Tito - Crveno i crno

Strana 4 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Ići dole

Veselin Djuranovic, u mladosti *Drazin pionir*...

Počalji  Milan taj Čet Maj 13, 2010 2:26 pm

Brozova je kuću u Užičkoj 15 morala da napusti mesec dana posle Titove smrti. Iz te kuće nije smela da ponese bukvalno ništa, pa tako ni svoja lična dokumenta, fotografije, čak ni svoju garderobu.
Inače, predsednik Saveznog izvršnog veća u trenutku smrti Josipa Broza bio je Veselin Đuranović (1978-1982). Upravo on je tokom svog mandata predsednika SIV-a formirao Koordinaciju komisiju, u čijem sastavu su bili predsednik i pet potpredsednika SIV-a. To bi se moglo nazvati „Kabinet“, nalik radu vlade Velike Britanije.
Zadatak te Komisije je bio da se o svim ključnim i najtajnijim pitanjima od značaja za SFRJ ne odlučuje SIV u kompletnom sastavu (brojao oko 32 člana) već uži sastav.
Odlučivano i o prisluškivanju
Prilikom posete Valtera Šela, saveznog kancelara SR Nemačke, priča naš sagovornik, šef Savezne službe državne bezbednosti, Slovenac Dimitrije Krajger prisustvovao je sednici Koordinacione komisije i zatražio da se ozvuče prostorije u kojima će boraviti gost iz SR Nemačke. „Đuranović je samo odmahnuo rukom i rekao - Ne. Krajger je insistirao i tvrdio da je to državni interes. Đuranović ga je tada grubo prekinuo i rekao: - To ne dolazi u obzir, on je moj gost, i pokazao mu rukom da napusti sednicu“, kaže naš sagovornik.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

neki sve vide *crno*, sto nije tacno...

Počalji  Milan taj Pon Maj 17, 2010 5:07 pm

PRVE SVAĐE REPUBLIČKIH FUNKCIONERA SFRJ
* Decenijama dugo iskustvo u novinarstvu daje vam pravo da objasnite kakva je to sprega između žurnalista i političara u Srbiji danas i kakva je bila nekada?
- U vreme kad sam počinjao ozbiljnu karijeru, i bio šef dopisničke službe, “Politika” je u pravom smislu reči bila novinarska sila. Tada sam se i lično uverio da političari pokušavaju da utiču na uređivačku politiku novine. Na raport smo kod Saše Gligorijevića, tadašnjeg predsednika Konferencije saveza komunista Beograda, pozvani Žika Minović i ja. Reagovao je što tekst o komunistima nije bio na vrhu, već na dnu strane. Ali ja sam branio svoje pravo da dam prioritet vesti o školstvu u odnosu na izveštaj sa nekog partijskog sastanka.

* Kakvi su inače bili odnosi visokih funkcionera i novinara u to vreme. Danas i predsednika države skoro svako može da cimne na mobilni, a ranije?
- Nije bilo lako doći do poznatih funkcionera. Pre svega do onih pametnih, zato što oni nisu hteli da razgovaraju bilo s kim. Birali su pametne novinare. Bilo je naravno i onih lošijih funkcionera, kojima su novinari trebali radi publiciteta i dokazivanja u karijeri.
- Ali i inače, mi smo u to vreme jurili tiraž drugim temama a ne pričama funkcionera. Imali smo jaku konkurenciju i u listu “Borba” ali još veću u “Večernjim novostima” koje su osvajale vrlo široku čitalačku publiku. “Politika” je takve tiraže, čak i preko milion prodatih primeraka dnevno, dostizala samo kad su šezdesetih, Gojko Banović i Kosta Stepanović objavili feljton “Kako je uhapšen Draža Mihajlović”, na celoj strani...

* Kad god se u Srbiji priča o novinarstvu tog vremena pominju se samo beogradski dnevnici. Šta je sa novinama iz Hrvatske, Slovenije, sa Vjesnikom, Delom i drugima novinama. One se nisu ni čitale ni prodavale u Srbiji recipročno, onako kako su se naše novine prodavale u drugim republikama? Kako to tumačite?
- U Beogradu su se mogle kupiti sve novine ali su se malo čitale. To je bila posledica našeg, srpskog mentaliteta i okolnosti da su se Srbi u SFR Jugoslaviji uvek osećali nadmeno. Svi Slovenci učili su srpsko-hrvatski od prvog razreda osnovne škole, a u Srbiji se niko nije interesovao za jezike drugih nacionalnosti a još manje za njihovu štampu, izjave tamošnjih javnih ličnosti i funkcionera, za mišljenje njihovih novinara.

* Postojale su dakle i razlike u pisanju i izveštavanju ondašnje srpske i štampe iz drugih republika SFR Jugoslavije. Pretpostavljam da komentari u Delu i Politici, primera radi, nisu bili uvek isti.
- Uglavnom nisu. Posebno kad su novinari izveštavali o privrednim aferama. Uz to, Slovenci i Hrvati su imali vrlo jaka dopisništva u Beogradu koja su naravno morala iscrpno da izveštavaju i o Partiji i Titu, ali su itekako pratili događanja u privredi Srbije. I često su o njima pisali realnije nego beogradski mediji. Kasnije su novine počele da svađaju republike preko lakonskih izjava funkcionera. Sećam se kad je predsednica SSRN-a Srbije, Rada Anđelković, čuvena Rada Lambada, tek što se vratila vozom prijateljstva iz Maribora,(s proslave na kojoj je igrala s predsednikom slovenačkog SSRN-a Jožeom Smoleom), dala izjavu, objavljenu na prvoj strani “Politike”, kako srpska preduzeća više uopšte ne smeju da sarađuju sa slovenačkim.
- Primera radi, kad je građena Gazela pare su dobijene od države a ne od grada. Tito je otvorio most, a svi su Srbima zavideli jer su od para za autoput uspeli da reše problem veze između starog i Novog Beograda. Tadašnji gradonačelnik Branko Pešić je međutim bio inteligentan i osmislio je ne samo taj projekt već je rešio da preostalih osam miliona dinara, u to vreme veliki novac, koji je Beogradu ostao od izgradnje Gazele, utroši na grad. Odlučio je da gradi podzemne prolaze ispod saobraćajnica u centru, pozvao je sve glavne urednike novina i rekao im da naprave kampanju o projektu gde navodno samo 40 najvećih beogradskih preduzeća daju novac za to. Oni su stvarno i odvajali nešto para ali se u tu masu skoncentrisao i onaj ostatak, pa su poslovi bili čisti i niko nije mogao da optuži Beograd kako se gradi parama iz budžeta države.

SLUŠAO SUGESTIJE NOVINARA
- Kad je Tito otvarao Gazelu, svi novinari su dobili strogu direktivu da se ne približavaju Predsedniku. Pošto je svečanost završena kolona s automobilima gde su bili svi visoki funkcioneri tadašnje SFR Jugoslavije, krenula je ka centru gde je inače novinarima obećano da će dobiti Titovu izjavu na konferenciji za štampu u Skupštini grada. Ja sam se, kao izveštač za Politiku, nekako našao u trećim kolima u toj koloni, i kad smo prešli novi most vidim kako prvi auto u kom su se vozili Tito i Branko Pešić staju i njih dvojica izlaze iz kola. Ne obraćajaći pažnju na instrukcije koje su date medijima, izleteo sam i ja, i dotrčao do njih. Čujem kako Pešić i on pričaju a dole jedno sto parnjača, dime se strašno, ne može da se diše. Nisam izdržao, pokažem rukom prema parnjačama i pitam Tita nije li taj prizor sramota za grad, a on kaže Pešiću: Neka se ovo odmah skloni. Scenu su zabeležile i TV kamere pa su je svi emitovali. U istom trenutku mene neko povuče za rukav, shvatio sam da je iz Titovog tajnog obezbeđenja ???... Šarenca. Kad smo stigli u Skupštinu Šarenac me je napao. Urlao je: “jesam li ja rekao da niko ne sme da priđe Titu”. Ja sam odgovorio: “Jeste, i to ste uradili jer ste pravi policajac. Ali zapitajte se kakav bih ja bio novinar da nisam istrčao i iskoristio priliku da ga nešto pitam”.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

jedan od komentara press online..

Počalji  Milan taj Ned Jun 27, 2010 8:03 pm

Potpuno ispravno

Svaka čast za komentar. Neki su sebi umislili da sve Srbe Početniče, al neznaju kako. Istorija je napisana i ona se neda prekrajati. Draža nemože vaskrsnuti u nekog Narodnog Heroja kada ga je Narod tog vremena osudio kao zločinca. Zna se ko su bili partizani a ko četnici. Od ukupno 6 velikih ofanziva na području Yugoslavije 4 su vođene na području BiH i to Neretva, Sutjeska, Drvar i Kozara. Hitler je te ofanzive vodio u saradnji sa domaćim izdajnicima Četnicima i Ustašama sa ciljem da se uništi Tito i Partizanski Pokret. Svi znaju da je SS Nemačka Vojna Služba Bezbednosti formirala Četnike 1942 godine na Ravnoj Gori, a kao njihovog vođu postavila dezertera iz Kraljeve Vojske Dražu Mihajlovića, te im je SS dala oružje sa ciljem da kao domaći ljudi im pomognu da identifikuju komuniste i da ih unište. Dalje SS služba je dopustila da Četnici imaju i komunikaciju sa Englezima pod plaštom tkz.saradnje kako bi otkrili ciljeve saveznika u Evropi. Sve svoje ratne ciljeve Hitler je na području Yugoslavije usmerio ka Titu i Partizanima sa ciljem da se oni unište. Veliku pomoć pri tome su mu pružali Četnici i Ustaše. Ja sad tražim da me neko u ovom demantuje ako ovo nije tačno. Onaj ko me hoće demantovati nek navede bar jednu veliku poznatu bitku u kojoj su Četnici i Nemci imali sukob. Nema nijedne. A braćo Srbi znate li koliko ima masovnih grobnica po Srbiji nad Srbima što ih ubiše Dražini Četnici. Pa i današnji najveći srpski General Ratko Mladić bio je žrtva Četnika, njegovog su oca ubili četnici a majku mu silovali i zapalili njega i majku u jednoj štali, gdje je on nekim čudom preživio. Znate li da Ratko Mladić nikada nije na svoje čelo stavio kokardu, zašto? Pročitajte biografiju Mladića i demantujte me.
Živio Drug Tito. Proleteri svih zemalja ujedinite se.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

To je kao bio *vestern*...>???

Počalji  Milan taj Sub Jul 03, 2010 11:57 pm

* Dolaze da nauče lekciju, istu onu koju su propustili u mladosti - ne bez ironije kaže Budimir Protić.
A šta će naučiti, bog sveti zna. Na bisti Žikice Jovanovića i danas stoje reči: „Ovde je Srbija rekla sloboda", a na Brakovićevom spomeniku piše: „Da Srbin više nikada ne udari na Srbina". Za jedne je 7. jul i danas revolucionarni čin, za druge brutalno ubistvo. U svakom slučaju, u sredu će jedna polovina ponovo klicati otadžbini, a druga braniti domovinu. A treći će, možda, ponovi pominjati priču koja se počesto može čuti u Rađevini, a koja kaže da je građanski rat u Srbiji, zapravo, počeo zbog konobarice?! Naime, prema rečima jednog vremešnog meštanina koji „ne bi da se u to panjka" i nikako ne želi da mu se ime pominje u novinama, Bogdan i Žikica su se dobro poznavali i pre rata. Oboje su u Belu Crkvu zalazili zbog lepe konobarice, ali je ona, po svemu sudeći, bacila oko na lepog, uniformisanog žandarma. Početak rata i dolazak nacista, po njemu, bili su samo prilika da se izmire i neki davnašnji računi. * affraid king queen jocolor ??
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

gospodinu Samardzicu...*historicaru*..*chichinom kalfi*...

Počalji  Milan taj Uto Jul 06, 2010 11:54 am

komunisti ne izbegavaju da

govore o tome, da se kraljevina Jugoslavija, utopila u teoriju *nacisticke drzave*,kapitulirala,izrucila sopstvenu vojsku na tacni okupatoru, koji je, ustupio Drazi izvesan broj *zarobljenika* i naoruzanja, pa je to navodno ta JVuO.Obrazac je poznat, SS-dominira vermahtom,Falange dominiraju u Italiji, Ustase-dominiraju domobranima,a Cetnici dominiraju necemu sto bas nije pokazalo dobru volju da uopste postane-JVuO.Sve je to okrilje drugog svetskog rata, mesetarenje velikih sila, uz delovanje stranih obavestajnih sluzbi, kojima i ovoga casa podlezu *neki delovi srbije*,pa vadjenje kojekakvih segmenata *pasusa*.iz istorije.ali, xe, xe i preskakanja ISTINE, vode haoticnom stanju, sto i jeste namera *autora*. Naravno, *cetres prve sedmog jula Zikina se puska cula*..NEKI DAN KAZU *ZBOG KONOBARICE*.., mora da je neka dobra riba, kad je i Hitler cuo za nju, pa preko Milana Nedica pokusao da je *privede* i najuri Evu Braun.No, kako bilo, poruka iz *Ercegonine i Knina* bila je jasna,..*ko nije sa nama, ostavicemo ga ustasama da ih pokolje*..*nece moci ove noci* odgovori neki tamo Rade Koncar i drugovi itd. itd, itd..Drugi svetski rat je znaci u Jugoslaviji okoncan onako kako su *obecali komunisti*..1941.godine, proglasavanjem i dizanjem ustanka, znaci vreme 1941, u kome je *chicha bio *007* za KGB*, a drug Staljin, davao podrsku monarhiji, i chetnicima, blagosiljajuci namere sa Ribentropom,...Znaci,pobednika znamo, samo se neki prave ludi, pardon prave se istoricari. U toj svojoj *tranziciji*, saveznici,iz pobede nad fasizmom,produzavaju, nastavak *borbe protiv komunisticke opasnosti*, ali sa bitno izmenjenim okolnostima,nemacka ziva sila, koja je trebala da bude preusmerena ponovo na SSSR, je unistena,pukla ko zvecka, kao i vidimo njeni kvislinski repovi i tvorevine po *Europi*.Saveznici,nastavljaju da gone nemacku vojsku, iskrcavaju se u Italiji, i prilikom tog *cikaskog gang oslobodjenja*, onako *usput*, ubijaji nesto vise od 100.000, italijanskih patriota,partizana i komunista, istovremeno, Englezi (braca po materi), se iskrcavaju u Grckoj, gde po istom *demokratskom modelu*, *goneci nemce*..ubijaju do 150.000 grckih patriota, partizana i komunista...ali,kada su ponudili svoje dobre usluge, *jedna strana* je odgovorila..*sateracemo vas u more*..a druga, koja je uvek imala nekog Samardzica, i dopisivala nule na brojno stanje u izvestajima, nije mogla da organizuje docek,pecenu curku..itd.
Svakako, i *vi* polazete pravo, da slavite 7. juli. 1941, jer partizani (nisu svi bili komunisti), patrioti, vecinom, srBskog porekla, su Jugoslaviju oslobodili i zbog vas,naravno * i od vas*,,da bi svi zajedno ziveli *kao sav normalan svet*, ali, to nije bilo moguce od, 1990.godine...upravo *vasim i njihovim* povampirenjem...misli se na ustase i cetnike, pa po navici donosite *sudbonosnu odluku* o reinkarnaciji sporazuma Stojadinovic-Pavelic,pa po sistemu, malo *doradjeno*...*svoje nedamo, tudje damo*..*ovencavate* nekakvim kongresom,1993.godine, Tomislav, i crkva, obilaze teren,Tonci se nudi ..*oslobodite se, pa me zovite i ja cu da vam budem kralj*, nekoliko boraca se zblanu,pitaju ga..*a, mi mislili da ste dosli da budete sa nama....itd*, puce ko zvecka,ali SDS-adzije, nisu klonule duhom..iste te godine,nekakav sastanaK, SDS RS i SDS RSK..* pusta vetar u etar*..Lika, Kordun i Banija su *crveni* mi tu nemozemo nista da uradimo.. znaci, njihovi proglasi od *njihove 1991*.godine, su bile gomile lazi,ratnih profitera i trgovaca naftom, duvaniom i ostali zivotnim potrepstinama...osvecene laziod nekih *vatikanaca*popova, amerikanske pravoslavne crkve, i pitaj boga kakve jos skupljacine...na zalost, burgijanje je i u Srbiji !
affraid king queen jocolor
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Sabotiraju narodnu volju !

Počalji  Milan taj Sub Avg 21, 2010 10:50 am

Bronzani Broz nije na prodaju

Ponude da bude otkupljen i dalje stizu......*.uporedo sa ovom kupoprodajnom pricom o spomeniku ide i druga-poznata inicijativa za vracanje bronzanog Broza na Trg partizana u Uzicu, odakle je uklonjen pre skoro dve decenije. Inicijativu je pokrenuo uzicki Subnor uz podrsku Udruzenja Uzicana u Beogradu, kao pozitivno strucno misljenje Zavoda za zastitu spomenika kulture u Kraljevu. Ali vec godinama lokalni parlament izbegava da se izjasni o tome.*
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Bez Tita, opet je sve crnje...!!! *tradicija zla*

Počalji  Milan taj Uto Nov 30, 2010 8:57 pm

Zajedno sa Mihom Krekom 1936. je godine osnovao i Jugoslovenski radnički savez (JUGORAS) objedinjavanjem radničkih sekcija Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ). To je bio pokušaj uvođenja korporativističkog sistema. Dragiša Cvetković je izabran za vođu saveza, dok je Milan Stojadinović postao predsednik novog sindikata. Glavni cilj osnivanja saveza bio je stvaranje "radničke staleške organizacije" radi saradnje s poslodavcima i vladom i rušenje levičarskog URS-ovog sindikalnog pokreta.

Dragiša je podneo ostavku u vladi Milana Stojadinovića 1939. godine, čime je izazvao njen pad: 3. februara, podnosi ostavku na mesto u vladi sa još trojicom ministara, a 4. februara dobija od Namesnika Pavla mandat i formira novu vladu Jugoslavije. Odmah počinje razgovore sa dr Vladimirom Mačekom o rešavanju tzv. hrvatskog pitanja, pa nešto kasnije uspeva da u novu vladu uključi Hrvate.

Jednom vladinom uredbom omogućeno je stvaranja Banovine Hrvatske posle Cvetkovićevog dogovora sa Vladkom Mačekom, vođom HSS-a. Ovaj dogovor je nazvan Sporazum Cvetković-Maček, nastao je 23. avgusta 1939. godine, pred izbijanje prvog svetskog rata. U Srbiji ga je naročito kritikovao Srpski kulturni klub i Slobodan Jovanović, pre svega zbog toga što je stvorena hrvatska federalna jedinica, a ne i srpska i zbog teritorijalnih ustupaka Hrvatima. Negde iz tog vremena ostala je Cvetkovićeva rečenica da Slobodan Jovanović mrzi Kneza Pavla kao usedelica.

Vlada Cvetković-Maček 5. oktobra 1940. donosi zakone koji ograničavaju upis Jevreja u obrazovne institucije. Takozvani numerus klauzus propisivao je, da Jevreja u gimnazijama i na univerzitetima ne sme biti u većem procentu, nego što iznosi njihov procenat u ukopnom broju stanovnika. Istovremeno Jevrejima se zakonom potpuno zabranjuje trgovina perhrambenim namirnicama.

Prema Enciklopediji Jugoslavije "u unutrašnjem pogledu vlada Cvetković-Maček uništava i prividne ostatke demokratije, jer raspušta narodno predstavništvo bez raspisivanja novih izbora, upravlja zemljom pomoću sistema zakona dekreta i ukida ponovo sva prava radnika, pribegavajući otvorenom gonjenju komunista bez sudske procedure, stvaranjem koncentracionih logora i ovlašćenjem policijskoj vlasti da vrši interniranja po diskrecionoj osnovi. U ekonomskom pogledu Jugoslavija postaje privezak Nemačke, jer se vlada obavezuje da ništa ne izvozi pre nego što bi to ponudila Nemačkoj".

Sa ministrom spoljnih poslova Cincar-Markovićem je 13. februara 1941. godine pregovarao sa ministrom spoljnih poslova Nemačke fon Ribentropom i samim Hitlerom, ali nije prihvatio zahtev da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, objašnjavajući da za to nije ovlašćen. Nekoliko nedelja kasnije, 25. marta 1941. godine, po odluci Krunskog saveta i kneza Pavla Dragiša Cvetković i ministar inostranih poslova Aleksandar Cincar-Marković u dvorcu Belvedere u Beču potpisuju protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu sila osovina. Dva dana kasnije, 27. marta, grupa oficira je izvela vojni udar, zbacila Vladu i namesništvo, a kralja Petra II proglasila za punoletnog i predala mu vlast.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

..............

Počalji  Milan taj Sre Dec 15, 2010 1:57 pm

Svi smo mi bili Titovi pioniri

BEOGRAD - Na današnji dan do 1980. godine svi narodi i narodnosti nekadašnje Jugoslavije slavili su "najsrećniji dan", rođendan bivšeg maršala Josipa Broza Tita. Iako su ozbiljni istoričari godinama upozoravali da je ovaj dan uzet nasumice i da je Titov rođendan padao na neki sasvim drugi datum, 25. maj se toliko urezao u mitologiju ex-SFRJ da će i ove godine širom bivših jugoslovenskih republika biti održana proslava Dana mladosti. Jugonostalgičari za danas najavljuju pohod u Beograd i opsadu Kuće cveća, u kojoj je Tito sahranjen. Sagovornici Kurira većinom se slažu da se, uprkos činjenici da je njegov režim prema mnogima bio nemilosrdan, u to vreme bolje živelo.

Gradonačelnik Jagodine i lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma s nostalgijom se seća Titove Jugoslavije.
- Služio sam vojsku u Puli i bio sam Titov gardista. Tog vremena se sećam sa zadovoljstvom, a siguran sam da svi koji su živeli i pošteno radili u Titovo vreme nemaju šta loše da kažu. Ko je nešto stekao, uspeo je to jer je Tito bio na vlasti. Mi Srbi smo takvi da uvek volimo da kritikujemo prethodnike. Tada nije bilo kriminala i droge, mogli ste mirno da spavate. Onda je bilo, kada neko ukrade kokošku, ide u zatvor, a danas se kradu milioni, pa nikom ništa - priseća se Palma.

Dobrivoje Budimirović, nekadašnji predsednik Svilajnca i funkcioner SNS, kaže da je 25. maj uvek slavio s ponosom i dostojanstvom.
- U Titovo vreme svako je znao šta ga čeka. Postojala je sigurnost, lagodno se živelo, sa crvenim pasošima putovali smo gde god smo hteli i svuda smo bili rado viđeni gosti. Ovi klinci koji su zajahali Srbiju, čiji su očevi živeli na Titovoj sisi, sada moljakaju za pare i da nas puste da putujemo po Evropi?! To govori najbolje o tome kakva je razlika između Titovog i današnjeg vremena - poručuje Budimirović.

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Zakon o zabrani povratka Srba na Kosovo i Metohiju

Počalji  Milan taj Pet Jan 28, 2011 5:51 pm

*..Takav zakon ne postoji.To je bila naredba tadasnjeg ministra Vlade Zecevica o zbrani povratka. Ali ne Srbima starosedeocima vec naseljenicima na Kosovo, koji su tamo dobili zemlju posle drugog sv rata na taj nacin, sto im je monarhisticki rezim dao imanja Albanaca starosedelaca prethodno oteranih sa njih. Zabrana je bila privremena dok se ne isprave nepravde nacinjene Albancima tom kolonizacijom. Inace, Srbi proterani sa KiM 1941.godine, slobodno suse vracali. Vec 1945,godine..vratilo se oko 4.000 porodica...

affraid affraid affraid Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Da *crveno* ali svoje...!!

Počalji  Milan taj Pon Feb 14, 2011 12:43 pm

Bivši kineski predsednik Điang Cemin priznao je da su se pripadnici srpske vojne obaveštajne službe skrivali u kineskoj ambasadi u Beogradu u vreme NATO bombardovanja Srbije, tvrdi britanski list "Sandej tajms"

List je preneo delove iz navodno neobjavljenih memoara bivšeg kineskog predsednika o okolnostima američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine, koje je objavio hongkonški list "Ćiansao".
Penzionisani 85-godišnji bivši predsednik Điang u njima, prema pisanju lista, navodi da je odgovorio na privatnu molbu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića da pruži utočište obaveštajnim jedinicama Vojske Jugoslavije u zgradi kineske ambasade.
Iako su se Sjedinjene Američke Države izvinile za ovaj napad, žaleći se na pogrešno navođenje CIA, kineske vlasti nikad nisu prihvatile ovo objašnjenje, ali su bile prisiljene da se uzdrže od javnog izliva besa nakon što su im Amerikanci privatno predočili dokaze o srpskim elektronskim komunikacijama koje su dolazile iz zgrade njihove ambasade.
Diplomatska nagodba se izgleda sastojala u tome da su Amerikanci "sačuvali kineski obraz", izvinivši se za "grešku", dok su kineske vlasti dozvolile da se ulični protesti u zemlji, povodom ovog incidenta, prirodno ohlade, prenosi hongkonški list, koji je , kako tvrdi, rekonstruisao ovaj slučaj iz serije natpisa koje je Điang objavio otkad je u penziji.
Điang Cemin sada, prema ovim tvrdnjama, izražava kajanje što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu, jer je to bila ozbiljna diplomatska greška koja je dovela i do pogibije 14 srpskih i tri kineska državljana.
List navodi da su za odluku o pristanku na Miloševićevu molbu, pored političke solidarnosti kada je reč o separatizmu, postojala još navodno dva razloga: da se nadigra Rusija, koja je prethodno odbila isti zahtev, ali i da se uzvrati za uslugu nakon što su srpske vlasti predale Kini neke delove američkog "nevidljivog" aviona koji je oborila Vojska Jugoslavije.


affraid affraid affraid Shocked Shocked Shocked Cool Embarassed
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Matija Beckovic..? *ceracemo se jos*..?

Počalji  Milan taj Sub Feb 26, 2011 7:10 pm

Na prvi pogled ispada kao da suSrbija i Hrvatska rešile sve svoje probleme, rasčistile sa kriminalom i korupcijom, podigle standard, smanjile nezaposlenost, obezbedile narodu bezbrižan život i onda imaju vremena za sport i rekreaciju, kulturu i umetnost . Nažalost ništa od toga ali unatoč ima se vremena za lov na povijest, povest, istoriju, historiju i histeriju.Desnica u Hrvatskoj i desnica u Srbiji odavno ulažu “natčovečanske” i “natpatriJotske” napore, koji često prelaze granice zdrave pameti i čovečnosti, kako bi pokazale da se razlikuje od mrske one njihove, kako su oni tamo zločinci, primitivni, vekovni i tisućljetni neprijatelji, kako jezik kojim govorimo nije ni sličan niti ga razumemo, i kako.. sve tako.

Naravno, u tome ne uspevaju jer narod se ipak razume, kultura opet ne poznaje granice, a i politički i ekonomski odnosi sve su bolji.

Ono što je zajedničko nihovoj i našoj desnici, njihovim i našim nacional-šovinistima je naklonjenost poraženim snagama iz 2. svetskog rata i posvećenost njihovoj rehabilitaciji koja podrazumeva osude “komunističkih zločina”. E tu su se izgleda potpuno našli kako u pogledu metodologije, krivotvorenje istorije i instrumentalizacije za dnevno-političke potrebe.

Upravo o tome govori tekst Heni Erceg, "Izuzetni leševi", koji odslikava stanje u Hrvatskoj ali i Srbiji. Svaka sličnost je vidljiva i golim okom, bez dodatnih objašnjenja analitičara i eksperata opšte i posebne namene. Ima i razlika, naravno, - u Hrvatskoj je desnica i formalno na vlasti, u Srbiji deo vladajuće koalicije to toleriše, deo žestoko zastupa; u Hrvatskoj je ministar unutrašnjih poslova glavni zagovornik “ispravljanja istorije”, a u Srbiji je Dačić protiv minimiziranja antifašizma i protiv rehabilitacije kolaboracionista ali je neko iz DS nisilac državnog projekta “o otkrivanju istine o komunističkim zločinima nad nevinim domaćinima”.Naravno, i SPC i Katoličkacrkva su na stzrani desnice, i tu su vrlo slične.

Nadam se da je tekst H.Erceg svima razumljiv i ko hoće shvatiće koliko smo,ipak, i u glupostima slični i isti. Dakle:

“Izuzetni leševi”

“Bit će da se radi o onome psihološkome faktoru po kojem se ljudi mnogo bolje sjećaju davnih dana, nego događaja iz bliže prošlosti. A sigurno ima nešto i u tome da je bolje baviti se mrtvima nego živima, jer ovi drugi vječno nešto traže, oni prvi, pokoj im duši, ne zahtijevaju ništa, a možeš s njima manipulirati kako ti drago.

Blaženi grobovi! I kosti predaka. Može ih se fenomenalno koristiti u razne, naročito političke svrhe. Prekapati, zbrajati, oduzimati, ili nositi naokolo, kako je to u osvit ovdašnjeg ludila činio Slobodan Milošević kada su Srbi mjesecima teglili kilometrima cesta i putova mošti Cara Lazara, pa je ta nacija ubrzo sebe prozvala „nebeskim narodom“, a onda su to i doslovce shvatili, pa zaratili sa svim obližnjim ovozemaljcima. Politička manipulacija kostima i jamama bila je baš jako produktivna u Jugoslaviji kada su službene brojke govorile, a mi svi to učili u školi, kako su ustaše u koncentracionom logoru Jasenovac likvidirale čak 800 tisuća Srba, Židova, Roma..., da bi se potom brojka svela na, također stravičnih, 80 tisuća žrtava. Raspadom Jugoslavije, Hrvati su odmah, kao odličnu ravnotežu Jasenovcu, uspostavili svoj mit, pa u dnevnu upotrebu uveli brojku od čak pola milijuna Hrvata ubijenih na Bleiburgu, od strane partizana.

I upravo to prokleto žrtvoslovlje, korišteno u dnevno političke svrhe, ovdašnji su političari evo opet ubacili u upotrebu. Ovoga puta stvari s jamama, kostima, mučki ubijenim nevinim Hrvatima, na poljima Bleiburga ili na Križnim putevima, poprimile su službenu notu, budući da je na iskapanju kostiju i kažnjavanju komunističkih zločinaca angažiran direktno ministar unutarnjih poslova. I dok se kampanja protiv komunističkih zlikovaca zahuktava - već je imenovana još živa „četveročlana banda“, ukupno stara skoro 400 godina - dotle provladini mediji, to jest većina, već pišu o stotinama tisuća Hrvata civila, nipošto ne ustaških oficira, pokopanih po Hrvatskoj i Sloveniji. A gdje su još oni u Bosni i Srbiji, tamo gdje su završavali križni putevi.

Sve u svemu, brojke o stradalom hrvatskom narodu polako dosežu impozantne razmjere i svakako oštro konkuriraju onima u Jasenovcu. Zanimljiv detalj pak u biografiji osumnjičenih koje se ovih dana prilično cipelari, jest da su mahom bili suradnici Franje Tuđmana, važni činovnici vlasti i tajnih službi, štoviše mentori sadašnjega ministra policije. Ništa čudno jer su te 1990. upravo rigidni komunisti postali najžešći vladajući nacionalisti. Koji se, kako god okreneš, uglavnom čiste međusobno.

Ipak, tek je sada otvorena sezona lova na komunističke zločince, jer nešto je trebalo zasjeniti krizu, enormnu nezaposlenost i destrukciju države. To je, eto, prilično proziran cilj onih koji su izabrali politizirati ono što je odavno trebalo riješiti, upotrebom dakako pravnih i povjesničarskih instrumenata, umjesto plitkih, populističkih emocija i korištenja žrtava za stjecanje ispraznih političkih poena. No desničarskoj vladajućoj partiji, urušenoj unutarnjim sukobima, teško da je preostalo išta drugo nego da u izbornoj godini posegne za onima ipod zemlje, za grobovima i mitovima, i da pri tome odijum javnosti prebaci na teren ljevice, koja je i inače okrivljena kao sljednica komunističke, dakle, zločinačke partije. Usput, upravo je poslom prokazivanja partizana vladajuća stranka dobila potporu Crkve, tako važnu za predstojeće izbore, jer ta je institucija ionako već skoro stoljeće opsjednuta grandioznošću partizanskih zločina, u onoj mjeri koliko minorizira ili opravdava zločine nekadašnje ustaške države ili pak ove novije s početka devedesetih.

I dok su Hrvati opet spremni na jake ideološke sukobe oko jedne isforsirane političke priče, lišene svakog pijeteta prema žrtvama, negdje na marginama njihova zanimanja odvija se jedna druga, mnogo aktualnija priča. Pred Međunarodnim sudom u Haagu, naime, tužiteljstvo je upravo završilo iznošenje dokaza u optužnici protiv šestorice Hrvata zbog teških ratnih zločina u Bosni i Hercegovini. Zbog ubijanja civila, deportacija, silovanja, otvaranja logora za Bošnjake, rušenja Mostara... Zbog provođenja Tuđmanova plana komadanja Bosne i Hercegovine i pripajanja zapadne Hercegovine Hrvatskoj, tužiteljstvo za istaknute Tuđmanove generale traži ukupno više od 200 godina zatvora. Za sve to hrvatska je javnost, međutim, posve nezainteresirana, velikim dijelom zato jer je i dalje na snazi vladajuća mantra kako Hrvatska nikada nije sudjelovala u ratu u BiH, a i zato jer o tom važnom haškom procesu mediji skoro i ne izvještavaju.

Procesi za ratne zločine „našim herojima“, naime, nikako se ne uklapaju u izbornu kampanju stranke na vlasti, nego je puno produktivije baciti kost razdora staru čak 65 godina. Pa se više i ne govori o slavnoj antikorupcijskoj kampanji premijerke Kosor, još manje o mafijaškim poslovima vladajuće stranke, a i bivši je premijer, tamo u austrijskom pritvoru, skoro zaboravljen. U žiži interesa ostaje tek, s jedne strane, jedva živa nekolicina staraca, nekada okrutnih partizana, optuženih da su ubijali sve same nevine Hrvate i bacali ih u jame, na drugoj Crkva, vlast i pola milijuna takozvanih branitelja s isukanim ideološkim mačevima. Svi u obrani stečenih pozicija. Svi u oštrom skretanju u desnilo i radikalni nacionalizam. Između njih polugladni narod, to jest ono malo što je od njega ostalo, nakon partizanskog terora i pomora prije više od pola stoljeća”.

Biće da ni njihove ni naše kuce ne laju radi sela nego radi sebe.

Lakše je pisati feljtone i trošiti novac poreskih obveznika na razglabanja o događajima od pre 65 godina nego rešavati akutna pitanja teške socijalne situacije, kriminala i korupcije.

Lakše jeste, a da li je pametnije svakome pametnom je jasno da nije. Oni koji to sada ne shvataju treba da razmisle da im ne bude kasno kad shvate i shvate da ih niko više neće ni pitati zašto ne rade već ispitivati zašto nisu uradili.

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

pozajmljen komentar..

Počalji  Milan taj Sre Apr 20, 2011 4:59 pm

Nebojsa.gm [neregistrovani] (20. 04. 2011, 14:25:39)
TITO JE LEGENDA

TILE je bio delija,koliko god ga osporavali svi mi koji ga pamtimo znamo da je ovo bila lepa država u kojoj se spokojno i lepo živelo.Ja sam bio radnik,nikad nisam bio član nikakve partije,znači običan građanin i tvrdim da je taj socijalistički sistem 100 puta bolji i humaniji za narod.TITO JE GRADIO I STVARAO,ČOVEK SE POŠTOVAO,NIJE BILO SIROTINJE I KAZANA,NIKO NIJE NI POMISLIO DA POKRADE NAROD,SVI SU IMALI POSAO,dug cele Jugoslavije je bio 23 milijarde dolara kad je TITO umro,prosečan za zemlje u razvoju a sada?Sadašnje vlasti i sadašnja država su bedna senka TITOVE države.Nisu dostojni ni da pričaju o TITU i hiljadama ljudi koji su umrli za ideju stvaranja države socijalne pravde,to su bili ljudi koji su verovali u bolji svet,koji su imali ideale.

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

pozajmljen komentar

Počalji  Milan taj Pon Apr 25, 2011 12:13 pm

Stojan [neregistrovani] (25. 04. 2011, 09:55:50)
Istina

,,Kad smo1945 krenuli u izbjeglistvo prema Zidanom Mostu i Austriji gdje smo trazili spas od saveznika na ulaz u Zagreb prodje naredjenje da se malo zategnemo i ustrojimo jer ce nas u prolasku kroz grad pozdraviti poglavnik Pvelic. Sa terase neke zgrade stvarno nas je pozdravio Pavelic. Nastavili smo prema Zidanom Mostu zajedno sa ostalima koji su izgubili rat." Ovo mi je pricao moj pokojni stric koji je bio u koloni cetnika koji su posli u izbjeglistvo iz Crne Gore. Vracen je kao i vecina u rodni kraj gdje je nastavio da zivi i radi do svoje 79te god zivota kad je preminuo prirodnom smrcu. Evo, sve radi istine.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Mafijasi i nacionalizam,

Počalji  Milan taj Pon Jul 04, 2011 8:57 pm

Mafijaši se koriste nacionalizmom da bi ostali na vlasti

Još juče su ovi begunci iz „velikosrpskog pakla”, najbliži saveznici
vojne mašinerije NATO-a, bili narod odabran od Zapada za stabilizaciju
balkanskog nereda. Od štićenika alijanse do pretnje za Evropu, od
„žrtve istorije” i anarhije plemenskog društva do surovog nacionalizma
i mafije. U nekadašnjoj Jugoslaviji hrvatski i srpski nacionalizam
delom su iscrpeli svoju dinamiku. Prvi je ostvario svoj cilj, drugi je
ustuknuo pred opštom željom za demokratijom. Ostao je albanski
nacionalizam sa oreolom svega onoga što jedna nacija smatra „svojom”
istorijskom pobedom 1999. godine nad Srbima.

A onda je došao izveštaj Dika Martija o trgovini ljudskim organima na
Kosovu i u Albaniji. Usledila je i rezolucija Parlamentarne skupštine
Saveta Evrope kojom je prihvaćen Martijev izveštaj. I Priština i
Tirana složno su odmah ustali protiv ovog izveštaja negirajući bilo
kakvu svoju umešanost u zločin trgovine ljudskim organima. Iz Prištine
je poručeno „da rezolucija Saveta Evrope nanosi štetu Kosovu”, a iz
Tirane „da oni nisu ništa krivi”. Iz Brisela je, opet, Albaniji stigla
najnovija poruka „da su njene evropske perspektive sada vrlo
zamagljene”.

Kada govore o svojoj istoriji Albanci se uvek pozivaju na dva datuma i
dva mesta: Berlin 1878. i London 1913. Po njima, dve propuštene
prilike, dvostruka „nepravda” koja nikada nije ispravljena i koja se
stalno preispituje. Osmanlijsko carstvo je započelo svoju dugu
agoniju, a u Berlinu se crtala karta Balkana. Okupljeni u Prizrenskoj
ligi, predstavnici vilajeta, administrativnih jedinica, Skadra,
Bitolja, Janjine i Kosova, brane pravo Albanaca, pretežno muslimana da
se prizna njihova nacija, ravnopravno sa Srbima i Grcima. Albanci se
pozivaju na to da potiču od Ilira, koji su u ovu oblast došli krajem
drugog milenijuma pre Hrista, tvrde da su najstariji narod na Balkanu.
Ističu svoju originalnu kulturu, koja ima sopstveno pismo.

„Albanija je samo geografski pojam”, prezrivo u to vreme kaže kancelar
Bizmark i albansko se pitanje skida sa dnevnog reda. Francuski pisac
Viktor Berar opisuje Kosovo 1897. godine kao „kutak srednjeg veka,
koji je proviđenje sačuvalo za poučavanje naših savremenika”.

Nekoliko decenija kasnije, na konferenciji u Londonu 1913. velike sile
su donele odluku o stvaranju albanske kneževine svedene na 28.000
kvadratnih kilometara, koja je poverena nemačkom knezu Vilhelmu Vidu.
Nemac je bio prvi značajniji albanski vladar, a ono što je postalo
današnja Albanija obuhvata oko 40 odsto ukupnog albanskog
stanovništva. Ostali žive u susednim državama. „To je pravi politički
zločin koji je počinila Evropa”, tvrdio je kosovski pisac Redžep
Ćosja.

U međuvremenu, Albanci su kao pobeđeni narod vrebali priliku za
revanš. Za vreme Drugog svetskog rata stvorena je „Velika Albanija”
pod italijansko-nemačkom okupacijom, formira se SS divizija
„Skenderbeg”sa 6.000 dobrovoljaca nazvana po srednjovekovnom knezu
koga je papa Nikola Peti 1443. godine odlikovao titulom „Hristovog
borca” zbog toga što se jedno vreme borio protiv osmanlija.

U Titovoj Jugoslaviji Albanci su imali sva prava, bili su i
privrednici i sudije, predsednici Skupštine SFRJ i predsednici
Predsedništva SFRJ, generali i piloti ,,mig-29”. Imali su i svoj
univerzitet, školovanje na maternjem jeziku. Nisu zvanično bili
republika, ali kao da jesu. Usledilo je i nekoliko pobuna Albanaca na
Kosovu još u vreme Tita, i posle sve do kraja SFRJ. Milošević im je
ukinuo autonomiju koja je blokirala Srbiju. Albanci sa Kosova
odgovorili su stvaranjem sopstvenog paralelnog sistema vlasti,
privrede i prosvete. Zatim je u Švajcarskoj formirana OVK. Posle je
došla agresija NATO-a na SR Jugoslaviju. Secesiju Kosova kasnije je
priznala većina članica NATO-a.

Mit o kojem su maštali za mnoge Albance je ostvaren. Teško da danas
postoji ijedan Albanac koji je protiv nezavisnog Kosova. Mogu samo da
nagađam koliko njih danas razmišlja o „velikom Kosovu”, ili o „velikoj
Albaniji”. Ali rušenje granice između južne srpske pokrajine i
Albanije donelo je i mafijaše bez granica. U Albaniji država je samo
senka, na Kosovu vlada anarhija, nema države, postoji samo mreža
interesa. Najznačajnija državna funkcija na Kosovu je mesto šefa
službe za registraciju automobila... Mafijaši se koriste nacionalizmom
da bi ostali na vlasti.

„San svakog Albanca je da ode u SAD, ili u Evropu, a ne da gradi
veliku Albaniju”, tvrdi pisac Fatos Lubonja. Ali na put u Evropu ne
ide se preko krvavo izvađenih i prodatih bubrega, naravno, ni uz pomoć
nacionalističkih iluzija. Mogu li, dakle, zločini albanske mafije da
zaustave taj put u Evropu.

Nove „države” i nove nacije uvek povlače i nove granice. Nove granice
izazivaće i nove sporove, a rat je uvek dobar za biznis i skretanje
pažnje.

„Oni koji su spremni da žrtvuju malo slobode za malo bezbednosti, ne
zaslužuju ni jedno ni drugo”, Benjamin Frenklin.
Miroslav Lazanski
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Tito

Počalji  Milan taj Pet Jul 29, 2011 5:21 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Voleo viceve

Počalji  Milan taj Ned Feb 19, 2012 1:18 pm

Voleo je političke viceve, a kada su oni šezdesetih godina prošlog veka postali svakodnevna pojava, njegov lični sekretar morao je da se pobrine da do njega i dođu. Obično im se srdačno smejao, iako su bili oštri i prema njemu. Znao je i sam da ih smišlja. Tako je jednom pred kraj života, pri povratku iz inostranstva, na beogradskom aerodromu, u delegaciji koja ga je čekala ugledao Stevana Doronjskog, predsednika Predsedništva SKJ.
- Tamo su. Dobro, režim je još na vlasti, možemo se iskrcati - rekao je.
Znao je da očara i ljude koji nisu bili pod uticajem njegove harizme. Tako je, recimo, za vreme Titove posete Kijevu 1973. godine, Brežnjev ustao i počeo da recituje pesmu posvećenu jednom ruskom diplomati i piscu koji je ubijen u Švajcarskoj. Na veliko iznenađenje svih, potom je ustao i Tito, i na ruskom počeo da recituje Puškina. Pesmu za pesmom, najmanje dvadeset minuta! Rusi su bili oduševljeni, a već pripiti Brežnjev plakao je kao malo dete...

Razz Razz Razz Razz Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Evropa i SFRJ....??

Počalji  Milan taj Ned Jul 22, 2012 11:55 am

Francuzi,Norvezani, Holandjani,
su nastavili da ubijaju Nemce, a posle su hapsili svoje "cetnike i ustase"...??
.......................................................................
У Фран­цус­кој је, због са­радње с оку­па­то­ром, изре­че­но ви­ше смртних ка­зни не­го на дру­гим мјес­ти­ма, што не зна­чи да је у ос­та­лим осло­бо­ђе­ним држа­ва­ма чис­тка схва­ће­на мање озбиљно. у Хо­лан­ди­ји је уха­пше­но ви­ше од 150.000, у Нор­ве­шкој 18.000, иако је та­мо са­радња с оку­па­то­ром би­ла ве­ома ри­јет­ка по­ја­ва.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dusan Dragosavac

Počalji  Milan taj Ned Avg 19, 2012 2:38 pm

Dragosavac: U Hrvatskoj je pobijedila kontrarevolucija
To se ogleda u uništenju više od 3.000 spomenika NOB-u, u diskriminaciji bivših boraca i rušenju društvene solidarnosti. Drugi svjetski rat i Domovinski rat ne mogu se izjednačavati: u prvome su se partizani borili protiv najvećeg zla - fašizma, ali i protiv nacionalizama, dok su se u posljednjem sukobili povampireni nacionalizmi. Što su trebali učiniti Srbi u Hrvatskoj kad su zaredale provokacije i napadi i to pod zastavama i oznakama pod kojima su stradavali u Drugom svjetskom ratu? Njihova odbrana bila je legitimna, ali ne i ratni zločini i etničko čišćenje koje su provodili po uzoru na neke, u Drugom svjetskom ratu, poražene snage
Dušan Dragosavac rat je počeo kao borac, a nastavio kao partijski aktivist i kasnije funkcioner, što je bio i poslije rata o čemu svjedoči niz funkcija koje je obavljao. Njegove aktivnosti završavaju početkom 90-ih kad biva u nemilosti i u Zagrebu i u Beogradu.
Koliko je zapravo danas ostalo od tekovina antifašizma?
- U svijetu je ostalo dosta, ali na našim prostorima - u Hrvatskoj i drugim zemljama bivše SFRJ - znatno manje. Počevši od uništavanja svega što je, ne samo u materijalnom, nego i u društvenom smislu, građeno i ostvareno od 1945, do same percepcije nacifašizma i antifašizma i njihovog odnosa. Počevši i od retorike pokojnog predsjednika Tuđmana koji je, recimo u Daytonu 1995, umjesto o potrebi izgradnje multietničkog društva govorio o ratu civilizacija, pri čemu stradanja naroda nije ni spomenuo. Oni koji prozivaju antifašizam zbog komunizma zaboravljaju da je Hitler Slavene u perspektivi predviđao za roblje novog svjetskog poretka što je spriječeno baš antifašističkom borbom. Generalno, u Hrvatskoj je pobijedila kontrarevolucija, što se ogleda u uništenju više od 3.000 spomenika NOB-u, u diskriminaciji bivših boraca, rušenju društvene solidarnosti i bogaćenju, često sumnjivom, malog broja ljudi na račun osiromašenja većine građana.

Partizani su se držali Ženevskih konvencija
Kad se govori o Drugom svjetskom ratu, o NOB-u se često daju kontradiktorne tvrdnje?
- Koga zanima historija, taj zna da su se Crnogorci digli na najmasovniji ustanak i da su odbacujući talijansku kraljevinu oslobodili skoro cijelu Crnu Goru. Srbi u Srbiji također su se među prvima digli na ustanak za slobodu. Tamo je dva i pol mjeseca živjela Užička republika, uz nekoliko stotina zarobljenih Nijemaca, prvih u okupiranoj Evropi. Slovenci su i uz činjenicu da se isprva dio, a potom cijela Slovenija našla u Rajhu također imali uspješan ustanak, kao što je uspješan ustanak bio i u Hrvatskoj
O karakteru ustanka Srba u NDH također se čuju dijametralno suprotne priče?
- Srbi su u NDH bili osuđeni na smrt, odnosno na nestajanje, jer je jedna trećina trebala biti pobijena, trećina protjerana, a trećina asimilirana. Ustanak je i započet kako bi se narod odbranio i spriječio da ustaše još na početku rata pobiju planiranu trećinu od skoro dva miliona stanovnika. I pored tvrdnji da je to bila četnička pobuna, to je u velikoj mjeri bio spontani ustanak naroda, velikim dijelom uz organizaciju Partije. Ali KP nije bila na svakom mjestu, niti je sve kontrolirala, pa je moglo doći do spontane osvete, kao u ličkom selu Boričevcu na samom početku ustanka. Tamo je bio smješten ustaški štab, pa su se ustanici htjeli osvetiti. Vidjevši da su u tome uporni, Gojko Polovina najavio je napad na selo koji je rezultirao povlačenjem mještana i paljenjem kuća. No, to je bila jedina i zato najbolja mogućnost, što je priznao i Marko Orešković koji je zbog tog slučaja uzeo Polovinu u zaštitu. Kasnijih partizanskih zločina i osveta je bilo relativno malo, prije svega zbog stroge discipline i teških sankcija za one koji su prekršili pravila. Partizansku disciplinu i pridržavanje ratnih pravila priznavali su i neprijatelji o čemu svjedoče brojni spisi zaplijenjeni za vrijeme ili nakon rata. Pa i vođa HSS-a Vladko Maček je, iako antikomunista i protivnik Tita, u svojim memoarima naveo da «za razliku od ustaša i četnika, partizani nigdje nisu vršili pokolje». Podsjetimo i da su se partizani držali Ženevskih konvencija u postupanju sa zarobljenicima. Kad je skršena Užička republika i dok su Nijemci tenkovima gazili partizanske ranjenike, partizani su pustili petstotinjak zarobljenih Nijemaca.
Manipulacije brojem žrtava na Blajburgu
Gdje i kako se u to uklapa Blajburg?
- Broj žrtava na Blajburgu također je, kao i onaj iz Jasenovca ili ukupan broj žrtava rata, podložan raznim manipulacijama. Zloupotrebljavaju se mrtvi da se zavade živi. Istina je da je u zadnjim danima rata i prvim danima nakon njega suđen, možda i preoštro, jedan broj pripadnika kvislinških grupacija, ali se taj broj u desničarskim krugovima naveliko preuveličava u cilju amnestije Ante Pavelića i ustaškog pokreta te klevetanja Tita i partizana. U završnim operacijama za oslobođenje Hrvatske i Slovenije partizani su imali nekoliko desetina hiljada izbačenih iz stroja, pa se može pretpostaviti da su isto tako veliki bili i gubici neprijateljske grupacije, u kojoj su uz Nijemce bile i kvislinške formacije, a koja je pod komandom general-pukovnika Aleksandra fon Lera nastavila borbu i nakon kapitulacije Njemačke, nastojeći se probiti do Britanaca. Iako su nastavkom borbi prestali biti pod zaštitom međunarodnog prava, postupak partizana prema njima uglavnom je bio korektan. Treba reći i da je na području Slovenije i pograničnih dijelova Austrije bila zbrka, jer su se uz trupe pod Lerovom komandom našli dijelovi sve četiri armije NOVJ, slovenački partizani koji nisu bili u sastavu NOVJ, kao i bugarske i britanske snage. Dio kvislinških vojnika, nastojeći da izbjegnu zarobljavanje, ubijaju civile zbog njihovih odijela, a ubijaju i zbog nekih vrijednih predmeta. Postupak predaje trajao je nekoliko dana, a partizanska vlast nije mogla svugdje osigurati red, pa su u jednom rejonu razoružavali zarobljenike uz pomoć njemačke vojne policije. U rejonu Blajburga uslijedio je zadnji okršaj kad se dio Bobanove bojne pokušao probiti, ali su bili spriječeni uz pogibiju nekolio desetina ustaša. Tito je 14. maja poslao depešu u kojoj traži sprečavanje likvidacije ratnih zarobljenika, kao i da se oni koje treba smatrati odgovornima za ratne zločine izdvoje i predaju vojnim sudovima. Svaka republika ima nalog da preuzme zarobljenike s njenog područja, nakon čega slijedi likvidacija slovenskih bjelogardejaca u Kočevskom rogu. Tito je zahtijevao istragu o tome, iako je taj čin pravdan surovošću kvislinga prema narodu koji je trebao biti raseljen, što je spriječio ustanak.
O broju žrtava u Jugoslaviji
Činjenica je da je ubistava bilo, ali ne u mjeri u kojoj se to danas prikazuje, sa stotinama hiljada, ili kao što je svojevremeno pisalo da je Milka Planinc kao komesar brigade, što nije bila, sa Simom Dubajićem, koga nikada nije srela, pobila 192 hiljade Hrvata. Ali, laži o Blajburgu stalno se ponavljaju kako bi ih se u duhu Gebelsa prihvatilo kao istinu. A kako su «strašni» bili partizani svjedoči podatak da je bilo oko 320 hiljada zarobljenih Nijemaca, od toga 140 hiljada u završnim operacijama, ali je suđeno samo manje od hiljadu i to po komandnoj odgovornosti, pa su Ler i grupa generala kažnjeni smrću. Uglavnom, svi su do kraja 1949. pomilovani i vratili su se u Njemačku, osim nekoliko stotina njih koji su ostali - što zbog posla, što zbog ženidbe.
Koliko je onda Drugi svjetski rat odnio žrtava u Jugoslaviji, jer i o tome kruže razne brojke?
- Tu se mnogi ponašaju kao paša iz Andrićeve «Travničke hronike» koji, kad se vraća iz borbe s Crnogorcima, šalje telala da kroz Travnik viče koliko je poginulo Crnogoraca. A kad netko od okupljenih pita da koliko je poginulo naših, paša kaže: «E, to govori onaj na Cetinju». Manipulacije žrtvama, a naročito u ratnim operacijama, omogućene su i izostankom jedinstvene metodologije, što je dovelo do različitih rezultata. Vučković, čiji je rad koristila Kardeljeva delegacija na Pariskoj koferenciji, došao je do milion i 700 hiljada žrtava, s tim da je tu uračunao i demografske gubitke, ali ne i poginule na sremskom frontu niti u završnim operacijama, jer tada nije imao tih podataka. Vogelnik, koji je tada bio direktor Zavoda za statistiku, došao je s demografskim gubicima do brojke od dva miliona i 150 hiljada žrtava. U stručnim krugovima ocjenjuje se da su Žerjavić i Kočović bili najbliže istini o žrtvama rata iako su, kad su prezentirali svoje radove, rekli da ne garantiraju stopostotnu točnost. Uostalom, u svojim procjenama broja žrtava mnogi su kao žrtve uzimali i ranjene, a to je visok postotak, jer se zna da su partizani imali 305 hiljada mrtvih, a 480 hiljada ranjenih. S druge strane, mnogi nisu uračunavali gubitke kod neprijatelja što također doprinosi (ne)točnosti ukupnih procjena.
Zadnja dva rata ne mogu se izjednačavati
Mnogi ustaše i domobrane još uvijek smatraju borcima za hrvatsku stvar i žrtvama komunizma?
- Ne treba ponavljati kako je i pod čijim nalogom nastala NDH, ali treba reći da je Pavelić mobilizirao i Hitleru predavao hrvatske mladiće koji su onda pod njemačkom komandom u njemačkim divizijama završavali po evropskim ratištima. A ako uračunamo da je Pavelić razdavao Italiji i Mađarskoj veliki dio Hrvatske, masovno ubijajući svoje građane ili zbog njihove pripadnosti ili zbog interesa sila Osovine, gdje je tu borba za Hrvatsku i hrvatske interese koju neki nalaze u NDH?
Kako ocjenjujete izjave predsjednika Stjepana Mesića i Josipa Boljkovca o antifašizmu i drugim temama, uključujući i suživot Srba i Hrvata?
- Svakako dobrim, samo je šteta što se tako nisu postavili na samom početku 90-ih. Imao sam prilike nakon smjene Stipe Šuvara u Beogradu razgovarati s Mesićem i on je u jednom momentu rekao da on, Tuđman, Boljkovac, Josip Manolić i Martin Špegelj čine politbiro HDZ-a i da oni odlučuju. Razvoj događaja pokazao je da baš i ne odlučuju, jer su svi osim Tuđmana već za koju godinu zbog nezadovoljstva vođenom politikom napustili svoje funkcije i stranku, počevši od Boljkovca koji je to učinio 1991.
U brojne kontroverze oko Jasenovca ubraja se i prozivanje Josipa Broza Tita da nikada nije posjetio to mjesto?
- Josip Broz Tito u Jasenovcu je bio dva puta. Prvi put odmah poslije rata, 1945, kad na tom mjestu nije bilo ničega osim ruševina koje su raščišćavane. Uz njega je tada bio Ivan-Stevo Krajačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova Hrvatske. Drugi put Tito je u Jasenovcu bio između 10. i 11. kongresa SKJ. U društvu s njim bili su Edvard Kardelj, Miloš Minić i ja. On je tada položio cvijeće pred Bogdanovićev spomenik oko čijeg izbora je svojevremeno bilo dileme, jer su mnogi smatrali da je on previše moderan i apstraktan. Dogovoreno je da se o njegovoj posjeti ne izvještava kako ga novinari ne bi salijetali i tražili da se izjašnjava o broju jasenovačkih žrtava.
Vratimo se na sadašnjost. Deklaracija o antifašizmu usvojena je bez zaključka da se vrate oduzeta materijalna i statusna prava borcima iz Drugog svjetskog rata, što je tražio Savez antifašističkih boraca i antifašista čiji rukovodioci tvrde da su dva rata, u stvarima koja se tiču stvaranja i odbrane Hrvatske, imala neke zajedničke karakteristike?
- Ja ipak mislim da se ta dva rata ne mogu izjednačavati. Rat od 1941. do 1945. bio je rat u kome se gradilo novo društvo ravnopravnih i nakon koga se iz jedne zaostale zemlje pune sirotinje stvorila zemlja u kojoj je svakome bila garantirana egzistencija. Već sam rekao da je to bio rat u kome su partizani bili disciplinirani i u kome su se borili protiv najvećeg zla - fašizma, ali i protiv nacionalizama. Ovaj rat bio je rat u kome su se sukobili povampireni nacionalizmi i u kome je mnogo ljudi pobijeno, a mnogo toga uništeno i čija je posljedica uništenje privreda u zemljama bivše Jugoslavije, pa i gubitak njihovog ugleda na svjetskoj sceni. Što je najstrašnije, rat je u mnogome bio dogovoren između hrvatskog predsjednika Franje Tuđmana i njegovog beogradskog partnera Slobodana Miloševića. On je sa Srbima u Hrvatskoj imao svoje interese - da ih naseli gdje njemu treba, što je odgovaralo Tuđmanu da ih u Hrvatskoj nestane.
Odbrana Srba bila je legitimna
Što su trebali učiniti Srbi u Hrvatskoj kad su zaredale provokacije, napadi na njih, otpuštanja, miniranja kuća, i to pod zastavama i oznakama pod kojima su stradavali u Drugom svjetskom ratu? Njihova odbrana bila je legitimna, ali nisu bili legitimni ratni zločini i etničko čišćenje koje su provodili po uzoru na neke, u Drugom svjetskom ratu poražene, snage. Kao što se u Drugom svjetskom ratu nije mogla praviti razlika između ustaša i četnika, jer su i jedni i drugi pravili zločine, isto je tako bilo i u ovom zadnjem. O kakvim se moralnim principima radilo, podsjetit ću na jedan od prvih ustaških zborova u Lici, u hrvatskom selu Kosinj kada je Mile Budak, najavljujući potrebu obračuna sa Srbima i komunistima, pokazujući na srpsko selo Lipovo Polje s druge strane rijeke Like, okupljenima rekao «da ne kukaju zbog siromaštva već da uzmu pušku i pobiju te pse, uzmu sve njihovo i obogate se». U ovom ratu bila je masovna pojava da se s puškom uzima tuđa imovina, što je nakon obostranih pljački tokom rata kulminiralo masovnom pljačkom nakon «Oluje». Osim manipulacija Srbima iz Hrvatske, u centru pažnje vodstva zaraćenih strana bila je podjela BiH što je dalo porazne rezultate u vidu etničkih čišćenja. Isto tako, strahote su se dešavale i na Kosovu i u Makedoniji. U nastojanjima za stvaranje velikodržavnih tvorevina uništen je veliki broj mladih života, mnogi su se iselili, mnogi osiromašili... Popis iz 2001. za Hrvatsku je popis katastrofe, a slično je s drugim zemljama regije. Srećom, postoji pomak u poboljšanju odnosa i integracije zemlja bivše Jugoslavije, ali su nekada srednje razvijene republike svedene na nivo daleko ispod predratnog, odnosno u mnogome na nivo Albanije, a privreda i bruto-proizvod tek će za nekoliko decenija dostići onaj s kraja 80-ih, i to pod uslovom da uđu u EU i da ne bude novih sukoba.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Malo pre rata..??

Počalji  Milan taj Čet Avg 30, 2012 9:43 pm

"...Kada se 1939. stvarala banovina Hrvatska, knez namesnik Pavle dao je Hrvatima veleiki deo srpske teritorije.
I tada se počelo sa prodajom srpske, i sa druge strane slovenačke zemlje. I vi i mi smo mnogo izgubili i ova knjiga daje mogućnost da pametna politika napravi ono što davno nismo napravili..."

affraid affraid affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Samoupravljanje u svetu

Počalji  Milan taj Ned Sep 02, 2012 2:32 am

Primjeri takvog oblika samoupravljanja pojavili su se za španjolske revolucije (tokom Španjolskog građanskog rata), zatim u Titovoj Jugoslaviji, potom u Argentini, kao ozdravljene tvornice (španjolski: Fabrica recuperada), zatim su to bile LIP tvornice u Francuskoj 1970-ih, Mondragón zadruga, koja je najveća korporacija u Baskiji i AK Press u Sjedinjenim Američkim Državama, uz još neke manje primjere.

U Argentini se Pokret za ozdravljenje tvornica, javio kao spontani pokušaj radnika da preuzmu kontrolu nad tvornicama u kojima su dotada radili, obično bi to bilo nakon proglašenja stečaja, ili nakon nasilne okupacije tvornica da se izbjegne gašenje i likvidacija tvornice. Španjolski glagol recuperar ne znači samo "vratiti", "uzeti natrag" ili "povratiti", već i "vratiti natrag u dobrom stanju" - ozdraviti. Ispočetka se ovaj argetinski oblik radničkog samoupravljanja odnosio isključivo na industrijska postrojenja, potom se počeo širiti i na ostala poduzeća npr. Hotel Bauen u Buenos Airesu.

Radničko samoupravljanje je vrlo čest model odlučivanja koji se koristi u onim dijelovima ekonomskog sistema gdje postoji zajednička imovina kao što su radničke zadruge, radnička vijeća, participativna ekonomija (radničko dioničarstvo), i slični aranžmani u poduzeću, gdje se radi bez vlasnika (gazde). Donošenje odluka se ne odnosi na konzultiranje svih zaposlenika za bilo koji mali problem, jer bi to bilo dugotrajno i neefikasno. Primjeri iz dosadašnje prakse, pokazuju da se samo velike odluke donose od strane svih zaposlenih tokom sastanaka Radničkog vijeća, dok male odluke donose oni koje su radnici ovlastili da ih provode i vrše koordinaciju s ostalima i slijede generalne crte dogovorenog.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Crveno i crno,,? ispalo nemacko zuto...?

Počalji  Milan taj Pet Sep 21, 2012 10:00 am

*No, idemo nekim redom. Rekao sam vec da je političko i sigurnosna
situacija na Kosovu svakim danom sve lošija. Stvoren je neki jaz i
netrpeljivost između kadrova srpske i albanske nacionalnosti. Kadrovi
Albanci iz Kosova misle, da ako su po Ustavu iz 1974. godine dobili
veća prava, pa dijelom i državnost, a ja napominjem da sam bio protiv
tog Ustava, da mogu samostalno obavljati i državničke aktivnosti. Tako
je nedopustivo da mogu mimo republike Srbije, a i Federacije, voditi
državničke razgovore s Albanijom. Tako su samoinicijativno, bez našeg
znanja, dovodili iz Albanije profesore da na fakultetima i školama
predavaju historiju po albanskom programu, da uče našu djecu i studente
da je Kosovo sastavni dio velike Skenderbegove Albanije, koja je
privremeno pod Jugoslavijom. Ili, mi malo znamo o aktivnosti albanske
emigracije, a vidite drugovi, ona ubire danak" za školovanje Albanaca
za komandire koji će komandirati za često najavljivani narodni ustanak"
na Kosovu. Imam podatak da njihovi obavještajci i viši oficiri iz
Sigurimija" predaju marksizam na Prištinskom univerzitetu, a dobio sam
podatke da neki, kao Bakali, Hodža i dr. imaju svoju privatnu"
obavještajnu službu na području ne samo Srbije, već i u drugih
republika, a posebno zbog šverca droge preko albanskih luka. Naime,
javna je tajna da pri albanskoj mornarici postoji poseban odred za
šverc droge. Sve se to dešavalo na Kosovu pa su, poslije IV brionskog
plenuma i pada Rankovića, Službu bezbjednosti razbili i sada caruje" ne
samo Sigurimi", vec i privatne" obavještajne službe u toj pokrajini.
Zamislite svi ti koji sada viču: Kosovo republika" i koji rukovode
takvom akcijom imali su pripremljene spiskove koje ljude iz Službe
bezbjednosti na Kosovu treba maknuti. Obavještajna služba iz Tirane
Sigurimi", po našim podacima, ima u toj pokrajini preko hiljadu svojih
ljudi, a oni su organizirali svoje centre i u Hrvatskoj i u Sloveniji,
a nažalost i u Beogradu. Iako se sve to radi tajno, ipak su neke
njihove aktivnosti otkrivene. Posebno me
zabrinjava podrška separatizmu na Kosovu od nekih rukovodećih
ljudi
u Sloveniji i Hrvatskoj. Nije slučajno Kardelj još ranije upozorio
kosovsko rukovodstvo da takvom politikom siju vjetar, a požnjet će
buru". Od ranije, a posebno od 1974. godine i donošenjem novog Ustava
pokrajine, a posebno na Kosovu, igraju se veliko državne politike. Tako
i na Kosovu, a i u Novom Sadu ,,državnici" kažu: Mi nemamo zajedničkih
interesa u vanjskim i drugim državničkim problemima sa Srbijom". A,
čije su one pokrajine, nego republike Srbije? S takvom politikom se pod
hitno mora prekinuti. Evo, da ne ponavljam na Kosovu su uvozili"
profesore iz Tirane, koji su napravili historijski ,,lom" u Prištini, a
u vanjskoj politici tvrde: Mi smo pokrajina koja ima pravo ratificirati
međudržavne ugovore. Tu privilegiju" drugovi nema niti jedna republika
u Jugoslaviji, a i u Prištini i Novom Sadu oni su se bi uzeli i to
pravo koje ima samo Federacija.
Sjećam se, drugovi, zime 1968.
godine kad su u Tetovu razbijene demonstracije albanskih nacionalista,
mnogi pa i osuđeni pobjegli su na Kosovo, gdje su nesmetano nastavili
školovanje ili dobili pravo, a neki su dobili i odgovorna mjesta.
Pokrajinsko rukovodstvo albanske nacionalnosti tvrdilo nam je da bježe
zbog makedonskih šovinista" i da im treba pomoći. Pa i u Zagrebu i
Ljubljani bilo je takvih razmišljanja. S druge strane, pridošlicama iz
Albanije davali su jugoslovensko državljanstvo s motivacijom da bježe
iz Albanije zbog terora. Tko im je to omogućio? Mi drugovi! Nitko
drugi. Sto smo posijali to ćemo i požnjeti. A evo, poslije IV plenuma i
pada Marka iz Kosova sve do sada iselilo se preko deset hiljada Srba i
Crnogoraca. Kuće su im otkupili Albanci za zelene" dolare i to po
povoljnim uvjetima.*

Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked


avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Nesto kao da nam je to poznato...?

Počalji  Milan taj Ned Sep 23, 2012 3:23 pm

Stvaranje klasne svijesti kroz samoupravljanje


Mari Trigona


Argentinske tvornice kojima upravljaju radnici predstavljaju radnicima širom svijeta dokaz da mogu bolje upravljati tvornicom bez šefa ili vlasnika. Novi fenomen zaposlenih koji preuzimaju svoja radna mjesta počeo je 2000. godine i postao snažniji dok se Argentina suočavala sa najgorom ekonomskom krizom 2001. godine.

Širom zemlje, tisuće tvornica je zatvoreno i milion ljudi tokom poslednjih godina ostalo je bez posla.

Kao najveća oporavljena tvornica u Argentini, okupirana još od 2001. godine, Zenon tvornica za keramiku u patagonijskoj oblasti Neuquén sada zapošljava 470 radnika. Približno 180 oporavljenih poduzeća koja sada posluju osigurava poslove za više od 10.000 argentinskih radnika.

Zenon iskustvo redefiniralo je osnovu proizvodnje: bez radnika gazde ne mogu upravljati poslom; bez gazde radnici to mogu bolje. Iako su ova iskustva primorana da egzistiraju unutar kapitalističkog tržišta, ona stvaraju viziju nove radničke kulture.

Dugoročni zahtev u Zenonu je nacionalna eksproprijacija pod radničkom kontrolom. Ipak, radnici su tamo vodili paralelnu borbu na saveznom sudu da pravno priznaju FASINPAT (’’Tvornica bez gazde’’) zadrugu. Sproveli su brojne političke akcije da pritisnu sudove da legaliziraju zadrugu. Vlada je odgovorila nasilno, koristeći različite taktike da istjera radnike iz tvornice.

Pet puta ih je pokušala izbaciti uz pomoć policije. 8. travnja 2003, tokom najskorijeg pokušaja izbacivanja, preko 5.000 članova zajednice iz Neuquéna došlo je da brani tvornicu.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Tito - Crveno i crno

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 4 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu