" LUDACI NASEG DOBA"

Strana 3 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

konacno iskrcavanje "saveznika"..1990-2013..

Počalji  Milan taj Pon Jan 28, 2013 5:42 pm

Često se tvrdilo da su Draža Mihailović i Charles de Gaulle bili u istoj klasi (“promociji”) francuske vojne akademije u Saint-Cyru. Ta je priča kolala u foajeima Ministarstva vanjskih poslova na Quai d’Orsayu, po ambasadama u Parizu i Beogradu, vukla se u novinama i razgovorima. Izgledala je vjerojatna. Malo je kome padalo na um da je pokuša provjeriti. Nitko to nije ni tražio.

Istina je, međutim, drukčija. Draža Mihailović i Charles de Gaulle nisu bili zajedno u vojnoj akademiji. Nisu se osobno poznavali. Nikad se nisu ni susreli. Pogledao sam popise pitomaca Saint-Cyra – Mihailovićeva imena nema na njima, ni prije ni poslije de Gaulleove klase. Arhivi bilježe da je major Mihailović bio 1930. godine na šestomjesečnom artiljerijskom tečaju u Francuskoj – a u de Gaulleovu dosjeu stoji da je u to doba bio na Bliskom istoku, u Libanonu i Siriji.

Nakon Apela upućenog iz Londona francuskoj naciji 18. juna 1940. godine, Slobodna Francuska (La France libre), kojoj je stao na čelo dotad malo poznati general de Gaulle, bila je nalik vladi u izbjeglištvu. Jugoslavenska vlada koja je izbjegla u Englesku 1941. godine zajedno s kraljem Petrom II Karađorđevićem, imala je sličan položaj. U njoj će postati središnjom figurom Slobodan Jovanović, intelektualac široke kulture i vrstan esejist, poznavalac francuske civilizacije i jezika. Nedostatak političkog iskustva uspijevao je nadomjestiti erudicijom. Premda je bio član jugoslavenske vlade, jugoslavenstvo mu nije bilo slabost – član “Srpskoga kluba” pokušavao ga je nadomjestiti liberalnim srpstvom i u tome donekle uspijevao. Susretao se s izbjeglim Francuzima i pridobivao njihove simpatije. Njegovi su sudovi, izrečeni na otmjen način, prihvaćani u krugovima s kojima je bio u doticaju. London je u tom času prijestolnica Evrope koja se bori protiv nacizma.

Gotovo sve informacije koje su dolazile od Jugoslavenske vlade primane su u krugu Slobodne Francuske s povjerenjem koje je pothranjivao, uz ostalo, zajednički položaj. To je jedan od razloga što su francuski predstavnici, napose sam general de Gaulle, prihvaćali – bez rezerve kakvu će pokazati Englezi – sve što se ticalo pukovnika Draže Mihailovića, unaprijeđena u čin generala te imenovana ministrom Jugoslavenske vlade u inozemstvu i komandantom vojnih snaga u okupiranoj zemlji.

Sukob između partizanskog i četničkog pokreta 1941. godine nije imao nikakva odjeka u Zapadnoj Evropi, zaokupljenoj vlastitim teškoćama. Vijesti iz balkanskih gudura teško su se probijale do evropskih palača. U samoj Francuskoj, pregaženoj i poniženoj u tzv. “čudnom ratu” (drôle de guerre), čak su i komunisti, sve do kraja 1942, veličali primjer “smionoga srpskog generala Mihailovića”. Tradicionalne simpatije prema Srbiji krijepile su taj stav.

Pritiješnjeni okolnostima u kojima su djelovali na početku rata, Tito i njegov štab nisu mogli učiniti ništa da se takve ocjene opovrgnu. Englezi su pokušavali, u pregovorima sa sovjetskim ambasadorom Majskim u Londonu i Višinskim u Kujbiševu, privoljeti Ruse da utječu na rukovodstvo partizanskog pokreta kako bi prihvatilo Dražu Mihailovića kao zajedničkoga vojnog komandanta otpora u Jugoslaviji. Anthony Eden i Winston Churchill službeno su priznali partizanski pokret tek u drugoj polovici 1943. godine, na temelju izvještaja oficira britanske vojne misije (u kojoj je bio i Churchillov sin Randolph). Britanski je premijer okrenuo leđa Mihailoviću i ponizio ga, prisilivši jugoslavensku vladu u izbjeglištvu da ga opozove. Engleska obavještajna služba (u kojoj se našao i poneki komunist) bila je dobro informirana i djelotvorna: svjedoci su vidjeli četničke vojvode zajedno sa oficirima Mussolinijeve vojske, ponegdje i Wehrmachta. Potvrdili su da četnici, s oružjem koje su dobili od okupatora, sudjeluju u ofenzivama protiv partizana.

U veljači 1943, general de Gaulle je, usprkos svemu, odlikovao Dražu Mihailovića ordenom “Francuskih slobodnih snaga” (FFL). Istaknuo je primjer “legendarnog heroja, simbola najčišćeg rodoljublja i najvećih jugoslavenskih vojnih vrlina, generala koji se uz podršku rodoljuba ne prestaje boriti na zaposjednutom nacionalnom teritoriju, gdje stalno ometa (harcele) okupatorsku vojsku pripremajući konačni napad koji će voditi oslobođenju domovine i cijeloga svijeta, zajedno s onima koji nisu nikad prihvatili potčinjavanje jedne velike zemlje brutalnom osvajaču”. To obrazloženje odlikovanja (“citation”, prema francuskoj terminologiji) dugujem radovima profesora Stevana K. Pavlovića sa Sveučilišta na Southamptonu. Suradnici Instituta Charles de Gaulle u Parizu nisu uspjeli naći tu “citaciju” među aktima Slobodne Francuske koji su službeno potvrđeni poslije rata. Po tome bi se moglo zaključiti da je završila među odlukama koje komisije za odlikovanja nisu prihvatile. (Tu pretpostavku iznosim s rezervom.) Maurice Couve de Murville, ministar vanjskih poslova u de Gaulleovoj vladi, kojeg sam zamolio da potvrdi je li tekst napisao sam general (što se, sudeći po stilu, čini vjerojatnim), izjavio je diplomatski da je to “vjerojatno ali ne i očito”. Slično sam mišljenje čuo i od Bernarda Tricota, dugogodišnjega suradnika generala de Gaullea i jednoga od voditelja spomenutoga Instituta. U svojim Ratnim memoarima sam je de Gaulle zapisao: “Dodijelio sam Mihailoviću ratni križ u veljači 1944. godine” (sic! posrijedi je greška koju bi valjalo ispraviti: bilo je to godinu dana ranije); “dao sam javno saopćenje u vezi s tim kako bih ga (Mihailovića) ohrabrio u trenutku kad mu je tlo izmicalo pod nogama” (tom II, str. 203). Staljin je, navodno, zamjerio de Gaulleu što je odlikovao Mihailovića, premda je, sudeći po najnovijim podacima, sve do Teheranske konferencije i sam održavao stanovite veze s njegovim štabom, posredstvom Dragiše Vasića, pisca i Krležina prijatelja iz mladosti, kojega su ustaše ustrijelili pred kraj rata na putu prema Bleiburgu.

Prema Đilasovu svjedočenju u knjizi Revolutionary War, Tito se nakon sukoba između četnika i partizana, nastojao sporazumjeti s Mihailovićem kako bi se ublažio ili zaustavio nacionalni i vjerski rat, vodeći računa o želji Moskve da se ne kompliciraju njezini odnosi sa zapadnim saveznicima: “Tito je nudio Draži komandu nad udruženim snagama za Srbiju i, možda, za Bosnu, ali ne vjerujem da se to odnosilo na celu Jugoslaviju, budući da su četnici bili izrazito nacionalistički pokret” (odlomak iz navedene Đilasove knjige, navodim prema “Borbi” od 12. VII 1990). Sovjetska vojna misija doći će u partizanski vojni štab godinu dana poslije engleske. Titu je to zapravo odgovaralo – bio je samostalniji.

Nakon neuspješnog pokušaja da se obračuna s partizanima, te osobito represalija koje su izvršile nacističke trupe nad civilnim stanovništvom u Srbiji 1941. godine, Mihailović se odlučio na sporazum s okupatorom o uzajamnom nenapadanju. Nastojao je dobiti na vremenu i sačuvati snage. Takav bi se čin, na početku, mogao shvatiti kao neka vrsta taktike – i partizani će doći u iskušenje da sklope sličan dogovor u trenutku krajnje iscrpljenosti 1943. godine. To se moglo pravdati i tragičnim stanjem u zemlji, golemoj njemačkoj premoći kao i željom da se olakša položaj srpskoga naroda, izloženoga najvećim stradanjima. Četnički pokret, međutim, nije samo prekinuo svaku suradnju s partizanima: započeo je napade na njih, potpomognut oružjem i opskrbom koje su mu stavili na raspolaganje najprije Talijani, a zatim, napose u četvrtoj i petoj ofenzivi, i Nijemci. Atentizam se tako pretvorio u kolaboraciju. Komunisti, protivnici poretka koji je vladao u predratnoj jugoslavenskoj kraljevini, bili su za Mihailovića i vladu u Londonu veći neprijatelji nego strani okupatori. Time je narušena jedna od osnovnih normi savezništva u Drugom svjetskom ratu, koju je Churchill proklamirao neposredno nakon napada Njemačke na Sovjetski Savez i koju su prihvatile sve savezničke sile, među njima i Slobodna Francuska. (I sam de Gaulle je za rata posjetio Moskvu.)
affraid affraid affraid affraid affraid Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

" bratska okupacija srbije"

Počalji  Milan taj Uto Jan 29, 2013 9:50 pm

Željko Cvijanović Cvija, novinar u civilu, po zadatku zaveo (i opelješio) Maju Gojković

Za ljude vične svakom poslu kažu - taj ima zlatne ruke.
Željko Cvijanović, Cvija, na privremenom radu u novinarstvu, spreman je da za tajnu službu izvrši svaki zadatak. Prosto je talentovan da služi, da se pretvara, da puzi, gmiže, odriče se sebe samog, svoje žene, porodice, drugova... A ljudi Cvijanovićevog kova imaju drugove, samo po zadatku. Njihove oči su uprte u rezidnete službi kojoj predano služe.

Saša Segedinski

Ima tome godina dana kada je Željko Cvijanović, glavni urednik nedeljnika "Standard", i danas dnevnika "Sutra", dobio neobičan zadatak. Srpskom premijeru Vojislavu Koštunici zasmetala je parlamentarna snaga Srpske radikalne stranke. Onda je on odlučio da malo ''osakati'' radikale. Šef njegovog kabineta Aleksandar Nikitović je telefonirao nadležnim u Bezbedonosno informativnoj agenciji da donesu dosije Maje Gojković, gradonačelnice Novog Sada, i uticajnog funkcionera stranke.
U dosijeu je pisalo da je Maja Gojković obrazovana, iz građanske porodice, da je otac Mita ugledni advokat, njen brat Dragan advokat, ona advokat, situirani... Maja je, pisalo je u dosijeu, malo bolešljiva, usamljena žena.
I tako premijerovi ljudi odluče da u njeno srce usele svog čoveka. Izbor je bio maestralan. Željko Cvijanović, svestrani saradnik, zlatnih ruku, spreman da se žrtvuje.
I tako se u život i srce bolešljive i usamljene Maje Gojković, gradonačelnice Novog Sada, uselio Željko Cvijanović. Markantan, uvek značajno zamišljen, tajanstven, sa telefonskim imenikom svih važnih ljudi, koji se, iz prve, javljaju na njegov poziv. Svi su sa njim na "Ti", prijatelji su...
Bolest lepe novosađanke je sa lošom prognozom, i na ramenu gospodina Cvijanovića, njoj se život učinio lepšim, izglednijim.
Važan čovek naše stvarnosti, agent tajnih službi Srbije i okolnih zemalja, učinio je i Maju Gojković još važnijom. Šaptao je svom ''objektu obrade'' da je ona fina, prava dama, i da njoj nije mesto među radikalima, ona je Evropejac, Vojvodina je to, ej...
I Maja Gojković okreće ćurak, nema je u Beogradu, u stranku ne svraća, na sastanke ne dolazi. Ćuti Toma, ćuti Aca, ćute svi kao zaliveni. Muk vlada u SRS dok Cvija obavlja zadatak.
I dok vrši ''obradu objekta'', Cvija ima velike projekte. Za njegove projekte treba dosta novca. Treba se žrtvovati. I gradonačelnica ulazi u ''biznis''. Dozvola košta ovoliko, gradnja onoliko. Uzima i Željku daje...
Kada je stigla direktiva, Željko ''nema više vremena'', upućen je na obradu ''drugog objekta''. Gradonačelnica Novog Sada je ostavljena, osamljena, opelješena, sa strankom sukobljena... Iza agenata uvek ostaje miris razaranja.
Željko je pokrenuo dnevni list "Sutra", parama Željka Mitrovića i Maje Gojković. Ugasiće ga kada mu narede. Gašenje novina, promena tabora, odbacivanje prijatelja, to mu, mora se priznati, ide od ruke.
Sve će to trajati dok drugi agent ne dobije zadatak - ''likvidiraj metu''. Onda se sklopi dosije potrošenog agenta, i kao da nikada nije postojao. Ko će se sećati Željka Cvijanovića, čoveka bez prijatelja?

Počeci agenta Cvije

Željko Cvijanović Cvija, kao student književnosti u Sarajevu, iz anonimnosti u Službu je ušao je 1986. godine, zahvaljujući jednoj žurci koju je organizovala tadašnja studentkinja Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Isidora Bjelica.
Žurka je okarakterisana kao "veličanje fašističkih ideja'', i svi prisutni su, osim Željka Cvijanovića, tada bili privedeni u Službu državne bezbednosti BiH na ''informativni razgovor" i obradu. Kasnije se ispostavilo da je ''taster'' bio Željko Cvijanović, već zaveden kao registrovana operativna veza Službe.
I službe su se počele otimati o moralno-politički podobnog Cviju. Na vezu ga uzima, tada moćni potpukovnik Uglješa Tomović, u to vreme visoki rukovodilac Uprave za bezbednost Jugoslovenske narodne armije, odnosno Odeljenja bezbednosti Četvrte armije.
Potpukovnik Tomović je dobio zadatak od svog tadašnjeg šefa, pukovnika Aleksandra Vasiljevića, kasnije načelnika Uprave bezbednosti JNA, da prati ''idejna kretanja''.
Bliskost mladog Cvijanovića sa vojnom službom bezbednosti poštedela ga je obrade od Službe državne bezbednosti. Sarajlije smatraju da je u kontakt sa organima vojne bezbednosti Željko Cvijanović došao još za vreme služenja vojnog roka u Bačkoj Topoli.
Jednom njihov, zauvek njihov.

Novinar sa kalašnjikovim

Početkom devedesetih mladi Željko Cvijanović upoznaje publicistu i pisca Miroslava Toholja, svog budućeg mentora i zaštitnika. Toholj je u to vreme sa Ljiljanom Zelen-Karadžić, suprugom Radovana Karadžića, bio suvlasnik preduzeća "Javnost", iz kojeg će kasnije proizaći i istoimeni list Srpske demokratske stranke (SDS) "Javnost".
U svet novinarstva Cvijanovića uvodi upravo Miroslav Toholj, što će u budućnosti značajno opredeliti profesionalnu karijeru ovog svršenog studenta književnosti. Željko Cvijanović ubrzo postaje istaknuti autor u partijskom listu Karadžićeve SDS, ali njegovi pravi novinarski dometi biće dosegnuti tek 1994. i 1995, za vreme najžešćih akcija Karadžićevih i Mladićevih snaga.
Cvijanovićevi novinarski počeci ključno opredeljuju njegov budući poslovni, ali i privatni životni put. U listu "Javnost" na mestu lektora radila je tada Biljana Mitrinović, buduća Cvijanovićeva supruga.
U leto 1992, nakon što je rat u Bosni već počeo, Miroslav Toholj pomaže paru Cvijanović - Mitrinović da napusti Sarajevo i stigne na Pale. Cvijanović je i pre toga mogao da napusti Sarajevo. Nudile su mu tu mogućnost u proleće kolege iz Beograda, koje su mogle da ga izvuku iz grada, jer je kao dopisnik beogradskih medija posedovao novinarsku legitimaciju UN . Cvijanović se nećkao, da bi u poslednjem trenutku odustao od odlaska u Beograd.
Kao proveren Toholjev kadar, odlučuje da ode na Pale i ubrzo biva postavljen na mesto urednika Karadžićeve agencije SRNA. Iz tog perioda biće upamćen kao novinar-urednik koji je bio arogantan, osion, bahat prema svojim kolegama, stranim novinarima i posmatračima.

Kretanje u službi novinara u civilu

Novinar na zadatku Željko Cvijanović bio je urednik nedeljnik "Blic News", sve dok nije ugašen. Služba mu potom dodeljuje da pokrene nedeljnik "Evropa", u koji dovodi i svoju tadašnju suprugu Biljanu Mitrinović. Kada je potrošio budžetom određene pare, list prodaje biznismenu Filipu Cepteru. Uzima velike pare sa računa, i pokreće nedeljnik "Standard". Zepter je pokrenuo tužbu protiv Cvijanovića, ali su sudovi u rukama Cvijine družine.
U nedostatku novinara koji umeju da pišu, nadoknadjuje mu Ljiljana Smajlović koja pismeno dozvoljava novinarima "Politike'', koji još nisu zaboravili da pišu i razmišljaju kao normalni ljudi, da mogu, i pored zabrane predviđene ugovorom o radu, da pišu za Cvijanovićev "Standard''!
Parama Maje Gojković i Željka Mitrovića Cvija je pokrenuo u novine za kraću upotrebu - dnevnik ''Sutra"!
Cvija se preko noći ''razišao'' od porodice, ostavio je stare sponzore, zaboravio je na Ljiljanu Nedeljković, i Mitrović ga prevodi u tabor Borisa Tadića. To je dobar znak da će i Boris Tadić brzo otići s političke scene.

Željkov partner

Biljana Mitrinović, supruga Željka Cvijanovića, radila je tokom rata u Bosni u Karadžićevom listu "Javnost" kao lektor.
Kasniji profesionalni angažman Biljana Mitrinović je pronašla najpre u agenciji SRNA , a posle u banjalučkom "Reporteru", listu na čije je osnivanje i uređivačku politiku snažan uticaj imala Uprava bezbednosti Vojske Jugoslavije. Jedno vreme B. Mitrinović je sarađivala i u listu "Sloboda", čiji je osnivač bila organizacija pod nazivom Srpska narodna odbrana u SAD.
I pored činjenice da je radila u novinama koje su slavile Karadžićeve i Mladićeve ratne pohode i omalovažavale žrtve njihovih zločina, Mitrinovićeva se nakon dolaska u Beograd, a posebno posle 5. oktobra, približila pojedinim nevladinim krugovima koji su se sve vreme rata u Bosni borili protiv politike paljanskog rukovodstva. Tako je Mitrinovićeva priredila knjigu "Bukovica" u izdanju Fonda za humanitarno pravo (čuvenog srbomrsca Nataše Kandić)!
Profesionalnu karijeru Biljane Mitrinović u mnogome je pomogla Ljiljana Smajlović, takođe Sarajka, nekadašnja urednica "Oslobođenja", a danas glavna i odgovorna urednica lista "Politika". I Ljiljana Smajlović i Biljana Mitrinović radile su u isto vreme u beogradskom NIN -u. U poslednjih nekoliko godina Ljiljana Smajlović je dugo vremena, pored svog novinarskog posla, obavljala i funkciju izvršnog direktora beogradskog ogranka američke organizacije IREX, koja se bavi profesionalizacijom medija, obukom i treninzima.
Ona je omogućila Biljani Mitrinović da učestvuje u projektima koje je finansirao IREX.
Kada je pokrenut dnevni list "Centar" - Biljana Mitrinović postaje zamenik glavnog i odgovornog urednika ovog lista.
Danas je Biljana Mitrinović, novinar bez profesionalnog ugleda, ''ugledni novinar'' dnevne "Politike", čiji je glavni urednik Ljiljana Smajlović.
Razvod od Željka Cvijanovića gospođa Mitrinović je shvatila kao službenu potrebu. Željko je njoj i sinu ostavio stan! Bračni par Cvijanović-Mitrinović dolaskom u Srbiji stekli su značajnu imovinu i osnažili konta.

Radikali bez komentara

Novinari Tabloida pokušali su da u direkciji Srpske radikalne stranke dobiju komentar o slučaju svog odmetnutog člana Maje Gojković. Niko nije želeo da bilo šta o tome kaže, pravdajući se da nemaju nikakve informacije.

