Tito - Crveno i crno

Документарни филм „ЕКВ – Као да је било некад” не говори само о потресној судбини талентованих београдских музичара већ отвара и једну табу тему: ко је дозволио да непосредно после Титове смрти хероин преплави улице престонице

Dame i gospodo, narodni poslanici, devet godina sam narodni poslanik, deset godina se bavim politikom, pa ipak mi neke stvari danas u ovoj sali nisu jasne. Voleo bih da to razjasnimo zbog građana koji se ovim poslom ne bave i kojima će to biti još mnogo manje jasno nego što je jasno meni.

Da li vi danas radite neki posao koga se stidite? Da li je poslanike koji su sačinili kvorum na početku ove sednice sramota onoga što će da se desi pa zato nema televizijskog prenosa? Ne mogu da verujem da ste spremni danas da stvorite koaliciju i da zbog toga niste radosni. Ostvaruje se vaša velika želja oko koje Srbija već sedam dana gubi vreme. Ostvaruje se želja da se konačno stvori novi DOS. Ali tu nema ništa loše.

Da li je poslanike Srpskog pokreta obnove sramota što ulaze u Vladu u kojoj će trajati mesec i po dana? Da li je sramota socijaliste? Ili se vama sada ovde obraćam kao DOS-u. Zaista mi je neprijatno da se obraćam onima koji vode državu, a nijednog nema ovde u sali. Isturili su vas. Obavljate posao koga se stidite i sramite. Da nije tako bilo bi prenosa. Kažete da je Milošević bio diktator. Imali smo prenose iz Narodne skupštine za vreme diktatora. A, od kad je 18 beogradskih dahija zauzelo Srbiju nema televizijskog prenosa. Ne vredi samo pričati. Nešto treba i da se učini ljudski. A zašto?

SPS je na putu da mora da bude potpuno nova stranka, pa šta će vam onda ovo danas? Kome sada ispunjavate želje? Ovi vaši koji su sa njima razgovarali najradije ne bi tome prisustvovali. Pa kakva vas to sila vodi? Zašto narod ne vidi danas šta se dešava? Kakav je ovo idiotluk. Pre samo sedam dana po hitnom postupku stavljamo zakone na dnevni red. Pa, ako je Skupština odlučila da je nešto hitno valjda to mora da se završi, što je hitno. Koja je to viša sila koja sad rešava da ono zašta je Skupština rekla da je hitno više uopšte nije hitno i ne samo da nije hitno nego nije ni bitno. Neće uopšte da se desi. Da li je to nova demokratija? Hoće li to sad da nas čeka, otkako se voljom građana u Srbiji desilo nešto, nešto što moraju po hiljadu puta da ponove da je demokratija. Kao ono dete kada na tabli nacrta konja, pa vidi da ne liči, pa napiše dole – ovo je konj, tako i nama neprekidno trube sve televizije u Srbiji – ovo je demokratija. E, izem ti tu demokratiju.

Ako je to demokratija, u takvoj demokratiji ne vredi živeti. (Aplauz.) A šta mislite – da je DOS imao 50 strančica sa po tri člana, mi bismo morali 50 kreatura svako veče na 50 televizija da posmatramo. Pogledajte vi, socijalisti, svojim nepromišljenim potezima gde ste doveli Srbiju. Samo za to vas krivim. Samo zato što niste videli da je vreme za promene i da je mnogo bolje bilo da ste se vi menjali, kada ste već imali snagu u narodu, nego što vas je oduvao vetar koji je došao ne znamo odakle, ili se možda i zna odakle.

Jutros gledam državnu televiziju, jutarnji program, na levoj strani piše “jutro”, na desnoj “morning”. Kome to piše u Srbiji “morning”? Ovima iz DOS-a koji radije govore sve druge svetske jezike osim srpskog. Hoće li jednog dana i ono sa leve strane, ono jutro da nestane kao znak demokratije? U šta se zaklinje DOS? U onog Makija, koji juče objašnjava kako je upalio zgradu Savezne skupštine. Pa, kaže – nisam ja pljačkao i moja grupa, mi smo bili naoružani koktelima i nismo mogli da nosimo stvari. Koktelima su bili naoružani.

Još se neko usuđuje da nas pita što pucamo na rulju koja pokušava da nas napadne na ulici. Da li vi znate u toj rulji kakvih sve ljudi ima? Da li znate koliko ih je koji su iz zatvora direktno, koliko ih je iz policije, koliko ih je iz hiljadu službi, jeste li gledali na televiziji kapetana Dragana koji objašnjava kako je zauzeo zgradu Savezne uprave carina? I treba da se smeni državni tužilac, republički. Da je neko slušao Verka Stevanovića i mene on nikada ne bi ni bio izabran. I treba da bude smenjen. Pa, valjda je najčasnije bilo da podnese prijave protiv tih ljudi, jer će to da se ponovi za neki dan ponovo. Šta vam rade ovi iz DOS-a? Ako nećete da se dogovorimo, dovešćemo vam narod. Pa, neka vam dovedu. Nekad je časnije nemati ni glavu ni život nego živeti kao rob.

Šta se sve promeni od 5. oktobra? Pa jel, vi gledate, ljudi, šta se dešava? Promeni se i predsednik Savezne Republike Jugoslavije. U kampanji je govorio da neće sarađivati sa Haškim tribunalom. Posle izbora rekao je da ima preča posla. A u Bijaricu je rekao – ja Miloševiću nisam kriv što je potpisao saradnju i Dejtonski sporazum. Juče je rekao da će priznati Bosnu i Hercegovinu. Ko priznaje Bosnu i Hercegovinu? Šta piše u Ustavu Savezne Republike Jugoslavije? Je li to posao za predsednika Republike? Pa, mi jednog Dobricu Ćosića smenismo zato što je kršio Ustav Savezne Republike Jugoslavije i postavio se iznad svih. Predsednik Jugoslavije govori da u Jugoslaviji postoji nova vlast. Pa nije mu valjda to onaj Maki što je bio sinoć na televiziji. Nijedna druga nova vlast nije izabrana. Danas će valjda u Skupštini Srbije biti izabrana nova vlast Srbije. Žao mi vas je i koji ćete biti u toj novoj vlasti i koji ćete glasati za tu novu vlast. Hvala.



Zašto se ovde toliko raspravlja o SPS-u? Vinovnici ste ovog haosa. Vaše ponašanje je dovelo do ovog haosa. To što niste priznali odmah ujutru da ste izgubili predsedničke izbore. Time ste vi izvršili legalizaciju onih buldožera. To što je policija bila pod vašom komandom, to što su kamioni sa svih strana Srbije vozili građevinske mašine da ruše Beograd, a vi niste ništa preduzeli. To što vaša policija nije zaštitila objekte u Beogradu. Nije to da je trebalo da puca, trebalo je samo da spreči da se zapali Savezna skupština, da spreči da se zapali zgrada Radio televizije. To je razlog zašto mi ovoliko izlazimo za govornicu. Tobož, nemate baš nikakvu odgovornost. Lepo sam vas danas pitao – da li ste prevarili predsednika da je pobedio ili ste mu rekli da je izgubio , pa je on naredio da kradete? To pitanje mora da se raščisti ovde danas, zato što su svi građani Srbije, koji nisu uz DOS, ovog časa ugroženi. Neka svako snosi deo svoje odgovornosti, ali tačno zašta je odgovoran. Još će da ispadne da je kriva Srpska radikalna stranka, koja je jedina imala rezultate izbora te noći, što je priznala pobedu Vojislava Koštunice. Da smo mi ćutali, ko bi dokazao pobedu Vojislava Koštunice? Ko je to još imao glasove sa svih biračkih mesta? To je ono što nas danas nagoni da diskutujemo o tome kako su protekli izbori i kako oni koji su do svega ovoga doveli odjednom prihvataju da, pod uslovima koji im se diriguju, formiraju neku novu Vladu Republike Srbije.

Iskreno vam kažem, da smo mi radikali u pitanju, pre bismo glasali za tu vladu koju bi DOS sam formirao, nego što bismo dali svojim ljudima da ih tamo neko maltretira i ponižava. Šta vi mislite, da će tu da se glasa na sednicama vlade? Zavijaće ruke ljudima iza leđa, pretiće Hagom svakom od vaših ministara, ko se bude usprotivio bilo kojoj odluci te vlade. Ta vlada vladaće uredbama dva meseca. Jel tako, gospodine Mikoviću? Šta hoće sad Dinkić? Da ostanu uredbe kojima smo mi održavali red i mir u zemlji u nenormalnim okolnostima, da ostanu, tobož, kao važeće, da bi imali pokriće. Neka uvedu oni … (dobacivanje iz sale) Ja ne znam ko si ti, čiji si ti? Da li sam ja tebi uputio jednu reč danas? Previše si sitan da bih te primetio. Ja primećujem ove glavne iz SPO-a. Šta se ti mešaš? Ovo su ozbiljne priče, ovde je država u pitanju.

O tome se radi, draga gospodo. Vi nama niste zanimljivi. Vi ćete glasati danas kako vam je rečeno i gledate da još po neku mrvicu dostojanstva sačuvate. Reći ćete porodici – ovo je bilo najbolje da bi zemlja izašla iz haosa, pa da se ne rastrgne dete, tobož, vi ste sad majka koja brine o detetu. Baš ste se setili da brinete o detetu. Što niste brinuli 5.oktobra, 5. oktobra je rastrgnuto dete. Vi sad samo dajete onaj jedan otrgnuti deo nazad DOS-u da lepi, da krpi, a dete je otrgnuto. Vi ste čvrsto držali mesto predsednika, oni su ga otimali svom snagom. Rastrgli ste Srbiju. Pogledajte našta liči Skupština Vojvodine.

Veselinov ima pravo da ćuti, on čeka da se završi ova skupština, on trči da piše rezoluciju da otcepljuje Vojvodinu. On se sa Čankom samo svađa oko toga ko će biti predsednik, a ne oko toga kako će da izgleda Vojvodina. Oni će prvo da podele šta je čije tamo, da odvoje u svoja sela, u svoje atare, u svoje opštine. Vi o tome više ne razmišljate. Dovodite zemlju u stanje da ko god pomene naciju, državu, otadžbinu, može da izgubi izbore, zato što ste se vi predstavljali kao ljudi koji će braniti otadžbinu, pa su se narodu ogadili takvi branioci otadžbine. To su branioci od 1991. godine, koji su rekli može da ide Hrvatska, ne može da izvede Srbe i da iznese srpske teritorije. Ode Hrvatska, priznadoste je.

Pa, rat u Bosni i Hercegovini, pa evo DOS završava priznavanje Bosne i Hercegovine. Pa Kosovo i Metohija Bernara Kušnera … Zato ste izgubili izbore, a bilo je časno da to priznate. U tome je stvar, što vi niste umeli da priznate izbore. Ko vam garantuje da će vam DOS priznati i da ga pobedite u decembru? Čime ćete vi to da pobedite DOS ako ga glasovima pobedite, kako ćete da mu preuzmete vlast. Da nećete vi možda da ponesete automate? Oteli su vam te automate. Policija nije u vašim rukama. Koji je general policije pod vašom komandom? Nijedan. Šta nam radi državna bezbednost? Kako to da državna bezbednost nije upozorila određene ljude da prema njima ide naoružana grupa od 30 ljudi …

23.10.2000.

http://www.vestinet.rs/pogledi/tita-i-mene-stavili-su-u-kucni-pritvor-da-bi-razbili-jugoslaviju

U nizu "repriza", autoritarni medijski "mag", nesalomivi Aleksandar Tijanic, ne pitajuci "gradjane kao vlasnike javnog sevisa RTS"..autoritarno, uporno reprizira pred moguce izbore u nizu "serijal" Tito crveno i crno. Udruzeni u "lopovskim i prevarantskim uspesnim poduhvatima"...pokusavaju, da izbrisu iz secanja "vlasnika javnog servisa"...da su imali zivot dostojan coveka, i da bi mogli opet da imaju zivot dostojan coveka.
........................................................................................................................................................................................................................................
Diva nasledili patuljci
Na Prvom programu RTS odnedavno se emituje serija "Tito, crveno i crno". Teško je govoriti o tom poduhvatu, jer videli smo tek tri epizode od 24 predviđene. No, prvi utisak se nameće. Gledajući i slušajući hronologiju događaja u nekim presudnim trenucima bivše države, čovek, bez obzira na dobronamerne (ređe) ili nedobronamerne (češće) komentare, dobija pouzdanu sliku o ugledu te države širom sveta, a pre svega o ugledu ličnosti koja je bila na njenom čelu. Ko sve od svetskih uglednika nije dolazio u posetu Titu i našoj domovini... Kakvom je državničkom mudrošću i instinktom taj Zagorac vodio naš brod između Scile i Haribde, kakvom je inteligencijom nalazio rešenja za najteže i, naizgled, nerešive situacije. Već prve tri epizode ocrtale su portret državnika svetskog formata.
A onda, i ne hoteći, počnu da vam se naturaju uporedbe sa onima koji su se ređali ili se danas ređaju na čelu ove naše nesređene i, mnogi kažu, nesrećne zemlje. Zapitate se: šta bi s vremenima kada su najveći svetski državnici dolazili u Beograd da čuju šta Tito misli u nekim, za čovečanstvo, kriznim trenucima? I postanete svesni da su patuljci nasledili diva. Kad to kažem, mislim i na sve loše i na sve dobro što su učinili i prvi i ovi drugi. I ostajem očajan što naša Srbija nikako ne uspeva da iznedri nekoga barem sličnog Titu.

Radoslav Đerić Beograd

Kolone od nekoliko stotina građana, poštovalaca nekadašnjeg predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, počele su od jutros da stižu na njegov grob, obeležavajući 33 godine od njegove smrti.

Prva je na grob cveće položila udovica Jovanka Broz, a za njom i ostali građani iz svih krajeva bivše SFRJ, najviše Slovenaca i Makedonaca, a najavljena je i velika grupa iz BIH.

Oni su došli, okićeni bedževima sa Titovim likom, noseći zastave SFRJ i nekadašnjeg Saveza komunista, kao i kape sa petokrakom.

Doživotni predsednik SFR Jugoslavije Josip Broz Tito, preminuo je 4. maja 1980. godine, u bolnici u Ljubljani, a njegovoj sahrani u Beogradu prisustvovalo je više od 200 visokih ličnosti iz čak 127 zemalja.

Tito se na čelu Jugoslavije nalazio punih 35 godina i imao je izuzetan ugled u svetu. Posebno je veliki značaj, u međunarodnim odnosima, imala njegova uloga kao jednog od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim međunarodnim okolnostima imalo veliki značaj.

Iz Drugog svetskog rata je izašao kao legendarni vođa, a borbu protiv okupatora jedinice pod njegovom komandom iskoristile su i za promenu vlasti u zemlji i ustoličenje socijalističkog režima.
Tito je za većinu i danas pozitivna istorijska ličnost

U Anketi „Blica“ čak 67,3 odsto (8.286 učesnika ankete) smatra da je Josip Broz Tito bio pozitivna istorijska ličnost.

Nasuprot njima, 25 odsto (3085 učesnika) misli da je njegova uloga u našoj istoriji bila negativna, dok je neodlučno bilo 7,6 odsto (936 čitalaca).

http://images3.kurir-info.rs/slika-620x333/dzon-lenon-josip-broz-tito-pismo-1370774819-322943.jpg

http://www.telegraf.rs/vesti/735334-zlocinacki-bratanac-stjepana-mesica-pucao-u-celo-isusa-hrista-na-dvoru-karadjordjev

Lune Your comment is awaiting moderation.
23/06/2013 at 22:36
Bogumi Matija, da hebe oca ocina "i Djeknu"..sve je istina, zato je “drug Tita”..otkacio Staljina, sto mu je stalno slao Rvacke ustase i Crnogorske informbirovce..da rovare, koliko vidim “oni” ni dan dans ne odustaju..zato ona Dapcevicka i peva..sve je isto samo njega nema”..?

http://skjusrbiji.info/aca.html

     

U "Testamentu" Josipa Broza Tita, njegovom govoru časnicima JNA, čija kopija nikad nije pronađena pa se sumnja da je riječ o krivotvorini tajnih službi, Tito jedini put govori o Bleiburgu. Cjeloviti tekst "testamenta" nalazi se u knjizi 'Posljednji Titovi dani', a evo ulomka u kojemu se spominje Bleiburg.

"Optužuje nas se", kaže Tito, "Da smo zaboravili objaviti neke dokumente o događajima poslije rata. Primjer je "Bleiburg" i zašto se šutjelo o toj nesreći hrvatskog naroda. Ustaški emigranti i njihovi simpatizeri u inostranstvu optužuju mene da sam ja to stopirao, da sam ja naredio ubijanje ustaša, četnik , domobrana i belogardejaca koji su nakon sloma Njemačke, do tada njihovih saveznika, bježali iz zemlje bojeći se kazne za svoje zločine. Pa zaboga, drugovi, o tome se piše jednostrano, bez analitike, bez dokaza. Postoje moje depeše, tu je Kosta pa može potvrditi, o zabrani kažnjavanja zarobljenika bez suda.

Postoje moje depeše, tu je Kosta pa može potvrditi, o zabrani kažnjavanja zarobljenika bez suda - piše Tito

Znam da Kosta, krunski svjedok, ima cjelokupnu dokumentaciju o "Slučaju Bleiburg" i trebalo bi, jasno sa dokumentacijom koju posjeduju Englezi i Amerikanci, to objasniti. Mi šutnjom kao da potvrđujemo što emigrantska štampa o tome piše, a piše što je i što nije istina, onako kako njima sada odgovara. Ja znam samo jedno, kad sam poslije rata o tome razgovarao s Churchillom i što se sve piše u emigrantskoj štampi, a i govori o tome, da mi je Churchill odgovorio: "Maršale, pustite ih neka pišu i govore. Mi Englezi, a i Amerikanci, znamo tko je kriv za tu tragediju. Mi smo, u svojim službenim biltenima, javno rekli da je za pogibiju tih nesretnika kriv Pavelić koji je iz Hrvatske pokupio sve što je mogao, da spasi sebe i svoje. Da nisu slušali Pavelića mnogi od njih i danas bi bili živi." Da, tako mi je rekao Churchill. Postoje dokumenta ne samo kod nas, već i kod Engleza i Amerikanaca, da je svoju vojsku, ne samo ustaše koji su bježali zbog zločinstva, Pavelić i njegovi generali su i domobrane, mobilizirane pred kraj rata, obukli ustaške uniforme i da sa djelom građanstva bježe pred komunističkim "osvetnicima" kako su plašili narod i pripremali za bijeg. Zamislite, pa i deset tisuća Đujićevih četnika bježalo je preko Zagreba, s Pavelićevom dozvolom u tom povlačenju.

Strah od kazne "pobratio" je Pavelića i Đujića, a oba su tada bili na spisku ratnih zločinaca. A sada nas i ustaše i četnici optužuju za "Bleiburg"

Strah od kazne "pobratio" je Pavelića i Đujića, a oba su tada bili na spisku ratnih zločinaca. A sada nas i ustaše i četnici optužuju za "Bleiburg". Mislio je Pavelić, a to potvrđuju i dokumenti, kako će s nekoliko stotina tisuća, što vojske, što civila, imati mogućnosti pregovarati s Englezima i Amerikancima na ravnopravnoj bazi. Prevario se i kada su Englezi tražili da predaju oružje, Pavelić i njegovi generali su to odbili. Tada je u povlačenju najviše poginulo ustaša i domobrana koji su pokušali proboj, ali su u okršajima sa našom Armijom, koja im je zapriječila proboj, zaustavljane. S druge strane, više tisuća te vojske u rasulu poginulo je i od mitraljiranja engleske armije, koja je dobila zadatak sprječavanja proboja prema zapadnim saveznicima. Sam Pavelić napisao je, odmah poslije rata, da su za "Bleiburg" najviše krivi Englezi, da bi na kraju konstatirao: "Englezi me nisu htjeli prihvatiti jer im to nije bilo u interesu. Oni su veći krivci za tu našu katastrofu od Titovih partizana ".

Ономад у Бриселу датум почетка преговора са ЕУ Дачић је прогласио најважнијим догађајем за Србију од Другогсветског рата, а Вучић је истом приликом оптимистички додао да ће то бити прилика да нам буде омогућено да радимо „једнако вредно као у Титово време”. Откуд сада Тито? Да ли се Тито омакао Вучићу у Бриселу или је бивши радикал плански посегнуо за носталгијом коју је његов дојучерашњи шеф Шешељ покушао да истера глоговим коцем шетајући се својевремено око Куће цвећа. У интервују за „Франкфуртер алгемајне цајтунг” Вучић истиче Ђинђића и Макса Вебера и одриче се Велике Србије. Каже: „Грешио сам.” Лепо. А у обраћању домаћој јавности из Брисела помиње Тита. Сваком делу јавности понудио је оно што му годи. Немцима Вебера, а Србима Тита.

Можда је Вучић хтео да унесе наду у капитализам који се никада није правдао надом него реалношћу. Разбуђивање наде преко прошлости заслужује мали коментар. Није ли то титоизам и службеној политици престао да буде некористан као мрачна прошлост коју треба свладати и постао носталгично средство? Да ли је Дачић заборавио Милошевића, а Вучић Шешеља? Ко ће их знати? Али је сигурно да се данас код српских маса не може нада подгрејати ни Милошевићем ни Шешељем. А још мање пут у ЕУ. Ту Слоба и Воја само сметају. Зато онда дај каткад и Тита! Да ли је Тито кључ за све, општи бренд, у добу када се можда истрошио сан обичног човека о свом дућану који је пратио сан о властитој националној држави?

Вероватно од свега помало. У мери у којој су се уз поменута надања након рушења социјализма почела јављати и масовнија разочарења, мењао се и однос према титоизму. О томе сведоче многобројна социолошка истраживања. Бруталности нових националних капитализама у региону смањују критичност према Титу, јачају титосталгију и снаже уверење о Титовом златном добу. Није било златно, али јесте било сигурније, можда и отуда што је било ауторитарније. Франц Нојман је својевремено социјализам називао васпитном диктатуром. Ова оцена данашњем либералном уху звучи скандалозно иако је нашем региону свеопшта дозвољеност донела рат, криминал и плачке. Важније је то да се поступно пробија сложеније сећање на титоизам. У Србији се то види још од почетка нашег века, када је Милошевић као кључни кривац и негативни херој потиснуо Тита из те улоге. Данас је још очевидније да титоизам није затворено поглавље прошлости. Има ту још доста ствари које код бравара интригирају. Насупрот либерализму који је лишен утопије, у титоизму је било вере и наде у боље сутра. Обични човек се надао новом друштвеном стану, запослењу, Јадрану. Није ли повремено службено подсећање на Тита провокативна антитеза добу у ком је ишчезла вера да ће бити боље? Није ли титосталгија жал за добом у ком је било више наде? Да ли је бравар био бољи зато што је био махер, преварант и илузиониста који је успешно замајавао регион надом? Зашто онда нешто и не присвојити од његове вештине и каткад га поменути?

Пре ће бити да се овде нешто друго крије. Није Броз баш био добар скроз, него су послетитоистички владари сами ненамерно дозиђивали Титову послекомунистичку харизму и то властитим ратовима и тајкунизацијом. Јесте срушен Берлински зид, али је дигнут зид између богатих и сиромашних. Да је ствар само у томе што се сиротиња другачије сећа од богатих, онда би се титосталгијамогла лакше разумети. Али зашто се и неолиберална власт каткад окреће Титу? Да ли отуда што нестаје идеологија која је све правдала Косовом? Ако нема косовске, националне, онда треба тражити нову наду. Ако је тешко наћи нову, има ли старе наде? Умешност политичара лежи у подгревању наде и оптимизма. Највиртоузнији знају када треба променити садржај наде, а они још бравурознији знају како остати доследан, а продавати сасвим другачију маглу.

Горепоменуто, можда и случајно, подгревање титосталгије код маса у облику парфимисаног сећања на самоуправљање не личи на маневар, него више на грч одбране. Иако се домаћи политичари радо друже са поповима, крсте и левом и десном руком, иду на славе тајкуна, ипак се каткада служе и носталгијом: „Врати се чобанине.” У Босни поштено говоре да је ненормалан онај ко није титосталгичан. Можда претерују, али их је доста јада убило, па их је и разумети.

Може неко помислити да је Вучић у Бриселу посегнуо за Титом зато што је продао Косово. Боже сачувај! Или је можда повремено призивање титоизма од актуелних српских властодржаца сигнал за регионалну сарадњу у име заједничке прошлости? Ко зна? Можда ни они сами тачно не знају шта може донети балон титосталгије? Не треба нагађати. Засад Тито у Бриселу личи на црвени перформанс уочи светосавских прослава. Бивши радикали су изгледа постали свесни да са Дражом као симболом не могу даље од Земуна, док са Титом као брендом могу све до Цеља. А од пре неколико дана, изгледа и до Брисела.

Професор Филозофског факултета у Београду
Тодор Куљић

HRVATSKA - Unuka Josipa Broza Tita Saša Broz, upravnica Opere HNK Rijeka, oglasila se na svojem Fejsbuk profilu reagujući na vrlo zanimljiv način na tvrdnje da je njen deda zapravo bio Poljak ili Rus.

“Ovim putem zahvaljujem CIA i svim radnicima iste agencije na višegodišnjim naporima da otkriju pravo poreklo mog dede. Poljak kažu ili Rus. Ali, sa žaljenjem moram da razočaram dotičnu instituciju i javno obznanim da moj deda nije ni postojao već je bio proizvod hipnotizirane mase koja je, kako bi zabavila sebe i zafrknula CIA izmislila svog 'Čarobnjaka iz OZ-a'. A postoji i dokaz da sam JA rasna Brazilka poreklom sa Kamčatke i da sa gore navedenim Titom nemam nikakve veze!”, napisala je unuka Josipa Broza Tita.

ТВ гледалац | 04/05/2014 15:56

Јутрос је у вестима РТС 1 (у 8 часова) објављена ве ст о годишњици Титове смрти,а непосредно после ње о изложби у Музеју Србије под називом "У име закона" о жртвама и облицима терора у Србији од 1944. до 1953. Хвала РТУ на овако објективном информисању.

