NEKREDITNI NOVAC KAO POKLON

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Ići dole

NEKREDITNI NOVAC KAO POKLON

Počalji  Stojan Nenadović taj Čet Okt 28, 2010 1:26 pm

Druže Milane, nekreditni novac će završiti u rukama okupatora, ako okupatora uopšte bude. Ali dolazi vreme bez okupatora. 2. novembra se u SAD održavaju izbori za Kongres i 37 guvernera, koji će pokazati da li je moguća većona u Kongresu koja će izglasati ukidanje Feda. U SAD postoji Pokret koji se bori da SAD izađu iz Svetske banke i MMF-a i da se ukine Fed. Oni se pozivaju na Fridmana, koji je dobio Nobelovu nagradu i upropasto mnoge zemlje koje je savetovao. Ali sada je došlo drugo vreme u kojem je sve okrenuto naopako. 19. novembra u britanskom parlamentu, Douglas Carswell, konzervativni poslanik ima drugo čitanje UK BANKING REFORM BILL a 13. i 14. novembra u Londonu se održava studentska konferencija o Positive Money koji je njihova verzija nekreditnog novca. Postoji svetska Equal Money Party koja predviđa da daje jednak novac za sve stanovnike planete od rođenja pa do smrti. Zar to nije primena komunističkog principa "raspodele prema potrebama"? Postoje dve strane koje se bore za budućnost čovečanstva. Za i protiv nekreditnog novca. Ta podela nema veze sa ranijom podelom na levicu i desnicu, na progresivne i konzervativne. Pobediće oni koji su za nekreditni novac.

Stojan Nenadović

Broj poruka : 17
Datum upisa : 11.07.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: NEKREDITNI NOVAC KAO POKLON

Počalji  Stojan Nenadović taj Uto Mar 15, 2011 10:03 pm

Drugovi, nastavljam gde sam stao. 29. novembra 2010. godine u Britanskom Parlamentu je počela debata o reformi bankarskog sistema. Prekinuta je i biće nastavljena 1. aprila 2011. godine. O "POZITIVNOM NOVCU" bila je emisija na BBC-u i bio je "Okrugli sto" o "positive money" na Univerzitetu u Oksfordu.
17. decembra 2010. godine, kongresmen Dennis Kucinich, podneo je Bill HR 6550, kojim se predviđa ukidanje FED-a. Praviće se novac na kojem će pisati United States Note, kao što je pisalo za vreme Kenedija, pet meseci pre nego što su ga ubili. Sada piše Federal Reserve Note. To će biti Kraj Feda. Država će praviti dolare, iz kojih će plaćati administraciju, prosvetu, zdravstvo i penzije a porezi će biti smanjeni za 30%. To je ustvari nekreditni novac. I pozitivni novac je nekreditni novac. Biće potrebna obavezna rezerva od 100%. To je kao da novac ima zlatnu podlogu. Biće ukinuta frakcionalna (delimična) rezerva koja omogućuje današnju multiplikaciju kredita. Počinje era nekreditnog novca.
Vođa hrvatske Fejsbuk revolucije, Ivan Pernar, je rekao da se on bori za novac bez duga i da će otpisati kredite. To je prava doktrina nekreditnog novca. Fejsbuk revolucija treba da se iz Hrvatske prelije u Srbiju i da se proširi po celoj planeti i donese nekreditni novac celom čovečanstvu...

Stojan Nenadović

Broj poruka : 17
Datum upisa : 11.07.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

NEKREDITNI NOVAC KAO POKLON

Počalji  Stojan Nenadović taj Uto Apr 05, 2011 12:38 pm

Juče, 4. aprila 2011. godine, održan je prvi Fejsbuk miting u Beogradu, na Trgu Republike, sa početkom u 17 časova. Objavljeno je da je mitingu prisustvovala grupa mladih komunista. Pošto su komunisti upoznati sa idejom o nekreditnom novcu, može se pretpostaviti da je neko od njih pokrenuo tu ideju. Inače organizatori su rekli da je miting nestranački i da nema vođu. Bilo je malo prisutnih, ali Hrvati kažu da je kod njih, na početku, bilo još manje. Ivan Pernar, koji je bio na prvom mitingu, i koji je poznat kao vođa hrvatske Fejsbuk revolucije, rekao je: "Ja se borim za novac bez duga" i "Otpisaću kredite". To su najvažnije parole NEKREDITNOG NOVCA. Seme je, valjda, posejano i u Srbiji. Videćemo, kako raste.

Stojan Nenadović

Broj poruka : 17
Datum upisa : 11.07.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Zlato kao *poklon*

Počalji  Milan taj Sre Sep 07, 2011 4:17 pm

Dajte mesta obeleženima!
Treće oko otkriva
Nemi svedok – bombarder savoia-marchetti

Piše Dejan Ljutić

Misteriozni monah Tadej spašavao putnike koji su bežali u Grčku sa zlatom 1941. godine
Kako je beba potporučnika Aleksića jedina preživela pad aviona
Kapljice Svete vodice nisu padale na sanduke sa zlatom...

Nikšićki aerodrom, prepodne, 15. april 1941. godine. Komadant avijacije Kraljevine Jugoslavije, general Borivoje Mirković, rukovodi akcijom prebacivanja ostatka vlade pomenute države. Put Grčke treba da krenu ministri, njihove supruge, deca, rođaci, kućni ljubimci... i zlato. Zlato kraljevine, koje je prethodne noći stiglo u Nikšić. U prvoj transportnoj koloni stiglo je 166 sanduka sa oko 8.300 kilograma poluga, u drugoj, 38 sanduka sa zvečećim zlatom Narodne banke, u težini od oko 1900 kilograma.

ZABRANA

Tokom pedesetih i šezdesetih godina, fillmski režiseri i producenti imali su ideju da naprave film o koridoru Jugoslavija - Grčka. Međutim, kako se za sudbinu zlata Kraljevine SHS nikad u potpunosti nije saznalo, tačnije, tragalo se za nestalim avionima, takav projekat nikad nije realizovan. U kasnim sedamdesetim godinama, zabranu na bilo kakvu filmsku storiju o ovom događaju, kako nezvanično saznajemo, dala je vlada SSSR-a, uz saglasnost Josipa Broza.
Ovo nije priča o bogatstvu i moći nekadašnje kraljevine, niti istorijski prikaz tragičnog aprilskog rata. Ovo je spis o “malim” ljudima iz tog doba, koji su zbog nečije žudnje za bogatstvom ostali u životu, a od smrti ih je delilo samo nekoliko sati. “Treće oko” otkriva i postojanje oca Tadeja, bogoslova kome niko nije verovao u dramatičnim trenucima.

Ne činite to, deco...
Kako je sve počelo?
Ispred barake na aerodromu, oko 11 časova istog dana, general Borivoje Mirković je izvestio tadašnjeg predsednika vlade, Dušana Simovića, da je 24 aparata spremno za let.
“Gde su ostali?” - upitao je Simović.
General Borivoje Mirković je nemoćno raširio ruke. Simović mu je pružio spiskove koje su ih načinili ministri. Kad ih je pogledao, Mirković je počeo da psuje. Naime, kako su postojale dve liste putnika koji avionima treba da prebegnu u inostranstvo, došlo je do nesporazuma. Ispred barake, stajala je udvostručena straža pored dvadesetak sanduka sa zlatom. Pre nego što bi avion poleteo, pilot se javljao lično generalu Mirkoviću. Naredba je glasila: svaki avion mora poneti po jedan sanduk! Zlato je imalo prednost nad živim ljudima.
Po beleškama aktera ovog transporta za Grčku, na aerodromu u Nikšiću je nastao pravi haos. Plakale su žene ministara, njihova deca, lajali su kućni ljubimci. Mnogopoštovani ministri lupali su šamare svojim histeričnim suprugama. Za mesto u avionu za Grčku nudile su se bunde, zlatne ogrlice, satovi, tabakere, kuće u Beogradu.
Čitavu gungulu na aerodromu posmatrao je jedan monah iz obližnjeg manastira. Po rečima očevidaca, neprestano je izgovarao neke molitve i krstio se. To je strašno nerviralo supruge i rođake hrvatskih ministara u vladi SHS.
Monah, otac Tadej, stajao je pored stražarske kućice na aerodromu. Niko u tom haosu nije mogao da objasni odakle se i kako on stvorio. Bacao je po pisti mrvice hleba i govorio: “Ne činite to, deco, i ne izdajte bližnje zbog šačice zlata”. Ono što sam upamtio, dok sam ga po naređenju sklanjao sa piste, nikad neću zaboraviti. Otac Tadej je rekao: “Tuđa žudnja za bogatstvom doneće dobro malim ljudima. Ne hrlite, deco, za onim čega više nema, dajte svoja mesta obeleženima!”, rekao je autoru ovih redova kaplar Jovan Ataković iz Kragujevca, koji se, po službi, te 1941. godine, zadesio na nikšićkom aerodromu.


Važnije od života
Po rečima kaplara Atakovića, monaha Tadeja posle pada prvog aviona koji je poleteo iz Crne Gore, niko više nije video. Ali, ono što je rekao, počelo je da se ostvaruje u narednih nekoliko sati.
Poslednje preglede pred uzletanje aviona za Grčku, vršio je lično general Mirković. Evo kako je, po svedočenju aktera ovog vazdušnog mosta, to izgledalo:
- Pazi, oblaci su niski! Iz Agrignona se odmah vrati natrag – govorio je Mirković pilotu.
U trenutku kad je pilot zakoračio prema avionu, komadant avijacije ga je zaustavio.
- Imaš li u avionu jedan sanduk zlata?
- Nemam, gospodine generale. Preopterećen sam!
Mirković se tada okrenuo, još uvek postrojenoj, posadi i putnicima.
- Šta si ti? - pitao je, upirući prstom na osobu u letačkom kombinezonu.
- Narednik. Telegrafista Živković.
- Izlazi iz stroja! Ti nećeš u Grčku!
- Molim Vas, gospodine generale, kao Boga Vas molim, ja bih u Grčku po nove avione!
- Napolje! Izlazi iz stroja! Ubaci umesto njega još jedan sanduk!
Narednik Živković je plakao. Nije mogao znati da mu je, u tom trenutku, sanduk zlata spasao život. Umesto njega, osim sanduka, u avion su ušli profesori beogradskog univerziteta, žene oficira... Preopterećeni avion nije doleteo do Grčke. Survao se negde, verovatno u Jadransko more, jer više niko ništa nije čuo ni o pilotu Siniši Sinobadu, ali ni o profesoru univerziteta.
Drugim slučajem, spasen je na isti način život naredniku Vladislavu Petroviću Laci. Njega je iz stroja posade aviona, kojim je pilotirao njegov klasni drug Danilo Dejić, izbacio potpukovnik Lozić, a umesto narednika Petrovića, u avion je ubačen generalštabni pukovnik. Ni za sudbinu ovog aviona i njegovih putnika nikad se nije saznalo.

Nisu ga poslušali
Misterioznog monaha Tadeja seća se i kaplar Milenko Nikolić iz Paraćina. Evo kako je on, svojevremeno, svoju dugo čuvanu tajnu ispičao autoru ovih redova:
- Nije imao više od trideset godina. Motao se oko kovčega za zlatnim polugama i govorio neke molitve. Upamtio sam, da, kad je pokušao Svetom vodicom da poprska sanduke, to nije išlo. Tačnije, Bog zna zbog čega, nijedna kapljica nije htela da padne na sanduk! Monah je u tim trenucima plakao, a mi smo, kako nam je naređeno, gledali što pre da ga sklonimo sa aererdoma. Čuli smo da su tada već dva naša aviona pala u more, a onda je, u večernjima satima, do piste dotrčao potporučnik Stanko Aleksić iz Beograda. Bio je na spisku za bekstvo, a sa njim je bila i njegova mlada supruga Mara, ili Marija iz Ćićevca. U naručju je držala bebu. Prišao im je monah Tadej i počeo nešto da priča. Potporučnik je bio nervozan, jer je avion za evakuaciju već bio spreman za poletanje. Njegova žena je pažljivo slušala monaha. Stajao sam sa njihovim koferima tik pored nje, pa sam čuo sledeće reči:
- Zlato već držiš u rukama. Drugo i veće dobiti nikad nećeš. Ne juri ka visinama koje nisu tebi i tvom mužu namenjene, jer voda nije za vas!
Milenko Nikolić nam dalje svedoči o tužnoj sudbini ove oficirske porodice.
- Nisu poslušali monaha. Bebu su dali jednoj generalici. Samo sat kasnije, avion u kome je ona bila, oborila je nemačka avijacija. Sećam se, ta nesrećna majka je potom jurila monaha po aerodromu. Našla ga je, čupala mu je bradu, vrištala... On je sve to mirno podnosio. Dao joj je malu ikonu Svete Petke i rekao: “Dete vam je živo...” I, stvarno, to bepče je jedino preživelo katastrofu.

Slomljene noge
Kaplar Milenko Nikolić pamtio je i dolazak Stevana Jakovljevića, junaka Prvog svetskog rata i pisca Srpke trilogije, na nikšićki aerodrom. Po svedočenju Nikolića, Jakovljević je tada imao čin rezervnog majora. Pisac nije hteo u avion. A po pričama naših sagovornika, generalu Mirkoviću je rekao:
- Neću da bežim. Kao što su naši glavari napustili zemlju kad je bilo gusto... Mnogi od vas se neće nikad vratiti.
Poslednja grupa političara Kraljevine Jugoslavije odletela je 16. aprila 1941. godine. U toku 48 časova, prebačeno je na grčku teritoriju 216 jugoslovenskih političara i državnih ličnosti. Naravno, ne računajuči njihove žene, bližu i dalju rodbinu, a računajuči kralja Petra, koji je odleteo pre svih, dan ranije. Poslednji je napustio nikšićki aeredrom i odleteo iz zemlje, kao kapetan broda koji tone, komadant avijacije Borivoje Mirković. U njegovom avionu bilo je najviše zlata.
I, opet priča o monahu Tadeju.
- General Mirković je naredio da se u avion kojim on beži, stavi tri sanduka zlata. Vreme je bilo loše, magla, a i neka sitna kiša. Na nebu nije bilo ni nemačkih aviona zbog loše vremenske situacije. Ali, Mirković je naredio poletanje - seća se kaplar Milenko Nikolić.
Sanduci sa zlatom su bili u trupu aviona, na podu. Pokraj njih su ležali ili sedeli ostali putnici.
- Nikad to sebi neći moći da objasnim. Taj monah se pojavio, a da ga niko nije video i rekao: - Zlato vam je prokleto, noge su vam kratke i oduzete, jer žurite ka njemu. Umrećete zaboravljeni, gladni, a vaše prokletstvo stiže i do potomstva...
Svi su mislili da je to samo prazna priča, kad...
Pilot Ivan Dominko, iako je poznavao maršrutu, teškom mukom je doveo pretovareni avion do mora. Kad je avion “savoia” uz obalu zašao na grčku teritoriju, dočekala ga je vatra avijacije protivavionske artiljerije. Čula se lomljava, tresak, jauk. Avion se srušio. Generalu Borivoju Mirkoviću bile su slomljene obe noge, baš kao što je prorekao monah Tadej.
- Nikšićki aeredrom je tada već bio u haosu. Obični ljudi su bežali na sve strane. Monaha Tadeja se u tim trenucima niko više nije sećao.
Zanimljivo je da je general Mirković, prema pričama istoričara, kod Čerčila postao čovek od poverenja, da je dobio britansko državljanstvo i da se, navodno, “nikad dobro nije sećao bežanije sa nikšićkog aerodroma”. Ali, do kraja života, mučili su ga jezivi bolovi u levoj nozi.

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Razmisljanja su prisutna, ali saradnje nema, komentara nema.

Počalji  Milan taj Čet Feb 02, 2012 4:59 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Stojan Nenadovic

Počalji  Milan taj Pon Apr 23, 2012 1:21 pm


Stojan Nenadović (09.10.1942. - 21.05.2011.)

Sa žaljenjem i tugom obaveštavam vas da je umro veliki čovek, umro je gospodin Stojan Nenadović, autor originalne teorije o nekreditnom novcu. Kako sam obavešten, Stojan je zbog naglog povećanja šećera u krvi, prebačen u bolnicu. Lečen je oko 2 nedelje, međutim zadnja 2,3 dana upao je u komu, dobio moždani udar i umro.

Implementacijom Stojanovog projekta o nekreditnom novcu, svet bi izašo iz finansijske krize, kao i Srbija. Bio sam prijatelj sa gospodinom Stojanom i često smo razgovarali telefonom i putem mesendžera Google Talk. Pričali smo o raznim stvarima, ali naravno najviše smo obuhvatali ideju o nekreditnom novcu. Izuzetno je bio kulturan i dostojanstven u ophođenju i komunikaciji.

Gospodin Stojan je svoju originalnu teoriju o nekreditnom novcu kreirao još u prošlom veku, tačnije 1980-te, ali tada u političkim i ekonomskim krugovima bivše SFRJ, nije bilo razumevanja za nekreditni novac.



Gospodin Stojan je bio dobričina, to najbolje zna njegovo okruženje iz Sremske Mitrovice gde je živeo.

Od kada se tokom 2007-me po internet forumima, i kasnije sa izradom njegovog sajta, pročulo u Srbiji i svetu za nekreditni novac, Stojan se celim svojim bićem odao pisanju po domaćim i stranim forumina i sajtovima, obrazlažući detaljno svoju ideju o nekreditnom novcu. Odgovarao je na razna pitanja, učestvovao u diskusijama, potpuno je bio posvećen tome, predano, uporno i voljno. Takođe, putem elektronske pošte obraćao se raznim političarima u Srbiji, stranačkim liderima i raznim ekonomskim stručnjacima oko podrške za njegov nekreditni novac, da se implementira u praksi, kako u Srbiji, tako i u drugim državama kada se radi o komunikaciji sa strancima.

Njegov životni san je bio da se nekreditni novac implementira širom sveta, ne bi li tako svet izašo iz finansijske krize.

Ovaj izuzetno dostojanstven, pošten, moralan, skroman i smeran čovek rodio se da bi ispunio svoju misiju, kreirao je svoju originalnu teoriju o nekreditnom novcu, ali nažalost nije mu se ispunio životni san, da se nekreditni novac implementira u Srbiji ili nekoj drugoj državi.

Međutim, sada kada se putem njegovog sajta širom sveta zna za njegov originalni projekat o nekreditnom novcu, živeće i gospodin Stojan.



avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Situacija koja opominje svet !!

Počalji  Milan taj Uto Maj 15, 2012 11:00 pm

"Podučavam i pišem o Marxu dugi niz godina i upravo pripremam jedan projekt kako bi shvaćanje Marxa učinio lakše razumljivim mnogim ljudima. Osobno smatram kako je Marx imao najsofisticiranije shvaćanje kapitalizma i kako isti funkcionira - kao i shvaćanje brojnih problema koji su vezani uz funkcioniranje takvog sistema - od bilo kojeg drugog autora koji je ikada pokušao zaista izvesti pravu disekciju kapitalizma.

Imate 11,000 ekonomista u SAD-u i nijedan od njih nije predvidio ovu ekonomsku krizu. No, u Marxovoj teoriji možete točno vidjeti gdje se stvaraju tenzije - ili prema njegovim riječima - gdje se stvaraju kontradikcije. Nastojim ove stvari maksimalno pojednostavniti i pojasniti, no također uputiti ljude da se vrate Marxu jer je on zaista imao izvanredna shvaćanja ovog sistema.
Primjerice, prije aktualnog financijskog kaosa, stavljali bi novac u štednju i očekivali rast od nekih 3%. Dok bi za novac u mirovnim fondovima očekivali rast od 4 do 5% godišnje. Nikad se nismo zapitali - od kuda dolazi tih 4 ili 5% novca? Kao da se sve događa uz pomoć nekakve čarolije, potpuno se gubi spona s ljudima u tvornicama, na poljima i rudnicima - tamo gdje se ta dodatna vrijednost zaista i stvara.

Ono što Marx radi je da spaja ovo dvoje i poručuje nam... gledaj, ako se događa nekakav porast, to onda znači da netko negdje taj porast i stvara. Tko ga stvara? Naravno, radnici - u tvornicama, poljima, rudnicima...
Iz toga onda izrasta financijski sistem, banke posuđuju bankama i tako postaju strašno bogate. Menadžeri Hedge fondova mogu ostvariti i po nekoliko milijardi dolara godišnje. Od kuda to silno bogatstvo dolazi? Marx uvijek postavlja to pitanje. No, mi danas živimo u svijetu gdje je taj fiktivni kapital postao sveprisutan, Wall Street funkcionira na način da više nitko zapravo ne zna na kojim je osnovama sav taj kapital utemeljen. To je onaj svijet u kojem se Marx jako dobro snalazi, zna u njega penetrirati i obrazložiti ga."

Aaron Leonard: "U knjizi se pitate - 'Gdje je naša 68-a?', ili još dramatičnije - gdje je naša verzija Komune? (Pariška Komuna 1871). Što želite time reći?"
David Harvey: "Šokiran sam nevjerojatnim nejednakostima koje postoje u našem društvu. Uzmimo kao primjer New York City - najbogatijih 1% zarađuju u prosjeku oko 3,7 milijuna dolara godišnje. To znači da zarade oko 10,000 dolara dnevno. U isto vrijeme imamo 3 milijuna stanovnika koji pokušavaju živjeti s 10,000 dolara godišnje. Preko pola stanovnika u gradu zarađuje ispod 30,000 dolara godišnje.

Ovakve nejednakosti nismo imali još od 1920-ih. No, u prošlosti ovakve nejednakosti su u jednom trenutku dovodile do revolta. Već nekoliko godina gledam uokolo - gdje je taj revolt? Bilo je nekakvih anti-globalizacijskih pokreta i sada imamo Occupy Wall Street, ali do sada nismo imali nikakav masovni ustanak populacije koja poručuje - 'sada je dosta ! Prestanite !'. Jedan od razloga je svakako i činjenica da politikom danas apsolutno upravlja isključivo novac. Najbogatiji sloj u potpunosti kontrolira politički diskurs, medije i svaki utjecaj na Kongres. Vjerujem kako se ispod svega toga nalazi jedan vulkan koji će doslovno eksplodirati. Čekam da se to desi i iznenađen sam činjenicom da se to još uvijek nije desilo.

Gdje je naša 68-a? Gdje je naša Pariška Komuna? Još nisu stigle, barem ne kod nas. Znatne stvari se događaju u Čileu, studentski pokret je okupirao sva sveučilišta. Mislim da se mora desiti neka vrsta koherentnog protunapada na koncentraciju ogromne političke i ekonomske moći koja danas postoji diljem svijeta. Jedini način je da iskoristimo jedino što imamo, a to je da preuzmemo ulice i gradove. Stoga i postavljam pitanje - kako možemo organizirati cijele gradove u svrhu stvaranju pravednijeg svijeta, drugačije i alternative forme društva? Istina je kako zapravo ni sam ne znam kako bi se to trebalo izvesti, no nastojim pokrenuti to pitanje, da razmišljamo o tome, da raspravljamo o tome."

Aaron Leonard: "Zbigniew Brzezinski - prijatelj američke globalne dominacije - u svojoj knjizi, 'Strateška Vizija' piše: 'Ukoliko Amerika nastavi odgađati provođenje važnih reformi, koje simultano smanjuju potrošnju i povećavaju dobit, SAD će najvjerojatnije zadesiti ista sudbina kao i prethodne fiskalno osakaćene sile, bez obzira radilo se o drevnom Rimu ili Velikoj Britaniji'. Koliko vi vidite implikacije aktualne krize na pojedina dalekosežna globalna pitanja?"
David Harvey: "Samo pogledajte podatke. SAD ima masivnu nezaposlenost i izuzetno mali rast. Što se u Kini događa? Kina je izgubila 30 milijuna poslova na početku krize, ali uskoro ih je vratila 27 milijuna i ponovno rastu za 10%. Događa se veliki transfer bogatstva i moći na Daleki istok. Nekoć je zapad cijedio istok, sada se događa obrnuto.

Giovannia Arrighi ima tezu o tome kako se hegemonija prebacuje s jednog mjesta na drugo i to obično biva u vrijeme nagle financijalizacije. Transfer nizozemske hegemonije na britansku hegemoniju desio se u vrijeme financijske ekspanzije. Transfer iz britanske na američku također je nastao nakon financijske ekspanzije. Financijska ekspanzija SAD-a u proteklih 30 godina dovela je do deindustrijalizacije SAD-a i do prebacivanje ekonomske snage na Daleki istok. Da, upravo nazočimo tom transferu. S time da ja nisam jedan od onih koji smatra da je ovo ujedno i kraj SAD-a. Zapravo, jedan od glavnih problema je to što SAD još uvijek ima ogromnu vojnu snagu, čak i kada gubi ekonomsku moć, moralni utjecaj i sve drugo.

No, pogledajmo urbane karakteristike u Kini. Pogledajmo Šangaj ili bilo koji od novih kineskih gradova koji se upravo podižu, urbanizacija Kine je ogromna. Dimenzija urbanizacije je značajna i proizlazi pitanje - koji model koristi Kina? Nažalost, koristi isti model kao i SAD 50-ih i 60-ih, grade se zatvorene zajednice, predgrađa, svugdje se ide automobilom. To je ekološka katastrofa, a socijalne nejednakosti eskaliraju. To je ozbiljan problem koji već sada stvara socijalne tenzije u Kini. Smatram da bi se mogle desiti urbane pobune u Kini. Često govorimo o stanju u državama, no mislim da bi se trebali fokusirati i na same gradove."

Aaron Leonard: "Zar nije jednostavno dovoljno biti 'anti-kapitalist'? Treba li nova paradigma organiziranja društva biti zasnovana na većoj smionosti, vizionarstvu? - uz sve rizike koji pritom postoje."
David Harvey: "Da, biti će potrebna radikalna prekretnica. Biti anti-kapitalist je raspravljati o pronalaženju načina kojime bi se izmjenio fundamentalni put kojim dobivamo ručak na stolu - put koji uključuje tržišni sistem, korporativnu moć, korporativnu poljoprivredu, oglašavanje i sve druge elemente. Biti anti-kapitalist znači biti protiv svega navedenog.

To ujedno znači da moramo pronaći adekvatnu alternativu koja je u stanju prehraniti 7 milijardi ljudi na planeti Zemlji. Kako im dati krov nad glavom? Kako da imaju razuman životni standard bez akumulacije kapitala? Kako postići sve to bez uporabe tržišta o kojem sada ovisimo? Ne vidim da se to može postići na način da jednostavno odemo na barikade ili da upadnemo u Zimski dvorac (op.a. referenca na rusku revoluciju 1917). Moramo razgovarati o tome kako cijelu jednu novu generaciju prebaciti na daleko drugačiju konfiguraciju svijeta po pitanju ekonomije.

Sada smo došli do te točke u povijesti kapitalizma, i to sam navodio već i drugdje, smatram da se nalazimo u trenutku kada se kapital jednostavno više ne može akumulirati nužnim stopama rasta koje bi održale ovaj socijalni ili politički poredak. Unutar sistema događaju se veliki stresovi i sada upravo gledamo zadnji segment tradicionalnog kapitalizma dok se seli na Daleki istok i u isto vrijeme nastupa stagnacija u Sjevernoj Americi i Europi. Alternativa će se morati pronaći i moramo početi kolektivno razmišljati o tome.

Problem je u tome što trenutačno imamo sveučilišta u kojima dominira neoliberalna ideologija, menadžersko korporativna ideologija, i gotovo svi mediji su dominirani istom. Jednostavno ne možemo otvoreno ni porazgovarati što bi zapravo značilo biti anti-kapitalist niti ne možemo imati široku diskusiju s inteligentnim ljudima po pitanju kako stvoriti sistem koji može nahraniti 7 milijardi i osigurati kvalitetan život za svih.
Da, biti će nužna radikalna promjena, ali takva u kojoj će sudjelovati cijela jedna generacija. Moramo početi razmišljati o organizacijskim alternativama. Mnoge organizacije se već trude, stvaraju manje solidarne ekonomije, komune... mali komadići organiziranja već postoje. Treba podići te inicijative na masovnu razinu, od lokalnih do globalnih, no to će biti zaista velik izazov."

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Stojan je otisao, umro je, ostale su rasprave

Počalji  Milan taj Sub Okt 13, 2012 4:49 pm

Stojan Nenadović 14.01.2011. у 12:18

Gospodine Ognjanoviću, nekreditni novac nije promašen model nego jedini mogući model. GDP sam označio da je to zbir tržišnih cena, Zbir cena koji je određen pomoću nekreditnog novca, koji ima realnu vrednost i zato i tako određen GDP nije promašen indikator, nego najvažniji indikator zasnovan na stalnim enama. Razvoj Kine nije nikakvo čudo. Valjda ćete se više začuditi, ako saznate da veći razvoj od Kine ima Angola. Još šest afričkih država, nalaze se među deset država koje se najbrže razvijaju na svetu. To je afričko privredno čudo. U svetu ima 2500 lokalnih valuta. U Sloveniji se priprema uvođenje UTD (univerzalni temeljni dohodak), kao lokalna valuta. Jedan od autora toga koncepta, mi je pisao i rekao da je UTD ustvari jednak mom konceptu nekreditnog novca. UTD predstavlja poklanjanje 300 evra svakom stanovniku Slovenije. Za Srbiju, ja sam predložio da se poklanjaju penzije i dečiji dodaci. I zlatni standard i austrijska škola su odavno prevaziđeni. Sada važe samo formule koje sam ja dao. Proučite ih i prihvatite moj koncept nekreditnog novca. Ja sam naučno i matemaički objasnio nekreditni novac. A njega zdravorazumski prihvata već ceo svet. Kina se razvija 12%, Indija 10%, i tako dalje. Tako može svako, pa možemo i mi. Potrebno je samo da se uvede nekreditni novac. Nekreditni novac je na dnevnom redu Kongresa i britanskog parlamenta. CAP (kanadska akciona partija) ima nekreditni novac kao program, a njen vođa meni piše da je njihov program isti kao moj.
Biagio Bossone, bivši izvršni direktor Svetske banke i MMF-a, predložio je Samitu G-20: “Mi predlažemo sistem nekreditnog novca, da se stvaranje novca odvoji od pozajmljivanja”. Njegovu knjigu “Nekreditni novac u borbi protiv siromaštva” objavili su Univerzitet u Mumbaju (Bombaju) u Indiji i Internacionalni centar za siromaštvo u Brazilu.
Radivoje Ognjanović 14.01.2011. у 14:26

Gospodine Nenadoviću,

Vaš koncept nekreditnog novca je varijacija centralističkog načina upravljanja koji je u direktnoj suprotnosti sa zakonom ponude i tražnje. Da biste pravili modele sa stalnim cenama morate ih administrativno ograničiti, a ako ih administrativno ograničite onda ćete dobiti ili veliku nestašicu proizvoda na tržištu, ili ćete biti primorani da socijalizujete gubitke proizvodjača. Da li ćete gubitke socijalizovati putem inflacije usmerene ka siromašnim potrošačima (vaš model), ili putem inflacije usmerene ka proizvođačima gubitašima – potpuno je svejedno. Ako cene proizvoda administrativno ne ograničite, onda ćete ući u beskonačni krug monetizovanja nečije neracionalne i neproduktivne proizvodnje, i to po stalno rastućoj stopi.

Vi se služite neistinama kada kažete da Kina primenjuje vaš model nekreditnog novca. Tačno je da Kina razvija svoju infrastrukturu putem nekreditnog novca, ali vaš model ne govori o nekreditnom novcu plasiranom na taj način već na sasvim suprotan način. Kina se do sada razvijala na bazi izvozno orijentisane privrede. Taj model može da funkcioniše do određene granice, a onda neminovno nastaje stagnacija. Izvoz Kine je dobrim delom fikcija jer je rezultirao u gomilanju bezvrednih hartija od vredniosti. Pre ili kasnije, Kina će morati da otpiše ta nenaplativa potraživanja. I u Kini imamo veliku bankarsku emisiju novca, ona je izazvala neracionalne investicione odluke, tj. i u Kini imamo dosta predimenzioniranih proizvodnih kapaciteta i promašenih investicija. Dakle, i Kina će morati da računa sa jednom recesijom, ali svakako daleko manjom nego što je ova na Zapadu.

Model konstantne količine novca nije moja želja ili želja Austrijske škole ekonomije, već je to ekomomska nužnost koja se može uporediti sa prirodnim zakonima. Merna jedinica mora biti nepromenljiva. Kineski rast od 12%, da je to zaista pravi rast, bi duplirao životni standard svakih 6 godina. Da li se životni standard (kupovna moć) zaista duplira svakih 6 godina? Ne, naravno da se ne duplira, a ne duplira se zato što Kina koristi isti manipulativni indikator kao i ceo svet, a on se zove GDP.

Umesto za pravu nauku, vi se te g. Nenadoviću odlučili za fikciju. Ideja da se povećanjem količine novca može postići bilo šta osim redistribucije dohotka – je najveća zabluda čovečanstva, a vi se sada nalazite u situaciji da svim silama branite tu zabludu.

Naravno, to je vaše pravo i ja nemam nameru da vas u bilo šta ubeđujem, ali zaista mi je nejasno zašto moje tekstove spamujete vašim beskonacnim, uvek istim, komentarima? Niti ja vas mogu ubediti da je vaš model čista utopija, niti vi mene možete ubediti da vaš model nije utopija, tako da nema potrebe za daljim ubeđivanjem.

Zato predlažem džentlmenski sporazum: vi ne komentarisite moje tekstove, ja necu komentarisati vaše tekstove, i tako ćemo izbeći bespotrebno ponavljanje jedne te iste priče.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

...

Počalji  Milan taj Čet Okt 27, 2016 9:41 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Stojan,bi se prevrnuo u grobu

Počalji  Milan taj Čet Dec 14, 2017 7:13 pm

Ako se njegov predlog,koristi,samo za upumpavanje,na racune,kontriverznih biznismena,i fondacije Karadjordjevicima i Dragici Nikolic, "'novoj klasi,koju treba izdrzati", a ne direktno u zdravstvo..i eventualno javnim preduzecimmi SDPR,izvozavradi:affraid:
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: NEKREDITNI NOVAC KAO POKLON

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu