* VISE SRECE U SUTRASNJEM PRESU*

Apcigovanjem osnovnih sredstava od radnika, trzista *odjednom bratskih naroda*, jos samo da apciguju Titov grob...i Srbija je resila sve probleme, ali moraju sve strane da budu demokratski zasupljene, Dzindjic sladoledija, Dinkic klovn,Djelic kaskader, Sutanovac kao dobri vojnik Svejk, ..veca *ponuda* daje vece mogucnosti u *trisnoj utakmici i konkurenciji*.........
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Nema šanse da Srbija uskoro izađe iz višedecenijskog življenja u prošlosti. A nema šanse za to jer je istorija, tačnije prošlost, najbolji lek za brisanje surove tranzicione stvarnosti koju trošimo već čitavu deceniju
Branko Rosić

Ako se makar na nekoliko dana otisnemo na asfalt evropskih prestonica, videćemo da je tamo prošlost već uveliko arhivirana u udžbenike istorije i muzeje. Niko više u Londonu ne priča o tome da li je Čerčil zaslužio da bude smenjen, i ako je nekom do matorog gunđala i britanskog ratnog premijera, onda neka ode u muzej i bulji u njegovu cigaru ili tablu sa zadacima iz Vinstonove ratne jazbine. Poslednjih meseci Englezi se bave pitanjima koliko prijatelja na „Fejsbuku" ili „Tviteru" ima Sara Braun, supruga bivšeg britanskog premijera Gordona Brauna. Da li će noge Vejna Runija biti spremne u junu i zašto je ortodoksna aristokratkinja i supruga novog britanskog premijera Dejvida Kamerona nosila na slavlju torijevaca haljinu „Marks end Spenser" od samo 65 funti.

U Parizu se bave „bobo" fenomenom, modnim stilom koji je preplavio francusku prestonicu, dok je Napoleon izložen i rezervisan za Japance naoružane zverskim digitalcima.

Tako se živi u Evropi, dok se Srbi samo na trenutak uštinu i podsete da za dvadesetak dana počinje Svetsko prvenstvo u fudbalu. Ta sportska sadašnjost jedina je stvarnost i aktuelnost koju prihvatamo, uz naravno „Farmu". Sve ostalo iz edicije „sadašnjost" se odbacuje jer ona nije ništa drugo nego sve veće krpljenje, a od pravog života ni traga.

Prošlost i istorija su u Srbiji oduvek pozivani kada je pretila opasnost od krčanja creva, a pošto je to u ovoj zemlji proces koji traje još od početka devedesetih, tako i pričanje o temama nikada nije bilo aut.

Kada se u Istočnoj Evropi rušio berlinski zid, pratila ga je patetična pesma „Wind of Change" nemačke grupe „Skorpions" i brendiranje votke „gorbačov". Ako se ostave večne priče o CIA i njenoj ulozi i kreiranju svih uličnih demonstracije i revolucija na svetu, bitnija od toga je sledeća stvar, a to je da je ovaj pokret bio vezan za sadašnjost i pogotovo budućnost u tim zemljama. Istovremeno u Srbiji, na istoj lokaciji - ulici, odvijalo se po ko zna koje odmotavanje istorije. Tadašnje nezadovoljstvo građana nije pretočeno u promene i želju za priključak sa Evropom, već u vraćanje i korigovanje prošlosti koje nije prestalo do dana današnjeg.

Kao prva pomoć za smirivanje nezadovoljstva radnika i zakočene pokretne trake IMT-a i IMR-a pozvane su priče o srebrnim kašikama i viljuškama na srpskom dvoru nekad davno. Kasnije je usledilo opštenarodno privođenje na gledanje filma „Boj na Kosovu", koji je trebalo da nas očeliči i pripremi za ratove sa svima i protiv svih. Odmotavanje epizoda iz slavne prošlosti nije prestajala ni tokom tih ratova, pa je zabležena i epizoda u kojoj Ratko Mladić drži časove srpske istorije nikom drugom do generalu Vesliju Klarku, koji nas je možda i zbog tog dodatnog predavanja kasnije rasturao sa neba.

U tom sada već višedecenijskom podučavanju iz istorije potpuno je i logično da je glavni junak tokom tekućeg maja bio Josip Broz Tito, jer je u ovom mesecu ove godine obeležena tridesetogodišnjica njegove smrti, ali i fiktivni rođendan - Dan mladosti. Povodom istog tog rođendana reaktivirana je jugoslovenska štafeta, koja je prošlog ponedeljka krenula iz Hrvatske da bi se 25. maja našla u Beogradu, ispred Kuće cveća, naravno. Organizatori ovog veštačkog disanja i infuzije za Titov rođendan istakli su da je bratstvo i jedinstvo, što je i poruka ovogodišnje štafete, preduslov da uđemo u Evropsku uniju.

Tito je na ovim prostorima za mnoge odavno sumnjiv lik. Zato su ovi pionirski veterani svoje vraćanje u prošlost opravdali putovanjem bivših jugoslovenskih prostora u budućnost i EU. Neki po prvu pomoć pobegnu u kosovski epski ciklus, a drugi na „Bitku na Neretvi", ali prošlost je prošlost. I svako iz nje uzima ono što ga pokrpi za prvu pomoć. Ali niko da se od današnjih vlasti seti da konačno bez politike i istorijskog preispitivanja konačno materijalizuje i unovči prošlost. To znači da bi od Tita i Kuće cveća trebalo konačno napraviti neku vrstu „Grejslenda" Elvisa Prislija. Tito kao matičar, Tito kao sladoledžija, Tito kao pekar i čitava prošlost pretočena u keš. Tako se to radi u Berlinu. Prodaju se ruske kape sa petokrakama i niko se ne buni što su mnogi Berlinci gubili od strane vlasnika tih kapa život u pokušaju da se domognu Zapada. Jer se žmuri kad je u pitanju lova, pa tako i stalno izranjaju novi komadi čuvenog zida kao suvenir na prodaju. I svako može dobiti svoje parče surovog svedočanstva iz istorije, naravno za evre.