Titov ekspoze o vanjskoj politici u Saveznoj skupštini, izvještava o "prelijetanju ... Kod Kranja prisilno spušten američki avion C-47 koji je navodno zalutao usled ..... 10 %, smanjen obavezni otkup žita, selektivno klanje stoke radi čuvanja krmiva. ..... o ekonomiji: uvoz raste, proizvodnja i izvoz opadaju, potrebne mere štednje.       

https://www.youtube.com/watch?v=63HduhNLLMA        

Asad pobedio, troje mrtvih na slavlju

Najmanje troje ljudi poginulo je u Damasku, tokom sinoćnjeg slavlja uz pucnjavu iz vatrenog oružja, pristalica predsednika Bašara al-Asada, koji je na predsedničkim izborima odneo ubedljivu pobedu, osvojivši 88,7 odsto glasova.
Asad pobedio, troje mrtvih na slavlju

Tokom slavlja, povređeno je nekoliko desetina ljudi, saopštio je direktor sirijske Opservatorije za ljudska prava, Abdel Rahman.

Dok je Asad osvojio 88,7 odsto glasova, druga dva kandidata na izborima - Hasan al-Nuri i Maher al-Hadžar - osvojili su 4,3, odnosno 3,2 odsto, saopštio je predsednik parlamenta Muhamed al-Lahman.

"Čestitam Siriji, jer je izabrala svog vođu, koji će voditi narod ka bezbednosti i stabilnosti", rekao je Laham.

Izbori su u utorak održani na samo oko 40 odsto sirijske teritorije koju kontroliše režim, kao i među iseljenicima.

Državni mediji objavili su da je odziv birača bio veliki, 73,4 odsto, a Ustavni sud je naveo da je ukupno glasalo 11,63 miliona Sirijaca, dodajući da je pravo glasa imalo 15,85 miliona glasača.

Provladin list Al-Vatan, objavio je da su milioni ljudi glasali "protiv terorizma, projektila, raketa, automobila-bombi i bombaša samoubica, da bi osigurali legitimnost" za Asadov treći mandat, preneo je Frans pres.

S druge strane, opozicioni aktivisti smatraju da je narod ovako glasao iz straha, a ne iz ubeđenja.

Glasanje na sirijskim predsedničkim izborima završeno je u ponoć po lokalnom vremenu, a bilo je produženo za pet sati kako bi bilo omogućeno da što više ljudi izađe na izbore.

Državna televizija je prikazala duge redove ljudi koji čekaju da glasaju na biračkim mestima u područjima pod kontrolom države, kao i mase koja maše zastavama i portretima predsednika Asada.

Ovo su praktično prvi izbori u zemlji u poslednjih 50 godina, na kojim Asad ima protivkandidate - Mahera Hadžara i Hasana al Nurija.

Kad je Asad došao na vlast pre 14 godina, na referendumskom izjašnjavanju na kojem nije imao protivkandidata osvojio je 99 odsto glasova, izveštavali su sirijski državni mediji.

Sedam godina kasnije, pobedio je na sličan način.

http://agitpop.me/?03CADE9E    

edukacija mladih od strane starijih,njihove porodice...?
..............................................................................
TITO I DALJE ŽIVI: Kumrovac postao turistička atrakcija

Rezidencija nekadašnjeg predsednika SFRJ u Kumrovcu postaje turistička atrakcija. Generacije rođene posle maršala se interesuju za njega.
TITO I DALJE ŽIVI: Kumrovac postao turistička atrakcija     

Hrvatska, pritisnuta krizom i nemaštinom, odlučila je da na bubanj stavi i ceo Kumrovec, ocenjujući da bi, ako niko drugi, bar Tito mogao da privuče investitore. Titova rezidencija u Kumrovcu, gde je nekad bio hotel, godinama stoji prazna, a uskoro bi mogla da postane prvorazredna turistička atrakcija.

Interesovanje za vilu, na kojoj je godinama katanac, pokazao je biznismen Damir Ciglar i ponudio projekt „Josip Broz Super Star(i)“. Igra je to reči, jer su Tita zvali Stari, a mladi direktor reklamne agencije iz Zagreba misli da se na Titu mogu zaraditi lepe pare, jer su ionako mnogi u Hrvatskoj digli ruke od sadašnjih političara.


Ciglar je rođen u Krapini, a sa projektom je već upoznao i Kumrovčane, koji sa mnogo simpatije gledaju na sve pokušaje da se uz pomoć Tita revitalizuje njihov kraj. Zagrebački stručnjak za reklamu je zamislio da se u bivšoj rezidenciji napravi postavka koja bi prikazivala Titovu veličinu i zasluge koje je imao u svetskoj politici u prošlom veku. Josip Broz bi trebalo da bude prikazan kao jedan od najozbiljnijih državnika, kao istaknuta istorijska ličnost, ali i kao čovek koji je kao Supermen „čupao“ rešenja i u nemogućim situacijama.

- Kada se izlazi iz muzeja osećaj mora da bude da je samo nebo granica - objasnio je projekt Damir Ciglar, a čini se da ima i podršku države, koja je informisana o njegovim planovima.

Iza kulisa se već dogovaraju detalji, pre svega finansijski, jer obnova Titove vile nije jeftin poduhvat. Zgrada je sasvim zapuštena, pa se pretpostavlja da bi trebalo oko tri miliona evra da Tito Superstar dobije muzejsko mesto u svojoj bivšoj rezidenciji. Već decenijama vila, koja je pre bila hotel, stoji napuštena, a sličnih ideja da se obnovi i pretvori u muzej bilo je i do sada. Maštalo se i o evropskim fondovima, preuređenju Kumrovca u Titolend, pa čak i maksimalnoj komercijalizacije koja bi uključila izgradnju zabavnog i edukativnog parka, ali ništa od toga nije urađeno. Dugo vremena je u Hrvatskoj bio otpor prema Titu, ali to se menja poslednjih godina, a zanimanje za pokojnog maršala sve više pokazuju i generacije onih koji su rođeni davno posle Tita. Dovoljno je prelistati knjigu posetioca u Titovoj rodnoj kući da se vidi oduševljenje prema bivšem predsedniku.