Spremio Biljanu u Hag

Jedan od uspešnijih zadataka agenta Cvije je bilo špijuniranje Biljane Plavšić, bivše predsednice Republike Srpske.
Cvijanović je bio i njen ''poverljiv'' čovek, koji je slao izveštaje Službi državne bezbednosti Srbije. Da bi sebe skinuli sa haške liste, kasnije i sami haški optuženici, rukovodioci ove službe poslali su dokaze u Hag. Kada su joj ti dokazi predočeni, gospođa Plavšić je videla Cvijanovićev rukopis. I dobila 12 godina robije.

affraid affraid affraid affraid Cool

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

" ANDJELI PAKLA"

Počalji  Milan taj Sre Jan 30, 2013 7:45 pm


Zahtjev 20.000 Srba sa sjevera Kosova da im Rusija odobri svoje državljanstvo očito je probudio deset godina staru ideju o formiranju legije stranaca ujedinjenih pravoslavnih Slavena.
Podsjetio je na nju Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije u NATO-u, poznat i po nedavnoj “velikodušnoj” ponudi kosovskim Srbima - da nasele Sibir. Sad im, eto, nudi da stupe u pravoslavnu legiju stranaca.
Rogozin je i inače idejni tvorac te ideje, koja bi se trebala ostvariti u sastavu ruskih oružanih snaga. Predviđa se da u nju stupaju i pripadnici Rusima “duhovno bliskih naroda” te da neki od njih, po završetku služenja u pravoslavnoj legiji stranaca, i ostanu živjeti u Rusiji.
Ova ideja posebno se svidjela lideru ruskih bajkera Aleksandru Zladastanovu, zvanom Kirurg, inače bliskom premijeru Putinu, koji je rekao da Rusi “nemaju boljih prijatelja od Srba” i kako bi stvaranje legije stranaca pravoslavnih Slavena pokazalo da su se Rusi “uistinu odazvali na poziv u pomoć Srba sa sjevera Kosova”.
Neki od vojnih analitičara u Srbiji ocjenjuju da je ideja o pravoslavnoj legiji stranaca “dobro zamišljena”, ali odmah i postavljaju pitanje tko će to plaćati i u tome vide najveću prepreku u njezinoj realizaciji.
Zladastanov je inače na čelu bajkerske skupine koja nosi naziv “Noćni vukovi”, koja ima filijalu i u Srbiji. Zanimljivo je da je lider te podružnice Goran Jovanović Fonza za nedavnoga sedmosatnog boravka Vladimira Putina u Beogradu sjedio u VIP loži do ruskog premijera na Marakani, za susreta Crvene zvezde i moskovskog Zenita.

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ludaci proslog doba hoce restituciju u novom

Počalji  Milan taj Čet Jan 31, 2013 9:24 pm

Danas se pokušava opravdati saradnja sa okupatorom 1941.do1945.ne malog broja poduzetnika, trgovaca, industrijalaca,zemljoposednika i bankara itd.i kaže da dekonfiskacijom treba ispraviti nepravdu nanetu odredjenom broju građana „ koji su u cilju legitimacije revolucionarnih mera proglašeni neprijateljima i saradnicima okupatora“. Nisu oni proglašeni vec su to bili! Oni su mu pomagali da resurse zemlje koristi za svoju ratnu mašinu, bogateći se i sami tom prilikom. Nisu oni imali „ nesreću da u vreme okupacije posluju na domaćem tlu“ niti su to morali činiti vec je to bio njihov izbor.Oni su to nazivali „ velikim deloma nacionalne obnove otadžbine“ To je jasno rečeno u „Apelu srpskom narodu“ od 10.avgusta 1941 sa potpisom 500 industrijalaca, veletrgovaca itd. u kome pozivaju narod da se suprostavi ustanku protiv okupatora. Zato je njihova sudska osuda i konfiskacija imovine bila ispravan moralni čin jer su je sticali u ratu protiv sopstvenog naroda.

Oduzeta imovina nije „ završila „ u rukama pojedinaca iz novog državnog aparata i partije na vlasti niti je „ revolucionarna elita nesmetano raspolagala sada podržavljenom svojinom i samo ona uživala u njoj”.Ta svojina data je na upravljanje onima koji s njom rade u preduzećima – ustanovama i bila na dobrobit svih ljudi u zemlji.Odmah je, recimo, uvedeno besplatno školovanje i lečenje za sve. A u vreme “uspešnih poduzetnika i poštenih domaćina” imali smo 50 odsto nepismenog odraslog stanovništva i jednu od najvećih smrtnosti odojčadi u Evropi ( 136 na 1000 živorođenih).!

Tvrdnja, više „priča se“, da su komunisti imali neke lične koristi od konfiskovane i nacionalizovane imovine, naročito kada je reč o kućama i stanovima , bez osnove su. Sve je to bilo državno vlasnistvo. Pojedinac je mogao dobiti stan ili kuću samo na korišćenje i to rešenjem državnog organa po odgovarajućim propisima. To je važilo za svakoga. Naravno, postojale su i neke privilegije kada je reč o zaslužnim građanima ili državnim i partijskim rukovodiocima ali je i njihovo dobijanje precizno regulisano odgovarajućim propisima i aktima. Sa prestankom funkcija prestajale su i privilegije, koje i inače nisu bile naročito velike. One se nisu mogle privatizovati niti nasleđivati. Tito je najbolji primer za to. On je svojim brojnim naslednicima ostavio imovinu koja nije veća od imovine prosečnog gradjanina SFRJ.

Konfiskacijom i nacionalizacijom stvorena je državna i zadružna svojina kao materijalna osnova planskog socijalističkog razvoja privrede, koji će omogućiti relativno brzo rešavanje ekonomskih, političkih i socijalnih problema zemlje. Kraljevina Jugoslavija je za 23 godine postojanja jedva stigla do 112 dolara ND po glavi stanovnika i bila među najnerazvijenim zemljama Evrope. SFRJ je za nešto više od tri decenije iz osnova promenila svoju ekonomsku i socijalnu strukturu i sa 2.620 dolara ND po stanovniku 1980. uvrstila se u industrijski srednje razvijene zemlje i sa visokom kulturom.

Nacionalizovana imovina ,dobivši status državne i društvene , vrlo brzo će pokazati svoje prednosti nad kapitalističkom. Milioni radnika stećiće pravo da rade sa društvenim sredstvima za proizvodnju i da upravljaju njima a oni i njihove porodice osetiće brzo blagodeti tog čina. Društvena svojina se ne uništava danas zato što nije rentabilna vec zato što je društvena i jer pokazuje da kapitalizam nije „kraj istorije“ već da je ušao u ćor – sokak iz koga nema izlaska.

To objašnjava i zašto danas SAD i EU svuda rigorozno zahtevaju da sve što nosi oznaku „ društveno“ nestane s lica zemlje,iako se to protivi njihovovoj osnovnoj tvrdnji da je svojina sveto pravo čoveka i da mu to pravo niko ne može oduzeti. Prisvajanjem društvene svojine ,čiji su vlasnici brojni pojedinci koji su je svojim ličnim radom i stvorili, kršenje je tog prava i to u daleko većem obimu od onog, koje se desilo 1945. nacionalizacijom kapitalističke pivatne svojine. Onda je oštećen mali broj ljudi a sada stotine hiljada .
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

"Ko to tamo peva"...u vladi Srbije..?

Počalji  Milan taj Sub Feb 02, 2013 5:23 pm

Predsednik udruženja "Istočna alternativa" Dragan Todorović tvrdi da Srbija već sedam meseci sprovodi sankcije prema Belorusiji, iako one nisu suštinski uvedene i o njima nije bilo reči ni na jednoj sednici vlade.
Todorović: Ko iz Srbije je uveo sankcije prema Belorusiji?

"Istočna alternativa" je, kako je rekao Todorović na konferenciji za novinare u Tanjugovom pres centru, poslala zahtev Vladi Srbije kojim se traži odgovor na pitanje na kojoj sednici vlade je dogovoreno da se uvedu sankcije Belorusiji i na osnovu kojih pratećih dokumenata.

"Odgovor od vlade najbolje govori u kakvoj smo državi živeli i u kakvoj državi živimo i dan danas. Doživeo sam dosta stvari u ovoj državi koje su blago rečeno neverovatne, ali ovako nešto još nisam imao prilike da doživim... U odgovoru se navodi da Vlada Srbije nije donela takvu odluku", naveo je Todorović.

Kako smatra Todorović, glavno pitanje je ko je u ime Vlade Srbije obavestio Brisel da je vlada donela odluku o uvođenju sankcija Belorusiji i kako je moguće da se srpska vlada i dalje ponaša kao da se ništa nije desilo.

Todorović je naglasio da je u tom slučaju reč o jednom od težih krivičnih dela, za koje neko mora da snosi odgovornost, a "Istočna alternativa" je uputila zahtev i Ministarstvu spoljnih poslova kako bi dobila odgovor na pitanje ko je u ime Vlade Srbije obavestio Brisel o uvođenju sankcija Belorusiji.

"Zahtevamo od Vlade Srbije da odmah obavesti pre svega Ministarstvo inostranih poslova Belorusije da sankcije toj zemlji nisu uvedene od strane vlade i da sankcije ne postoje", naveo je Todorović.

On je naglasio da je uvođenje sankcija Belorusiji neprimereno, šteti dobrim odnosima dve zemlje i naroda, a poseban problem predstavlja činjenica sa Srbija i Belorusija imaju sklopljen trgovinski sporazum. "Sve pokazuje da je taj potez bio izuzetno štetan po Srbiju", zaključio je Todorović.

Srbija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Island i Lihtenštajn, koje su u različitim fazama procesa pridruživanja EU, opredelile su se u junu prošle godine, da slede politiku sankcija koje je EU uvela protiv zemalja za koje Brisel ocenjuje da krše humanitarno i međunarodno pravo, a među kojima su Belorusija, Sirija i Iran.
Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ludaci,sateliti..

Počalji  Milan taj Uto Feb 05, 2013 9:31 pm

Pukovnik Milan Jovanović

Samo zbog sadašnje situacije na severu Kosova, normalno bi bilo očekivati da o ulozi i mestu Vojske Srbije u rešavanju krize reaguje predsednik Republike kao vrhovni komandant prema Ustavu. Takođe i vlada, koja tim povodom treba da se oglasi, te Skupština Srbije kao najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. Ali, do toga nije došlo!

Razlozi su znatno dublji nego što izgledaju i treba ih tražiti u sistematskoj devastaciji odbrambene moći, koja je sprovođena pod komandom vojne alijanse čija nismo članica. Izvođači ovog prljavog posla su pronađeni u Demokratskoj stranci i oko nje. Nakon svega što je urađeno, notorna je laž tvrdnja da je Srbija vojno neutralna. Možda, ali samo na papiru...

