjetio:

Valter pazite burzoazija u Srbiji je vrlo jaka

Druze Staljin ne slazem se s vasim gledistem. Burzoazija u Srbiji je vrlo slaba.

Staljin se namrstio a onda je htio Tita uvjeriti u nesto drugo

Trebalo bi da vratite kralja Petra na prijestolje.

To je ne moguce. Narod bi se pobunio jer je kralj u Jugoslaviji olicenje izdaje. Pobjegao je i ostavio narod kad je bilo najgore

Ne morate da ga vratite za sva vremena. Privremeno pa mu u zgodnom trenutku udarite noz u ledja.

Dalje Staljin je pitao

Valter sta biste uradili kad bi se Englezi silom iskrcali u Jugoislaviji?

Dali bi im najodlucniji otpor

Staljin vise nije spominjao Engleze.