„Josip Broz Super Star(i)“ - autor tog projekta tvrdi da bi trebalo iskoristiti činjenicu da se Tito vraća u modu.

Ali, kako se danas sve vrti oko para, budući investitori razmišljaju kako ceo projekt komercijalizovati i privući sve više ljudi da dođu u Kumrovec. Tako je u planu i uređenje vrta oko Titove rezidencije, koji bi bio pretvoren u park. Isto tako koristila bi se i savremena tehnika da se prikaže Titov život, ali i život u bivšoj državi, a u blizini budućeg muzeja bili bi organizovani i koncerti i pozorišne predstave. O suvenirima, zasada, niko ne govori, ali Kumrovec je i do sada najviše zarađivao na Titovom liku, pogotovo u vreme kada se obeležavao njegov rođendan.


KONKURENCIJA FRANjO TUĐMAN

Potencijalni investitori su svesni da postoji i otpor u delu hrvatske politike prema Titu, a to je u više navrata otvoreno iskazao šef opozicije i HDZ-a Tomislav Karamarko. Nazvao je Tita zločincem i, ako HDZ dođe na vlast, neće biti lako realizovati projekt. Hoće li u tom slučaju sve biti malo promenjeno, pa superstar postane Franjo, iz okolnog Velikog Trgovišća? Ali, prvo treba pobediti na izborima, a Tito Supermen ima šanse da se do tada vrati u Hrvatsku, HDZ-u usprkos.

Izvor: Novosti.rs

Tako se ubrzo saznalo i za ljubavnu vezu supruge doktora Milana Stojadinovića, tadašnjeg predsednika vlade, i atašea za štampu Pjetra Bisa. Uprava je saznala da se premijerova supruga kupala gola u kadi napunjenoj šampanjcem sa italijanskim špijunom, ali o tome niko nije smeo da raportira prevarenom mužu.  

Zbog svega toga, pripadnici Trećeg odseka imali su pred sobom vrlo težak zadatak, s jedne strane, bili su to predstavnici diplomatskog kora zastićeni imunitetom, ali još gore, branile su ih razne veze koje pruža neprikosnoveni i svemoćni viši krug beogradske elite.

Znalo se da italijanska obaveštajna služba radi veoma aktivno, što je na kraju i potvrđeno posle pretresa Praskinog stana u ulici Miloša Velikog broj 1. Kada je pronađena i kompletna šifrovana lista poverenika za Beograd i celu Jugoslaviju, kao i lista neverovatnih troškova koji su za samo godinu dana iznosili dvadeset miliona dinara.

Uprava je otkrila i nekoliko velikih špijunaža učinjenih u korist Italije. Najpre je razotkriven italijanski poverenik na službi u Operativnom odeljenju Glavnog generalštaba Novakovića, zatim pukovnik u penziji Luj Micić, i na kraju profesor Cvet, honorarni činovnik na službi u Odeljenju za šifru Glavnog generalštaba.

Italijani su praktično znali sve naše vojne planove. Novaković je nesumnjivo spadao u red najaktivnijih i najvažnijih italijanskih špijuna, zahvaljujući kome je Rim iz prve ruke dobijao najpoverljivije planove i izveštaje Operativnog odeljenja Glavnog generalštaba. To je bila naša velika provala posle koje je, koliko se sećam, Novaković osuđen na smrt.

Sastanci San Đorđa i Novakovića na početku su održavani na unapred ugovorenim mestima. Mnogo takvih susreta je održano u pomrčini beogradskih bioskopa, na stepenicama višespratnih kuća, u avlijama i drugim skrovitim mestima, sve dok San Đorđo nije zaključio da je najbezbednije da se sastaju na Novom groblju, na grobu jedne Novakovićeve rođake.

http://www.pressonline.rs/info/drustvo/323088/bia-otkriva-placenici-iz-srbije-ubijaju-po-ukrajini-za-10000-dolara-mesecno.html#       

„Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут
Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден Белог орла (видети Васа Казимеровић Србија и Југославија 1914–1945, прва
књига, стр. 203–204). “
……………………………………………………………………..
Ali, kada sam se vec dotakao *orlova*…

„Kralj Aleksandar Karađorđević imao je imao preko grudi istetoviranog velikog krunisanog orla, kao sa pruskih plemićkih grbova.Kralj Aleksandar Karađorđević i grb sa pruskim orlom Ono o čemu se do sada samo spekulisalo otkrio je đakon Nenad
Jovanović prikupljajući materijal za knjigu “Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”, u kojoj je prvi put i objavljena fotografija kraljeve tetovaže.
“Malo je poznato da je viteški kralj ujedinitelj imao prilično
veliku tetovažu izrađenu preko čitavih grudi”, kaže đakon Jovanović.Prikazivala je jednoglavog orla široko raširenih krila, s mačem u jednoj i šarom u drugoj kandži. Orao je krunisan heraldičkom krunom, nalik na krunu Svetog rimskog carstva nemačke nacije        . Naša heraldička nauka se ovim pitanjem nije bavila i verujem da će naredna istraživanja
dati verodostojan odgovor.Jovanović kaže da je upotreba ovakvog heraldičkog znaka bez presedana kod jednog srpskog vladara. “Posebno ako imamo u vidu da su upravo Karađorđevići vodili slavan i
pobedonosni rat koji je značio i kraj nemačkog carstva i silazak doma Hoencolerna sa nemačkog prestola”, objašnjava Jovanović.

VOJVODINA-

NE postoji problem Vojvodine. Postoji problem lokalnih feudalaca koji se, očigledno, svakih desetak godina u Vojvodini pojavljuju i sad se jasno vidi ono što je oduvek – jasno. Nisu problem Vojvodine ekstremizam nacionalnih manjina koji ponekad dobije te fašističke prizvuke, a koji se nikako ne mogu povezati sa celinom mađarske ili bilo koje manjine. A tu su najglasniji oni kojih najviše ima i koji su najjači. Znači, Srbi, starosedeoci i doseljenici. Problem Vojvodine je potencijal krize koju treba hraniti za slučaj da nekom zatreba.

Šta smo sve time izgubili?

- Njenu moć i sveobuhvatnu sposobnost prekrivanja čitavog društvenog i ekonomskog života zemlje. U stvari, pravi razlog vođenja ratova bio je eliminacija te vojne sile. Zadatak NATO je bio reorganizacije geopolitičkog prostora i formiranje malih država i beznačajnih armija, i to do samoukidanja JNA na kraju tog procesa. To je način da se razumeju nemačko-ruska podrška otcepljenju Hrvatske i Slovenije, američko pomaganje svih zaraćenih strana u Bosni, rano prisustvo američke vojske u Makedoniji i, konačno, odlaganje rata u Srbiji do odluke da se aktivira sukob na Kosovu kao povod za bombardovanje i prisustvo stranih trupa na tlu Srbije.

Kako će se ubuduće odvijati priča o Kosovu?

- Kosovo je, jasno, okupirano. Srbija ga, jasno, nikada neće priznati. Ali i Kumanovski sporazum, i Rezolucija 1244, i sporazum koji će biti potpisan u Briselu ovih dana, nisu napravljeni da bi Albanci dobili još jednu državu već se sada, jasno, vidi – da NATO dobije legitimitet i na teritoriji Srbije koja nije član NATO. To istovremeno znači da i Rusija može da postavi zahtev da se legitimiše kao vojna sila na jugoistoku i to prvi put u istoriji. A Nemačka, maskirana u EU, dobije bar legitimitet civilne uprave, ako ne stvarnog učešća u vojnom rasporedu. Ovaj kompleks svetskih pitanja koja se otvaraju da traju na našem tlu, može se kao u ogledalu posmatrati na Bliskom istoku i severu Afrike, jer Beograd i Bejrut već dugo fukcionišu kao spojeni sudovi. Zato ova mimikrija sa tobožnjim datumima, pregovorima o ulasku u EU i natezanja oko „Evropa ili Kosovo“ ili „i Evropa i Kosovo“, nemaju veze sa stvarnošću. Srbija ne može biti član EU jer to, kao ni rešenje kosovskog problema – ne odgovara nikom osim Srbiji i njenom narodu…

http://www.e-novine.com/mobile/srbija/103908-Mali-vodi-kroz-jugonostalgiju.html

Slovenački sociolozi: Titova Jugoslavija nije bila totalitarna kako je često prikazuju u javnosti bivših republika

Politički režim Titove Jugoslavije nije bilo totalitaran kako ga često prikazuju u javnom životu bivših republika, tvrde slovenački sociolozi.

Краљ Александар Карађорђевић ствара Хрватску Бановину 1929. године. Кнез Павле Карађорђевић уступа (1939) Хрватској српски Дубровник с околином, делове српске Херцеговине, српске Босне, Далмацију, Горски Котар, Лику, Кордун, Банију и Славонију - два пута пространију територију од почетне Хрватске око Загреба.

На месном гробљу у Брежђу сахрањен је Светозар Филиповић (91), последњи војник Драгољуба Драже Михаиловића, који је Равногорском покрету приступио маја 1941. године.
svetozar filipovic Отишао и последњи Дражин равногорац

Фото: Лична архива

Његовом испраћају, уз чланове породице, присуствовало је неколико стотина пријатеља, поштовалаца Равногорског покрета, људи који су дошли из свих крајева Србије.

Сахрањен је у морнаричкој униформи, јер је био подофицир Краљевске морнарице. Није било војних и државних почасти.

Ноћ пре него што је преминуо, кажу, читао је своје сведочење „Енглези од Драже тражили руднике“. После прочитаног текста, био је задовољан. Заспао је и није се пробудио.

Светозар Филиповић рођен је, од оца Божидара и мајке Десанке, у Брежђу. После ниже гимназије обрео се у Кумбору у Нижој поморској академији, где га је задесио Априлски рат. Као кадет војске у капитулацији, вратио се кући и већ 15. маја, чувши да на Сувобору има Краљевске војске која неће да се преда, нашао се код Драже као његов 27. војник.

Учествовао је у првим борбама четника и партизана против Немаца код Горњег Милановца, познавао је Жикицу Јовановића Шпанца и посећивао мајоре Александра Мишића (сина славног војводе) и Ивана Фрегла, који су имали штаб у Струганику, а био је сведок успостављања прве радио-везе четника са Енглезима. У време Тита и непосредно после његове ере хапшен је 16 пута.