Dizač rampe na pozornici

U vreme Tadićevog mandata ministra odbrane političkim, a ne vojničkim gubitništvom uništen je najveći deo naoružanja bivše JNA. Ne prodat, nego uništen. Tadić je u "našem srpskom ministarstvu odbrane" primio NATO insajdere kojima su na korišćenje i uvid dati svi vojni dokumenti (ratni planovi, planovi upotrebe, postojeća organizacija Ministarstva odbrane i Vojske...) itd. Istovremeno u Birčaninovu ulicu br.5, gde je ministarski kabinet, dovodi veliki broj "žutih" pripravnika (Vesić, Anđelković, Dimitrijević, Ranković i dr.) koji su pod budnim okom engleskog generala i njegovih specijalaca gradili infrastrukturu, opremali vojsku, vodili strategiju, uređivali doktrinu i prevaspitavali ljudstvo. Nakon toga, pod dirigentskom palicom tog insajderskog tima, nastaje brutalno čišćenje vojničkih redova od vrha do baze, svih onih koji su imali ikakvog dodira sa odbranom zemlje 1999. godine. Na ključna mesta postavljaju diletante, "uvlakače" i klimoglavci. Svi delikatni dogovori kadrovske, strategijske i doktrinarne prirode obavljani su u kancelariji VVS-1 američke ambasade u Beogradu.
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

prirucnik za ludake naseg doba

Počalji  Milan taj Sre Feb 06, 2013 2:08 pm

БЕОГРАД-После Ртња о коме је сва светска јавност брујала претходних месеци као места где се виђају ванземаљци и где је сигурно уточиште од (неоствареног) мајанског смака света, још једна српска планина може доћи у центар планетарног интересовања а реч је о Космају, планини надомак Београда. Наиме, ова планинска лепотица осим што је већ деценијама једно од омиљених викенд излетишта Београђана, у себи крије и тајне списе које су ту 1943. закопали немачки војници по наређењу Хајнриха Химлера, вође злогласних СС јединица и десне руке фирера Адолфа Хитлера.
satana 1 ЕКСКЛУЗИВНО: Нацисти тајне списе за призивање Сатане закопали на врх Космаја!Како је почетком овог месеца објављено на конгресу следбеника Ериха фон Даникена у Њујорку на коме се расправљало о темама окултне и натприродне области, у свету постоји велики број места на коме су нацисти током Другог светског рата вршили окултне експерименте којима је Хитлер са најближим кругом својих сарадника био опчињен. Осим трагања за тајном алхемијског претварања камена у злато и потрагом за светим гралом, Хитлер је сањао да овлада и свим езотеричким тајнама међу које је спадало и призивање ђавола, односно „мрачног гопсодара“ Сатане.
-Хитлер је велику пажњу поклањао езотерији и сатанистичким обредима и није тајна да је такве обреде и сам вршио у присуству најоданијих људи међу којима је био и Химлер. Као жртве Сатани приношени су заробљеници из логора, јеврејског или ромског порекла а фирер је желео да моћ за своја освајања света добије директно од сатане. Наредио је свим генералима Немачке војске да свуда где се налазе траже списе и тајне књиге које би могле да послуже у сврху комуникације са сатаном и једна таква, очигледно и најбитнија, пронађена је у Француској и потиче из 11 века, каже један од учесника „Деникенових дана“ у Њујорку.
Не зна се да ли је Хитлер преко те књиге успео да призове Сатану али је већ током 1943, посебно након краха Немаца у Стаљинградској бици, схвативши да је слом трећег рајха немонован, одлучио да све реликвије и езотеричне и сатанистичке списе, склони на сигурно а највреднију књигу, о призивању Сатане из 11 века, склонио је у Србију. По Химлеровим упутствима тајна књига закопана је на врх планине Космај а због чега је баш српска планина одабрана за скровиште сатанистичке књиг није познато, као ни тачна локације коју је Хилмлер после суђења у Нинбергу однео са собом у гроб.
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ludaci "intelektualci teroristi"

Počalji  Milan taj Pet Feb 08, 2013 2:41 pm

Ptičica mi je pre neki dan javila. Kaže: „Moraš otići u ‘Prometej’! Eno tamo se održava nekakva revizionistička izložba o ljotićevskom vaspitnom zavodu iz Drugog svetskog rata!“ Ptičica zna šta ja volim. Kao još roviti kustos-istoričar, uvek sam rad da obilazim izložbe, stičem znanja i upoznajem muzeološku praksu. Pored toga, uvek me obraduje i kreativnost ljudskog duha. Ta večna spremnost za razigranim preoblikovanjem sopstvene stvarnosti, kako u sadašnjosti, tako i u prošlosti, inače tako dobro reprezentovane kroz delovanje ovdašnjih revizionističkih istoričara.

Pohitah odmah, uzbuđen i zaintrigiran, da vidim o čemu se ovaj put radi. Usput sam već razmišljao o tome šta me tamo čeka, prevrćući po glavi ono malo informacija što sam imao. Već i sam naziv izložbe „Ni koledž, ni tamnica“ zvučao mi je onako, vickasto relativizatorski. Pogotovo kada se uzme u obzir da je reč o tzv. vaspitnom zavodu, ako se tako može nazvati nešto što je opasano bodljikavom žicom i pod stalnim je oružanim nadzorom. U periodu od 1942. do 1944. ova ustanova se bavila sistematskom indoktrinacijom levo orijentisane srpske omladine (Jevreji i Romi im nisu bili interesantni – njih su prepustili sistematskom istrebljenju) kako bi se spasila od bauka komunizma i kako bi joj se usadile visokoetičke vrednosti ljotićevskog produhovljenog fašizma. Na tadašnjoj zabludeloj omladini primenjivane su prefinjene pedagoške metode, kao što su fizički rad, kursevi protiv marksizma, jevrejstva i masonstva, pisanje školskih radova na teme „Zašto sam išla u crkvu“, „Zašto nisam, zašto ne mogu da budem komunista“, „Za Svetog Savu ili za Marksa“, „U čemu me treba razuveravati“ i slično. Za one upornije uvek je bilo dostupno i batinanje, fizičko iscrpljivanje i jednosmerna karta za koncentracioni logor u Banjici. Upravnik ovog „naprednog“ omladinskog centra Milovan Đ. Popović, predsednik Anitokomunističke lige, ljotićevac i agent Gestapoa, bio je jako ponosan na svoj Zavod, za koji je voleo da kaže kako je to „jedinstvena ustanova u Evropi i da služi na čast nemačkim i srpskim vlastima“.

Kada stigoh na rečeno mesto, međutim, smesta se sneveselih. Pa, ja sam se nadao da ću imati priliku da proširim svoja skromna muzeološka znanja. Da preslišam do sad naučeno i sve to nadogradim novim elementima iz muzeološke prakse. Da vidim kako su autori osmislili diskurs izložbe, kakav je njen vizuelni identitet, prostorno rešenje, kakva je koncepcija – da li je hronološka, tematska, konfrontacijska. Ali ne nađoh ništa od toga. Čitav koncept bi se mogao svesti na ovu misao: skrpiti stotinak fotografija i dokumenata, uokviriti u petnaestak ramova, sve to povešati o klin u tri prostorije, bez ikakvog plana, reda i smisla – i izvolite! Izložba je otvorena! Dobro, rekoh, hajde bar da vidim kakav su to veliki relativizatorski zahvat osmislili autori. Na koji će to način pokušati da me zavedu, da me ubede kako živim u zabludama i kako sam odgajan u komunističkim lažima. Kad ono – opet ćorak! Ova izložba ne poseduje nikakav prateći tekst. Tu nema ni uvodnih ni tematskih legendi. Postoje samo one neutralne, potpisne legende koje prenose osnovnu informaciju o konkretnom predmetu. Kako misle da me ubede kad nema nikakvog teksta?! I gde je tu revizionizam? Hajde da bolje osmotrim, posmislih, možda su oni lukaviji nego što ja mislim. Možda ne žele više onako naivno i sugestivno da nameću svoje stavove. Često je one najsvojeglavije lakše zavesti tako što im ponudiš da sami zaključe, a ti im samo suziš prostor za analizu, ponudivši im tek pažljivo probrane činjenice. Oćeš vraga! Kakav bi to revizionista izložio tako sramne dokumente kao onaj (a pričam po sećanju) izveštaj pisan upravniku Zavoda o ponašanju grupe omladinaca nakon izlaska, u kojem se sa ponosom ističe kako je samo jedna omladinka odlučila da se vrati komunistima ali je ona ionako bila mentalno obolela (mislim da je zapravo upotrebljen neki mnogo grublji termin). Ili, zašto bi bio prikazan crtež-karikatura jednog uspešno indoktriniranog omladinca na kojem je Moša Pijade nacrtan u klasičnom antisemitskom maniru. Dakle, ovde nije, čini se, obavljena nikakva tendenciozna selekcija izložene građe (osim što je sva omladina vesela i razdragana na fotografijama, ali će to pre biti zato što verovatno ni ne postoje one druge fotografije – sa umlaćenim nepokornim mladim skojevcima). Zaista, gde je ovde revizionizam? Već sam pomislio da je u pitanju čisti pozitivistički distancirani pristup, po principu – evo vam fakta pa sami zaključujte, da bih na kraju naišao i na prateći letak za izložbu koji mi je neke stvari razjasnio. Letak, koji je, pretpostavljam, sačinio autor izložbe – direktor Istorijskog arhiva Smederevske Palanke Aleksandar Nikolić, pun je konfuznih, a ponekad đački naivnih rečenica, u kojima je logor opisan kao mesto u „kome su mladići i devojke provodili najbolje godine svog života, radeći i učeći, doživljavajući lepa i gorka iskustva“.
logor1

Sa izložbe „Ni koledž, ni tamnica – vaspitni zavod u Smederevskoj Palanci od 1942-1944″ (Foto: Radio 021)

Za Nikolića je Zavod imao nesumnjivo pozitivnu ulogu. Po njemu, on je oformljen kako bi „izbavio srpsku mladost od sigurnog biološkog uništenja“ ali je, pored toga „stavio sebi u zadatak da pomoću proučavanja originalne komunističke literature, pokaže omladini da se njeni pogledi na svet bitno razlikuju od ciljeva komunizma“. Letak se prikladno završava rečima ljotićevskog emigrantskog istoričara Borivoja M. Karapandžića: „Dovođenjem u ovaj Zavod, zarobljena i zavedena srpska omladina bila je spašena ispod nemačkih mitraljeza, kao i od strašnih koncentracionih logora. Tu omladinu je đeneral Nedić uzeo pod svoje da bi je stručnim vaspitanjem, a nadasve hrišćanskim i lepim ophođenjem, prevaspitao i od nje stvorio nacionalno svesnu srpsku mladost.“

Na jednoj nedavnoj konferenciji posvećenoj istorijskom revizionizmu, filozof Lino Veljak izneo je zanimljivu tezu o nužnoj metodskoj distinkciji kada se govori o ovom fenomenu. On je uočio da postoje dva tipa tendecioznog revidiranja prošlosti. Prvi se sprovodi na planu istoriografije i u tom slučaju predmet revizije su naučno ustanovljene činjenice. U revizionističkoj praksi te činjenice se prenaglašavaju, prećutkuju, falsifikuju a ponekad i izmišljaju kako bi ponudile novu interpretaciju i novu, lepšu i poželjniju prošlost. Drugi tip se odvija na vrednosnom planu. Ovaj revizionizam se ni ne bavi činjenicama, već prevrednovanjem ili rehabilitovanjem konkretnih ideologija i političkih koncepcija. U pitanju je, zapravo, afirmacija i apologija poražene ideologije – u ovom slučaju fašizma. Tu nema zamene teza, zaklanjanja iza antifašizma, koketiranja sa nekim opšteprihvaćenim civilizacijskim vrednostima. Zato mislim da Veljak greši kada ovo naziva revizionizmom. To nije revizionizam. To je čista težnja za restauracijom fašizma i revanšom. Tako ni autor Nikolić nema pretenzije da zamaže činjenice, da manipuliše, da abolira. Ne, on i ne vidi u čemu je problem. Otuda jezik iz njegovog letka vonja na jezik onih koji bi trebalo da su objekat njegove muzeološke obrade, a ne njegove fascinacije. Zbunjeni čitalac će tu uzalud tražiti navodnike ili neki drugi vid ograđivanja od tog teksta koji zvuči kao da je preuzet iz Ljotićevih „Biltena“. Znači, ptičica me je krivo informisala. Navodno revizionistička izložba „Ni koledž, ni tamnica“ nit je revizionistčka, nit je izložba. To je tek kulisa za rehabilitaciju ljotićevske fašističke ideologije.

Na otvaranju je verovatno bilo veselo (cangr-cangr čašama), autor Nikolić je nadahnuto govorio (može se i poslušati ovde), galerijski prostor je bio ispunjen uvaženom i ispeglanom gradskom gospodom, uključujući i „uvaženog“, predstavnika „Novog Videla“ i jednog od organizatora, Sašu Adamovića. Da, to je onaj čuveni direktor novosadske javne televizije „Apolo“ iz vremena Maje Gojković. Čuven po sjajnim izjavama, ,kao što su: „Kad kažem Evropljanin mislim na sve belce“; „Ja sam u pariski metro ušao kao turista a izašao kao rasista“; „Uskoro će beli Evropljani, hrišćani i heteroseksualci živeti svaki dan u strahu da ne budu ubijeni“. I sve to upriličeno je u galerijskim prostorima renomirane gradske izdavačke kuće „Prometej“. Čitav ovaj cirkus nam govori o velikoj dekadenciji koja vlada u redovima novosadske desnice. Nekada je Zoran Kolundžija svoju prometejsku funkciju obavljao prenoseći nam plamene misli konzervativnih gradžanskih mislilaca, da bi sada spao na Adamovića, na nešto što se zove „Novo Videlo“ i ostale opskurne ljotićevske obožavatelje. Gde se dedoše svi oni prefrigani salonski fašisti, koji su svoje svetonazore delikatno oplemenjivali legalističkom, duhovnom i moralizatorskom argumentacijom?

A šta kaže na sve to prometej srpske Atine Zoran Kolundžija, taj višedecenijski korifej novosadske kulturne scene? On kaže da je pružio prostor za izložbu kako bi „Novosađani mogli da čuju i drugu stranu“. Pošto izgleda sve na ovom širokom svetu ima dve strane, onda bi bilo korektno da pružimo Novosađanima i drugu stranu Zorana Kolundžije. Ptičica mi je, nedavno, i sasvim drugim povodom, na sto donela totalno opskurnu publikaciju „Dokumenti“ iz 1985/sveska 3, a u izdanju Saveza sindikata Vojvodine. U pitanju je zbornik sa uzbudljivog savetovanja na temu „Negovanje i razvijanje radničko-klasnih i revolucionarnih tradicija u udruženom radu“. Na stranicama 49-50 možemo pročitati i prometejske misli tridesetak godina mlađeg Zorana Kolundžije koji, u svojstvu predstavnika Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine, govori upravo o nedostatnosti oslanjanja na same činjenice prilikom oblikovanja istorijske svesti: „Umetnički pristup negovanju tradicija značajan je pošto doprinosi i nečemu što istorija sama ne može postići. Detaljno se mogu savladati istorijski podaci, ali se lako mogu i zaboraviti. Međutim, kad se suština istorijskog događaja, umetnički transponovana, doživi, ako se njegova poruka, oplemenjena umetničkim sredstvima prihvati kao poruka koja traje i danas, i čije izvršenje zavisi od onoga ko je prima, tada možemo reći da uspešno negujemo svetle tradicije naše revolucije…“

Izgleda su autor Nikolić i „novo-videći“ beli Evropljanin Adamović već otvorili neki novi Vaspitni zavod za zabludelu, ali malo stariju omladinu. Evo im ga Kolundžija, prvi uspešni polaznik.

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

vezano za "nase doba"

Počalji  Milan taj Uto Feb 12, 2013 2:46 pm

Види се да сте ви У ПРИНЦИПУ против "братства и јединства", што је један националистички credo. Онда је разумљиво што вам је под комунистима било тесно и тескобно. Али, волео бих да ми објасните шта значи да су федералне границе и братство-јединство били "наметнути"? КОМЕ су били наметнути и НА КОЈИ НАЧИН? Али, молим вас да одговорите с обзиром на ТАЈ ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК, а не с обзиром на националистичко дивљање које је уследило са РУШЕЊЕМ комунизма. Да се Југославија урушила 1971. или бар у периоду 1980-1989., дакле пре пада Берлинског зида, имали бисте много јачу позицију за своја извођења.
Овако, бојим се да говорите из перспективе накнадне памети која по правилу искривљује праву слику о прошлости.
Упечатљив пример ове накнадне памети је када кажете да су "у обе државе народи веровали да су оштећени и да су могли проћи боље". Прво, овакво изједначавање је бесмислено, јер неки народи, као нпр. Муслимани и Македонци, нису у Краљевини ни постојали као такви, па тешко да би веровали да су у СФРЈ били оштећени, бар у односу на пређашњу државу. Уосталом, познато је да код њих све до самог краја уопште није било антијугословенског расположења. Друго, нису народи, већ њихове националистичке клике, које су комунисти некако успевали да сузбију, фантазмагорично веровале да су оштећени. Када су ове клике, уз значајну подршку споља, преовладале над комунистима након пада Берлинског зида, дошло је до чега је дошло.
На крају, ако већ говоримо из данашње перспективе, јесте сигурни да би бивши југословенски народи, након крваве цене плаћене за раздвајање, и суочавања са разним господарима споља, без икакве дилеме признали да се данас више „развијају по својој вољи и на свој начин“ него у бившој Југи?

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

" udruzeni ludaci naseg doba"

Počalji  Milan taj Sre Feb 13, 2013 8:25 pm

У 1983.
Алија Изетбеговић је осуђен на политичком процесу у Сарајеву (заједно с
још неколицином истомишљеника) због «муслиманског национализма» и
«непријатељске пропаганде» на 14 година затвора. Након издржанога дела
казне у затвору у Зеници, 1988. је, у клими либерализације распадајућег комунизма, амнестиран.
.........................................................................................................................................
Dvadeset prvog augusta 1983. dvanaestoro Bosnjaka osudjeni su na 90
godina zatvora. I poslije 16 godina javnost o ovom procesu ima
kontroverzna gledista. Sintagma "etnicko ciscenje" prvi put je pomenuta
povodom ovog procesa: napisao ju je dr. Fuad Muhic tvrdeci da su njih trinaestoro zagovarali "etnicki cistu Bosnu". Stane Dolanc, kao sekretar SUP-a SFRJ, prosirio je zagovaranje i na Kosovo. Raif Dizdarevic je smatrao da iza njih stoji Amerika, Nijaz Dizdarevic je u Teheranu tvrdio kako je "Izetbegoviceva grupa u dosluhu sa CIA-om", a Hamdija Pozderac je u Bagdadu rekao da su agenti Homeinija.
.......................................................................................................................................................................................................................................
Dobrica Cosic je sa 12 akademika potpisao peticiju trazeci njihovo pomilovanje, a Papa se preko kardinala Kuharica zelio zauzeti za njih...

affraid affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: " LUDACI NASEG DOBA"

Počalji  Milan taj Čet Feb 14, 2013 3:04 pm

Ako i dalje važi ono pravilo iz Miloševićevih vremena, da Srbiju sutra čeka sve ono što se danas dešava u Novom Sadu, onda ničem dobrom nemamo da se nadamo. Naime, otkako je Ustavni sud Srbije, jula prošle godine, posle formiranja nove državne vlasti „desnog centra“, osporio većinu autonomnih prava Vojvodine, koja su bila zapisana u republičkom zakonu o njenim nadležnostima – gotovo sve srpske nacionalistički fokusirane političke organizacije i tradicionalni centralisti (stari, a naročito najnoviji) – krenuli su u ofanzivu na Novi Sad i pokrajinsku autonomiju. Ili, kako to slikovito kaže politikolog Pavel Domonji, ako se vojvođanska autonomija stalno osporava i omalovažava, a Ustav Srbije važi samo za pokrajinu, ali ne i za obaveze Srbije prema Vojvodini, onda „ne iznenađuje da su centralisti i nacionalisti jurnuli na Vojvodinu kao besni psi na pušnicu“.

SPISAK INCIDENATA: Prvo je, dakle, DSS pokrenuo inicijativu pred Ustavnim sudom za preispitivanje ne samo spomenutih autonomnih nadležnosti, nego i celog Statuta APV (ta odluka se još čeka). Nešto ranije su Dveri zatražile ukidanje pokrajinske autonomije i s tim sloganom postale „parlamentarna stranka“ u Novom Sadu. Zatim je Srpska napredna stranka u saradnji sa SPS-om, Dverima i odbornicima Romske partije promenila netom tek formiranu lokalnu vlast (DS i LSV) u Novom Sadu – i, dakako, zamenila sve funkcionere u gradskim javnim preduzećima, ali se odmah i „nacionalno identifikovala“, menjajući latiničnu tablu na Kulturnom centru Novog Sada (bivša Tribina mladih) i prebacujući sa latinice na ćirilicu elektronske napise na autobusima Gradskog saobraćajnog preduzeća. Zatim je Novi Sad izlepljen plakatima i zasut bilbordima Naprednog kluba Čedomira Antića i njegove „prateće“ političke stranke „u nastajanju“ Treća Srbija, u kojima se, takođe, traži ukidanje vojvođanske autonomije, ali se zauzvrat „nudi“ da Novi Sad postane glavni grad Srbije. Zatim je Vojvođanska stranka na tu provokativnu zamku odgovorila plakatima i grafitima „Vojvodina republika“. Tu je, naravno, i SNP Naši čiji su, kako se tvrdi, a nije baš sigurno, fanovi zapalili zastavu Vojvodine pred zgradom Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Sve to je pratila serija prozaičnijih političkih akcija – premlaćivanje pet mađarskih mladića u novosadskoj „prigradskoj“ opštini Temerin, na primer. Istovremeno se dogodila razmena pištoljske vatre dve grupe dečaka u stambenom naselju Satelit u Novom Sadu, zasad nejasne pozadine. Pre nekoliko sedmica napadnuta je, kao „antisrpska“, i vodeća urednička ekipa u Radio-televiziji Vojvodine, starim fašizoidnim „nacionalnim prebrojavanjem“ njenog rukovodstva i prvih ljudi Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, koje uređuje i sajt „Autonomija“ (napisom u „Pečatu“, o čemu je „Vreme“ već pisalo).

Na poslednju u nizu svinjarija u Novom Sadu, skrenula je pažnju grupa AFANS (Antifašistička akcija Novog Sada), koja je (5. februara) saopštila „da je u Novom Sadu u toku ljotićevska propagandna izložba“. Reč je o izložbi o Zavodu za prinudno vaspitanje omladine u Smederevskoj Palanci, u prostorijama izdavačke kuće „Prometej“, kao specijalnom mestu za izolaciju (komunističke omladine), koje je postojalo za vreme nemačke okupacije, od 1942. do 1944. godine. Izložbu su pripremili Istorijski arhiv Smederevske Palanke i, navodno, neki ljotićevski klub „Novo Videlo“ iz Novog Sada.
Neko iz manje osetljivih krajeva Srbije od „senzitivne Vojvodine“, kad pogleda gornji spisak incidenata, možda će reći da se situacija „suviše dramatizuje“, jer još nema mrtvih, a broj povređenih manji je od broja onih koji stižu do bolnica posle svakog „večitog derbija“ između Zvezde i Partizana – ali je očigledno reč o veoma ozbiljnoj eskalaciji najopasnijih političkih sukoba za Vojvodinu, onih motivisanih „nacionalnim patriotizmom“, koji se kod nas najviše iskazuje borbom protiv „nacionalnih izdajnika i agenata stranih finansijera“.

Već citirani Pavel Domonji ističe da je Vojvodina izložena „simboličkom nasilju, pošto se konstantno apostrofira kao ‘Severna Srbija’; političkom nasilju, jer se stalno optužuje za secesiju; kulturnom nasilju, koje se očituje u neprestanom demoniziranju Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU); ali je evidentno i ekonomsko nasilje, u vidu iznurivanja i višegodišnjeg finansijskog zakidanja Vojvodine“ („Dnevnik“, 10. februar).
Valjda pod sličnim utiskom, a povodom najnovije „ofanzive nasilja“, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, 7. februara, uputio je predsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću pismo u kome izražava „duboku zabrinutost zbog činjenice da institucionalni mehanizmi zaštite lične imovine i imovinske bezbednosti u AP Vojvodini, ne funkcionišu“, podsećajući da je u prvoj sedmici februara bilo niz događaja i incidenata koji su narušili bezbednost i sigurnost građana Novog Sada, Temerina, Bečeja i Subotice. Ciljajući, verovatno, najviše na „etnički motivisane“ masovne tuče, Pastor je u tom pismu rekao da incidenti ugrožavaju međusobno poverenje i međunacionalno poštovanje u Vojvodini, koje se „strpljivo i sporo gradi, ali se lako urušava fizičkim ugrožavanjem pripadnika manjinskih nacionalnih zajednica i poništavanjem simbola njihovog identiteta, što ne smemo dozvoliti“.

TALAS „SRBIZACIJE“: Šta je ovoga puta „nešto novo“ u tom novom talasu „srbizacije“ vlasti u Vojvodini i „prepucavanju“ oko njenog autonomnog položaja, a i položaja njenog glavnog grada Novog Sada? Pa novo je jedino to što se tu i tamo pojavljuju neki „znaci otpora“ toj ofanzivi i pojavljuju se organizacije koje prihvataju „bačenu rukavicu“ – što je pre četvrt veka, posle famozne „jogurt revolucije“, bilo gotovo nezamislivo. U tom smislu, najviše pažnje je privukla već spomenuta činjenica da je mala Vojvođanska stranka po Novom Sadu izlepila stotinak plakata na kojima je pisalo „Vojvodina republika“. Taj „akt akcije otpora“ izazvao je više pozornosti od svih dosadašnjih autonomističkih rezolucija i manifesta, jer asocira na onu nekadašnju famoznu parolu „Kosovo republika“.

Istina, i ovaj otpor je zasnovan na jednom političkom dokumentu, rezoluciji Četvrte vojvođanske konvencije. Ona okuplja niz manjih političkih grupa i nevladinih organizacija koje se zalažu za veću autonomiju Vojvodine (Vojvođanski klub, Građanska inicijativa, Vojvođanska stranka i druge). Ta grupacija je, 1. aprila prošle godine, izašla sa „Novom vojvođanskom ustavnom inicijativom“ u čijem okviru je donela svoju „Deklaraciju o osnovama demokratskog ujedinjenja Vojvodine i Srbije u Saveznu republiku Srbiju“. Već iz naslova ovog dokumenta vidi se težnja da se pristupi „novom istorijskom dogovoru“ između Vojvodine i Srbije, preko koga bi se išlo na federalizaciju Srbije, a u kome bi Vojvodina bila ravnopravan partner Srbije. Zanimljivo je primetiti da su sastavljači ove deklaracije najavili da će, ukoliko u roku od godinu dana posle izbora ne dođe do spomenutog dogovora sa Srbijom, njihova obaveza i pravo biti da razmotre potrebu pokretanja „najšire akcije da se građani i građanke Vojvodine referendumom izjasne o tome kakav ustavni položaj Vojvodine žele i kakvu državu prihvataju“.

king queen jocolor affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Sta je to "adekvatan odgovor na provokaciju"

Počalji  Milan taj Pon Feb 18, 2013 3:07 pm

Takodje, grupa cetnika pocetnika, napala je grupu mladih Komunista u Somboru, zato sto su pozivali na skup na kome bi govorila, ambasada Kube…Moze li MUP, uredno da publikuje pravilnik o „lovostaju“..i ostalo,..da li „lovci na komuniste“, podlezu registraciji u „lovackom drustvu“..ili je krivolov dozvoljen..uz „demokratiju“.

king queen affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jos malo o "njima"..

Počalji  Milan taj Sre Feb 27, 2013 4:51 pm

Kome je to zasmetalo i zašto?

Ako inicijatori nisu znali ili nisu hteli da znaju našu istoriju i bliskost srpskog i ruskog naroda, moramo da im ukažemo. Nije sramota neznati, ali je sramota znati i uraditi.

Kreatori ovog sramnog čina su na vlast došli i otišli kao lišće listopadnog drveta, nisu slavni da ih zapamtimo, ali ćemo ih pamtiti po istorijskoj nepravdi koju su učinili ljudima – herojima koji dadoše ono što im je najdragocenije, život, kao i mnogi drugi, da bi svi mi slobodno šetali Beogradom i Srbijom.
Herojski Beograd i beograđani ovu bruku nisu zaslužili.

Beograd, kao glavni grad se po mnogo čemu razlikuje od drugih gradova Srbije i zato možemo navesti mnogo prednosti ovog grada nad drugima. Beograd je specifičan i po svojim ulicama. One su najverodostojniji učesnik svih društvenih, ideoloških, a možemo slobodno reći i duhovnih promena kroz koje je Srbija prolazila. Ulicama Beograda, šetale su se mnoge važne istorijske ličnosti, sultani, kneževi, kraljevi, predsednici, carevi, oficiri, pisci, glumci, sportisti…

Beograd su gazile okupatorske čizme, čizme oslobodioca, demonstranata, radničkih sindikata i još mnogih drugih čija su imena često ostajala utisnuta u imena ulica posvećenih baš njima. Nažalost sada mnogi beograđani ne znaju naše ulice ne zato što imaju slabo pamćenje, već zbog činjenice da se ovde imena ulica dosta često menjaju, gotovo sa dolaskom svake nove vlasti. Tako da su imena mnogih, za trenutnu vlast ideoloških nepodobnih, ulica izgubila svoja stara imena na račun još starijih ili su zamenjena novim. U celoj toj gunguli deblji kraj su izvukli i takvi velikani, kojima bi inače ovaj grad trebao da bude neizmerno zahvalan, poput Birjuzovu, Tolbuhinu, Ždanovu, Crvenoj armiji, a nisu pošteđeni i srbi, narodni heroji itd.

Čak i da smo potpuno ideološki neutralni ne može da nam ne promakne činjenica, da je Ruzveltova ulica i dan danas zadržala svoj naziv i pored toga što je doprinos pomenute osobe slobodi ovog naroda mizeran, u poređenju sa imenima koje su nosile pomenute ulice. Čudna je stvar da neko ko je bio direktan učesnik oslobađanja naše zemlje od okupatora ne dobije, makar, sokak. Dok sa druge strane tu čast ima neko ko ne samo da nije nogom stupio na tle Beograda, već je sasvim izvesno da nije bio upoznat ni sa njegovim geografskim položajem.
Odbor za odbranu i bezbednost podržava inicijativu za vraćanje imena ulicama Beograda koji su nepromišljenim gestom čelnici grada Beograda pre par godina izbrisali imena zaslužnih građana, narodnih heroja Srbije (tada SFRJ).

Odbor posebno ističe pozitivne primere beograđana i srpakog naroda što čuvaju uspomene na naše heroje i podigoše im dostojna čoveku obeležja, kao:
Spomenik sovjetskim ratnim veteranima na Avali branicima Beograda maršalu Sergeju Semjonoviču Birjuzovu, general-pukovniku Vladimir Ivanoviču Ždanovu i ostalim čalnovima delegacije i posadi aviona koji su poginuli u avionski udes 19. oktobra 1964. godine.

Groblje oslobodilaca Beograda 1944. godine, na ovom groblju je sahranjeno 2.944 borca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac sovjetske Crvene armije, a u zajedničkoj grobnici sahranjen je 1.381 borac NOVJ i 711 boraca Crvene armije. Svi oni su dali živote za oslobođenje Beograda oktobra 1944. godine.

Danas Beograd nema nijedan naziv ulice koji izražava makar simboličnu zahvalnost vojnicima Crvene armije, koji su ostavili svoje porodice na Dnjepru, Volgi, Uralu, Bajkalu itd, i došli da poginu za našu slobodu. Sve ulice koje su obeležavale uspomenu na sovjetske heroje ukinula je gradska vlast Beograda i prestonicu Srbije i narod koji je PRVI u Evropi ustao protiv Hitlera, stavila danas u isti sramotno-revizionistički koš sa gradovima u kojima su antirusizam na delu.

Odbor sa razalogom pita, da li su zaslužili nepoštovanje vojnici Crvene armije, armije radnika i seljaka, koju su stvorili boljševici tokom Ruskog građanskog rata 1918. godine, a kasnije je ova organizacija postala armija Sovjetskog Saveza nakon njegovog uspostavljanja 1922.godine. Da li su kreatori ovog sramnog dela znali da crvena boja u imenu ove organizacije se odnosi na boju krvi koju je prolila radnička klasa u svojoj borbi za bolji život i veću slobodu, a u koju se oni zaklinju pre izbora za fotelju.

U Beogradu je 20. oktobar, decenijama slavljen kao dan kada su partizanske jedinice i Crvene armije, pod komandom generala Peka Dapčevića i Vladimira Ždanova, oslobodile Beograd 1944.godine, a danas na opšte iznenađenje veliki broj beograđana uopšte ne zna po čemu je 20. oktobar značajan istorijski datum, a da ne pitamo koga je sve oslobađao. Skromno podsećanje na taj dan u glavnom gradu Srbije samo je jedan od dokaza o društvenom zaboravu značenja antifašističke borbe u srpskoj istoriji.

Nije ni čudo što Rusi negoduju što su izbačeni slavni sovjetski maršali iz imena beogradskih ulica.

Odbor za odbranu i bezbednost Pokreta Snaga Srbije – Bogoljub Karić ne prihvata nepromišljeno ponašanje čelnika Beograda i traži od Skupštine grada Beograda i Skupštine Republike Srbije da se nepravda prema našim herojima, maršalima i generalima Crvene armije ispravi, nije sramora isparaviti nepravdu, ali je saramota i greota znati, a to ne uraditi.

Velibor Stević,
affraid affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

naravno to je "njihovo doba"..

Počalji  Milan taj Ned Mar 03, 2013 1:35 pm

Za sunovrat Srbije nije kriv Broz. Srbija u Jugoslaviji je bila respektovana i otvorena zemlja. Slika ruzne Srbije u svetu pojavila se kasnije. Sa tim Broz nema bas nista. Ono malo ugleda sto imamo datira iz tog vremena. Razni Ravnogorci su se potrudili da nas nagrde. Svi americki predsednici su Broza oslovljavali sa „dragi Predsednice“ (ne bas protokolarno) i sa najvecim uvazavanjem jer je bio relevantan spoljnopoliticki partner.
Kada su se neo cetnici u Bosni pojavili sa cetnickim sajkacama i bradama, asocijacija je bila potpuna, pa je lokalno stanovnisto reklo necemo sa cetnicima. Ideologija noza nije umrla. A Srbija je tu gde je ne zbog partizana, cije su fotografije izlozene u Ujedinjenim nacijama, jer je Jugoslavija bila jedna od osnivaca ove organizacije i ugled koji je tada imala i dan danas se arci. Demokratija na koju se mnogi u Srbiji pozivaju ne znaci da se fasizam moze rehabilitovati, niti ce nas to pribliziti svetu. To sto lideri nekih partija i javni radnici hoce da rehabilituju kvislinge i Trojni pakt za koji tvrde da je bio dobar za Srbiju moze samo da naidje na osudu demokratskog sveta i nanese stetu ugledu Srbije.

affraid affraid affraid Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jos malo o "aktivnostima" ludaka naseg doba i lazima

Počalji  Milan taj Uto Mar 05, 2013 4:45 pm

Више година је свакодневно јавност затрпавана о гробницама са несхватљивим бројем покопаних. Покушај СУБНОР-а да се уразуми хистерија и небулоза и јавности доставе стварна документа и подаци, „објективна средства информисања“ су игнорисала и наставиле ход пљувања по партизанима и комунистичкој власти подржавајући радове „научно утемељење комисије“.

У интересу Србије је да се јавност обавести где се налазе те бројне масовне гробнице, које су Батић, Хомен и Маловићка са наводно научном подршком Института за савремену историју копали и ископали у Србији, с обзиром на то да се комисија нечујно распала. Тражимо да и Институт, ангажован од комисије, поднесе извештај о својим научним налазима који су били основ рада те комисије.

Рад на проналажењу и ископавању гробнице почео је тврдњама да је у Београду убијено преко 120 хиљада, у Крагујевцу око 20.000, Зајечару преко 20.000, Чачку најмање 12.000, а у многим насељима више од дуплог броја оних који су у њима живели, по попису из 1940.г. и обавештавала јавност у откривању масовног помора.

У Министарству правде створене су групе тзв. нових објективних и непристрасних историчара и са великим парама, које су међусобно делили у проналажењу стратишта, идеолошки кренули у поход на утврђивање злочина партизана и комунистичке власти. Пошто су цифре које су фабриковане сваком разумном, посебно онима који су били сведоци догађаја, биле сумануте, почеле су се временом појављивати и исправке „научне институције“ да није било баш 20.000 у Зајечару, већ мање, итд.

Поход на гробнице нигде није дао очекивне резултате. Нигде нису пронађене. Интензивно су без резултата прекопаване обале Мораве, Тимока, Дунава, Саве, равничарских и планинских предела, али је зато било разграбљено и у џеп стављено много новца. После заваравања и лажи јавности о бројним гробницама и јавне бруке о неуспелом подухвату, самопрокламовани историчари и браниоци историјске истине су се ућутали и почели да подносе оставке, бежећи од научне и правне одговорности за недело и средства која су потрошили и присвојили.

За комисију и произведене историчаре Јајинци, Сајмиште, Јабука, Крагујевац, Краљево, Ниш, Зајечар, Лозница, Шабац и свако место у Србији које сведочи о злочину окупатора и квислинга нису били место злочина већ санаторијуми у којима се после велике физичке неге појединци и умирали. Они који су их батинама и мучењем неговали, били су подигнути на национални пиједестал.

king queen pig affraid affraid affraid

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

podmladak "ludaka naseg doba"

Počalji  Milan taj Sub Mar 09, 2013 3:29 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Razbijaci Srbije.."u paketu" sa SPS-om

Počalji  Milan taj Pon Mar 11, 2013 2:31 pm

Poslije pobjede DOS-a na izborima,poslije spaljivanja glasackih listica kao dokaza da nisu pobedili na izborima, zajedno sa paljenjem zdanja skupstine, pljackom inventara u istioj...hm,hmmm.. SPS i njen lider nisu željeli da priznaju poraz i izazvali su postizbornu krizu, koja je okončana 5. oktobra poslije masovnih demonstracija građana širom Srbije.Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. godine zbog zloupotrebe
službenog položaja, da bi ga zatim vlasti Srbije, na osnovu posebne uredbe Vlade, 28. juna izručile Haškom tribunalu.

Milosevic je razbio Savez Komunista Srbije..patnje naroda traju i dan danas... Shocked Shocked Shocked
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

i "njihova ludila"..

Počalji  Milan taj Uto Mar 12, 2013 10:41 pm

Prve demostracije u Beogradu, poznatije kao Martovske, održane su 09.03.1991. godine. EU priznaje BiH 07.04.1992. godine. U vreme stalnih demostracija, početkom marta 1992., a u jeku rata u Bosni, Miloševićev automobil, izbegavajući isceniran sudar, udario je u zid. Vozač i lični čuvar, Senta Milenković, opet je napravio čudo – izbegao je najgore.

“Slobo ne menjaj vozača”, pisalo je na transparentu koji su istakli Slobini politički protivnici na Terazijama. Zbog povreda, Slobo je završio na VMA, a put u Brisel je odgođen. Tada, preko Drine, mogli su se čuti vapaji: “Šta bi bilo sa nama Srbima, da su ubili Slobu. Vuk bi nas izdao”. Sve tamniji i tamniji oblaci se nadvijaju nad srpskim narodom.

affraid affraid affraid affraid affraid affraid Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked king queen
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

svasta po nesta...?

Počalji  Milan taj Čet Mar 14, 2013 12:02 am

U javnost su nedavno dospeli novi mračni detalji u slučaju episkopa Vasilija Kačavende. Sarajevski magazin “BH Dani” objavio je zapisnik tajnog svedočenja koje je pred crkvenim organima izneo Bojan Jovanović, bivši đakon SPC. Na saslušanju koje je vodio crnogorski episkop Joanikije, Jovanović je govorio o nerasvetljenim ubistvima i seksualnom zlostavljanju maloletnika, u koje je umešan vrh Eparhije zvorničko-tuzlanske
Svedok Kačavendinih zločina: Bojan Jovanović
Photo: RadioSarajevo.ba

Kako je za “BH Dane” rekao izvor blizak SPC-u, više sveštenika i bogoslova je u leto 2012. pred crkvenim organima dalo iskaz koji je potvrdio Jovanovićeve reči. Svedočenja protiv Kačavende izneli su i njemu bliski monasi otac Grigorije i otac Danilo. Isti izvor tvrdi da Kačavenda svoj ostanak na položaju s jedne strane omogućuje potkupljivanjem, a s druge ucenjivanjem pojedinih episkopa da će medijima otkriti da, uprkos obaveznom celibatu, imaju tajne supruge i decu.

Podsetimo, Bojan Jovanović je pre dve godine prvi put progovorio o bahanalijama koje je episkop zvorničko-tuzlanski, poznat i kao “đavolji vladika”, priređivao u svojim dvorima u koje su mu sveštenici dovodili maloletne dečake. Kačavenda, međutim, do danas nije pozvan na odgovornost i neometano upravlja Eparhijom iz Bijeljine.

Transkript koji je pred vama ekskuzivno je objavljen 8. marta u “Danima” (broj 821).

Zapisnik o saslušanju Bojana Jovanovića u srpskoj patrijaršiji, 31. august 2012.

Episkop Budmljansko-nikšićki Joanikije: Da li si spreman da ono što kažeš na ovom saslušanju to na isti način posvjedočiš pred crkvenim organima ako to bude potrebno?

Bojan Jovanović: Da, spreman sam.

JOANIKIJE: Da li si suglasan sa mnom da ovaj Zapisnik nećemo koristiti ni za što drugo osim za crkveno-sudski postupak ukoliko bude pokrenut protiv onoga kojemu se pripisuje da je pedofil o kome si spreman da to posvjedočiš?

JOVANOVIĆ: Obećavam da neću zloupotrebljavati ni ovaj razgovor niti zapisnik, tj. pristajem da se može koristiti ovaj zapisnik samo za potrebe Svetog Arhijerejskog Sinoda ili Crkvenog suda.

JOANIKIJE: Da li si ti pisao pismo izvinjenja ep. Vasiliju zvorničko-tuzlanskom u kojem tražiš oproštaj za klevetu protiv njega koja je plod bolesne mašte? Ako si to pisao, kada je to bilo?

JOVANOVIĆ: Prije 11 god. napisao sam pismo izvinjenja ep. Vasiliju, ali sam na to bio prinuđen jer sam dobio prijetnju da ću biti ubijen ukoliko to ne napišem. Ukoliko je potrebno mogu da iznesem još detalja u vezi s tim. Pismo je sa mojim znanjem i ovlašćenjem pisao i dostavio moj advokat. Ponavljam, dobio sam vrlo ozbiljnu prijetnju, a za to je znala i moja porodica. Nikada kasnije nisam pisao nikakvo pismo izvinjenja.

JOANIKIJE: Da li imaš konkretne dokaze da je vl. Vasilije zvorničko-tuzlanski nastran i da je nekoga seksualno zlostavljao i uznemiravao?

JOVANOVIĆ: Da. I mene je dok sam boravio kod njega svakodnevno pokušavao da napastvuje. U tome nije uspeo, ali sam zbog toga i zbog toga što sam video, morao da napustim njegovu eparhiju. Kod njega sam boravio godinu dana.

JOANIKIJE: Da li znaš je li još nekoga pokušao da napastvuje?

JOVANOVIĆ: Da. Znam da je pokušao da napastvuje oca Gavrila koji mi je to lično povjerio u manastiru Dragaljevcu. Otac Gavrilo nije pristao na protivprirodni blud sa vladikom Vasilijem i zato ga je vladika maltretirao i ponižavao. Isto znam i da mu je vrlo često prijetio.

JOANIKIJE: Da li znaš još nekoga ko je svjedok da je vl. Vasilije nasilan i da zlostavlja djecu i mladiće?
Novogodišnji poklon: Vladika u društvu stripera
Photo: Stock

JOVANOVIĆ: Znam. To su majka, djed i baba ubijenog bogoslova Milića Blažanovića koji je ubijen u manastiru Papraći. Milić je meni priznao kako je vladika pokušao da ga napastvuje u vladičanskom dvoru u Doboju. Pošto nije uspio, vladika ga je poslao u Papraću gdje je Milić ubrzo bio ubijen. Ja sam sa Milićem razgovarao u Papraći i ispričao mi je sve što mu se dogodilo. Majka Milićeva Dragica, medicinska sestra iz Doboja zna za ovo. Meni je otac Stefan iz manastira Papraće priznao istinu o Milićevom ubistvu. Za to mogu posvjedočiti.

JOANIKIJE: Znaš li još neki primijer?

JOVANOVIĆ: Vladika je pokušao da napastvuje izvjesnog Bratislava koji nije podlegao; Vladika ga je poslao u manastir Papraću gdje sam ja sreo i od njega sam čuo da je imao velike neprijatnosti s vladikom. U Sasama (manastir u istočnoj Bosni, op. aut.) su bila dva dječaka koji su također govorili o vladičinoj nastranosti, ali su ubrzo protjerani. Oni su tamo boravili u početku... Pokojni iguman Teodosije iz Dajbaba dovodio je jednog đaka kojeg je vladika napastvovao. To znam i mogu da posvjedočim. Nastavnici iz škole “Knez Ivo od Semberije” – Bijeljina – rekli su mi da je vladika pedofil. Meni je vladika nudio velike pare da mu iz te škole ili odnekle drugo, dovodim dječake do 10 godina, siromašnu djece bez roditelja. Ja sam tada predavao vjeronauku. Nisam tu djecu privodio vladiki.

JOANIKIJE: Imaš li još šta da kažeš na ovu temu?

JOVANOVIĆ: Za sada reći ću još i ovo: kada sam o navedenom počeo da govorim za medije, vl. Vasilije je nudio velike pare mom advokatu da počne njega da zastupa. Znam da je potkupljivao pojedine ljude da ne govore o njegovoj pedofiliji.
star
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

"stecene kvalifikacije ludaka naseg doga"

Počalji  Milan taj Pet Mar 22, 2013 5:13 pm

Jedan od mnogih zločina koje su počinili se odigrao 1.10.1941 kad su Talijanski fašisti kamionima doveli četnike iz Omiša u poljičko selo Gate.Bili su pripadnici Đujićeva puka pod vodstvom vojvode Mane Rokvića.Živima su vađene oči, a krv im se nalijevala u posude.Preživjeli su bačeni u njihove zapaljene domove tako da su živi izgorjeli.Pokolj se nije zaustavio,četnici su nastavili pohod u susjednim selima Ćisli,Žvečanjani i Ostrvci.Po Dr.V.Žerjaviću četnici su \"poklali\" 32000 civila Hrvata i 33000 civila Muslimana ,po nekim i više ,u njegovom istraživačkom radu podaci su sa godinama ,datumima i mjestima pokolja.
marko
.....................................
2011-02-08 13:59
Na žalost duh Mihajlovića je još živ kod večine Srba i zločini i genocid koje su Srbi počinili u prethodnim ratovima u EX YU su delo duha četništva. Srbi pothranjuju duh četnika- zločinaca, Hrvati duh ustaša-zločinaca. Uz ogromnu podršku pravoslavnog i katoličkog klera. Do viđenja u nekom novom ratu i nekom novom klanju.

affraid affraid affraid affraid affraid affraid Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

nema ni komentara Komunista...hm,hmm Brisel

Počalji  Milan taj Pon Apr 01, 2013 11:32 pm

Srbija ima oko 40 proglasenih cetnickih vojvoda sas sve Tomu..pa jope nistica kao i hm,hmm..41-45...pa..91-95..evo i hm,hmm trenutno..da li to "izabrani od naroda"..varaju narod i teraju kera vodjeni "usko stranackim" interesima "stranog faktora" prikrivenog u njima...?

king queen jocolor pig affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

ali zato ima komentara.." monaehije"

Počalji  Milan taj Uto Apr 02, 2013 6:40 pm

Osvanuo je 27. mart, koji je datum sećanja i ni reči u novinama o tome. Sa ekrana nas gleda nekakva kneginja Jelisaveta K. i kaže da je bilo bolje da smo pošli za Hitlerom, a i sama se pita šta je ovo sada. Boli nju štikla za hrabre oficire, za slavnog patrijarha SPC Gavrila Dožića, koji je svojim pokličem hrabrio narod da „nađu svoju dušu“ – tako je to nekako V. Čerčil rekao – i narod ju je našao.

Sedi četnički vojvoda na čelu laičke i sekularne Republike i baš ga briga za neki 27. mart 1941. Komesar Rasinskog partizanskog odreda i potonji komunistički velikodostojnik D. Ćosić sa ekrana godinama prosipa čisti rasizam – ono o Albancima kao nekakvom etničkom talogu ili smeću. A ugledni političar N. Čanak kaže da će Vojvodina „doći na red“ da bude još jedno srce Srbije. Možda će i tako biti kako Čanak kaže, ali šta ćemo onda i kuda ćemo. Trebalo bi, ako smo dobro razumeli neke političare, internacionalizovati pitanje Vojvodine. Zar ono nije već koju stotinu godina nije internacionalizovano, zar nije ustavno-pravna činjenica i ko bi sada dobio vetar u leđa ako tako bude. Možda baš oni koji i u ovom momentu žele neki vojvođanski separatizam – ko zna, u zemlji čuda uvek je moguće novo čudo.

A kosovsku večeru ne treba potcenjivati, jer to je naša konstanta baš onako kako su pesnici kazivali i danas kazuju.

Shocked Shocked Shocked Shocked Shocked affraid king queen jocolor Cool Cool Cool Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Lista se povecava...??

Počalji  Milan taj Sre Apr 03, 2013 12:37 pm

Princ Aleksandar Karađorđević, u trenucima mokrogorske lucidnosti, imenovao je filmskog reditelja i velikog Srbina Emira Kusturicu za člana Krunskog saveta! Sad je sve lakše!
"Velika mi je čast i zadovoljstvo da i formalno potvrdim Vaše imenovanje za člana Krunskog saveta. Veoma me raduje što ćemo imati prilike da zajednički radimo za dobro našeg naroda u godinama koje su pred nama", istakao je princ Aleksandar u dirljivom pismu Nemanji Kusturici.
Emir Nemanja Kusturica je 15. član Krunskog saveta, jednog od pet savetodavnih tela dvora Karađorđevića.
Članovi Krunskog saveta su i istoričar Čedomir Antić, književnik Matija Bećković, dramski pisac Dušan Kovačević, književnik Predrag Marković, stručnjak za strana ulaganja Milan Parivodić i književnica Svetlana Velmar Janković. Tu su i profesori univerziteta Miroslav Gašić, Dragoljub Kavran, Nikola Moravčević, Pavle Nikolić, Predrag Palavestra, Slobodan Perović, Bogoljub Šijaković i Dragomir Vitorović.
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Pozajmljen komentar

Počalji  Milan taj Sre Apr 03, 2013 2:32 pm

Порука kanarinac on Sat Jun 06, 2009 6:19 pm
Pričajući sa našim ljudima (starijim i mlađim) koji su otišli iz Krajine imam utisak iz njihovih priča da su ogorčeni ponašanjem i odnosom domaćeg stanovništva (tu mislim prvenstveno na Vojvodinu,jer tamo imam najviše prijatelja).Kolega mi radi kao asistent na pravnom fakultetu u Novom Sadu i priča mi kako ti Vojvođaneri misle da smo mi zakuvali rat i da smo upropastili i unazadili Vojvodinu kada je stanovništvo izbeglo iz RSK.TAkođe priča da se odnose sa velikim prezirom prema našim ljudima i uopšte ne žele da shvate tragediju ljudi koji su otišli bez ičega sa svojih ognjišta.Ja takođe kada odem tamo i kažem da sam iz Vukovara primećujem kod nekih (naravno,ne svih) pa u najmanju ruku mrke poglede.Šta vi kažete na sve ovo?

confused confused confused confused confused confused confused confused
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: " LUDACI NASEG DOBA"

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 7 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu