u 94.godini umro Kiro Gligorov

RSE: Vi ste, gospodine Gligorov, od sredine sedamdesetih do početka devedesetih bili praktično odsutni iz politike. Vratili ste su u politiku kao predsednik Makedonije u decembru 1990. godine, u trenutku kada je proces raspada Jugoslavije već uveliko bio odmakao. U to vreme su počeli i oni čuveni susreti predsednika republika koji su, čini mi se, bili poslednji pokušaji da se nađe miran izlaz iz krize. čija je to bila ideja?

Gligorov: Pa, ne ulazeći sad u istorijat kako sam ja od malih nogu kod kuće bio vaspitavan u duhu da smo mi Makedonci i da je naša istorija ovakva, onakva i tako dalje, već u srednjoj školi sam bio u jednoj grupi učenika, išao sam u više razrede gimnazije u Skoplju, jer su tada sve gimnazije u Makedoniji, a bilo ih je u svim gradovima, ukinute i ostavljene su samo dve gimnazije, muška i ženska, u Skoplju i jedna u Bitolju. Istovremeno, tadašnji ministar prosvete, zvao se Božidar Maksimović, ali mu je nadimak bio Kundak, prvu odluku koju je doneo bila je upravo ta da se ukinu viši razredi gimnazije u Makedoniji, osim u Skoplju i Bitolju, ali je ponudio za sve koji su završili malu maturu da mogu da se školuju u Kragujevcu, Gornjem Milanovcu i Smederevu, da imaju besplatan internat, udžbenike i tako dalje i da ne ostanu deca koja neće dalje produžiti školovanje. I to je tada bila ovako jedna tema razgovora među nama učenicima, mnogi su se opredelili zato budući da im njihovo imovno stanje nije dozvoljavalo da idu u neki grad gde treba sami da plaćaju troškove. Ja sam rekao ocu: "Da li ja ostajem na zanat kod tebe ili ću dalje da produžim školu?" "Ima da učiš", kaže, "kako ne." "Pa, dobro", kažem, "a da li možeš da me izdržavaš?" "Neće biti bogzna koliko, ali moći ćeš da preživiš, glavno je da učiš." "Dobro, ali evo sad se pozivaju učenici koji su završili malu maturu u sresko načelstvo i tamo im se nudi da idu u Kragujevac, Gornji Milanovac ili Smederevo na besplatno školovanje." "Nećeš ti ići tamo kod Srba. Učićeš ti u Skoplju", kao da tu neki drugi predaju, ne isti. Tada je u skopskoj gimnaziji bio jedan izuzetno dobar sastav nastavničkog saveta. Svi koji su bili po kazni premešteni iz raznih delova Jugosalvije slati su ovamo, u Skoplje, u Štip, Bitolj i tako dalje. Tako da mi je srpskohrvatski jezik predavao Stevanović, koji je kasnije postao član akademije nauka u beogradskoj Akademiji nauka i na neki način zamenio pokojnog Velića. Književnost mi je predavao predsednik "Matice srpske" iz Novog Sada, koji je, opet po nekoj proceni, bio nepodoban i zato su ga poslali u Skoplje za profesora. To je bio jedan izuzetno obrazovan i kulturan čovek, poznavao je svetsku i našu književnost. Matematiku mi je predavao profesor Lalić, koji je kasnije bio profesor na Tehničkom fakultetu u Beogradu. Nemački jezik … koji je izdao onaj poznati nemačko - srpski rečnik, srpsko - nemački i tako dalje. I niz drugih profesora. A bilo je i mladih suplenata koji su studirali u Pragu. I pošto je tada Prag bio mesto preko kojeg su iz Jugoslavije slati oni koji žele da odu u Španiju da se bore na strani Republikanske armije, svi su bili sa nekim predznakom, kao što bi rekli Austrijanci, sad sam zaboravio izraz.

(UŽIVO) HAOS U MAKEDONIJI: 40 naoružanih terorista OVK zauzelo policijsku stanicu Gošince