Fasizam nije "ANTE PORTAS" one je "U AMFITEATRU SRBIJE"

Zvuči kao vic, ali nije: Srpski pokret obnove, stranka koja je na izborima u Zemunu u koaliciji sa URS osvojila 0,98 odsto glasova, a u parlamentu ima četiri poslanika, odlučila je da otvori političku akademiju.
S obzirom na te izborne rezultate, one iz prošle i pretprošle decenije, pomisao da će na njoj studirati rukovodstvo ove stranke bila je logična, ali ne i tačna. Akademija je namenjena svim mladim ljudima, nezavisno od stranačke pripadnosti, koji žele da se bave politikom i usavršavaju se. Predavači će im biti, između ostalih, lider SPO Vuk Drašković, kao i ostali funkcioneri SPO, kako kaže Aleksandar Čotrić, s bogatim političkim iskustvom.
Predavanja će držati profesori iz različitih oblasti. Biće i stranih predavača iz nama srodnih slovenačkih i austrijskih partija, kao i stranaka koje su nam srodne, kao što je to SNS. Očekujemo i nadamo se da će i vicepremijer Aleksandar Vučić održati predavanje ako mu to obaveze dozvole – najavljuje Čotrić.“

Dan autonomije Univerziteta
Poslije ugušenja ovih demonstracija uhapšeno je 105 studenata, od kojih je upućena nova grupa u višegradski logor, među kojima su bili: Mirko Tomić, Mladen Paternoster, Svetozar Vukmanović, Veljko Vlahović, Venda Cimer, Vaso Đ. Martinović, Cvijetin Mijatović, Erih Koš, Dragiša Ivanović, Ranko Simić, Dragoslav Mutapović, Vuko Bajagić i drugi.
Disciplinski univerzitetski sud je, tom prilikom izrekao kazne četrdesetorici studenata, uglavnom članovima Akcionog odbora, sa zabranom od jednog do tri semestra, a Veljku Vlahoviću četiri.
Povodom pogibije Mirka Srzentića pisalo je da su Univerzitetski komitet i Akcioni odbor Beogradskog univerziteta proglasili 1. februara za Dan autonomije Univerziteta koji je svake godine, do 1941, slavljen kao praznik smotre studentskog pokreta u borbi za demokratska prava i slobodu nauke.
U vezi sa ubistvom Mirka Srzentića i Dana autonomije Univerziteta zapisano je da je „ovaj dan dobio posebnu političku sadržinu u akcijama KPJ, koja je, naročito u Crnoj Gori, organizovala masovne demonstracije 18. februara 1935. godine u Cetinju, Podgorici i drugim mjestima širom Crne Gore, gdje je bilo krvavih okršaja”.
Iz tajnih dokumenata Odjeljenja za državnu zaštitu vidi se da beogradski režim priznaje svoju nemoć u borbi protiv revolucionarnih masa. Tako se u strogo povjerljivom izvještaju „O stanju komunističke akcije u 1935. godini i njenom suzbijanju”, koji je upućen svim banovima u zemlji, navode gradovi i mjesta najjače komunističke aktivnosti. Među prvim je i Cetinje, o čijim se demonstracijama od 18. februara posebno i opširno govori.
Borba crnogorskih studenata na Beogradskom univerzitetu predstavljala je u isto vrijeme i borbu u sveopštem narodnom pokretu. Pošto u Crnoj Gori u to vrijeme nije bilo visokoškolskih ustanova, njeni studenti su bili na školovanju u Beogradu i Zagrebu. Njihova revolucionarna aktivnost na Beogradskom univerzitetu i Zagrebačkom sveučilištu bila je jako izražena, a uveliko se osjećala i u Crnoj Gori.
Naši studenti uprkos mnogobrojnim teškoćama i policijskim progonima, formiraju polulegalna i legalna studentska udruženja na Cetinju, u Podgorici, Nikšiću, Beranama, Kolašinu, Danilovgradu i drugim mjestima, preko kojih organizuju plodan kulturni i politički rad koji vrši uticaj na omladinu i radnike.
Broj crnogorskih studenata stalno je rastao, tako da je školske 1935-36. godine samo na Beogradskom univerzitetu bilo upisano oko 1.200 studenata. Policijski izvještaji, a vrlo često i građanski listovi koristili su tu činjenicu da se u javnosti stvori utisak kako „komunisti na Beogradskom i Zagrebačkom univerzitetu treba da zahvale za svoju snagu isključivo studentima iz Crne Gore”.
Pošto se režim kompromitovao metodama u borbi protiv napredne studentske omladine, odlučio je da preduzme nov korak u svojoj reakcionarnoj politici uvođenjem univerzitetske policije. Ovo je duboko uvrijedilo i mnoge profesore, koji su se sa naprednim studentima solidarisali. To je studentima bio još jedan dokaz o ispravnosti puta koji su izabrali, pa su još više razvili svoju aktivnost koja je dobila najšire razmjere u aprilu 1936. godine, poznatu pod imenom aprilski štrajk. Štrajk je, istovremeno, zahvatio sve univerzitete koji su imali jedinstven program i zahtjeve izložene u 16 tačaka, a trajao je od 3.do 28. aprila. Štrajk su sproveli svi oni studenti koji su bili okupljeni u jedinstvenom antifašističkom frontu, u borbi za svoje zahtjeve, prava i slobodu, slobodu nauke i autonomiju univerziteta. Naoružani ornasovci, potpomognuti policijom, pokušali su da se suprotstave volji naprednog studentskog pokreta i da, po cijenu ljudskih života, slome generalni štrajk.
Akcioni odbor je donio odluku da se postave jake straže sa zadatkom da obavještavaju studente na svim fakultetima o štrjaku i njegovim ciljevima i da onemogućavaju štrajkbrehere. Za stražare su određivani najisprobaniji borci studentskog pokreta. Ovu akciju neposredno je kontrolisao sekretar Univerzitetskog komiteta KPJ Đoko Kovačević, student prava. Prvog dana štrajka manji broj neobaviještenih studenata prisustvovao je predavanjima, pa su narednog dana štrajkačke straže bile pojačane. Leci su rasturani na svim fakultetima, a redovno je izlazio i štrajkački bilten. Ali ni beogradska policija nije sjedjela skrštenih ruku, već je mobilisama sve svoje snage: žandarme, policajce, agente i ornasovce. Ovi posljednji bili su vrlo aktivni u rasturanju letaka. Kad im je postalo jasno da preduzetim mjerama ne mogu ništa postići, policija i ornasovci su pokušali da zaposjednu univerzitetske zgrade. Kako ni u tome nijesu uspjeli, fizički su počeli napadati studentske straže.
Kada je policija sa grupom ornasovaca htjela da zaposjedne univerzitetske zgrade došlo je do sukoba, od kojih je najjači i najtragičniji bio ispred zgrade Republičkog instituta Medicinskog fakulteta. Kad je jedan ornasovac nožem napao studenta prava Jovana Šćepanovića, Žarko Marinović je pritrčao da odbrani ranjenog druga, pa „se ustremio na Nedeljkovića”. U tom trenutku mu je on mučki zadao dva udarca kamom u leđa. Tako je poginuo Žarko Marinović ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta koji je postao „simbol studentske borbe”. Vijest o njegovoj smrti bolno je odjeknula širom zemlje, a posebno među njegovim drugovima. Ali ovo nije pokolebalo studente u nastojanjima da ostvare prava za koja su se borili. Žarkova smrt je još više učvrstila jedinstvo studenata. Napredni studentski pokret potpuno je trijumfovao u studentskom štrajku koji je trajao 25 dana. Pod pritiskom naprednih studenata povučena je odluka o zavođenju policije na Univerzitetu, smijenjen je reakcioni i ozloglašeni rektor Vladimir Ćorović, a za novog rektora izabran je Dragoslav Jovanović, „prvi pravi studentski, a to znači narodni rektor”, koji je prihvatio studentske zahtjeve.
Svjestan opasnosti koja mu je prijetila, rektor Jovanović je izjavio: „Ja znam šta radim i zašto radim. Najgore što oni mogu napraviti - to je da me ubiju. Neka izvole, jer ih u tome ne mogu spriječiti”.

"...Drage kolege, mladi pravnici. Upamtite od danas, pa za ceo život da je država monopol nasilja i da vlada strahom koji seje preko vojske, policije, tužilaštva, ali često i sudova. Zbog toga ćete kao pravnici morati celog života da budete u sukobu sa državom braneći narod od zle vlasti, jer je svaka vlast zla i opaka. Samo tako oslobađaćete narod tog straha i zavređivati svoj ugled i ugled naše pravne profesije. Ovo se posebno odnosi na one koji budu imali sreće da budu advokati ili sudije..."

BEOGRAD, 21. mart 2011,
U beogradskom medija centru juče je održana promocija akcije “Očistimo Beograd” čiji je cilj da se iz Beograda proteraju svi stanovnici koji nemaju pretke rođene Beograđane bar četiri kolena unazad.za ove akcije stoji noovosnovana organizacija UFSB (Udruženje Fancy Starosedelaca Beograda), koja se već duže vreme zalaže za pročišćavanje arijevske beogradske rase. Predsednica ovog udruženja, Elizabeta Velmar Đorđević, konceptualna umetnica sa Dorćola, pojasnila je detalje njihovog programa.- Naš plan, za koji se zalažemo i lobiramo medijima, je da do kraja 2014. godine Beograd bude ljakse-free tj. da potpuno proteramo sve stanovnike Beograda koji nemaju pretke među starosedeocima do četvrtog kolena – kaže Velmar Đorđević i dodaje:
- Prvi korak je da ih sve popišemo, a zatim donesemo uredbu prema kojoj će oni morati u javnosti da nose žutu traku oko desne ruke na kojoj piše LJ (skraćeno od „Ljakse“). Zatim bismo počeli sa deportacijom u specijalno opremljenim šleperima sa oružanim stražarima, u gradove i sela južno od Obrenovca. S obzirom da ih ne možemo sve deportovati istovremeno, organizovali bismo privremeni kamp kod luke “Beograd”, gde bi ovi doseljenici bili smešteni do deportacije.
Stručna javnost nije uverena u izvodljivost ovog projekta. Tako poznati sociolog Darko Ljevar ukazuje na potencijalne nedostatke ovog plana.
- Predlog UFSB-a, iako odlično zvuči u teoriji, u praksi bi se susreo sa mnogo neželjenih konsekvenci po Beograd. Na primer, kratkom analizom zaključili smo da nakon realizacije ovog plana u Beogradu ne bi postojali radnici koji bi vozili gradske autobuse, radili na kasama i u trafikama, bili inžinjeri ili urednici dnevnih novina, bavili se vodoinstalacijom, kanalizacijom i građevinom. Takođe, Beograđani bi ostali bez svih frizera, kozmetičara, pekara, konobara, kurira, i generalno svih zanimanja koja nisu umetnik, dizajner ili marketing menadžer – objašnjava Ljevar.
Ipak, stručnjaci objašnjavaju da će najveći apsurd ove akcije biti u tome što će prema njihovim pravilima, Beograd morati da napuste čak i neki od pripadnika UFSB-a.
- Prema prvim analizama, Beograd će morati da napusti negde oko 98,7% stanovnika, ako uzmemo u obzir ove kriterijume. Među njima se nalaze čak i neki od članova Udruženja Fancy Starosedelaca Beograda. Sama predsednica Udruženja, Elizabeta Velmar Đorđević, se veoma iznenadila kada smo joj saopštili da je njena prabaka bila Stanojka Savić, proizvođač mlečnih proizvoda iz Velikog Popovića, te da će zbog toga i ona morati da bude proterana – navodi naš izvor iz Insituta za demografska istraživanja.
Osim nje, Beograd će morati da napusti i Aleksa Stanković, sekretar UFSB-a i docent na fakultetu za kulturu i medije, jer se ispotavilo da je njegov pradeda bio Stojan Mihajlović, proizvođač stajskog đubriva iz Kovirića....    

Istok Pavlović

Da ta besmislena podvojenost nije izmišljotina potvrđuje prvi član ustava iz 2006, simboličkom podelom na srpski narod i na građane koji žive u Srbiji. Upravo na tom mestu trebalo je definisati državu kao zajednicu svih njenih građana, čime bi svi etniciteti bili ravnopravno obuhvaćeni građanskim identitetom. Pošto smo umesto toga dobili nerešen odnos etničkog i građanskog principa, ne treba da nas čudi to što je Kolašinčevim isticanjem bošnjačke zastave deo javnosti odbacio mogućnost da ga stavi u kategoriju „našeg“, pritom ne mogavši, zbog zastave Srbije (i zlatne medalje), ni da ga se sasvim odrekne. Supsumpcijom (multi)etničkog identiteta pod građanski, ovakve dvojbe bi, bar u pogledu prava, izgubile smisao.
Još je svež i prošlogodišnji primer izbacivanja Adema Ljajića iz fudbalske reprezentacije zbog toga što nije pevao himnu, čime je, smatra selektor, narušio timski duh. Ironično, Mihajlovićeva ideja o koheziji posredstvom himne zapravo se pokazala uspešnom, ali na krajnje pervertiran način: budući da nisu podržali saigrača, reprezentativci Srbije timski su ga ostavili na cedilu. Šteta je što ni ta situacija, kada se već desila, nije iskorišćena za podsticanje polemike o odnosu države prema multikulturalnosti, no takvih nam povoda, nažalost, ne manjka.       

НЕ СПАСАВАЈТЕ ЧЕТНИКЕ КРВНИКЕ!

Поводом могуће рехабилитације четничког вође Драгољуба Драже Михаиловића, Удружење „20. децембар“ из Вранића сматра неопходним да објави саопштење:

У ноћи између 20. и 21. децембра 1943. године четници Драже Михаиловића, тачније први батаљом посавске бригаде Авалског корпуса, извршио је стравичан покољ недужног народа у Вранићу, а по наређењу Драже Михаиловића од 17. новембра 1943. године, које дословно гласи: „Космај мора да се очисти по сваку цену. Радите према ситуацији, да се Космај, па све до Београда што пре очисти од комуниста.“
КРВАВИ ПИР ЗЛИКОВАЦА

Ту његову наредбу, преточену у назапамћен злочин, извршили су наредник Спасоје Дрењанин, звани Зека, из Мале Моштанице, као командант батаљона, поручник Коста Маринковић као командант бригаде и мајор Света Трифковић Умке, као командант корпуса.

На крајње свиреп и подмукао начин, та такозвана војска у отаџбини, њих око педесет, подељени у три групе, те ноћи заклали су и стрељали 68 житеља Вранића. Од тог броја 35 су биле жене и деца, чак једанаесторо деце до 15 година старости, од тога двоје деце било је још у колевкама. Мали Љубомир Пантић од годину дана, а најмлађа жртва тог четничког лудила била је Катарина Илић стара свега пет месеци. Четири девојке старости од 16 до 20 година силоване су на очиглед целе породице, па заклане заједно с њима.

То су учинили они који сада себе представљају као антифашисте и некакве ослободиоце, они су жене и децу и народ Вранића прогласили за своје највеће непријатеље, које треба истребити и уништити само зато што су потомци или чланови породица оних који су се у то време херојски борили против фашистичког окупатора широм Југославије.

У име части и поштења, у име истине и правде, свести и савести, у име будућности Србије, тражимо и молимо суд и судско веће: немојте дозволити да се кроз рехабилитацију Драже Михаиловића рехабилитује и повампири један покрет и идеологија четништва. Оставимо и њих и партизане суду историје. Не дозволите да дух изађе из боце, јер ће се тешко у њу вратити. Ви ризикујете да својом одлуком извршите поновни злочин над овим недужним жртвама, како оним што су страдали у тој ноћи ужаса, тако и над онима који се из те ноћи некако претекли.
НЕ ПРАВДАЈТЕ ЗЛИКОВЦЕ

Због свега овог изреченог, због страдале деце, због крвавих колевки, због недужних жртава из Вранића, Друговца, Рајковца и целе Србије, тражимо од Вас да не дозволите да будете и Ви саучесници у том новом злочину у случају Ваше погрешне одлуке.

Молимо Вас да пре одлучивања дођете у Вранић, да будете наши гости и сазнате оно што морате знати. У супротном, мораћете Ви или неко други објаснити нама а и Вама самима ко су били они који поклаше овај народ и зашто? Ми из Вранића добро знамо и ко су и одакле су, има их још живих и некажњених, али не знамо зашто су клали сопствени народ, који је то војни и политички циљ јачи од дечије колевке.

Удружење „20. децембар“ је својим именом заувек отргло од заборава тај дан ужасног злочина, тај дан српске срамоте. Ми поседујемо аутентичну документацију и непосредне доказе о четничким злочинима, како у Вранићу тако и шире, па зато молимо све оне добронамерне којима је до истине стало да нам се обрате.

Наше удружење постоји и ради на темељу истине, части и поштења, а у име љубави и толеранције међу људима“ – стоји у саопштењу које је потписао Владан Пантић у име Удружења „20. децембар“ из Вранића код Београда.

Nema sumnje, da u Srbiji postoji ne samo „politicka klasa“ nego i vrlo opasna RASISTICKA „NAUCNA“ KLASA,koja se ne zadovoljava razbijanjem drustvene svesti,razbijanjem BRATSTVA I JERDINSTVA, razbijanjem SFRJ,SRJ,..ide do nivoa „mesne rasno klasne zajednice“, na redu je i neki „plemenski sabor“.. pa tako, nastavlja svoj rasisticko nacisticki pohod u sferi „celija i DNK“…Nakon „zabrane hrvatske vode u amfiteatru Pravnog fakulteta“…nosioci afere index, vestacki oplodjeni Srbi pravnici, sa „diplomama“, polako zabranjuju da “ se pije i Crnogorska voda“. Drustvo, Srbsko i Srpsko“,, je dotaklo dno dna..sa na delu, „istoricarem Miloslavom Samardzicem i tvrdnjom, da je Vuk Karadzic „doneo komunizam u Srbiju“. Primer..
………………………………………………………………………………………………………………………………………………
“ Blago onom ko rano poludi, njemu zivot tece kao Keltu“

Matija Beckovic..PROSLAVA dva veka Vuka u bivšoj Jugoslaviji mogla je da bude mustra kako da proslavimo i dva veka Njegoša. Mogli smo za mustru uzeti i samo ono što je tada organizovano u Srbiji i Crnoj Gori. Ali, bez objašnjenja, Njegoš se nije našao na spisku datuma koje treba proslaviti. Ako se Srbija odriče Njegoša, onda joj još samo preostaje da se odrekne svog imena. Da se zove, recimo, Azerbejdžan. Ali i oni dižu spomenike svojim velikanima. Čak je i Tito slavio 150 godina Njegoša, pa je fenomen da slobodna i nezavisna Srbija ne slavi 200.
Nema nijednog mesta u kom ne postoji Njegošev spomenik ili ulica, dom kulture ili biblioteka, u Vojvodini čak i celo mesto nosi njegovo ime – Njegoševo. Nemoguće da im Srbija nije dala znak kako mogu da proslave jubilej, da moraju da strepe od njene reakcije ako to učine. Njegoš je upleten u aktuelne događaje i svi misle da je učesnik poslednjih ratova, da je igrao ulogu u Drugom svetskom ratu, da je uvek bio na gubitničkoj strani. A on nema nikakve veze sa aktuelnim parnicama i besmislicama. Obračun sa njim je obračun sa njegovim narodom i kulturom. Nema aktuelnije reči od Njegoševe, živa je svaka njegova reč. Možda je zato treba udaviti.
Žalosno je stanje naše kulture, a nadam se, ipak, da će se nadležni u poslednjem trenutku trgnuti.

Njegoševa godina će se slaviti u srpskom jeziku i narodu, ali mi više nećemo imati priliku da pokažemo šta znamo i umemo. Slaviće se i 1.700 godina Njegoša, kao što se slavi Konstantina, ali nas više neće biti!
………………………………………………………………………………………………………………………………………………
Andjelina, Keltski Istoricar 12. septembar 2013. 22:05 #2641211

Pobogu crnogorski Afrikaneri, zar vi mislite da ce Keltski Srbi da prisvoje vaseg najveceg pisca svih vremena. Znate li da Srbi imaju 17 Romanskih Imperatora, jer su svi do jednoga bili Keltski Romani nekoliko hiljada godina. A dali ce da ih slave , takvo se pitanje uopste ne postavlja. Svi ti imperatori su uglavnom bili Keltski Romani, pa cemo ih sigurno slaviti, kada vreme dodje. Oni su bili najslavniji medju slavnima, nekadasnje najnaprednije civilizacije sveta.
Ocenite Preporučujem 1 Ne preporučujem 6
…………………………………………………………………………………………………………………………………………
Adam, Pravnik, Keltski Srbin 12. septembar 2013. 21:55 #2641201

Neko iz Crne Gore, Srbiji protura „kukavicino jaje“. Radi se o onome sto svi u Srbiji znaju da je Njegos rodjeni crnogorski Afrikaner kao i svi ostali crnogorci i tatarski Bugari u Crnoj Gori i okolo, Keltski Srbi sa njima nemaju nikakve povezanosti. Crnogorski Afrikaneri, slavite svog najveceg pisca svih vremena i ostavite Keltske Srbe i Keltsku Srbiju na miru. Reklamirana knjiga o Njegosu sigurno nece privuci Keltske Srbe, jer je Njegos samo vas. Rusku Crkvu imate uz sebe.

Ко је одговоран за лоше односе међу комунистичким и радничким партијама и како такво стање превазићи ?

1.Одговорност за лоше односе, нездраве лидерске амбиције и изузетно лошу позицију комуниста на политичкој сцени, поред неповољних спољњих околности, сносе она руководства комунистичких и радничких партија и најутицајнији појединци у њима, који у свом политичком деловању често одступају од основних идејних и политичких принципа по којима би комунисти морали бити увек препознатљиви у односу на све десничарске и псеудолевичарске буржоаске странке и партије. Сви они који пактирају са странкама деснице и/или псеудолевице, су разбијача и штеточина међу комунистима у Србији;

2.Све док комунистичке и радничке партије не очисте своја руководства од лажних комуниста и фолираната, неће бити могуће превазићи садашње лоше односе међу њима;

3.Само оне комунистичке партије, које у пракси доследно спроводе револуционарни Марксизам-Лењинизам и које су јасно разграничене са свим модалитетима деснице и псеудолевице, могу бити истински заступници идеја комунистичко-радничке левице, успостављања другарске сарадње и отварања пута ка уједињењу;

4.Ставови из предходне тачке 3 не могу се успешно остварити ако се партије и даље узајамно оптужују за грешке из прошлости, деле на титоисте, стаљинисте, троцкисте итд. Сарадња и отварање пута ка уједињењу, могући су само на задатцима времена садашњег и непосредне будућности, а не да вечито останемо заробљеници прошлости. То не значи да није потребно и могуће анализирати прошлост како бисмо реафирмисали позитивна искуства, а из грешака извукли поуке;

5.Коначно би се морали уважити многобројни захтеве грађана који су наклоњени комунистима и који већ годинама траже да се комунисти у Србији уједине. Ово тим пре што и већина чланства у свим комунистичким и радничким партијама и удружењима жели уједињење на јасним Марксистичко-Лењинистичким основама;

Крајње је време да се превазиђу неспоразуми и поделе међу комунистичким и радничким партијама у Србији. Нема никаквог смисла да се и даље бавимо описивањем катастрофичног стања у земљи. Комунисти треба да се усмере на стално заоштравање класне борбе аргументованом критиком постијећег стања у друштву и стварању друштвене климе у којој ће јачати идеје револуционарног Марксизама-Лењинизама. Да се боре за рушење капитализма и постављање темеља за изградњу социјализма ослобођеног грешака из прошлости. Само тако комунисти могу постати препознатљиви на јавној политичкој сцени као једина права алтернатива буржоаским странкама и партијама. Повезати се са радницима, организовати револуционарне синдикате, омладину и најшири социјални фронт експлоатисаних, незапослених, осиромашених и гладних, као и свих других који гравитирају комунистима. Понудити прихватљиве одговоре на кључна економска, социјална и друга питања у свим областима живота, пробити медијску блокаду и тако обезбедити подршку великог броја грађана на неким следећим изборима.

Jovan [neregistrovani] (08. 05. 2014, 08:54:02)
Srbi sve rekli na izborima
Dugo nam je trebalo, ali rekosmo, ne fašistima. Normalno je i demokratski da postoje neofašisti što se vidi u Francuskoj, Njemačkoj, ali je normalno da oni, na izborima dobiju maksimalno od 0,5 do 06 % glasova birača. E kada se te fašističke mrake pokondire, kada se njeguju, kada im se dopusti da javno rade šta im je volja kao fašisti ''Desni stroj'' u Ukrajini, oni dovedu do 3. svjetskog. Problem Ukrajine su fašisti koji su ubili 12 policajaca u Kijevu i od toga je počelo. Ukrajinski fašisti su i u Odesi spalili nedužne mlade ljude, antifašiste što će možda dovesti i do 3. svjetskog. Srbi su svoje rekli na izborima, SRS, Šešeljev ili Mihajljičin su na marginama, kao i neofašisti u Francuskoj, Njemačkoj, ali je problem drugih u BiH, ustaša iz proustaške, Hrvatske stranke prava, mudžahedina, koji su se napadima na PS u Bugojnu i Ambasadu SAD u Sarajevu ideološki dokazali kao teroristi. Srpski fašisti, četnici, su bezopasni jer djeluju javno, infiltrirani su u Draškovićev SPO, Šešeljev i Mihajljičin SRS, pa i Koštuničin u stranku kojoj se zaboravlja ime, svi djeluju javno, stranački, politički, izlaze na izbore. Koštunica je čak najopasniji antisrpski element, da dođe do rata bio bi kao Draža sa četnicima, kvisling, takav se pokazao izručenjem Miloševića bio je glavna poluga strancima. Koštunica je najopasniji jer mu se iza osmijeha nadzire ''otrov''. Predsjednik Srbije Milošević je isporučen u hag zahvaljujući isključivo njemu, Srbiju bi sada izolovao od tih kojima je isporučio njenog predsjednika. Običan narcis i psihopata. Uglavnom Srbi su o fašistima svoje rekli izbacivanjem njih iz Parlamenta kako u RS tako i u Srbiji gdje su od fašista, dokazanih kvislinga, na političkoj sceni zamalo opstali Vuk i Koštunica.

Danas je na Ravnoj gori održan 24. tradicionalni sabor koji organizuje Srpski pokret obnove (SPO) u znak počasti prema ravnogorskom (četničkom) pokretu u Drugom svetskom ratu.

Kako je saopštio SPO, u crkvi Svetog Georgija na Ravnoj gori služen je pomen poginulim Ravnogorcima, a na spomenik generalu Dragoljubu Mihailoviću vence su položile delegacije SPO, Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta i Udruženja pripadnika jugoslovenske vojske u otadžbini 1941-1945.

Na početku sabora, kako se navodi, pročitana je poruka princa Aleksandra Karađorđevića. "Pred nama je veliki zadatak, rehabilitacija generala Dragoljuba Mihailovića. Iskreno se nadam da će se postupak pred Višim sudom u Beogradu uskoro okončati i da će još jedna nepravda biti ispravljena, kako prema ovom velikom čoveku koji zaslužuje svako poštovanje", poručio je princ Aleksandar Karađorđević.

Posle Drugog svetskog rata, Mihailović je osuđen na smrt zbog saradnje s okupatorom. Trenutno se pred Višim sudom vodi postupak za njegovu rehabilitaciju.

     

i pitao.."drugovi oslobodioci" gde ja satra Miloslava Samardzica,,, nastade tutanj i jurnjava sve se rabeza.       
...................................................................................................................................................................................
Svega nekoliko desetina ravnogoraca moglo se videti na livadi. Manjak pravdali nedostatkom para za gorivo
Ravna Gora, ravnogorci, Sabor
Najveća grupa... Ovo je skoro sve što je ostalo od Dražinih sledbenika
Ravna gora - Utanjili odredi, proredili se redovi!
Bogomir Janković iz Srbobrana, širom Vojvodine poznat kao Srbin, juče ispred podne samo što nije zaplakao nasred Ravne gore.
- E, moj sinko! Pre 20 godina ovde zemlja nije mogla da drži četnike! Gledaj danas... Ja sa 82 godine doš‘o, a mladi nisu mogli! Tužan sam, tužan... Sramota srpska - rekao je Bogomir na skupu koji se održao povodom 73. godišnjice početka organizovanog gerilskog otpora Jugoslovenske vojske i Ravnogorskog otpora nacističkim okupatorima Kraljevini Jugoslaviji.

Nemaju za gorivo

Okolo, prsli četnici po šumarcima. Dime se vatre, negde na ražanj stavili prase, negde jagnje, ponegde tek mršavu kokošku... I vijore se zastave. Na jednima piše Dinarska divizija, na drugima Nikšićki korpus, pa Fruškogorski odred... Utanjili odredi, desetkovani korpusi...

- Nema veze, ono što vredi, došlo je - veli Božo Đukić, četnik rođen ispod slavne Dinare.
- Još bi četnika došlo, sigurno, ali nemaju para za gorivo - sigurni su pod susednom šatrom.
Jedino kod Jaćima Jotića i njegovih četnika iz Pilatovića kraj Požege i juče je sve bilo pod konac. U zoru je pisnula truba, iskočili četnici ispod šatora, za tren, svi u stroju - pod konac.

Pristiglo pojačanje

Tek ispred podneva pristigla su pojačanja, i od Čačka i od Užica. Zasjale kokarde, zapraštale prangije... Grunulo na sve strane:
- Ravnom gorom četnici se šeću, po šumama mitraljezi štekću...
Jedino Vuk i ove godine nije došao.
Ništa bez ražnja... Hrane nije nedostajalo Ništa bez ražnja... Hrane nije nedostajalo

Siromašan vašar
PRAZNE ŠATRE I ŠAJKAČA OD 400 DINARA

I juče je na Ravnoj gori bilo vašarske atmosfere. Šatre, ali uglavnom prazne, pevačice, jagnjetina - 1.200 dinara za kilogram, tezge sa šajkačama - 400 dinara komad s kokardom, druge četničke galanterije... Bilo je i automata, raznih pušaka, pištolja.
- Kako idu automati - pitali su juče četnici jednog od prodavaca.
- Nikako, braćo četnici... - nevoljno je odgovarao prodavac, nudeći plastične igračke.   

SRAM NAS BILO: Trgovci podigli cene čizama i pijaće vode za više od 100 odsto!      

Присећам се како је у време рата у Ираку свет облетео следећи филм: из америчког хеликоптера се пуца по лоповима који су одлучили да разделе некакву робу из напуштеног камиона. Судећи по кадру где се од испаљених пројектила отржу чак и велики точкови камиона иза којега се крију људи, пуца се из аутоматског топа. А када комад долети до човека, тај се распада у хиљаду комадића. Све је као у стрељани: хеликоптер виси у једној тачки, стрелац мирно циља у следећу жртву и пуца. Када се жртва растури, стрелац равнодушно воки-токијем извести: „Роџер“.
........................................................................................................................................................................................................................................
Данас америчке власти неће да одговоре на питање шта ће им у Канади и на Гренланду станице са снажним краткоталасним зрачењем, баш као и посебна група сателита са ретранслаторима тог зрачења. Из непознатог разлога они не реагују ни на извештаје Руске Академије Наука о експериментима које они изводе, а који се односе на производњу „јонског сочива“ у горњим слојевима атмосфере. Смисао тих експеримената је у томе да над одређеном облашћу преко зрачења сателита може да се стањи озонски слој – добија се озонска рупа кроз коју стиже појачано загревање ваздуха, а у атомосфери долази до планиране турбуленције. 2010.године руски научници су са врло озбиљним разлогом посумњали да је страшну сушу у Руској Федерацији изазвала људска рука. Тим пре, што су руски РЛС регистровали пролажење америчког сателита који је испуштао ласерски зрак на местима где је суша била најјача, а надлетао је на малим висинама. Данас је дошло до неочекиваног и необјашњивог циклона над Србијом. Судећи по томе што ни Вашингтон, ни Брисел нису до сада мрднули прстом како би помогли да се ситуација поправи, рекло би се да он за њих и није био баш толико неочекиван. Али зато ефекат који је он донео ја био баш онакав, какав је требало да буде! Рекло би се да англосаксонци практикују методу „два у једном“. Са једне стране се изврши нови експеримент из области климатског оружја, а са друге се испроба бацање Србије на колена. Мада – „љубав“ англосаксонаца према Србима јако личи на страст настраних. Они уживају кад тај народ пати. И, вероватно ће врхунац доживети уколико буду могли да кажу: „Србија – „роџер“.

BEOGRAD - Urednik Novinske agencije FoNet Davor Pašalić (55), u noći između srede i četvrtka, oko 01:00 sat posle ponoći, teško je u dva navrata pretučen na Novom Beogradu, u blokovima 22 i 23, nedaleko od zgrade u kojoj stanuje.

Pašalića, koji se pešice vraćao kući, kod Vojnomedicinskog centra presrela su trojica nepoznatih mladića i od njega zatražili novac, preteći mu da imaju pištolj.Kada je odbio da im da novac, počeli su da ga tuku rukama i nogama i pri tome mu zadali više od 30 udaraca.Dok su ga tukli, napadači su vikali da je ustaša i Hrvat.

Kada su konačno prestali da ga udaraju i potom otišli, Pašalić je ustao sa zemlje i krenuo preko autoputa, prema zgradi u kojoj stanuje.Usput su mu prišla dvojica starijih takođe nepoznatih mladića i počeli da se raspituju o napadu.

Jedan mu je dao papirne maramice da obriše krv sa lica. Zajedno sa njim su prešli most preko autoputa.

Na drugom kraju mosta, međutim, ponovo su ga dočekala trojica napadača i opet počeli da ga tuku, uz povike "ustašo" i da imaju pištolji, dok su se dvojica starijih izmakli u stranu i sve to posmatrali.

U nekom momentu, Pašalić je uspeo da se udalji, okrvavljen je došao do stana, presvukao se, otišao u Urgentni centar, koji nije bio dežuran, pa su ga poslali na Vojnomedicinsku akademiju (VMA).Tamo su mu sanirane teške povrede glave, posle čega je dao izjavu policijskoj patroli koja je tu bila.

Pašalić je zadobio posekotine i podlive po glavi, licu i usnoj duplji, polomljena su mu dva zuba, i ima modrice po celom telu.

DUGOČUVANA DOKUMENTACIJA ŠTAZI POLICIJE: Hitlerova ćerka vlada svetom???

Angela Merkel je, sudeći po dokumentaciji Štazi policije, naslednik samog Adolfa Hitlera!
DUGOČUVANA DOKUMENTACIJA ŠTAZI POLICIJE: Hitlerova ćerka vlada svetom???
Sudeći po dokumentima glavne tajne obaveštajne službe Nemačke Demokratske republike poznate kao Štazi, u nekadašnju Hitlerovu fotelju kancelara Nemačke zasela je ni manje ni više nego njegova ćerka!
Naime, 1954. godine rođena je devojčica za koju Štazi tvrdi da je u pitanju upravo Angela. Njen zvanični datum rođenja je 17. jul 1954. godine, međutim, kako se tvrdi u dokumentima ove tajne policije koji se trenutn nalaze u sovjetskoj KGB arhovi, njen pravi rođendan je 20. april 1954. godine. Ako je verovati ovoj tajnoj službi, ćerka Adolfa Hitlera rođena je upravo na njegov rođendan.

„Anđeo smrti" oživeo Hitlera

Detalje o rođenju Angele Merkel zabeležio je dr Karl Klauberg, jedan od najgorih nacističkih „anđela smrti", koga je sovjetski sud proglasio ratnim zločincem.
Naime, Klauberg je odslužio svega sedam godina kazne, nakon čega su ga sovjetske vlasti pustile u zamenu za tajna dokumenta Štazi policije o Klaubergovoj tehnici veštačke oplodnje, i mnogo bitnije, zamrznutoj spermi Adolfa Hitlera.
Hitlerov otac, koji je promenio svoje pravo prezime u Hitler, bio je vanbračni sin Solomona Rotšilda i njegove ljubavnice Marije Ane Šiklgruber.
Sovjetski Informbiro se, pored nacističkih tajni o veštačkoj oplodnji, tako dokopao i Hitlerove zamrznute sperme i dao zeleno svetlo da se počne sa oživljavanjem gena Adolfa Hitlera!
Tako je Klauberg doveo Gretl Braun, najmlađu sestru Eve Braun u Istočnu Nemačku. Ona je bila izabrana za surogat majku Hitlerovog podmlatka.
Kada se Klauberg po obavljenom poslu vratio u Zapadnu Nemačku, ubrzo je uhapšen i ubijen dve godine kasnije, dok mu je suđenje još uvek bilo u postupku.
Dogovor o svetskoj dominaciji
Ubrzo po rođenju devojčice, Sovjeti, Amerikanci i Vatikan su sklopili dogovor, po kome je kontrolu nad detetom imala Katolička crkva, koja je bila dobro povezana sa Luteranskom crkvom u Istočnoj Nemačkoj, koja je zvanično preuzela „starateljstvo" nad bebom. Dali su joj lažan datum rođenja (17. jul) i ime Angela Dorotea Kasner. Za lažnog oca određen je Horst Kasner pastor u jednoj Luteranskoj crkvi , a majka joj je navodno Herlind, učiteljica nemačkog i engleskog jezika. Jedna od odredbi ugovora tri strane jeste da se Angeli da internacionalna moć, ali da će to morati da sačeka dok Vatikan na svoje čelo ne postavi Papu iz Nemačke. Nakon smrti Pape Jovana Pavla II, na čelo katoličke crkve 20. aprila 2005. godine postavljen je nacista Jozef Racinger koji je kasnije uzeo ime Papa Benedikt XVI. Da li je zaista slučajnost što se i to dogodilo baš na Hitlerov rođendan?
1977. godine je Angela Dorotea Kesner postala Angela Merkel, udata za fizičara Ulriha Merkela. Razvela se 1982. godine, a izabrana je za kancelara Nemačke nedugo nakon što je Papa Racinger preuzeo rukovodstvo nad Katoličkom crkvom, i to na Hitlerov rođendan!

Fašisti i studentski protest

Iskustvo koje ovakvu prognozu potvrđuje u svakodnevnoj borbi socijalno ugroženih slojeva jeste blokada Filozofskog fakulteta. Fašisti su pokušali da se infiltriraju u studentski pokret tvrdnjom da žele da pomognu u održavanju blokade i da će nastupati kao ideološki neutralni studenti. Aplauz kojim su izjave poput ove ispraćene na zboru uštedeo im je trud i ukinuo sve prepreke ka ulasku u studentski pokret. No, uprkos proklamovanoj apolitičnosti na kojoj zbor Filozofskog fakulteta toliko insistira, članovi nacifašističkih organizacija odlučili su da se ogreše o dogmu apolitičnosti. Stoga su samoinicijativno, bez pristanka zbora, organizovali tribinu „Komunistička zlodela u Srbiji“, što je demonstrativno bacanje rukavice u lice levičarskim i antifašističkim organizacijama.

Kada je reč o „komunističkim zločinima“, imamo posla sa jednim sve prisutnijim propagandnim mehanizmom neofašističkih i neonacističkih organizacija. S obzirom na restriktivne mere štednje i kontinuirano snižavanje životnog standarda, prirodno je da veliki broj ljudi alternativu traži na levici. Imajući u vidu da se batinjanje, pretnje, zastrašivanja i ostale fašističke metode teško mogu ubrojati u reprezentativna postignuća, te da u većini razumnih ljudi izazivaju odbojnost, jeftin trik kojim fašističke organizacije pokušavaju da legitimišu svoje prisusutvo jeste negativno određenje u odnosu na levicu, kao i dezavuisanje komunista, jer u tome već dvadesetak godina imaju podršku vladajućih krugova.

Neuspeh fašista da održe tribinu – i povlačenje pred levicom

Međutim, pomenutu tribinu u organizaciji Studentske akcije (studentska organizacija neonacističke Srbske akcije) i Borbe 14 (takođe neonacistička organizacija ljotićevske provenijencije) studentski zbor (plenum) ipak nije odobrio. Štaviše, zbor je izglasao otkazivanje, zbog čega je tribina skinuta sa programa. To se dogodilo samo par dana nakon što su fašisti na internetu počeli da likuju da će uspeti da ozvaniče svoje prisustvo na fakultetu. U toj atmosferi pojavila se i mogućnost desnih pritisaka na studente.

Antifašistkinje i antifašisti među blokaderima odlučili su da osiguraju zgradu protiv fašista, mobilizacijom zakazanom za 2. novembar. Razne levičarske i antifašističke organizacije i kolektivi (Odbrani Filozofski, Antifa u akciji, ASI, SKOJ, Marksistička omladina Crveni, Oktobar, Marks21 i brojne nezavisne aktivistkinje i aktivisti) odlučile da se 2. novembra pojave na Filozofskom fakultetu i onemoguće dalje fašističke akcije. U nekom trenutku na Platou su se pojavila sedmorica fašista, ali ih je policija zaustavila i legitimisala, nakon čega su otišli. Kukavički su se povukli pred masom ljudi, što govori o tome da je levica godinama unazad mogla da se suprotstavi napadima fašista na studente, te da je i ovog puta delovala kolektivno i solidarno.

To je lekcija koju svakako treba izvući iz proteklog događaja. Nacističke organizacije su slabe i još uvek ne poseduju legitimitet u širim društvenim krugovima. Svaki put kada im vladajuća klasa otvori vrata, oni se osile i probaju da izađu na svetlost dana. No, širokom i čvrstom mobilizacijom, levica može da ih vrati u izolaciju. Ovakvim koracima levica može i na širem planu da se ponudi kao alternativa bedi koja rađa fašizam, te i da pruži nadu onima koji se svakodnevno bore za opstanak.

Apolitičnost je i dalje problem – protiv koga se levica mora zajednički boriti

Blokada Filozofskog fakulteta dobar je pokazatelj da su bezopasni kompromisi sa fašizmom nemogući, te da fašisti nikada ne postupaju ideološki neutralno ili bezinteresno, a kada pokušaj dijaloga ne rezultira u skladu sa njihovim direktivama, reaguju onako kako najbolje umeju – ucenama, pretnjama, nasiljem. Od 2. novembra intenzivirana je Fejsbuk-hajka na levičarke i levičare koji učestvuju u blokadi.

Zato se nadamo da će i one studentkinje i studenti koji su prihvatili narativ da studentski protest nije „ni levo ni desno“ shvatiti da je to pogrešan pristup. Prihvatanje najmračnijih ideologija i njihovo nesmetano delovanje unutar studentskog pokreta ne mogu se izjednačiti sa intelektualnim poštenjem.

Jedan od najčešće iznošenih „argumenta“ u prilog saradnje sa fašistima posebno je zapanjujuć. On se tiče izmaštane klasne solidarnosti sa uličnim batinašima, koji se po svom socijalno-ekonomskom statusu mogu posmatrati kao deo radničke klase. Solidarnost sa ljudima koji svesno propagiraju ideologiju koja radnice i radnike tretira kao lenštine koje treba podrediti čvrstom vođi, što je u potpunosti suprotno svim socijalističkim principima, politički i logički je neodrživa teza. Pozivanje na instituciju „kritičkog mišljenja“ u ovakvim okolnostima je, najblaže rečeno, smešno i naivno. Dati fašistima mogućnost da svoj rasizam, homofobiju, seksizam i nasilje pravdaju pod izgovorom razmene argumenata znači otvoriti prostor u kojem bi takva ideologija bila prepoznata kao relevantna za diskusiju. Afirmisati argumente onih koji teže sistematskom ugnjetavanju i istrebljenju različitih društvenih grupa nije „kritičko mišljenje“ već nedostatak elementarne humanosti i političke osvešćenosti.

Ne treba prećutati da na Fakultetu nastaje situacija u kojoj je ulaz moguć jedino nakon pokazivanja indeksa radniku obezbeđenja i procene podobnosti od strane „blokadera“. Simboličko ograđivanje od levice prisutno tokom blokade još bi moglo da poprimi fizičke razmere, kao što se dogodilo tokom protesta 2. novembra, kada su „blokaderi“ unutar zgrade zatvorili vrata onima spolja, kako bi sprečili potencijalne „sukobe“ (sa kim?) i održali svoju „ni levu, ni desnu“ čistotu (uz pomoć Uprave).

Ukoliko se nastavi sa insistiranjem na apolitičnosti i ne dođe do povezivanja sa drugim društvenim grupama ugroženim merama štednje, blokada će postati ništa više od još jednog impotentnog socijalnog protesta koji se svake jeseni održava među raznim društvenim grupama u Srbiji. U tom slučaju bi učesnici/e blokade bili primorani da se pre ili kasnije povinuju diktatu Uprave, koja naizmenično primenjuje metode represije i polovične ponude, a koji god od ta dva načina ucenjivanja da prevagne, svakako bi mnogo više išao u korist njoj nego studentima. Zadatak levice je da se uporno bori protiv takve samoizolacije i da omogući dijalog i međusobnu solidarnost svih onih koji su pod udarom kapitalističke ofanzive.

Smiljka Tomanovic | 23/11/2014 03:25

Da li javnost zna da je 250 nastavnika i saradnika Filozofskog fakulteta faktički isterano sa svojih radnih mesta? U jednom komentaru ovde se kaže: „Studenti imaju pravo da se bore za svoja prava, dekan i uprava treba da vode fakultet, a ne da ga zauzimaju.” Filozofski fakultet je “zauzet” od strane studenata, a nama je onemogućeno i da uđemo u učionice, a nekmoli da držimo nastavu. Kako biste se vi osećali kada sa studentima uđete u učionicu, a za vama uđe par studenata koji protestuju, nasloni se na katedru i kaže: “Je l vi znate da je blokada? Napustite učionicu!” ? Opisano je jedno od manje dramatičnih iskustava mojih kolega, a bilo ih je itekako ružnih i nasilnih. Radim u nastavi na Filozofskom fakultetu već 21 godinu i smatram da niko nema prava u ime bilo kakvih samoproklamovanih ciljeva da me isteruje sa mog radnog mesta i da ugrožava moje pravo na rad. Inače, pošto ispitujem i apsolvente, ja ispitujem 11 (jedanaest) puta godišnje (svaki mesec osim jula, osim kad, kao sada, ne dođe do pomeranja nastave, onda ispitujem svih 12 meseci godišnje), a poneki studenti ispit prijavljuju i po desetak puta.

Savez komunističke omladine Jugoslavije pozdravlja uspešnu akciju progresivne organizacije Studentski front i ostalih studenata antifašista, koji su oterali fašističke provokatore u pokušaju održavanje njihove revizionističke tribine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, pod nazivom “Komunistička zlodela u Srbiji”, u organizaciji neo-nacističke organizacije “Srbska akcija”. Nacistički šljam, oruđe buržoazije za najprljavije poslove, pokušao je golim nasiljem da natera studente koji blokiraju Filozofski fakultet na održavanje ove tribune vrlo kreativnog naziva. Studenti Filozofskog su, očekivano, to odbili, da bi hitlerovci i ljotićevci zapretili kako će razbiti blokadu. Međutim, psi koji laju ne ujedaju, pa su povijenih repova napustili fakultet pred organizovanim studentima antifašistima.

SKOJ posebno pozdravlja iskazano čvrsto antifašističko jedinstvo studenata, koje su razni anti-socijalni elementi bezuspešno pokušali da ugroze.

Studenti su pokazali da su dostojni svojih slavnih predaka koji su 30-ih godina XX veka grčevito vodili studentsku borbu protiv buržoazije, kralja, žandarma i fašista. Neki od njih dali su svoje živote u toj borbi, kao što je Mirko Srzentić, koga je ubila policija 1935., a čija bista i dalje ponosito stoji na ulazu u Filološki fakultet, kao i Žarko Marinović, koga su 4. aprila 1936. kukavički ubili fašisti (pripadnici pro-fašističkog ORNAS-a). I danas se 4. april obeležava kao Dan studenata, dan koji slavi Žarka Marinovića, simbola studentske borbe. Nisu samo Mirko Srzentić i Žarko Marinović dali svoje živote u toj pravednoj borbi. Mnogi koji su se borili kao studenti 1936, borili su se kao partizani u Narodno-oslobodilačkoj borbi, pobedili fašizam i na svojim plećima izneli socijalističku revoluciju. Doprinos generacije Žarko Marinovića našoj slobodi je neizmeran. Tekovine njihove borbe mi i danas uživamo, i primorani smo da ih branimo, od novih napada buržoazije, fašista i pro-imerijalističkih vlasti. U toj borbi, stasava nova revolucionarna generacija.

ŽIVELA STUDENTSKA BORBA – ŽIVEO STUDENTSKI FRONT!

ŽIVELA ANTIFAŠISTIČKO JEDINSTVO STUDENATA!

SMRT FAŠIZMU – SLOBODA NARODU!

03.11.2014.

Sekretarijat Saveza komunističke omladine Jugoslavije

Nemci ulazu u Kragujevac 2,5 miliona evra „istrazivacki centar“…."ubica se vraca na mesto zlocina"...Posle rata,na ulazu u Kragujevac stajala je tabla „za Nemce ulaz zabranjen“..tabla je kasnije sklonjena,a, dalje „ponasanje se vidi iz pozajmljenog komentara“:

dunja73 10:41 26.10.2009
Omega , ja sam imala posetu iz Nemacke (bas Nemce) i vodila ih u obilazak Sumarica .U tom muzeju su uklonjene mnoge stvari koje su ranije postojale i koje smo mi gledali kao deca pri skolskim posetama .Ja sam tamo i razgovarala sa nekim ljudima i pitala zasto je to uklonjeno i dobila odgovor da promenom vlasti su neke stvari i u Muzeju promenjene .
Mislim da je tim uklanjanjem mimimiziran i sam dozivljaj svega sto Sumarice nose kao poruku .Mislim da ulaskom Srbije u EU , i “ tom“ nekom „politikom“ koju bih ja nazvala „traganje ko je kriv “ samo bledi Zlocin nad tim gradom koji je i u samoj nacistickoj istoriji jedinstven po zverstvu i neljudstvu .
Taj koji kreira Tu politiku konkretno za taj muzej , izbacivanjem nekih prica i predmeta Uopste ne pravi kraci put ka bilo kakvoj integraciji , vec samo minimizira (kao sto gore napisah) nesto sto Nikada ne bi smelo ni zbog Srbije ni zbog Nemacke ni zbog same Evrope da vremenom padne u zaborav .

http://www.vaseljenska.com/drustvo/u-vojvodini-studira-vise-cigana-nego-u-celoj-evropi/#comment-335265

BEOGRAD – Velja Ilić, ministar za kapitalne investicije, za nekoliko dana trebalo bi da dobije visoki čin srpskog četničkog vojvode ! Kako Kurir saznaje, proizvođenje Ilića u čin vojvode biće obavljeno ukazom vojvode Miroslava – Čele Vukovića, vođe Srpskog četničkog pokreta (SČP).
o tradicionalnom srpskom običaju Velja Ilić će tom prilikom dobiti i obući novu uniformu najvišeg srpskog oficira, koju će okititi četničkim amblemima. Po ličnoj želji Vukovića, miropomazanje će služiti vladika banatski Nikanor. Velimir Ilić je i dosad bio ‘oficir’ Srpskog četničkog pokreta, a uz njegovo ime stajalo je da je reč o pukovniku.
Kako je našoj redakciji potvrdio i vojvoda Vuković, odluka o unapređenju Ilića doneta je prilikom nedavne posete vrha Srpskog četničkog pokreta Vladi Srbije , kada je ova nevladina organizacija pružila bezrezervnu i bezuslovnu podršku ‘narodnjačkoj koaliciji’ na predstojećim parlamentarnim izborima.
Tom prilikom brojna četnička delegacija na čelu sa vojvodom Vukovićem i Borom Čorbom predala je primerak Biblije za premijera i predsednika DSS Vojislava Koštunicu, a istom prilikom Velji Iliću je najavljeno unapređenje.
Četnici su unapredili Velju, kako nam je rekao Vuković, zbog izuzetnih rezultata koje je postigao kao ministar u srpskoj vladi i zbog velikih zasluga za očuvanje srpskih tradicija, što je i smisao postojanja SČP. Velja je sa osmehom i velikim zadovoljstvom primio vest o unapređenju i obećao da će za nekoliko sati predati Bibliju gospodinu Koštunici.

Filozofski fakultet u Beogradu....Hm,hmm...Hm,hmm...Cedomir Antic "cetnikolog".. napao studentkinju u rektoratu...taj Ceda, "predmetnik u univerzitetskoj slozenici", inace desnicar, clan krunskog saveta, nepostojece krune, je "uca starog kova" iz doba monarhije, kada je bilo normalno da uca bije decu, pop cusne dete a bogami i kaplar isamara vonika..hm,hmm

И уместо да се овако неутралан и, ваљда, општеприхватљив текст усвоји без гласања – као што је, рецимо, без гласања истог дана усвојена Резолуција о интензивирању светских напора да се стане на крај вагиналној фистули – делегација Сједињених Америчких Држава затражила је да се гласа о антинацистичкој резолуцији.
Резултат гласања за и против овакве резолуције представљао је поприличан шок. Резолуција јесте прошла гласање, гласало је за њу 115 чланица Уједињених нација, али је истовремено чак 58 чланица светске организације одбило да се придружи овој осуди неонацизма и растуће глорификације нацизма, расизма и ксенофобије.
Три државе су чак и гласале против осуде нацизма, а 55 се само уздржало од гласања; при чему, кад је зло као што је нацизам у питању, уздржавање може да се схвати искључиво као кукавичко противљење антинацистичкој резолуцији, јер изостанак отворене подршке борби против нацизма јесте тиха подршка нацизму, нешто попут швајцарске неутралности у Другом светском рату. Размере нацистичких злочина су, једноставно, толике да не допуштају нијансе и различита мишљења; ако не у Другом светском рату а онда засигурно данас, када за то није потребна погибељна храброст, ако ниси против нациста, то значи да си за њих. Трећег пута једноставно не може да буде. Како бити уздржан пред смрћу преко 60 милиона људи, чији је узрочник једна идеологија зла?
.....................................................................................................................................................................................................................................
Srbska (fasisticka)..akcija je za sada "minorna ideologija zla" sa tendencijom rasta i uvodjenja "vostale SerBije" u gradjanski rat, radi nasilno preuzimanja vlasti i slicno..sedeci na starim "rajh odrednicama, borbe protiv komunizma, sa ojacanim blokejom na cokulama sa kartonskim djonom narkomanijom".

Tri dana nakon što su ostaci Pavla Karađorđevića, njegove supruge i sina, sahranjeni u crkvi na Oplencu,savetnik "precednika" Tomislava Nikolica, Oliver Antić je rekao da bi za Kraljevinu Jugoslaviju bilo najbolje da je ostala u Trojnom paktu sa Hitlerom, koji je potpisao knez-namesnik Pavle Karađorđević.