Sedi kec Dobrice !!

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

"PRINC POLITBIROA"

Počalji  Milan taj Čet Jul 11, 2013 12:13 pm

ZAKLJUČAK

Milovan Đilas spada u red malog broja onih ličnost koje su svjedočile gotovo svim važnijim događajima od kraja tridesetih preko svog „pada sa vlasti“ , pa čak i do devedesetih godina XX. stoljeća. On je, u prvom redu sjećajući se, u svojim knjigama, iznosio glavne aktere tih događaja, neskromno ističući svoju ulogu u svim važnijim zbivanjima. U konglomeratu bitnih ili nebitnih, informacija ili dezinformacija, Milovan Đilas je historičarima davao vrlo malo dokumentovanih izvora na kojima je zasnivao, naknadno, svoja mišljenja i još više „svoja sjećanja“. Isključivo subjektivno reflektujući se u svim svojim temema, Milovan se nije libio svemu davati dramatičnu, književnu, a možda čak sa i lažnu emocionalnu sliku, pretpostavljam imajući za cilj zamagliti onu suštinsku političku dubinu koju je gajio u sebi, a koja tek u izuzetnim i rjetkim slučajevima može imati ikakvu emocionalnu dubinu, ukoliko se ne tiče sopstvene borbe za očuvanjem položaja i želje za očuvanjem na samom vrhu vlasti, za koje smatram da su bile čvrste karakterne osobine Milovana Đilasa. Nakon pada sa vlasti, u više navrata je osuđivan i zatvaran. U isto je vrijeme bio uporan u pisanju svojih knjiga, ali se sa druge strane kajao kada je to njemu odgovaralo i molbom je skrato svoje služenje kazne. Ostaje činjenica da su drugi, manje zaslužni i zbog manjih „grijeha“ završavali na Golom Otoku, dok on nije. Čak je imao i privilegiju da piše knjige u zatvoru i što je još čudnije on se „neprijateljskim radom“ bavio u zatvoru u koji je bio zatvoren upravo zbog toga. Činjenica je da je Milovan Đilas ostao zapamćen kao čovjek koji je među prvima učestvovao u narodnooslobodilačkom ratu, izgradnji komunističkosocijalističke poslijeratne Jugoslavije, da bi potom okrenuo leđa svojim „idealima“ i svim snagama se dao na posao dezintegracije društvenog sistema koji je on izgrađivao.

Da li je Milovan Đilas odigrao historijsku ulogu zapadnog „pijuna“? Da li je on pokušao iskoristiti Zapad ili je Zapad uspješno koristio njega? Možda je na kraju jedina istina da je Đilas bio samo i jedino medijska ličnost. Možda su u njemu novinari i izdavači sa Zapada vidjeli ništa drugo nego samo „vijest koja se prodaje“.
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

" paranoja potisnute homoseksualnosti"

Počalji  Milan taj Čet Jul 11, 2013 12:30 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Advokat Todorovic

Počalji  Milan taj Sub Jul 13, 2013 3:26 pm

"Dan poslednjeg putovanja otetih i docnije ubijenih putnika pažljvo je isplaniran u državnim strukturama, u Beogradu je na železničkoj stanici bio i Šefko Alomerović, predsednik Sandžačkog odbora za ljudska prava koji je na stanici video Vladimira Matovića, savetnika za štampu predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, kako, po sopstvenom svedočenju, razgovara sa bradatim čovekom. Ispostaviće se da je sagovornik bio čovek koji je glumio konduktera u vozu smrti, a zapravo je na poleđini voznih karata ispisivao „interesantna“, bošnjačka prezimena. Alomerović će za podsticanje i zataškavanje otmice direktno optužiti Dobricu Ćosića i Matovića, a u sudskom procesu protiv njega za klevetu, po tužbi Oca nacije i njegovog saradnika u nesreći, ponoviće optužbu i zapitati se kako to da ovaj navod nijedno srbijansko tužilaštvo deset godina neće da proveri. Ponovio je svoje osnovane pretpostavke date u intervjuu koji je objavio dnevnik Danas 27. februara 2002. i - bio oslobođen. Dobrica Ćosić nije se pojavio pred sudom."

Optimista bi rekao da bi sada sve greške u istrazi moglo da ispravi Tužilaštvo za ratne zločine, državna furuna za dokaze i sve sumnjive papire. A tragova ima, kao i nepotrebnih živih svedoka."
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

A "on" o tome..."tuti pa tuti"

Počalji  Milan taj Ned Jul 14, 2013 5:45 pm

Objavio ga je u “Ogledalu”, 29. maja 1903, pod naslovom “Crno proročanstvo”. U njemu je opisao svoj navodni razgovor iz 1902. godine – sa kraljem Aleksandrom i kraljicom Dragom, ponaosob, povodom serije tekstova o “jednom proročanstvu”, objavljivanih u 300 nastavaka u “Malim novinama”.
“…Naskoro zatim jednog dana pozove me k sebi kralj Aleksandar, i posle podužeg razgovora o drugim stvarima on upita:
- Ama, vi ste počeli u `Malim novinama` iznositi nekakvo “proročanstvo”! Šta će vam to?
- Pa, Veličanstvo, zanimljiva je stvar; svet se interesuje, a i sam događaj ima istorijske važnosti. G. Čeda Mijatović napisao je o tome proročanstvu jedan izveštaj i u `M. novinama`, pa su svi ti brojevi prosto razgrabljeni.
- Verujem – reče kralj zlovoljno. – Jagmi se svetina! Njoj samo da su čudesa i proročanstva! Pa, ipak bi najbolje bilo, da vi to prekinete i da više ne pišete o tome.
- Ali zašto, Veličanstvo?
- Zato što je najbolje sve to napustiti. A, i što će vam da baš o tome pišete, kad imate puno drugih stvari? Što da podgrevate ono što je bilo još pre trijestak godina? Pa onda, tu se, čini mi se, nešto pominje o meni, a ako se ne varam čak se i o kraljici nešto proriče. Je li tako?
- Tako je, veličanstvo.
- Pa kad je tako, onda što će vam to? – reče kralj prekorno. – Neprijatelji i onako jedva čekaju da izmisle i reknu kakvo zlo, a vi sad čisto kao da im pomažete, iznosite i vi nove sumnje, slutite i vi neko zlo i nesreću, i time im taman idete na ruku.
KRALj je i ovo izgovorio oštro i nabusito i ja sam se morao poduže pravdati i uveravati ga, dok sam jedva malo suzbio ovaj njegov prekor.
Razložio sam mu, kako se baš ćutanjem šire rđavi glasovi i u narod se unose svakojake slutnje i praznoverice. Svet je nešto načuo o tome proročanstvu za dinastiju Obrenovića i jako se zainteresovao za to. Ako sad mi ćutimo, neće ćutati oni, koji mu ne misle dobra. Oni će se koristiti ovom prilikom da u narod proture baš ono što ne treba. Stoga je bolje da govorimo o tome mi prijatelji, jer mi ćemo opet stvar predstaviti blaže i naći ćemo puta i načina, da i ono što je zlo u tom proročanstvu okrenemo na dobro. To su bile pobude koje su i mene navele da pišem o tome proročanstvu.
- Pa, kako ćete ga okrenuti na dobro, kad se tu proriče propast moje dinastije?! – reče kralj oporo, pa onda ponovi dva put: – Proriče li se to?… Proriče li se?…
- Proriče se, Veličanstvo, ali ja ću to opet nekako ublažiti i na dobro okrenuti!…
Kralj me preseče: – Vraga ćete vi tu na dobro okrenuti!… I najbolje je bilo da vi to niste ni potezali!…
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dali je to bas tako, ili je bila "vlada u senci" celo vreme.

Počalji  Milan taj Ned Jul 14, 2013 6:13 pm

http://www.pecat.co.rs/2013/07/cija-je-vojvodina-odiskona/comment-page-1/#comment-48763

"ispravljali su mozda ustav 1974.godine..."...?

HAG – Predsednici SR Jugoslavije Dobrica Ćosić i Hrvatske Franjo Tuđman složili su se u jesen 1992. da Bosnu i Hercegovinu valja podeliti, uz preseljenje stanovništva, piše u zapisima komandanta Vojske RS Ratka Mladića, objavljenim u petak u Hagu.
U beleškama sa sastanka održanog 21. oktobra 1992. u Beogradu, Mladić navodi da je Ćosić obavestio sagovornike – među kojima su bili predsednik RS Radovan Karadžić i Momčilo Krajišnik – o „nedavnim razgovorima s Tuđmanom“, koji je „veoma neprijateljski nastrojen“.
- Tuđman je za to da Bosna bude podeljena na tri dela. On se plaši islamizacije Hrvata i poziva na okončanje rata. Ja sam postavio sledeći uslov: On ne bi trebalo da dovede svoje trupe i ugrozi istočnu Hercegovinu – rekao je navodno Ćosić, po engleskom prevodu Mladićevih beležaka.
Mladić u svojim beleškama citira reči tadašnjeg predsednika SRJ:
- Tuđman i ja složili smo se o podeli, a Vens i Oven su to odbacili.
U zapisu sa sastanka političkog i vojnog vrha SRJ, RS i Republike Srpske Krajine u Beogradu, 8. januara 1993, Mladić navodi i Ćosićeve reči da se „u principu slaže“ s Tuđmanom da bi stanovništvo spornih teritorija trebalo preseliti.
Ćosić: – Tuđman prezire Muslimane u Bosni… On Srbima u Bosni nudi celu Posavinu i da siđu iz Bihaća do Livna… U principu, ja se slažem s Franjom Tuđmanom o preseljenju stanovništva – piše u Mladićevim ratnim dnevnicima.
STARA ZAPLENA
Tribunal je ranije saopštio da je oko 3.500 stranica Mladićevih beležaka iz 18 radnih beležnica, vođenih između 1991. i 1996, zaplenjeno prilikom pretresa stana njegove supruge Bosiljke u Beogradu, krajem februara.
Objavljeni izvodi iz Mladićevih beleški deo su zahteva tužilaštva Haškog tribunala da ih uvede u dokaze protiv šestorice političkih i vojnih lidera bosanskih Hrvata, predvođenih Jadrankom Prlićem i Slobodanom Praljkom.

avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

"tata kupi mi auto,kolica i romobi, tata kupi mi medu..

Počalji  Milan taj Čet Jul 18, 2013 9:36 pm

Rekli smo da je “Pisca” u Miloševićevu rezidenciju uvela pokojna Klara, ali otada se Gedža sam snalazio u dvorima, pa je tako započelo razdoblje međusobnog uvažavanja; jedan drugome su rekli da se poštuju, tako Eckermann bilježi. Pa ipak, barem kad je javnost u pitanju, Milošević je bio oprezan i suzdržan, nije se javno razbacivao pohvalama, niti je Gedžu uspoređivao s kakvom znamenitom ličnošću, dok je “Pisac”, brzoplet kao i uvijek, negdje u to vrijeme srdačnih odnošaja, dometnuo onoj da je Milošević najpopularniji Srbin XX stoljeća, još jednu, nešto precizniju natuknicu: “Milošević je uz Nikolu Pašića[28] najznačajniji srpski političar”. Ako znamo da je Nikola Pašić Ćosićev politički uzor, onda je to bio kompliment od srca, jer Milošević je tada već uvelike zagazio u rat i krenuo koracima legendarnog Baje. Ćosić je pogodio: Milošević je doista bio ne samo najpopularniji nego u Srba najomiljeniji, zapravo obožavani političar, a u svijetu, uz Karadžića, najpoznatiji Srbin XX stoljeća. Ta se slava prelila i u XXI stoljeće, bez obzira što nije dočekao ishod suđenja za zločine protiv čovječnosti i genocid. Osobno mi je blisko to da je Milošević novi Pašić, jer je i on trgovac leševa na veliko i namalo, kako je to Krleža lijepo rekao za Baju.

U knjizi “Lovljenje vetra” Đukić kaže da je Milošević odmah počeo nagovarati “oca nacije” da se prihvati neke dužnosti u državi. U jednom trenutku je rekao: “Učite nas kakva treba da bude demokratija!” Ali Dobrica Ćosić, “inžinjer ljudskih duša”, koji je portretirao mnoge likove u svojim romanima, nije mogao osjetiti onu seljačku žaoku priprostog a tada moćnog Vožda koji se zajebava ne samo s učiteljem demokracije nego i s demokracijom, jer mu nije bilo stalo ni do učitelja ni do demokracije, što se pokazalo točnim samo godinu dana kasnije kada ga je najurio s mjesta predsjednika države. Srpski komediograf Dušan Kovačević veli: “Dobrica ga je opslužio, a onda ga je ovaj isterao. Bukvalno ga je najurio. Mlad je čovek najurio dedu. To se u srpskom narodu ne prašta.” Ali o tome ćemo kasnije, jer to je najtužnija stranica Gedžina života; trenutak kad romanopisac prelazi u romanesknu ličnost. Ta je farsa dostojna darovitog Nušićeva nasljednika Dušana Kovačevića.
Ćosićev odani čovjek, njegov medij, Jovan Rašković, čija kćerka kaže da je presvisnuo od tuge, rekao je, prema pisanju banjalučkog Reportera da je “Ćosić ostao lojalan Miloševiću u duhovnom smislu”. Ima li išta poraznije za književnu branšu, za ljudsko dostojanstvo, za pamet, nego biti u duhovnom smislu lojalan diktatoru, masovnom ubojici kojemu se sudi za zločine protiv čovjčenosti i za genocid. Dobrica Ćosić duhom je ostao lojalan Slobodanu Miloševiću, to kaže vjerni prijatelj Ćosićev, onaj koji ga je izbliza znao, što bi posvuda bilo sasvim dovoljno da se tako bijedna figura, lojalna ratnom zločincu, smjesti u fusnotu povijesti kao negativna činjenica, kao sramota jednog naroda, ali u tom narodu stvari su drukčije i definitivno naopake. U tome narodu profesori Pravnog fakulteta, akademici, književnici, slikari i dr. prave Odbor za zaštitu zločinačkog djela Radovana Karadžića. Takvo moralno posrnuće nije više pojedinačna priča; već bi se moglo govoriti o kolektivnoj bijedi. Svi su oni, od Dobrice Ćosića, SANU, Pravoslavne crkve, pa do kulturnih institucija, umjetničkih esnafa – likovnih, glumačkih, muzičkih, dramskih, književnih – doveli Miloševića na prijestolje kako bi im ostvario Memorandum, ali on ih je nakon trinaest godina iznevjerio i sveo njihove snove na realnu činjenicu, na golu stvarnost, razotkrio ih u ništavilu, i ostavio im, prije nego je odmaglio u Haag, “Srbijicu oko dvije Morave”, kako joj tepa Koštunica – Srbijicu i u njoj pogašena svjetla.

Nekoć ljubljeni Vožd samovao je u tamnici, ispaštajući za sve njih i još jadan spominjući na saslušanjima “moj narod”, “moju zemlju”, ali on tada više nije imao ni svoga naroda, ni svoje zemlje. Svijet koji nešto razumije nije suosjećao s njim, niti ga žalio; “srpska laž” utkana u njega, istrulila je s njim u tamnici. Žao mi je, makar to zločesto zvučalo, što nije dijelio ćeliju s “ocem nacije” i ratnim predsjednikom, zapovjednikom Vojske Jugoslavije iz vremena pokolja, rušenja gradova, sakralnih objekata, uništavanja čitave jedne mediteranske civilizacije. Ili je možda Dobrici Ćosiću namijenjena uloga vampira?


Vječiti sluga

Đukić-Eckermann, još je 1989. godine, postavio pitanje književniku i “Piscu” Dobrici Ćosiću, kani li se vraćati “u aktivnu politiku”? Što li je odgovorio Gedža, čovjek od riječi? Svojemu je Eckermannu čovjek od riječi odrješito uzvratio, dosljedno kao i uvijek, energično da zaboli naciju, kao da joj je bodež zario u srce: “To ne dolazi u obzir ni pod kojim okolnostima. Slobodu svog pisaćeg stola ne bih zamenio ni za kakvu moć, pogotovu za moć koju daje vlast.”

Ćosiću se nikad ne zna kad je iskren, kad dvoličan. Možda je to preko Eckermanna otposlao u javnost kako bi se nacija obratila svojemu ocu da se vrati, da ne ostavlja stado u času kad “svaki Srbin konačno smije javno reći da je Srbin”. Otac je neumoljiv, ne može “slobodu svog pisaćeg stola” trampiti za moć i vlast i stoga je on odlučno rekao: “To ne dolazi u obzir ni pod kojim okolnostima!” Ali kako odoljeti “najpopularnijem Srbinu XX veka”, kako reći “ne” novome Nikoli Pašiću, kako gazda-Slobu iznevjeriti? Književnik bi morao, ta “Pisac” je, smisliti neko opravdanje, zašto je prekršio zavjet slobodi svog pisaćeg stola i prihvatio se postati dužnosnikom nepriznate zemlje s lažnim imenom Jugoslavije. Dumao je, mozgao je Gedža, pozvao svog Eckermanna i rekao mu: “U životu se dogode stvari koje ne mogu da se izbegnu. U situaciji u kojoj sam se našao, nisam mogao da odbijem predsednički položaj.”

I doista, postao je predsjednik tzv. “žabljačke”[29] Jugoslavije, 15. lipnja 1992. godine. Na inauguraciju je stigao taksijem; to je samo jedan detalj te farse, scena prozirne demagogije, a prisežući, Ćosić je obznanio da se u sve to upleo, jer on nije ništa drugo i nitko drugi doli sluga i samo sluga svojega naroda. Tu je, na tome je mjestu samo zato što želi služiti.

Bilo kako bilo, taj predsjednik u livreji konačno je ušao u Titov kabinet. Sam piše kako u početku nije znao rukovati telefonom, ali mu je tajnica rekla da on to i ne mora činiti, jer ona je tu da opsluži slugu, da mu pomogne, da ga uputi i objasni mu tko je tko u kaljuži, u žabljaku njegove države. Tu se slugi još jednom zgadila Brozova grandomanija, jer je njegov kabinet, tako priča svojemu Eckermannu, veliki “kao fudbalsko igralište”, tako da se novoustoličeni predsjednik osjetio malim, pa je izrazio želju da bi najviše volio služiti narodu u nekadašnjem kabinetu svojega prijatelja Aleksandra Rankovića. Nećemo gaziti na simboliku, to su već zanovijetanja i žaoke, kako je, eto, “demokratski” predsjednik zasjeo u policijski kabinet, kako je “slobodu svog pisaćeg stola” zamijenio policijskim stolom – dovoljno je konstatirati da je Dobrica Ćosić stolovao u kabinetu Aleksandra Rankovića, a njegovoj je raji to imponiralo, jer njihov Gedža nije htio u “ustaški kabinet”, nego je izabrao stolac na kojemu je sjedio pravi Srbin!”[30]

Nisam pozvan, i ne mogu se baviti finesama vladavine za jednogodišnjeg Ćosićeva mandata; možda će neki povjesničar tu epizodu uključiti u srpsku “historiju beščašća”, ali na osnovu onoga što Eckermann iznosi, čini se da je sluga, najvjerojatnije u Ženevi, išao na nerve gazda Slobi, koji ga je otada doživljavao kao smetnju, jer ne mogu dva Pašića vladati istom zemljom. Gazda Sloba je zaposlio Ćosića, gazda Sloba će ga i otpustiti. On ga nije doveo kao “oca nacije” (u Slobinom kraju Srbije ostarjeli otac odvodi se u šumu “na lapot”[31]), nego je spasavao vlastitu poziciju, jer je međunarodna zajednica pokušavala malog smiješnog diktatora skloniti iz politike i naći kakvu-takvu demokratsku formu za Srbiju. Vjerovali su da je Ćosić prava faca, opozicionar, lukavac koji će vlast prenijeti u kabinet Savezne države sa već uhodanim institucijama, dobrim “žabljačkim” Ustavom, moćnom armijom čiji vrhovni zapovjednik postaje novoizabrani predsjednik. Kako je Milošević, dovodeći ga, spašavao svoju poziciju? Pa tako što je tim činom poručio: “Gospodo, ja ću se posvetiti Srbiji, ekonomiji, modernizaciji, standardu, brzim prugama, a vi imate demokrata na čelu Savezne države, političara s mudima, vrhovnog zapovijednika, maršala, pa izvolite raditi s njim, eto vam ga! A sad se jebite i ostavite me na miru!”

Međunarodna zajednica, koja se površno bavila nekom perifernom zemljom, nije znala da je samo mjesec dana, prije nego je izabran za predsjednika, taj gospodin, akademik srpski, govorio na zatvorenom kružoku SANU kako je “zadovoljan razvojem prilika” te da je na vidiku pripajanje srpskih zemalja velikoj i jedinstvenoj otadžbini, “a etničko čišćenje Bosne odvija se po planu i uz mali broj srpskih žrtava”. Naravno, to muljanje s Dobricom kao predsjednikom bila je “historijska farsa” koja još jedino u Srbiji ima izniman “dijalektički slijed” da se povijest stalno ponavlja kao farsa. Bila je to još samo jedna zamka u Miloševićevu zvjerinjaku, jer je i nadalje moć bila u njegovim rukama. Ojačao je policiju, regrutirao kriminalce, sklopio pakt s radikalima i učvrstio svoju vlast.
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Siptari blagosiljaju tvo predlog o"opstem razgranicenju"

Počalji  Milan taj Pet Jul 19, 2013 1:25 am

Planirano je da se nad kompleksom nadvija državna zastava Albanije. Oko pet stotina Albanaca nestalo je u Zajasu 1913, a smatra se da su ih pobili srpski vojnici, objavio je makedonski list Dnevnik.

Ali Ahmeti, lider vladajuće Demokratske unije za integraciju, koji je rođen u Zajasu, rekao je da se- tela palih boraca nalaze na planinama, u bunarima i masovnim grobnicama.-
-Prevrnućemo svaki kamen dok ih ne nađemo-, rekao je Ahmeti Dnevniku. Ahmetijev brat Vedat kazao je da se prema seoskim legendama u bunaru kraj njihove kuće nalazi četrdesetak tela.
Albanci uče da su Bujanovac, Preševo i Vranje nepravedno u SrbijiAlbanci uče da su Bujanovac, Preševo i Vranje nepravedno u Srbiji

Izgradnju kompleksa finansiraju albanski biznismeni iz Makedonije, sa Kosova i iz SAD, ali i opština Kičevo. Zemljište je ustupio Destan Aliju, Amerikanac albanskog porekla, a spomenik "Albanska majka" pravi vajar Toma Tomai, koji je izgradio spomenik Skenderbegu postavljen u Skoplju.

Vanparlamentarna VMRO - Narodna partija bivšeg premijera Ljubča Georgievskog pozdravila je izgradnju kompleksa pitajući se istovremeno zašto je makedonska vlada -do sada skrivala srpske zločine sa prizvukom genocida. -

Ova stranka ističe da su i etnički Makedonci bili -žrtve srpskog terora-,affraid affraid affraid Embarassed Embarassed 

avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Peres noge u Moravu, hebes Jadranaslu luku...?

Počalji  Milan taj Ned Jul 21, 2013 12:23 am

Polemike počele
Sredstva javnog informisanja u Sloveniji i Hrvatskoj su, pre nego u Srbiji i Crnoj Gori, objavile inicijativu Zmage Jelinčiča. Zagrebački Vjesnik je to učinio 2. maja 2003. Na pitanje novinara Milana Jelovca da li bi Slovenija bila zadovoljna kad bi joj Hrvatska ustupila izlaz na međunarodno more u Piranskom zalivu, Jelinčič je odgovorio da ga ne zanima razgraničenje u jednom zalivu, nego pokreće pitanje sukcesije Jadranskog mora.
To je obrazložio i ovako: „Granica na moru nije međunarodno određena… i između Hrvatske i Italije nikad nije bilo granice… I BiH treba dobiti izlaz na more, a ne da kod Neuma ima mali bazenčić, u kojem jedva mogu brčkati noge. I Srbija treba imati izlaz na otvoreno more, što je, uostalom, bilo i predviđeno Dejtonskim sporazumom.“ Z. Jelinčič je optužio Hrvatsku za učešće u Drugom svetskom ratu na strani Nemačke i Italije i izjavio je da ona još nije platila ratnu odštetu članicama antihitlerovske koalicije.
Izgleda da je u Hrvatskoj ova izjava izazvala vrlo mučan utisak. Hrvatska je bila jedina država koja je u Drugom svetskom ratu, pored Nemačke, imala logore smrti, a zakonom je predvidela istrebljenje Srba, Jevreja i Cigana. To je užasno nasleđe. U prvom redu, zato što Hrvatska nije, poput Nemačke (koju su, doduše, na to obavezale Sile pobednice) to priznala.
U ovom svetlu možemo razumeti nedavnu izjavu hrvatskog predsednika Stipe Mesića, povodom komemoracije ubijenim u Jasenovcu od 1941. do 1945. Izložio je da Nezavisna Država Hrvatska nije bila država hrvatskog naroda, nego da je, uz njeno stvaranje, samo iskorišćeno (zloupotrebljeno) hrvatsko ime. No, ako vrednujemo javnu izjava današnjeg hrvatskog predsednika, mora da to učinimo i u odnosu na izjavu prethodnog, Franje Tuđmana.
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Predsednik vlade uhapsio svog ministra..?

Počalji  Milan taj Ned Jul 21, 2013 2:30 pm

Tako to rade komšije Nekadašnji prvi čovek ministarstva unutrašnjih poslova Slovenije Igor Bavčar ide 7.godina na robiju zbog pranja novca i prevare.

Cool Cool Cool ...affraid 
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Sto ih nepovede u Drenovu..??

Počalji  Milan taj Ned Jul 28, 2013 7:26 pm

nego im dade tudje kuce..? "junacka kuco"..? Evil or Very Mad Evil or Very Mad Evil or Very Mad Evil or Very Mad Evil or Very Mad Evil or Very Mad 

" Udbinski dekanat osnovan je godine 1833. u doba razgraničenja između Senjske i Modruške ili Krbavske biskupije. U Drugom svjetskom ratu bio je gotovo uništen pa je u vrijeme formiranja Riječko-senjske nadbiskupije 1969. godine čitavo njegovo područje priključeno Gospićkom dekanatu.
Dva su ključna razloga za obnovu tog dekanata. Prvi je u činjenici da su neke stradale župe nakon 1995. ponovno naseljene vjernicima iz Bosne, kao što su Udbina, Korenica, Gračac i Boričevac (Donji Lapac). Drugi je razlog izgradnja Crkve hrvatskih mučenika na Udbini, čime je bivše sjedište dekanata dobilo značenje nacionalnog svetišta.
Na prvoj sjednici dekanata dekan mons. Rogić pristupio je s ostalim svećenicima dekanata izradi dekanatskoga pastoralnog plana na temelju kojeg se sve strukture i pojedinci mogu uključiti i organizirati na evangelizaciji povjerenog dekanatskog područja, u čemu je posebno zahtjevno Nacionalno svetište Crkva hrvatskih mučenika. (ika / gk) "
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

"trece oko vas gleda sa RTS"

Počalji  Milan taj Pon Jul 29, 2013 3:18 pm

PAVIĆ, Siniša (Sinj, 22.01.1933) i žena mu Ljiljana. Srpski Ričard i Ester Šapiro. Izumitelj(i) Stevice Kurčubića, razređivač(i) stvarnosti i glavni anesteziolozi nacionalne televizije. Siniša Pavić se sa porodicom preselio u Beograd 1938. gde je, kako sam kaže, proveo čarobne godine detinjstva u ratno vreme. Ovaj disbalans između stvarnosti i ličnog doživljaja ostaće glavna karakteristika njegovog scenarističkog rada. Pre nego što je uplovio u spisateljske vode, studirao je prava. Sudbonosan je susret sa Ljiljanom, poreklom iz Vlasotinca, s kojom se venčao u godini snimanja Višnje na Tašmajdanu (1968). Ovaj susret je kasnije rezultirao sižeom serije Vruć vetar (1980). Lik Šurde u interpretaciji Ljubiše Samardžića postao je simbol socijalističkog čoveka, južnjaka, koji se uz pomoć štapa i kanapa snalazi u Beogradu, prevaljujući dug put od straćare do luksuznog stana, od berbernice do modernog frizerskog salona. Ali pravo ustoličenje Pavićevih umotvorina dogodilo se prelomne 1987, kada je počelo emitovanje prve mamutske serije pod nazivom Bolji život. Iako je Siniša Pavić, poput pirimidalnih banaka, obećavao milijarde na kraju tog puta, do boljeg života nikada nije došlo. Nakon 1991, Pavićevi su nastavili da prate sudbinu imaginarne porodice koja će postati zaštitni znak srpske nesvesti u vreme ratova i krvoprolića u susednim državama. Reč je o seriji Srećni ljudi (1992-1995), čija je odjavna špica u interpretaciji Extra Nene i Bobe Stefanovića (Malo kreni, malo stani, sutra može biti bolje... ti znaš da miluješ/ I da ljutu bitku biješ/ da se boriš/ da se ne daš/ da se nikad ti ne predaš.) postala soundtrack devedesetih. Ova pesma, ispevana u registru između uspavanke i budnice, podražava smer sprske politike toga doba, koja je upravljala ratom iza hipnotičke zavese državnih medija. Pošto je srećno preživeo period od Vukovara do Srebrenice, Siniša Pavić je nastavio da anestezira gledaoce i tokom druge polovine devedesetih sve do današnjih dana. Nizali su se serijali: Porodično blago (1998-2002), Stižu dolari (2003-2005), Bela lađa (2006-2008). Reklo bi se da su Pavićevi “ljudi” preživeli ratove, ponovo se okupili oko porodičnih predaja i mitova o velikom nasledstvu, srećno uronili u ratnu 1999. pripremivši se za tranzicionu sapunicu o bogatom ujaku iz Amerike. No vrhunac je dosegnut upravo u oživljavanju Frankenštajna u liku Šojića, poznatog iz Pavićevog serijala Tesna koža. Ustoličen je srpski politički kiborg Srećko Šojić u interpretaciji Milana Gutovića, eksponenta politike DSS-a. Šojićev lik je kvintesencija pavićevštine: neobrazavan, pokvaren, limitiran u svakom pogledu osim u lopovluku, politikant, paradigma degeneracije velikog sapunskog projekta porodice Pavić i RTS-a. Pavićevi srećni ljudi su uprkos svemu, ratovima, zločinima i etničkim čišćenjima, ostali verni svojim sitnosopstveničkim interesima. Pavić je stvorio tip nesupelog sitcoma koji se zasniva na jezičkom pervertovanju realnosti i humoru kreveljenja i prostaštva. Sam Pavić kaže da je u svojoj karijeri napisao preko 80 000 scenarističkih stranica. Podržana od države Srbije, slika sveta Siniše Pavića postala je dominantna istina o jednom dobu. Pavići danas žive u vili na obali Vlasine, ispunjavajući valjda drugi deo Šurdinog zaveštanja, koji je uspeo u Beogradu i sa kapitalom se vratio u svoj “gastarbajterski raj”. I na kraju, treba dodati da se tajna gledanosti ovog televizijskog otpada krije u njegovom višedecenijskom besomučnom repriziranju za šta je odgovoran RTS i njegov UO
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Srbija se saginjati nece, hm,hmm , "malo ce da se pogne"..?

Počalji  Milan taj Uto Jul 30, 2013 10:17 pm

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Osudjeni-smo-da-budemo-nacionalisti.lt.html

"„Osudjeni smo da budemo nacionalisti“….?.vidj vidj, sta to zbori „pile od sokola Milovana Djilasa“.. hm,hmm…“za Podgoricku Pobijedu“ i sarajka djevojka za „Sarajevsko Oslobodjenje“..Pa, gde trevise bas Beograd i list Politika da se „kerebece i pisaju u bazen neke Tereze Kesovije“..iz Beograda…?? Mora da su se „pricestili“ kod vladike Riste i njegovog sabrata Grigorija..pre ovog, za Srbiju „uvoznog nacertanija“..?"

Shocked Shocked Shocked Shocked Cool 
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

U cemu je problem Dobrice...?

Počalji  Milan taj Sre Jul 31, 2013 1:27 am

Nacionalna i državna sinteza Jugoslavije spada među najinteresantnije etno-biološke i socijalne pojave koje se danas na tlu Evrope odigravaju.
Radi se o sintetičkom procesu stvaranja nove nacije i novog nacionalizma. Slučaj je u jednom pogledu uistinu jedinstven. Idejom i anticipacijom budućeg istorijskog procesa stvorena je država. A sada država ima da do kraja ostvari novu sintetizovanu jugoslovensku naciju. Dakle, ideja donosi i problem.
Nije li već prekasno, s obzirom na istorijski trenutak i starost današnje Evrope? Može li još taj proces da se izvrši?
Kaže se, i sa izvesnih strana stalno sugeriše, da danas već nacionalizam izlazi iz mode, da je vek nacionalizma u glavnom već prošao i da je blizu „slom preživelog nacionalizma“. Danas iskrsavaju u prvi plan pitanja socijalna. Nasuprot nacionalizmu osovio se socijalizam, u svim bojama i nijansama. Nacionalizam, to znači ni više ni manje nego „kapitalizam“, „buržujstvo“, „ekonomski liberalizam“, „džunglu egoizma i individualizma“, rat, reakciju i imperijalizam. U najblažem slučaju, za socijalističke radikalne ideologe nacionalizam je prazna preživela „romantika“, „idealizam“ itd. Dakle se „ne isplaćuje“ više građenje još nekih novih nacionalnih sinteza. Tako tvrde socijalisti ekstremisti. A crv skepse uvukao se i u mnoge nacionalno orijentisane duhove.
Tome pitanju treba danas u našoj zemlji otvoreno zagledati u oči. Radi se ni o čem manjem već o samom osnovnom sociološkom pitanju jugoslovenske sinteze. Imajući u vidu današnje evropsko i svetsko stanje, mi treba da uočimo ono što je specifično naše u celom sklopu tih pitanja.
Prvo je naša današnja socijalna struktura i kulturni stepen. Drugo, nacionalizam u svojoj suštini i u svom odnosu prema klasno-borbenom ekstremnom socijalizmu. Na toj ravnini rešava se naše sudbonosno pitanje.
Naš narod, u poređenju sa Zapadom, socijalno je maltene homogen. Preko 80% seljaštva, ostalo građanin, činovnik i radnik. Kulturno, mi se nalazimo na prelazu iz patrijarhalnog i moderno-urbanistički i tehničko-industrijski stadij. Naš najdublji i najširi socijalni problem je dizanje naše najmnogobrojnije staleške mase tj. seljaštva na viši kulturni i opšte-životni nivo. Svaka klasna borba u smislu velikih industrijskih sredina u nas može samo da bude pokušaj veštačkog importa. To naše socijalno jedinstvo daje najjaču unutrašnju organsku strukturu našeg nacionalnog jedinstva.
Druga je komponenta celoga pitanja, koja iz svetske konstelacije zadire u našu zemlju: opšti odnos nacionalizma i socijalizma u današnjoj Evropi i ostalom svetu.
Tu treba - sa jedne više pogledne tačke - pre svega konstatovati ovo: i nacionalizam i socijalizam, naporedo, prastara su dva oblika socijalnog agregiranja na jednoj strani, a socijalnog deljenja i borbe na drugoj strani. I Grci i Rimljani duhovno i državno-socijalno delili su se od varvara, a opet, sami među delili su se u klase i vodili nekoliko teških klasno-socijalnih borbi (demokrati-aristokrati u Atini, borba patricija i plebejaca, braća Grasi i ustanci robova u Rimu). Tako odonda do danas, u svima istorijskim epohama i kulturnim tipovima. Savremeno stanje predstavlja samo nove oblike, nova razgraničavanja nacionalnih grupa po jeziku, kulturi i tradiciji; uporedo i nova prebacivanja socijalnih slojeva u samim tim nacionalnim grupama. U shematičke crte uhvaćeno, mogli bismo se izraziti i ovako: čovečanstvo se oduvek delilo vertikalnim i horizontalnim pregradama; vertikalnim utoliko što su se delile nacije od nacija, horizontalnim što se kroz sve te nacije u slojevima provlačile linije socijalnog diferenciranja te, prema tome, i socijalne saradnje ili socijalne borbe. Procesi integriranja i borbe odigravali su se u oba smera. Dakle: države i nacije, kao celine jedne pored drugih, sastavljene iz socijalnih klasa kao slojeva u svojoj unutrašnjoj strukturi. Prema tome koji je smer integracije i borbe jače izbijao, smer ekstenzivni nacionalni i državni, ili smer intenzivni i socijalni, dobivale su pojedine istorijske epohe svoja obeležja. Ali, što je najglavnije: nijedan od ova dva smera nije potpuno zamro u svome kontinuitetu, a čini se da neće ni u skoroj budućnosti. Najvidniji dokaz stalnog sortiranja u obe koordinate: ekstremno socijalistički SSSR stvara nacionalno omeđene ćelije npr. ukrajinsku, tatarsku, kirgisku, saveznu sovjetsku republiku. A čitava unija u osnovici je - ruska.
Istorijska ritmička linija našeg jugoslovenskog razvića danas je u najvišem naponu nacionalna. Državno-nacionalna sinteza, po našem unutrašnjem stanju i po svetskoj konstelaciji, dolazi u našoj epohi u prvi plan.
Socijalno u glavnom homogeni, ali državno i nacionalno razdrobljeni i zarobljeni, mi smo idejom nacionalne i državne sinteze pristupili rešavanju svog vitalnog problema, naprosto spasavanju svog životnog i istorijskog kontinuiteta. Ta integracija danas je naš prvi životni interes. Socijalni momenat time nije eliminisan, kao što nikad u istoriji nije bio eliminisan. U toj integraciji, nacionalnoj, jugoslovenskoj, naš je najveći zamah. Tu je težište našeg života, tu je i presecište svih naših dosadašnjih istorijsko-razvojnih linija sa problemima evropske i naše današnjice. Socijalna pitanja mogu se samo u tom čvrstom okviru rešavati. Da se nacionalni i socijalni momenat nikako ne isključuju najbolji je primer Masarik i Čehoslovačka. Masarik, socijalista, našao je da treba stvarati jaku nacionalnu čehoslovačku državu. Drugi, stariji i krupniji primer: istorijska pojava britanske imperije. U formi monarhije, na bazi engleskog nacionalizma i engleske kulture Velika Britanija je, u jednom te istom čvrstom državnom okviru, prolazila i prošla sve moguća i najraznije socijalne integracije, diferencijacije, borbe i revolucije. Proživela je u istoj formi i potrese francuske revolucije, socijalno-strukturno ona se izmenila i još se danas menja, ali svog osnovnog državnog nacionalnog kontinuiteta nije izgubila.
Tako dugo dok ima napetosti između nacionalnih i državnih celina, -dakle u vertikalnim pregradama, prema pređašnjoj shemi - tendencija za nacionalno-državnom sintezom postajaće sve jačom. A danas gotovo cela Evropa stoji u znaku tih „vertikala“. Tu nedavno konstatovao je jedan svetski kapacitet u ekonomskim pitanjima, da je nacionalizam danas elementarno dublja sila, a ekonomski interes samo „ratio“ i postulat. Tome stanju mi možemo samo da se prilagodimo; nasilno mi ga izmeniti ne možemo. Za velike humane ciljeve buduće čovečanske zajednice mi pre svega treba da ostanemo živi, da postanemo jaki.
Dvostruk je proces, dakle, koji uslovljava, traži i omogućuje - još i danas, - stvaranje nove potpuno sintetizovane nacije jugoslovenske.
Istorijski, u daljoj ili jačoj liniji, ideja našeg nacionalnog stapanja stara je i spontana, organična ideja. U državi našoj ona je došla i do svog ostvarenja. To je bio jedan smer procesa: idejom, nacijom ka državi. Sada smo stupili i u stadij drugog smera: od ostvarene države ka naciji. Istorijsko-sociološki oba su smera tvrdo proverena. Oba se smera udopunjavaju. Mi videsmo u prošlosti i kod drugih naroda da nacija vodi ka državi, ali i da država vodi ka jedinstvenoj naciji. U nas se izvršilo ono prvo, a sad je na redu da se izvrši i ono drugo. Tu je nerv naše jugoslovenske sadašnjice. Proces ima da se ovim novim smerom, država-nacija, po svim prirodnim zakonima sociologije i istorije do kraja izvrši. Jedan proces pojačava se drugim u svom poslednjem dejstvu. Nedovršeni fakat jedne nacije stvorio je državu Jugoslaviju. Dovršen fakat države ima sada da donese, svrjom regresivnom snagom, i dovršen fakat jedne nacije. Proces naporedan, dvostruk, dakle i ubrzan. Sve negativne sile koje bi htele da razbiju i razriju tu homogenisanu sadržinu nacionalno-državne celine zakočene su životnim imperativom toga integrisanja i strahovitim spo-ljašnjim pritiskom tuđih još uvek neprijateljskih sila oko nas.
Stvaranje jugoslovenske nacije nije dakle samo mogućno u okviru današnje Evrope, već je to i nužan prirodan proces. Ne smeta što se plemensko-atavistička i konzervativna osećanja pojedinaca još i danas tvrdokorno i svesno odupiru tom procesu. On se već izvršava, pored sveg jalovog demonizma negativnih sila. Jer svi takvi istorijski procesi nužno su propraćeni borbom i lomljenjem kočnica.
I tako, kad pogledamo danas oko sebe, ne samo po celoj Evropi, već i tamo prema Kini i Americi, mi možemo mirno da kažemo svojoj radnoj i borbenoj savesti: Ne, nismo još okasnili! Nikad dosada u istoriji nije nam se pružio povoljniji momenat, sa svima uslovima, da postanemo pred celim svetom, za čovečanstvo, jedna jedinica, jedna etnička, kulturna i državno-politička ličnost, jedna nacija jugoslovenska.

Vladimir Dvorniković
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ocu Srpskog i SrBskog naroda i Franji Tudjmanu !!

Počalji  Milan taj Čet Avg 01, 2013 12:24 pm

Zivjeli !
Evo dosao sam sinoc iz Like pa da vam se javim .
Lika nije vise crvena kako vi negdje jednom rekoste , nego je Lika crna da crnja biti ne moze .
Ognjista preuzela suma i korov , a ne vidi se ni blizo korak boljitka .
Svakodnevno poneko selo totalno opusti .
Oranice nepoorane , livade nepokosene ukratko jad i bjeda .
PS.
Nije samo Lika ovakva nego cjela Krajina . . .
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Latinka Perovic...

Počalji  Milan taj Čet Avg 01, 2013 10:03 pm

Gdje je pripreman?

Osnov za taj rat su bili nezavršeni sukobi i raskoli: oni iz Drugog svetskog rata, iz 1948, sukob oko različitih koncepcija Jugoslavije: hoće li se ići na federalizaciju ili na unitarnu centralističku državu. Srbija je verovala da joj kao sredstvo u tim raspravama uvek preostaje sila. A to je, dozvolićete, bila najveća zabluda. Ne sme se zaboraviti ni to da se Srbija spremala za rat u trenutku kada niko nije očekivao propast Sovjetskog Saveza; što je veoma važna činjenica.

Zbog čega je važna?

Zbog toga što su oni koji su pripremali rat verovali da će u jugoslovenskom sukobu imati Rusiju na svojoj strani.
Negde 1987. sam razgovarala sa tadašnjim potpredsednikom SANU, Antonijem Isakovićem, sa kojim sam se, inače, do tada povremeno viđala. Odmah je krenuo da mi objašnjava kako Slovenci i Hrvati ne žele Jugoslaviju i kako je konačno došlo vreme da i Srbija reši svoje pitanje…
„Izvini“, prekinula sam ga, „vi to hoćete rat?“
„Da“, potvrdio je. „Ali, on neće biti vođen na teritoriji Srbije… Poginuće nekih 86.000 ljudi!“
„Ali, kojih to 86.000 ljudi, pobogu?! Čijih glava?!“, pitala sam.
I onda kažu – rat je došao iznenada. Pa, nije! I sa takvom hipotekom je nemoguće prosto okretanje lista istorije. Ta se cena mora platiti.
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Razrada, branja sljiva u tudjem ataru.../

Počalji  Milan taj Pet Avg 02, 2013 10:53 am

U tek objavljenim Mladićevim zapisima opisuju se i pregovori vojnih i političkih lidera bosanskih Muslimana i Hrvata na štetu Muslimana, koji su vođeni u Pečuju u Mađarskoj i Njivicama u Crnoj Gori 1992-94.

Na sastanku u Pečuju, 5. oktora 1992, sa "delegacijom Hrvatske", Mladić zapisuje reči Slobodana Praljka koga naziva "zamenikom ministra odbrane Hrvatske", da je hrvatski cilj "Banovina iz 1939, ako ne - nastavljamo rat".

- Treba razmeniti stanovništvo, iseliti Hrvate iz Vojvodine - rekao je Praljak tokom razgovora u kojem je postignut dogovor o primirju između Hrvata i Srba u BiH.

Tri nedelje kasnije, isti sagovornici sastali su se u Njivicama, a Praljak ocenjuje:

- Na dobrom smo putu da prisilimo Aliju da deli Bosnu. Nateraćemo Aliju da sedne za sto s Bobanom i Karadžićem.

Mladić u beleškama opisuje i isporuke oružja i municije HVO u BiH 1993, kao i davanje vatrene podrške za velike sume novca, o čemu je razgovarao na Jahorini 1993. s komandantom HVO Milivojem Petkovićem.
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dobrice slusaj amo !

Počalji  Milan taj Sub Avg 03, 2013 5:27 pm

Govor komandira prve cete, Cetrdesetog pesadijskog puka, kapetana Luke Ðuraskovica, vojnicima na dan 26. maja 1940. u Pomoreki, kod Brezovica. (Ceta postrojena u razvijenom frontu, prisutni vodnici)
"Slusaj 'amo! Mi zivimo u ozbiljno doba i svaki od vas znade zasto ste tu. Svi ste skoro vec stariji i zenjeni ljudi, vi citate novine, je li tako. Ako nam ko pruzi rat, jebo ga otac, mi cemo prihvatiti i ratovati. U tom slucaju, jebo mu pas mater, morali bi mi da primimo borbu, pa makar svi izginuli. To bi bilo od nas casno, je l' tako! Nasi susedi 'Talijani, e to su kurve jedne. Oni, jebo im pas mater, boje se ratovanja, a hoce da dobiju zemlju bez krvi. Oni, fukare jedne, kazu da imaju pravo na Dalmaciju. Jeste, dobice, ali kurac. Je l' tako? A zar mi nemamo pravo na Trst, Istru i druge nase krajeve? Pa dabome da imamo! Sada se prave prijatelji, a sutra napali bi nas, kurve jedne! Jer vam je to jasno! Jebo im pas mater, samo neka dodu, poslacemo ih u pizdu materinu!
Drugo: mi, juzni Sloveni, bili smo i jesmo najbolji vojnici Evrope. Je l' tako? Dabome da je tako i tako treba da bude! Musolini je dosta ucinio za Italiju. On je mnogo dao Italijanima, al' ih nikad nece naciniti hrabrima, makar im kurac dao, nece moci da im da srce junacko. Je l' tako? Je l' vam jasno!
E, drugo kazu 'Talijani. Oni vele: kod nas je sve motorizovano. Nasi su mitraljezi FIAT, nasi su tenkovi FIAT, nasi su avioni FIAT i sta sve ja znam... u picku materinu. Znamo mi to, ali je u njih i srce FIAT, jebo ih sveti Jeronim na nebu. Samo ima jedno, oni nas ne znaju, picka im materina! Je l' tako? Dabome, bas tako, i tako treba da bude.
Drugo: hoce da nam budu kuratori, da garantuju nase granice, pizda im materina. 'Talijani i ko zna koji kurci - Nemci, Englezi, Francuzi, Japanci, Kinezi i drugi, pa cak i Drustvo naroda. A sta se nas ticu njihove garancije, pizda im materina. Znamo mi sta su to garancije. Kurac garancije. Jebo im pas mater, garancijsku i kurvarsku!
Drugo: Svi vi znate da se nasa vojska najbolje hrani. Je l' tako? E, kad je tako, onda hrana treba da bude jos sto puta bolja. Imamo kuvare, jebo im pas mater, jos i ne valjaju. Pa dobro gde su ti kuvari, jebo im pas mater svima odreda. Dezurni, deder zovni mi kuvare, pizda im materina... Pa dobro kuvari, jebo vas sveti Jeronim na nebu, poslacu vas sve da terate mitraljeze u brda, u pizdu materinu, pa da vidimo da li ce hrana biti bolja... Jebo vam pas mater kuvarsku! Je l' tako? (Kuvar Trobec javlja se: "Ali gospodine kapetane, iz griza se ne more...") -"Kus, nista te nisam pitao. Mars u pizdu materinu. Jebo ti pas mater kuvarsku. Kad te raspizdim pretvoricu te odma' u mitraljez."
Drugo: Gde je tu onaj koga su ubile gace? Aj, tu je! E, bas tebe cu poslati na 'Talijane, jebo te mitropolit. I ti si mi kurcev vojnik i ubile te gace... Slusaj 'amo i sta se smejes?... Svi vi znate da ima i drugih kojima se hoce nasa zemlja, pizda im materina! Eno gore one ciganske kurve, kazu da im pripada Srem, Banat i Baranja. Pa dobro, pizda im materina tatarska, sto ne dodu da uzmu pola Slavonije i Hrvatske, jebali ih njihovi grofovi, jebo pas mater njima i Hortiju i Telekiju i grofici Marici!
Drugo: je l' idete vi onako, preko noci malo u Domzale? A? Znam vas ja dobro. Sve ja znam, je l' tako? E, vidite to ne sme tako da bude. U nas postoji preki sud, pa tu nema vise sale. Odma' te streljaju, jebo te faraon!... Da li vi mislite tako?... Evo ide ti komandir negde tamo u pizdu materinu, vodnici sta ja znam gde, jebo ih Bog, i onako nista ne valjaju, podnarednici sede u kafani, a vi - u Domzale? Pa ti sad lepo dodu 'Talijani, pizda im materina! Kako bi to sve izgledalo! I kako bi nas fino udesili... majku im zicarosku! Pa to ne sme da bude. Jer vam jasno? Ne moze to tako kod nas da bude, kako je bilo kod Ceha. A, jok... Eto i to su kurve koje se uopste ne bore, nego samo polazu oruzje, kukavice, jebo im pas mater i njima! Pa evo i Poljaci, jebo ih sveti Jeronim, borili se... borili, a njihova gospoda ministri - tup u avione, beze kurve avionima pravo u Pariz. Nista manje u pizdu materinu, da tamo toboze vladaju, ali samo kome, picka im majcina! U nas ne sme da bude tako i ne moze da bude tako, naravno.
Drugo: Nije to sve sto sam vam kazao. Ama svi vi znate, pa vi ste pametni ljudi. Isli ste po svetu i sigurno ste videli lepu varos Temisvar? E vidite kazu Rumuni, jebo ih Bog otac: "To je nase"! Pa dobro sad, picka mu materina, sta je onda nase? Za koji smo krasni mi onda ovde i sta mi da branimo, kad nista nije nase? Pizda im materina! Pa, sta mi placamo toliko porez, kad je ovo tude? Je l' tako? Onda od nas nece dobiti niko nista! Dacemo im kurac tvrd, i to tvrd za mnogo godina. Neka dodu ako su junaci, a mi cemo s njima pravo u pizdu materinu, preko Drave i Save, pa makar svi izginuli!! Je l' tako?! I je l' vam jasno?! E pa dabome da jeste, jer drugcije ne moze i ne sme da bude! Naravno! ... A sad, vodnice, daj ljudima voljno!"

Prema nekim saznanjima, poginuo je kao pomocnik komadanta brigade u Trscanskim operacijama 1945.godine

Sad Sad Sad 



avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Kapitalizam ili smrt..? "biznismeni off galenika"..jajare

Počalji  Milan taj Ned Avg 04, 2013 2:00 pm

4. OKTOBAR 1992.

Slobodan Milošević mi je u telefonskom razgovoru rekao da se ne slaže s Deklaracijom koju smo potpisali Tuđman i ja. On ne prihvata moje priznanje postojećih granica, jer nije rešeno srpsko pitanje u Hrvatskoj; smatra da su u Deklaraciji zapostavljeni interesi Srba u Hrvatskoj. U Deklaraciji Srbi nisu ni pomenuti. Moji kompromisi nanose, po njegovom mišljenju, veliku štetu srpskoj stvari. Govorio je ubeđeno i oštro.
Zapanjen sam Miloševićevim stavom. Kuda će nas odvesti njegova tvrda i beskompromisna politika? A kuda moja meka i kompromisna? U svakom slučaju, naš sukob se opasno produbljuje. Panić i ja nismo ispunili njegovo potajno očekivanje da ćemo sprovoditi njegovu politiku. Ne razumem kako je mogao da očekuje da ću ja sprovoditi njegovu politiku. Da li je uopšte čitao moje knjige i članke? U razgovoru o mom kandidovanju za predsednika rekao sam mu, jasno i glasno da sam čovek opozicije i promena i da neću biti Ribar, jer on nije Tito. Kako je mogao i pretpostaviti da će Milan Panić, kapitalista i biznismen iz Kalifornije, slediti njegovu “socijalističku politiku”? Sukobi i sve naše razlike obelodaniće se na izborima.
U Bosni se rasplamsava rat. U Sarajevu se muslimani i Srbi međusobno bombarduju preko Miljacke, a svet vidi i čuje samo srpske topove. Pre nekoliko dana primio sam izveštaj od Sarajlije, Srbina, koji je nekako pobegao iz Sarajeva, da muslimanski zlikovci - Ćelo, Caco i Juka Praznina, sa svojim brigadama svake noći kolju Srbe pod Kazanima. Kolju, ne troše metke; govori se o stotinama zaklanih Srba pod tim Kazanima. Od primirja i mira nema ništa. Buš sprema “kontrolu neba” nad Bosnom...

12. OKTOBAR 1992.

Panić se žestoko posvađao s Miloševićem, zahtevajući njegovu ostavku, pozivajući se na njihov dogovor u vreme kada je Panić prihvatio mandat za predsednika Savezne vlade. Milan Panić je panićevski nasrnuo; Slobodan Milošević mu je miloševićevski uzvratio: neće da se povuče, “ništa nije potpisao”.
I ja sam mu savetovao da se povuče, ubeđujući ga da je on mlad, da ima najjaču stranku, neka vodi politiku u parlamentu, neka Paniću i meni prepusti da pozavršavamo najteže poslove u državi. Obojica ćemo potom otići iz politike. Milošević je samo rekao: “Nisam ja problem Srbije, ni moja ostavka”.
A ni o čemu više ne možemo da se dogovorimo. Ometa me svuda gde može...

14. OKTOBAR 1992.

Vlada Republike Srpske Krajine izdala je saopštenje povodom Deklaracije Ćosić-Tuđman, potpisane u Ženevi. Zapisujem deo tog saopštenja:
“Po treći put u ovom vijeku vatikansko-masonska-komunistička državna forma zvana Jugoslavija počinje služiti antisrpskoj i antipravoslavnoj zavjeri.
Svojim direktnim oponentskim, izdajničkim stavom prema sveopštem srpskom interesu, jasno su demaskirane namjere oficijelnih vlasti Savezne Republike Jugoslavije u službi američkih interesa... Ova i ovakva Jugoslavija nema nikakvo pravo zastupati interese naroda u Republici Srpska Krajina.”
To sam, dakle, ja - zastupnik američkih interesa! Milošević je natociljao nesrećne i neuke Srbe iz Knina da meni i Paniću oduzmu mandat za pregovore sa Hrvatima i zastupanje njihovih prava. Šta da kažem Vensu i Ovenu 20. oktobra, o čemu tada da razgovaram s Tuđmanom? I ko će onda sprovesti ono što se s Tuđmanom, Vensom i Ovenom dogovorim u Ženevi?
Takvoj “podršci” i “srpske vlade iz Knina” nisam se nadao...
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ko svetog Petra kajgana...?

Počalji  Milan taj Pon Avg 05, 2013 10:34 am

avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

" AM...DAM"....?

Počalji  Milan taj Uto Avg 13, 2013 6:28 pm

"Političar, književnik i jedna od ključnih figura komunističke vlasti posle Drugog svetskog rata, zbog politike robijao je pet godina u Sremskoj Mitrovici, a sada ima svoju ulicu u Amsterdamu"
....................................................................................................................................................................................................................................
Nije li tvoj pajtos "demokrata" Milovan Djilas odgovoran za "crveni teror" u Crnoj Gori...? Nije li se od vas kritikovani Broz dvoumio, da se Djilas ako treba podvrgne nastrozoj meri "smrtnoj kazni" zbog stete koju je naneo KPJ i pokretu.., sa krvavim pasjim i slicnim grobljima...? Nije li od vas kritikovani Broz na Brionskom plenumu stavio tacku na "tu i takvu UDB" i zrtvovao partijskog i ratnog duga,zasluznog partizana i tukovodioca , sefa takve UDB..rdadi, upravo demokratizacije drzave i drustva, od prisustva pripadnika UDB, po sluzbenoj duznosti, u preduzecima,ustanovama,kucnim savetima, kafanama...? Sto se tice, skidanja naziva ulica po Beogradu, i stavljanja naziva po Amsterdamu..a, kao stariji od mene Dobrice ti to bolje znas od mene..pisalo je mislim u Politici..Spasenija Cana Babovic.." Djilas se posebno ostrvio na mladu srpski inteligenciju zbog, kako je tvrdio -sitno sopstvenickog mentaliteta-"..." jednom je,izveo iz stroja, jednog mladog borca i ubio ga svojom rukom..jednog ili dvojicu, nisam sigurna..". Kazes Slobodanu Milosevicu.."ja sam opozicija'.."nisam ja Ribar, a ti nisi Tito"..kome opozicija..?.kazes prema intervjuu Manojla Manje Vukotica..direktora i bice "vlasnika Borbe do juce.." ..."sta ja mogu, kad moji neznaju nista drugo da rade, nego da tresu sljive i cuvaju svinje"..Pa, hebiga Dobrice "srpska modrice boje sljive".."moji", delovi porodice su izgubili, kuce,par stanova,radna mesta, sljive, svinje,krave..u Hrvatskoj.."zbog tvog dubl tresenja sljiva" sa Franjom Tujmanom 1992-1993 godine, pa sam postao "dragovoljac" ,popio solidnu kisu topovskih granata, u sirem prstenu "Medacki dzep".." DOKLE TAKO"...?
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

" Ja sam opozicija, ja nisam Ribar a ti nisi Tito"...hm,hmm

Počalji  Milan taj Čet Avg 15, 2013 1:32 am

14. OKTOBAR 1992.

Vlada Republike Srpske Krajine izdala je saopštenje povodom Deklaracije Ćosić-Tuđman, potpisane u Ženevi. Zapisujem deo tog saopštenja:
“Po treći put u ovom vijeku vatikansko-masonska-komunistička državna forma zvana Jugoslavija počinje služiti antisrpskoj i antipravoslavnoj zavjeri.
Svojim direktnim oponentskim, izdajničkim stavom prema sveopštem srpskom interesu, jasno su demaskirane namjere oficijelnih vlasti Savezne Republike Jugoslavije u službi američkih interesa... Ova i ovakva Jugoslavija nema nikakvo pravo zastupati interese naroda u Republici Srpska Krajina.”
To sam, dakle, ja - zastupnik američkih interesa! Milošević je natociljao nesrećne i neuke Srbe iz Knina da meni i Paniću oduzmu mandat za pregovore sa Hrvatima i zastupanje njihovih prava. Šta da kažem Vensu i Ovenu 20. oktobra, o čemu tada da razgovaram s Tuđmanom? I ko će onda sprovesti ono što se s Tuđmanom, Vensom i Ovenom dogovorim u Ženevi?
Takvoj “podršci” i “srpske vlade iz Knina” nisam se nadao...Suspect Shocked Question 


avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedi kec Dobrice !!

Počalji  Milan taj Čet Avg 15, 2013 10:56 am

Radomir Višnjevac, tadašnji direktor „Namenske „, tvrdio;
Prodaja vršena legalno
Početkom 1992. godine oglasio se i Radomir Višnjevac, tada direktor „Namenske“.
- Što se tiče optužbi da prodajemo ustašama, četnicima ili muslimanima, podvlačim da mi nikada ne možemo, niti hoćemo da se bavimo proverom ko nam je kupac. Mi nijedan metak iz ove fabrike nismo otpremili nijednom kupcu bez dozvole Republičkog SUP-a. Činjenica da smo za svaku našu prodaju imali njihovu saglasnost, znači da ta municija nije prodavana nelegalno. „Prvi partizan“ nije policijska ustanova, nego proizvodna, i za nas je metak roba i ništa više i ništa manje od toga. (…) Demanti da municija nije išla ustašama u ruke se ne može dati, mi to ne znamo. Sve dozvole koje su privatnici dobijali u BiH za kupovinu oružja i municije važile su zakonski i u Srbiji. Moglo je doći stotinu Hrvata i stotinu muslimana, koliko god hoćete, sa dozvolom izdatom u BiH i kupiti municije koliko imaju para. To je tržišni način privređivanja – ne možete u samousluzi prodavati mleko ili hleb na nacionalnoj osnovi, pa jedne pustiš u radnju a druge ne.

Višnjevac je tada svoju izjavu, navodi se u „Srpskoj reči, završio rečima – „dok god budem direktor prodavaću“, dodavši – „iza ovih vrata, preko puta, sedi oficir bezbednjak, bez čijeg znanja nisam prodao nijedan metak“.
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Pozajmljeno sa Autonomija..

Počalji  Milan taj Pon Avg 19, 2013 1:01 pm

Pitam te, može li se, SME LI SE, takvima dozvoliti da „drže banku“ u tako osetljivom segmentu civilizacijskih tekovina kao što je informisanje masa ?
Srbija je postala – P R O B L E M – svetskih razmera UPRAVO zbog brainwashing-a i odsustva ili pak nemogućnosti masovnijeg reagovanja onih koji su mogli imati uticaja na pravilno formiranje svesti srbijanskog „malog“ čoveka.
Ne smetni s uma da je internet komunikacija tek odnedavno dostupna i tom „malom“ čoveku.
„“Mirno, objektivno i savesno ispitivanje karakterologije srpskog naroda, odavno nam se postavilo kao imperativ, zapoved i božanska i ljudska, i istorijska i transistorijska, koju uporno, još od 1918. godine ne želimo da čujemo, i pored izvanrednih tema ponuđenih za razgovor od strane velikog Jovana Cvijića i njegovog dostojnog učenika Vladimira Dvornikovića. Poslednja tragična zbivanja sa srpskim narodom,nisu li još jedna i možda poslednja opomena, šansa i izazov da na stoletna pitanja o karakteru srpskog naroda progovorimo otvorenu reč, kao konzilijum lekara nad bolesnikom, jer će od postavljene dijagnoze zavisiti i lečenje.
Ne treba se bojati iznošenja istine! Dugogodišnja laž duboko je iskvarila ovaj narod zadržavajući ga na stupnju deteta koje to više nije. Istina uvek čisti i pomaže sazrevanju i pojedinca i naroda. Moramo biti spremni da saslušamo istinu o sebi, a posle toga – ne svetiti se, niti dozvoliti u sebi mesta anarhičnoj obesti. Samo u tome slučaju istina će delovati katarzično!” (Beseda prof. dr Vladete Jerotića “O tragičnom
optimizmu Srba” u Udruženju književnika Srbije, 30.6.1999.)“"
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Sve kec do keca !

Počalji  Milan taj Sre Avg 21, 2013 8:09 pm

Koliko su hrvatskim komunistima u prohrvatskoj i antisrpskoj raboti pomogli drugovi iz ostalih delova države svedoči epizoda iz vremena konačnog utvrđivanja međurepubličkih granica. Tada je Milovan Đilas velikodušno poklonio Baranju Hrvatskoj iako, kako to tvrdi i profesor Dubravica, ta oblast nikada nije pripadala Hrvatskoj. Dao je tada Đilas Hrvatima i celu Bačku, ali je realizaciju te ideje u poslednji čas sprečio Vicko Krstulović iz Splita.
Đilas se istakao i za vreme Drugog zasedanja AVNOJ-a. Tada je, prema svedočenjima prisutnih, na jednom od sastanaka burno reagovao kada je Moša Pijade skrenuo pažnju da bi i Srbi u Hrvatskoj, na prostoru Krajine, trebalo da dobiju svoju autonomiju, da i Hrvatska ima jednu autonomnu pokrajinu. Đilas je Pijadu nazvao srpskim nacionalistom, našta ga je ovaj poslao u majčinu. Svejedno, Srbija je dobila dve pokrajine, Hrvatska nijednu.

Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked affraid 
avatar
Milan

Broj poruka : 7086
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sedi kec Dobrice !!

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu