Ivica Dacic..*mi nismo Titoisti*..mi smo...

Strana 2 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Znamo mi da vi niste * Titoisti *

Počalji  Milan taj Pon Jan 31, 2011 11:58 am

Osnivač Gej strejt alijanse Boris Milićević prvi je javno deklarisani gej i borac za prava seksualnih manjina koji je dobio funkciju u jednoj političkoj stranci, i to vladajućoj! Na decembarskom Kongresu SPS on je postao član Glavnog odbora socijalista. U razgovoru za Press otkriva da je rođen kao vanbračno dete, ostavljen u sirotištu, pa usvojen, kao i da je u najranijem detinjstvu spoznao ljubav prema istom polu.

affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

naravno da niste, vi ste *hebaci*..

Počalji  Milan taj Pet Feb 04, 2011 1:11 pm

mozda ste od kuce nekog srbina nesretnika napravili kupleraj sa bracom *po materini vas*...bestidni..ogavni kolaboranti..

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/149878/Direktori+NIS-a+orgijali+u+Hrvatskoj.html
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Vi ste...

Počalji  Milan taj Pon Feb 07, 2011 7:51 pm

(Kome je i zašto upućen “Apel za mir, povjerenje i demokratiju”,

koji su potpisala 54 generala i admirala iz Dalmacije i Like?)

“Duboko zabrinuti kriznim zbivanjima koja potresaju zemlju, posebno u Kninskoj krajini i južnoj Lici, 54 generala i admirala iz Dalmacije i Like, kao što je poznato, uputili su “Apel za mir, povjerenje i demokratiju”, kao sadašnju nasušnu potrebu. Obratili smo se narodu ovih krajeva i pozvali predstavnike vlasti i političkih stranaka da doprinesu prevazilaženju stanja opasne konfrontacije i isključivosti, koje život u ovim krajevima čine sve manje snošljivim.

Založili smo se za razgovore o svemu što je dovelo do stravičnih podjela, jer “samo razgovori sa puno tolerancije, uvažavanja i povjerenja mogu dovesti do smirivanja prilika, do zajedničkih rešenja”. Upozorili smo da se ne dozvoli nacionalističko-ekstremističkim snagama da zloupotrebljavaju rezultate izbora i tešku ekonomsku situaciju, te da neprihvatljivim postupcima i greškama u funkcionisanju institucija sistema razbiju jedinstvo naroda. Posebno smo upozorili da se moraju zaustaviti zahuktali i rušilački nastrojeni pojedinci i grupice “koji pozivaju i vode samo u svađe i sukobe, a ne u mirne razgovore”. Međutim, umjesto razumjevanja i što razumnijih postupaka u duhu toga, našeg ljudskog gesta, doživeli smo da je na nas pokrenuta prava hajka s nečuvenim povredama naše časti, skrnavljenje naše prošlosti i našeg dostojanstva.

Skandaloznost takvog čina bez presedana utoliko je veća što je ta kampanja protiv “ličkih generala” povedena u djelu štampe koja se nije udostojila da, pridržavajući se elementarnih načela iole demokratskog novinarstva, prethodno objavi taj naš Apel, kako bi čitaoci znali šta smo mi to napisali. Dok su naš Apel u cjelini objavili “Borba” (27/28. oktobra 1990), “Slobodna Dalmacija” (29. oktobra 1990), dotle je “Politika”, koja je o tom našem Apelu donijela noticu od nekoliko redova, već dva dana kasnije (30. oktobra 1990), u članku Milana Trešnjića “Tragična metamorfoza”, otvorila pravu kampanju protiv potpisnika Apela. Odmah iza revnosnog Trešnjića idu prilozi Mirka Rapaića (“Druga bruka ličkih generala”, 1. novembra 1990), Mile Žakule (“Osramotiše nas opet generali”, 2. novembra 1990), i Manojla Babića (“Kapitulacija ličkih generala”, 5. novembra 1990). Kakva sinhronizacija? Uporedo s tim, pojavili su se napadi slične vrste i u “Politici ekspres” i u “Politikinom svetu”.

Dugačka je lista optužbi, insinuacija, uvreda i kleveta, kojima nas obasipaju “delije” i nekontrolisani skribomani, čemu je punu orkestraciju dao “konzul” Trešnjić u svojim “Metamorfozama”. Nazivaju nas “Brozovim i Bakarićevim generalima”, da bi i na taj način omalovažili našu ulogu u oslobodilačkom antifašističkom ratu pod Titovim imenom, pripisuju nam se najraznovrsniji grijesi, od toga da smo u svome “Apelu” nekonkretni i konformisti, pa čak i oportunisti, koji smo se već ranije “obrukali i kompromitovali” podrškom “Stranci poraza” - kako su oni nazivali SK Hrvatske - Stranku demokratskih promjena, zatim da smo “instrument u orkestru Franje Tuđmana”, sve do toga da smo “duboko povredili sve žive i mrtve Srbe” i došli u ulogu “poslušnih čobana”.

Pitamo se šta to bi sa pojedinim negdašnjim ličkim borcima za slobodu svoga kraja i za bratstvo i ravnopravnost srpskog i hrvatskog naroda i našim ratnim drugovima, da se tako lako upuste u takav odnos prema nama i prema svom kraju, koji su nas, ipak, na jednom mjestu, “smilovavši se”, nazvali “narodnim predvodnicima u borbi protiv strašnog zla, klanja i ubijanja Srba i svih antifašista”.

Nama je ispod dostojanstva da se upuštamo u ispitivanje uzroka i posebnih uticaja, ličnih motiva i pobuda i okolnosti koje su njih dovele do takvog moralnog pada. Mi bismo željeli da upozorimo na neke momente Trešnjićevih metamorfoza, kada se već i sam u to upustio. Htjeli bismo da podsjetimo da je Trešnjić još za vrijeme rata prešao na rad u OZN-u. Odrastao je u policiji i dogurao do šefa Kabineta ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije, odatle je otišao za generalnog konzula u Njemačku, da bi karijeru završio u funkciji privrednika u slovenačkom GG preduzeću, koje je zbog svog “dobrog poslovanja” likvidirano.

Uspjeh je steći, na bazi trgovačkog učinka, visoku penziju, da bi, nedavno, osnovao privatnu agenciju za zapošljavanje i penzionisanje “gastarbajtera”. Otkrivajući svoj politički profil, Trešnjić je o sebi još ljetos u “Politici” napisao bez skrupula: “Zbilja više ne mogu da budem u redovima komunista.” Taj bivši borac za bratstvo-jedinstvo za sebe rezolutno kaže, bez imalo ustezanja: “Tačno je da sam postao nacionalista.” Isti taj, raniji partizan 1. brigade 6. ličke divizije, u istom članku za sebe izjavljuje: “Nisam više ni titoista.”

Trešnjić ima pravo da se bavi trgovinom i posredništvom, ima pravo da mjenja svoja politička ubjeđenja i u tom duhu da nudi svoje članke. Ali, odakle pravo čovjeku takvog politički prevrtljivog profila da isporučuje najbeskrupuloznije napade na ljude koji drukčije misle i to preko stranica jednog od najtiražnijih jugoslovenskih listova?

Na jednom mjestu Trešnjić nam upućuje prijekor da smo se javili i kao mirotvorci (“a sada kada smo na pragu novog zla i bratoubilačkog rata, javljaju se kao mirotvorci”), a zatim se pita: “Otkuda ta i takva strašna i tragična metamorfoza?” Imajući u vidu taj stav, u kome je skoncentrisan sav njegov bjes i osuda tog našeg ljudskog čina, i mi se pitamo kakve su Trešnjićeve metamorfoze?

Zar baš takav njegov stav i slični stavovi, koji se šire preko stranica mnogih listova, sa TV-ekrana i radio-talasa, nisu dovoljno upozorenje da bi mogli biti tragičan kobni zov i koji nas vode i koji bi mogli odvesti i u ovom vremenu, na pragu 21. vjeka, u novu kataklizmu, možda nepovratno. I ovog puta poručujemo Trešnjiću, njegovim podržavaocima, ili inspiratorima - Ako vam je stalo do rata i ratovanja, onda zajedno s raznim zelembaćima i ovnovima - bilo “smernim” predvodnicima ili kočopernim čelnicima i sa jastrebovima razne vrste i ma sa koje strane, pokupite rasuto i oteto oružje koje je sada u tim krajevima nekontrolisano raspoređeno na više strana i izaberite neku pustu i pogodnu vrtaču oko Dinare i Medviđe, Parčića, Dubokog Dola i Krupe, pa tamo sami zaratite. U tom vašem ratu izložite oružju svoja tjela i živote i ostavite na miru zaplašene, bilo nerazumnim potezima nove HDZ-ovske vlasti ili lažnom nacionalističkom propagandnom zavedene i zabludjele mladiće da se prestanu igrati rata.

Neka se ti mladi ljudi i jedne i druge strane ne igraju svojim i tuđim životima, životima i sudbinom slučajnih prolaznika, pa i svjetskih namjernika koje put ili želja nanese u te naše i kroz te naše ljepe dalmatinske i ličke gudure.

Mi smo, kao i sva demokratska i uznemirena javnost, stalno strepeli da se ne desi najgore, da ne dođe do prolivanja krvi, za koju bi bilo teško reći gdje će se zaustaviti i koliko će života odnijeti. I dok smo dovršavali ovo pismo, dopiru do nas zlokobne vijesti da stradaju nevini ljudi i da se sve više puca. Zar ima cjene za te mlade živote? Zar to nije zločin čija se cjena ničim ne može isplatiti? Zar zato ne snose odgovornost oni koji su doprinosili zaoštravanju međunacionalnih odnosa, naoružavanju, množenju straha i nemira, podržavanju i pojačavanju mržnje i zavade u tim našim krajevima i ne samo tamo, nego i šire, posebno među našim hrvatskim i srpskim narodom koji vjekovima žive na zajedničkim prostorima.

Posmatrano sa tog stanovišta - neprocjenjive vrijednosti svakog čovjeka naročito na kraju ovog vjeka i što, izgleda, bar deklarativno svi ispovjedamo - koje je jedino humano stanovište, zar se može uspoređivati a pogotovo osporavati ma koja riječ našeg “Apela”, koji je sav usmjeren tom ljudskom i demokratskom pozivanju na razum i povjerenje, na zajednički život u miru, slozi i saradnji.

Pogotovu, zar se naš apel može upoređivati sa, u osnovi nečovječnim, osudama njegovih sastavljača i potpisnika. Ostajući i dalje u duhu tog našeg nedavno upućenog “Apela” narodu tih krajeva i svim odgovornim činiocima u političkim strukturama i organima vlasti - od mjesnih zajednica, opština do Predsjedništva Republike Hrvatske - kao i svih odgovornih snaga u Jugoslaviji, mi ponovo pozivamo: uspostavimo što prije mir u tim krajevima, konstruktivnim i ljudskim razgovorima!

Dr Slava Blažević, Jošo Durbaba, Augustin Jukić, Ante Gvardiol, Zdravko Lončar, Ilija Radaković i Milan Šijan.
NAPOMENA:

1. Iz našeg teksta “Politika” je izbacila ono što je ovde podvučeno.

2. “Politika” je navedeni tekst objavila pod naslovom: “Još jednom o našem apelu za mir i poverenje”. Nije objavljeno pismo poslato u prilogu a koje glasi:

“Poštovani druže (gospodine) Minoviću,

Kao redovni čitaoci “Politike”, molimo Vas da nama i drugim brojnim čitaocima Vašeg lista pomognete da razrešimo dileme pred koje ste nas stavili Vi i Milan Trešnjić, stalni saradnik rubrike “Odjeci i reagovanja”.

Znamo da su objektivno informisanje i poštovanje prava da se čuju obe strane - bili osnovna obilježja “Politike” od njenog osnivanja, da su njeni osnivači braća Ribnikar na tome gradili i izgradili autoritet lista po kome se “Politika” uvjek prepoznavala.

Sudeći i po prostoru i istaknutom mjestu koje je “Politika” dala gledištima M. Trešnjića (“Politika”, 30. oktobra 1990), i kasnije Mirka Rapaića, Mile Žakule i Manojla Babića, koji se sukcesivno pridružuju njegovom mišljenju, ispada da je rječ o izuzetno značajnoj polemici. Zato smo mi i veliki broj naših prijatelja pokušali da u “Politici” pronađemo gledišta s kojima M. Trešnjić i drugi polemišu, da pročitamo i saznamo motive i imena 54 generala - admirala u penziji, koje tako oštro kvalifikuju. Pošto to u “Politici” nismo našli, a vjerujući njenim profesionalnim kriterijumima, zapali smo, tako reći, u sofistički lavirint, Ako je Apel pomenutih građana - generala toliko beznačajan da, sam po sebi, ne zaslužuje da ga “Politika” tretira kao informaciju (izuzev kratke notice) i objavi, čemu onda toliki prostor za Trešnjića i njegove istomišljenike...? A pošto je već njima data šansa da polemišu sa nečim što čitaocima “Politike” nije poznato, ne čini li se time težak profesionalni (i ne samo profesionalni) propust i prema čitaocima i prema ljudima čija se gledišta napadaju a da nisu izvorno data. Ne upuštamo se u okolnosti koje Trešnjića i druge, a i njihove usmjerivače, navode da polemišu ne u listu, gde je pomenuti Apel objavljen, već u “Politici”. To je pitanje njihovog morala o kome bi i oni morali da brinu. Nas brine što “Politika” kao opšte poznati list, u ovom slučaju ne brine i o svom ugledu, o ugledu svojih saradnika i što svoje čitaoce čini neravnopravnim u odnosu na čitaoce nekih drugih listova. Očekujemo da ovog puta nećete uskratiti objavljivanje Apela i ovog našeg pisma. U protivnom, bićemo, nažalost, prinuđeni da ovo naše pismo objavimo u nekom drugom glasilu.”

U Beogradu 17. novembra 1990.
Jošo Durbaba, Ante Gvardiol
Zdravko Lončar, Milan Šijan
i Ilija Radaković
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

vi ste izgleda..*leva ruka desni dzep* ...?

Počalji  Milan taj Uto Feb 08, 2011 2:24 pm

i obratno kad se umorite...?

Velika afera u Lazarevcu: Kolubara opljačkana za 80 miliona evra!

Čelnici rudarskog basena iz Lazarevca godinama iznajmljuju mehanizaciju od privatnih firmi, umesto da kupe mašine na kredit. Za poslednjih godinu i po dana na taj način potrošili čak 80 miliona evra
s
Kolubara bacila milione na iznajmljivanje mehanizacije

Ko je uzeo „proviziju"... Kolubara bacila milione na iznajmljivanje mehanizacije od privatnih firmi

Rudarski basen „Kolubara" potrošio je za poslednjih godinu i po dana 7,5 milijardi dinara na iznajmljivanje mehanizacije od privatnih firmi, umesto da uzme kredit i kupi sebi mašine! Kako saznaje Press, sa praksom rentiranja mašina u Kolubari započelo se još 2000. godine, i od tada su ogromne pare završile u privatnim džepovima.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas rekao je prošle nedelje u intervjuu Pressu da je „Kolubara" najveće leglo kriminala i korupcije među svim javnim preduzećima u glavnom gradu. Đilas je tada obelodanio da je u prethodnom periodu „Kolubara" potrošila 55 miliona evra na iznajmljivanje mehanizacije, dodavši da nikome nije palo na pamet da za taj novac podigne kredit i kupi mašine, jer onda niko ne bi mogao da uzme proviziju.

Rentiranje počelo 2000.

Gradonačelnik je takođe naveo i primer direktora „Kolubara gradnje" i predsednika lazarevačkih socijalista Slavoljuba Pavlovića, koji je sam sebi rentirao staru i rasturenu „ladu" za 1.000 evra mesečno i na taj način uzeo mnogo više para nego što taj auto vredi. Đilas je pozvao socijaliste da reaguje u vezi sa svojim korumpiranim kadrom, ali i nadležne državne organe da istraže korupciju.

Međutim, prema saznanjima Pressa, kriminal je u Lazarevcu mnogo veći od onog što je naveo Đilas. Dobro obavešteni izvor Pressa tvrdi da krivicu snose i ljudi iz Upravnog odbora EPS-a.

- Podatak koji je izneo gradonačelnik Đilas da je 55 miliona evra, odnosno oko pet milijardi dinara, potrošeno za iznajmljivanje mašina od privatnika odnosi se samo na prošlu godinu! U ovoj godini je, do nedavne smene rukovodstva „Kolubare," potrošeno 2,5 milijarde dinara, što ukupno za godinu i po dana iznosi oko 80 miliona evra. Međutim, praksa rentiranja mehanizacije postojala je i prethodnih godina, a počela je 2000. godine. Na taj način su u privatne džepove otišle ogromne pare, a sigurno se za njih mogao kupiti bar deo potrebnih mašina i opreme. Međutim, nisu krivci samo u Lazarevcu, jer u „Kolubari" ništa ne može da se uradi bez saglasnosti UO EPS-a, a tu su se razni ljudi promenili u poslednjih devet godina - objašnjava sagovornik Pressa.
a
Aleksandar Antić

Antić: Nije baš 1.000 evra mesečno za staru ‘ladu'

Dragan Đilas je pozvao SPS, ali i nadležne organe, da reaguju u slučaju Slavoljuba Pavlovića, direktora „Kolubara gradnje", koji je sam sebi rentirao vremešnu „ladu" i na taj način „zaradio" 12.000 evra. Predsednik beogradskog odbora SPS-a Saša Antić kaže za Press da će se stranka uzdržati od mera i komentara dok se ne utvrdi činjenično stanje.
- Ja sam odmah zatražio informacije i one se za nijansu razlikuju od onog što je gradonačelnik rekao. Prema ugovoru koji je potpisan 10. oktobra prošle godine, ta „lada" se iznajmljuje od firme „Euroten" za prevoz radnika do gradilišta. Ugovor osim vozila podrazumeva i obezbeđeno gorivo, servisiranje i vozača. I najveća mesečna faktura do sada je iznosila 69.000 dinara - kaže Antić. Na pitanje da li je „Euroten" Pavlovićeva firma, Antić kaže da, prema informacijama koje ima, nije.
Direktor „Kolubare" Nebojša Ćeran kaže za Press da je na funkciju došao pre dve nedelje i da još analizira zatečeno stanje.
Bivši direktor: Ne bojim se nikoga
- Ja još analiziram stanje koje sam zatekao po dolasku u Kolubaru i tražim način za uštede. U slučaju o kome govorite radi se o iznajmljivanju mehanizacije od privatnih firmi, što su uglavnom radile ćerke firme „Kolubare". To je ogroman sistem mehanizacije i mnogo toga je neophodno, ali nisam siguran da je baš moralo košta 55 miliona evra. Mi smo već pronašli neke načine da smanjimo troškove a da ne naškodimo efikasnosti rada. Već u narednih nekoliko danma izaći ćemo u javnost sa nekim konkretnim predlozima - rekao nam je Ćeran. On, međutim, nije mogao da kaže od kojih to privatnih firmi „Kolubara" iznajmljuje mašine.
On je podržao ideju gradonačelnika Đilasa da „Kolubara" kupi mašine na kredit, umesto da ih rentira.
- Svakako da je to korisniji i jeftiniji način, i verujem da se i u prošlosti moglo uraditi tako nešto. Ta ideja biće razmatrana veoma brzo - naveo je Ćeran.
Bivši direktor Vladan Jovičić, za vreme čijeg mandata su potrošene desetine miliona evra za iznajmljivanje mašina i čiji je menadžment Đilas optužio za uzimanje provizije, nije hteo da komentariše optužbe.
- Na odmoru sam i nisam video taj intervju. I neću ništa da komentarišem zato što smatram da ne treba da komentarišem. Muka mi je od ljudi koji misle da sve znaju i da je sve baš kako oni misle. Ne bojim se nikoga, sve sam radio kako valja, i neću da se uplićem u te igre - rekao je Jovičić za Press.

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Vidovdan.org.

Počalji  Milan taj Sub Feb 12, 2011 1:52 am

Резултат двонедељног “догађања народа” у Египту, током којег је држава доведена у стање колапса, опустошена пљачком, са преко 3оо жртава и хиљадама рањених, је Мубараково предавање власти војсци и излазак из сенке првог човека египатске безбедности на место Мубараковог наследника, човека од поверења САД, Омара Сулејмана.
О томе, за сада стидљиво, наговештавају поједини западни медији позивајући се на Стефана Шолца, експерта који располаже сазнањима британске обавештајне службе о Сулејманију. РТ (руска телевизија) на енглеском језику прецизира да је Сулејмани “најзначајнији повереник CIА у Египту већ годинама, човек који је у САД још 2оо7. године спомињан као могући наследник Мубарака.” Никако његов син Гамал, кога је тата, доживотни председник, планирао у намери да иза себе остави династију. Тако бар тврди британска штампа.

“Упркос чињеници да је Сулејман високо образован и деликатних манира”, у промет је пуштена информација да је “лично учествовао у мучењу људи који су идентификовани као противници америчког утицаја на Блиском истоку, посебно у Египту”, јавља РТ цитирајући арапске аналитичаре.

По својој функцији, Сулејмани је чувар пребогатог досијеа о свим активностима CIA у региону које су већ у медијима помињане као плен кога Америка жели да се дочепа у египатским политичким смутњама, којима потајно координира. Иначе, нагло повећање службеника америчких амбасада у некој земљи редовно сведочи да се у региону припремају значајне промене. О томе говоре два бивша агента CIA и два новинара у својој књизи “Прљав посао у Африци”, објављеној 1980. године.

Тако је у Амбасади Либерије, према овим ауторима, уочи обарања режима Виљема Толберта 198о. године, до тада лидера про-америчке владе који се превише окренуо Организацији Афричког Јединства и несврстаности, било ни мање ни више него 3оо припадника CIА. Сви су стрељани.

Имена свих агената CIA се таксативно наводе у овој књизи. Најава изградње нове америчке амбасаде на Дедињу, која ће по капацитетима моћи да прими огроман број маринаца (преко хиљаду) и бити права тврђава Аламо на Балкану, може бити тумачено као знак да ће Београд бити на прилазима Средоземљу и Азији оно што и Каиро на Блиском истоку.

“Оно што се данас догађа у Египту је борба CIА да задржи своје пређашње позиције, са новим људима, а кроз илузију промена понуђених народу”, тврде арапски аналитичари. У међувремену, огласио се поново председник Обама који после стабилизације Сулејмана изјављује да “нико нема право споља да уређује судбину Египћана”. До јуче су од њега, а поготово од Хилари Клинтон, долазиле сасвим другачије поруке, у којима су се најчешће помињала речи: мора и најхитније.

Прем свим знацима, а поготово у овој фази расплета на египатској политичкој сцени, САД су у намери да предухитре за себе неповољан ток догађаја у Египту, који је због нараслих амбиција Муслиманске браће и социјалног незадовољства водио у револуционарни бунт, погодан заиста радикалним снагама да покрену суштинске промене у Египту.

У верзији САД фигурирају два решења кризе: једно, наметање на чело покренутих маса атомисте Ел Бардеја, про-америчког научника египатског порекла, иначе члана кризне групе од Олбрајтове и Абрамовица, а блиског Сорошу. Без обзира што је маневрима унутар несложног, вешто спинованог круга демонстраната извикан за лидера опозиције, која је у међувремену ушла у преговоре са Сулејманом, Барадеј није познат, нити популаран у Египту.

Мубарак је, хтео не хтео, суочен са дивљањем на улици и снажним ултиматумима Америке да оде, прихватио потпредседника Сулејманија, потајну америчку алтернативу, вероватно уз гаранције да ће, лагано, кроз истек мандата до јесени добити одступницу и гаранције да ће, за разлику од Чаушескуа, остати и живети у Египту.

Сценарио је наизглед сличан мирној транзицији коју су у Русији обавили, али рекло би се без америчког посредовања, заменивши про-америчког Јељцина Путином. Слична операција у којој је активну улогу имао некадашњи руски министар Иванов, у посредовању око избора у Београду да Милошевић остане умировљен на Дедињу а да је новог председника прихвати као победник избора, и тако “вођа” избегне Хаг а Србија наметање клијентелистичке елите америчких курсиста, пресечена је изазивањем “револуције” од 5. октобра. Тада је, подсетимо, запаљена Скупштина и створен “креативни” хаос који је омогућио да се дугим цевима запоседну банке и институције, а Србија уведе у процес транзиције у коме ће се до ЕУ, ако икада дође, довући унижена, гола и боса, без већег дела територије и суверенитета.

И у египатској варијанти револуције (која није ни мало ружичаста јер је провала социјалних тензија вешто усмеравана преко египатског „Отпора“ али и активиста Муслиманске браће, фундаменталиста који такође држе гвожђа у ватри египатских протеста, али су пажљиво надзирани са стране) демонстрира се сав чин западне тактике завади па владај. А та стратегија набоље се очитава кроз анегдоту о енглеском лорду који на питање: које ће грло победити на дербију, каже: “Нека трче сви коњи и нека победи најбољи. Јер, и овако су сви из моје штале”.

Египат показује, а то је опомена великим медијски подстрекиваним очекивањима од протеста у режији СНС у Београду и његових спин саветника, да су редовно добре процене и контролисане социјалне тензије само енергија бунтовног ветра кога чекају спремна једра нове клијентелистичке гарнитуре. Јер, у подели улога Великог брата треба постојеће, али истрошене, савезнике на истом послу заменити новим уз пробуђену илузију о некаквим променама. А те промене, уствари, доводе нове, још покорније и корумпираније политичке елите којима се управља помоћу досијеа набијених подацима о коруптивним и другим злоделима политичара-кандидата за нови талас “демократизација” и “либерализација”.

У Египту је преко 60.000 младих људи било ангажовано у интернет инфраструктуру буђења и руковођења немирима, којима се практично, како то тврде поједини западни медији, управљало из Лондона; као, уосталом, и догађајима у Београду из Будимпеште и још неких база преко којих је логистиком и новцем обезбеђено депортовање у ХАГ не само Милошевића, већ целе војне и дела полицијске елите.

Тиме је кроз, добрим делом исконструисане и сваком случају једностране, оптужнице о искључиво српској одговорности за ратове на тлу СФРЈ не само потврђена оправданост НАТО-бомбардовања, већ и забетонирана као оправдана и морална демонизација Срба као “геноцидног народа”.

Истовремено је кроз сарадњу, уствари провалу, безбедносног система Србије и сеобом документације служби у Хаг и Вашингтон обезбеђен синџир око врата свим припадницима бивше опозиције, од којих је један добар број припадника итекако играо дуплу улогу, истовремено сарађујући са режимом а јавно га ружећи. Неки, још од Титовог времена.

Таква сазнања о њима су онај “кратки ланац” који их чини немоћним да одбију било коју варијанту економске и политичке деструкције земље на чије их је чело довео талас индуковане револуције.

“Сви смо ми помало Срби по политичкој наивности”, могли би данас оправдано да кажу у Египту током расплета у коме трче сви амерички коњи, али у тој трци нема места за личност која би обећала потпуни преокрет у режиму који је под Мубараком био, а по свему ће остати и под Сулејманом, најачи фактор про-америчког утицаја и политике на Блиском истоку.

Комплетан перформанс револуције коју су преносиле бројне камере CNN, BBC и осталих западних телевизија, уз гласно навијање добро обучених новинара на истом послу на Балкану, Ираку или Афганистану, уз неизбежну Кристијан Аманпур, ускоро ће бити само једна од интернет Викиликс спектакала.

Та најновија достигнућа спиновања светске јавности (којој не остаје ништа друго пред тако добро организованим медијским притиском него да поверује у “догађање историје” како јој је предочено) су од почетка до краја режирана у корист неоимперијалних амбиција САД с амбицијом да њоме потпуно овлада и управља. То је била неостварена идеја савршеног тоталитаризма Лењинових бољшевика.
Америка, која себе сматра од Бога изабраном, вешто користи то наслеђе видно технолошки унапређено и комбиновано са најдрагоценијим искуствима Хитлерове пропаганде........(.Naravno uz napomenu da je Lenjin, vodio borbu upravo protiv imperijalista , i eksploatatora, tako da je to neukusno podmetanje..*dnevno politickih razloga danas u Srbiji*

affraid affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

nekada YUTEL..Goran Milic

Počalji  Milan taj Sub Feb 12, 2011 8:16 pm

No, u doba kad se rat događao, je li on vidio svoju šansu da iskoči kao lider?
- Teško mi je i danas pomisliti da je '84. pa '86., kada je postao predsjednik CK, već imao plan napraviti ono što je kasnije napravio. Sjećam se demonstracija 9. ožujka '91., ja sam tada već bio u Yutelu. Vlast se valjala ulicama, pokušao se rušiti komunizama... ”Kralj ulica“ Vuk Drašković je u kombinaciji s Englezima i kraljem Aleksandrom Karađorđevićem imao zadaću srušiti Miloševićev posljednji bastion komunizma. Prvog dana demonstracija vikalo se: ”Svinjo debela” protiv Mitevića i televizije, a drugog dana ”Bando crvena i Slobo Sadame.” Tada je vojska došla Miloševiću i tražila ga da se izjasni – je li s njima ili protiv njih. Odlučio se – s njima i tri dana poslije smijenio Dušana Mitevića, direktora Televizije. S Mitevićem sam bio u jako lošim, neprijateljskim odnosima. Pljuvao me preko tiska. Kad sam ga pitao što se dogodilo, kako to da su svi bili protiv njega i Slobe, a na kraju je Sloba skinuo njega, rekao mi je: ”Samo se ti naslađuj! Al' ako ne razumiješ da je sa mojom ostavkom pobijedio četnički pokret u Srbiji, onda ne znaš ništa.”

affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

mi pokazujemo pravo lice

Počalji  Milan taj Pet Feb 25, 2011 7:33 pm

*Šutanovac: Možemo biti zadovoljni zbog nereda u arapskim zemljama
Agencijske vesti Pavle Ćosić | Pavle Ćosić | februar 23, 2011 at 18:42

Beograd, 22. Februar 2011, Izvor Be92: Ministar odbrane republike Srbije podneo je izveštaj Vladi u kojem se navodi da će porast prodaje oružja u zemlje Severne Afrike i Bliskog istoka biti za čitavih 300 posto veći u poređenju s prošlom godinom i da se očekuje profit od 12 miliona evra.

„Možemo biti izuzetno zadovoljni zbog sukoba koji se vode u zemljama koje tradicionalno od nas uvoze oružje“, naglasio je Šutanovac i dodao da se nada da će se sukobi nastaviti, intenzivirati i preneti i na sledeću godinu. Ministar odbrane takođe je pozvao zapadne partnere da pojačaju pritisak na Egipat i Tunis, jer se tamo situacija suviše smirila.
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Obamisti i Titoisti...?? pitanje je sad...?

Počalji  Milan taj Ned Feb 27, 2011 1:55 am

On se sinoć vratio iz Libije avionom kompanije „Er pink", kojim je i otputovao. Sa njim je bio i Miodrag Popović, novinar i urednik spoljnopolitičke rubrike ove televizije, koji je intervjuisao Gadafija.

Kako saznajemo, Lilićevo posredovanje kod Gadafija za intervju izazvalo je oštre reakcije u Vladi Srbije. Zbog ovakvog Lilićevog postupka najviše je bio revoltiran potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Kako Press saznaje od izvora u Vladi Srbije, Lilić ih je obavestio da putuje u Libiju kako bi kod Gadafija zatražio pomoć za evakuaciju naših građana, ali ne i da ide sa urednikom spoljnopolitičke rubrike televizije Pink da bi ovaj uradio razgovor sa predsednikom Libije.

- Lilić je rekao da ide da spasava naše građane, ali Pink nije ni spomenuo. Dačić je revoltiran takvim postupkom Lilića jer smatra da će to veoma štetiti imidžu Srbije. U ovom trenutku nimalo nije dobro za Srbiju da jedna naša televizija objavljuje ekskluzivni intervju sa Gadafijem - kaže izvor Pressa.

Tatjana Vojtehovski, portparol televizije Pink, potvrdila je za Press da je Zoran Lilić otputovao njihovim avionom, kao i da je uz njegovu pomoć ova televizija dobila ekskluzivan intervju.

- Intervju je uradio Miodrag Popović, urednik spoljnopolitičke rubrike televizije Pink, koji je išao sa Lilićem u Libiju. To je zaista ekskluziva - izjavila je Vojtehovski.
s
privatna reŽija... Avion „Er pinka"
Privatna režija... Avion „Er pinka"

Dušan Simeonović, bivši ambasador Srbije u Libiji, nije želeo za Press da komentariše kako na imidž zemlje utiče Lilićev postupak i podsetio da je on u svojim poslednjim izjavama branio Gadafija naglašavajući da Libijci nemaju zbog čega da se bune.

- Spasavanje građana Srbije je stvar Vlade i ako neko želi u tome da pomogne, tu nema ničeg lošeg. A da se neko vozi privatnim avionom da bi Pink uradio intervju sa Gadafijem, liderom kojem se stolica ljulja na sve četiri noge, to je sasvim legitimno i legalno. Barem što se tiče Pinka - kaže on za Press.

Inače, evakuacija naših građana koji se nalaze u Libiji nastavljena je i juče. Avionom „Jat ervejza" iz Sebhe u Beograd sinoć su stigla 52 državljanina Srbije koji su radili u tom području.
a

Simeonović: Naši radnici ostali u „džepu Libije"

Bivši ambasador Srbije u Libiji Dušan Simeonović kaže da na jugu Libije, u mestima Sebha i Murzuk, ima još naših građana, uglavnom radnika firmi „Jugoimport SDPR" i Geološkog instituta, koji tamo rade određena istraživanja. Njih je iz tog dela Libije, koji još nazivaju „džep zemlje", moguće je evakuisati samo avionom.

- Ne znam samo da li je Lilić išao avionom njih da spasava - dodaje Simeonović.

Crnogorski brod „Sveti Stefan", koji su iznajmili Rusi, trebalo bi da stigne danas rano ujutro u Ras Lanuf, gde čeka više od 300 naših građana koji će njime biti evakuisani, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije. Reč je o radnicima srpsko-crnogorske firme „IMK konstrakšen" koji su već bili napadnuti od strane bandi koje pokušavaju da se dokopaju novca i svega što je vredno.

Kako Press nezvanično saznaje, još se ne zna gde će ovaj brod pristati u povratku, a opcije su Kipar, Istanbul i Bar. Srbija će po svoje građane koji se budu ukrcali na ovaj brod poslati avione „Jat ervejza" kako bi ih vratili u zemlju.

Na još dva dva turska broda, koja su juče ujutru isplovila iz Bengazija, nalazi se 24 državljanina Srbije koji plove za Marmaris, gde će ih preuzeti konzulat Srbije.

Inače, u ambasadi Srbije trenutno su samo četiri osobe koje obavljaju celokupan posao oko evakuacije naših građana iz Libije.

affraid affraid affraid affraid affraid affraid affraid Cool
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Nije ni Gadafi *Titoista*..ali je patriota !!

Počalji  Milan taj Sre Mar 02, 2011 5:12 pm

Ko je Muammar Gaddafi?

Gaddafi, čovjek koji živi stilom beduina i spava u šatorima čak i kada ide na diplomatska putovanja, uvijek obučen u afričku nošnju, i još mnogo više od toga, čine ga najvećim egocentrikom od svih nacionalnih vođa na svijetu. Muammar Gaddafi je predsjednik Libije 40 godina, a još uvijek uspijeva zadržati dozu mistike o sebi. Ali, ko je Muammar Gaddafi? I zašto njegova ličnost privlači mnogo interesa gdje god da krene?
Piše: N24 Foto: Arhiv
Veličina teksta: A A A

Gaddafijevi politički pogledi kombinuju se sa arapskim nacionalizmom, demokratijom i islamskim socijalizmom. Gaddafi je nametnuo zabranu na alkohol i kockanje, a naglasio je važnost obrazovanja i socijalne zaštite.

Prepoznatljiv je po nacionalnoj uniformi i sunčanim naočalama. Gdje god da ide, noći provodi u šatorima. Tako je podigao šator na Champ Elysee-u tokom 2007. godine, dok je bio u posjeti Francuskoj. Učinio je isto i u Rimu. Tokom njegove posjete New Yorku, nije mu bilo dozvoljeno da postavi šator u Central Parku, pa je postavio šator na imovini američkog poduzetnika Donalda Trumpa.
Na svako putovanje na koje ide, Gaddafi sa sobom vodi 40 snažnih ženskih tjelohranitelja, koje moraju biti djevice. „Žene moraju biti istrenirane za borbu, tako da ne smiju postati lak plijen za svoje neprijatelje“, izjavio je Gaddafi.

Kada je 1972. godine odbio titulu premijera, dana mu je počasna titula „Vođa Prve septembarske velike revolucije socijalističke narodne libijske džamahirije“ ili „Bratski vođa revolucije“. Godine 2008. sam sebi je dao titulu „Kralja kraljeva Afrike“.

Gaddafi je 1977.godine promijenio ime države u Velika socijalistička popularna libijska arapska džamahirija i dozvolio ljudima da iznose svoje stavove na kongresima.

Gaddafi je odmah govorio protiv al-Qaede nakon napada na World Trade Center i Pentagon koji se desio 11. septembra, te urgirao da Libijci doniraju krv žrtvama.

Sin beduinskog pastira, rođen 1942. godine u šatoru blizu Sirte na mediteranskoj obali. Napustio je studij geografije zbog vojne karijere.

Napredak Gaddafijevih mladih oficira u drugoj polovini šezdesetih godina je išao uz korak sa slabljenjem vlasti ostarjelog kralja Idrisa i njegove slijepe državne politike savezništva sa Velikom Britanijom i SAD-om protiv volje naroda, koji je pao pod potpuni utjecaj ideologije panarabizma.

Druga slabost kraljevog režima postaje njegovo zdravlje i nepostojanje prestolonasljednika, što izaziva zavjere različitih političkih skupina koje pokušavaju zauzeti najbolje pozicije za razdoblje nakon kraljeve smrti. Te skupine na kraju u svojim palatskim borbama istovremeno stvaraju određenu političku ravnotežu, ali ne i stabilnost pošto jedna drugu blokiraju u stalnoj borbi za vlast.
Napetosti između Libije i Zapada su dostigle vrhunac tokom Reganove administracije, koja je pokušala da zbaci Gaddafija. Godine 1984, britanska policajka Ivon Fletcher je ubijena izvan libijske ambasade u Londonu, dok je dežurala nad “anti-Gaddafijevskim demonstracijama”. Reganova administracija je vidjela Libiju kao neprihvatljivog igrača na međunarodnoj pozornici zbog njene beskompromisne podrške palestinskoj nezavisnosti, njenoj podršci revolucionarnom Iranu u ratu protiv Iraka Sadama Huseina i njene podrške oslobodilačkim pokretima u razvijenom svijetu. Marta 1982. SAD su objavile zabranu uvoza libijske nafte i izvoz Libiji američke tehnologije za industriju nafte.

SAD su napadale libijske patrolne čamce od januara do marta 1986. godine tokom sukoba zbog pristupa zalivu Sidra, za koji je Libija tvrdila da pripada njenim teritorijalnim vodama. Regan je 15. aprila 1986. godine naredio velike vazdušne napade na Tripoli i Bengazi, nazvane “Operacija Kanjon El Dorado”, koji su ubili 60 ljudi zbog američkih optužbi za libijsku umiješanost u eksploziju bombe u diskoteci u Zapadnom Berlinu

Tokom većeg dijela devedesetih, Libija je pretrpjela ekonomske sankcije i diplomatsku izolaciju kao rezultat Gaddafijevog odbijanja da potpiše izručenje Sjedinjenim Državama ili Velikoj Britaniji dvojice Libijaca optuženih za podmetanje bombe na let Panamerikena 103 iznad Lockerbija, Škotska.

Dvije godine nakon presude Abdelbasetu Ali Mohmed Al Megrahiju, Libija je zvanično prihvatila odgovornost za podmetanje bombe iznad Lockerbija. Gaddafi je pristao da isplati odštetu od 2,7 milijardi dolara, tj. 10 miliona dolara za svaku.

Od polovine devedesetih, Gaddafi je uspio da poboljša svoje veze među srednjoistočnim nacijama. Istovremeno, postao je popularan afrički lider.

Nakon zbacivanja Sadama Huseina 2003, Gaddafi je objavio da je njegova zemlja imala aktivan program oružja za masovno uništenje, ali da je voljan da dozvoli međunarodnim inspektorima da dođu u njegovu zemlju da ga nadgledaju i unište. Kako se proces uništavanja ovog oružja nastavio, Libija je poboljšala svoju saradnju sa međunarodnom posmatračkom misijom. Godine 2006. Francuska je potpisala ugovor sa Libijom o razvijanju velikog programa za nuklearnu energiju.

Talijanski premijer Silvio Berlusconi i Gaddafi su sklopili dogovor o zaustavljanju povećanog broja migranata koji su tražili bolji život u Evropi. Godine 2009, postigli su dogovor koji je postao kontraverzna i žestoka kampanja protiv migranata: Libija će ih pokušati zaustaviti da odu iz zemlje, a ako ipak izađu, Italija će ih poslati nazad u Libiju bez mogućnosti da ostvare azil.

Poznato je da Gaddafi slijedi takozvanu „"Zelenu knjigu". Riječ je o kolekciji sastavljenoj iz tri dijela: politčkih ideja, društvenih i ekonomskih teorija i vodiča "kako dan za danom voditi Libiju".
Gaddafijeva knjiga „Treća univerzalna teorija“, dizajnirana je da bude zamjena kapitalizmu i „ateističnom komunizmu“. Tako u njoj govori o ulozi žene, muškarca, „crnih ljudi“, muzike i obrazovanja za svakodnevni život. Prema Gaddafijevim riječima, Zelena knjiga predstavlja konačno rješenje problema vladinog instrumenta, koja indicira masama put kojim mogu napredovati od doba diktature do doba prave demokratije.

Rusija i Libija su 2008. vodili pregovore o saradnji, nakon čega su ruski premijer Putin i Muammar Gaddafi otišli na koncert francuske pjevačice Mirej Matje. Poslije koncerta, čuvena šansonjerka je sa Gaddafijem i Putinom popila čaj u beduinskom šatoru u Kremlju.

Libijski vođa, Muammar Gaddafi je sa svojom suprugom, posjetio bivšu Jugoslaviju 19. novembra 1973. godine.

Oženio se Sofijom Farkaš, koja je rođena u Mostaru u BiH, i ona je njegova druga žena. Gaddafi ima osmoro biološke djece, od toga sedam sinova. Najstariji sin Muhammad upravlja olimpijskim libijskim komitetom, a treći sin Saadi upravlja libijskom fudbalskom federacijom i igra u Samdoriji.

Gaddafijeva jedina kćerka Ayesha je odvjetnica koja se pridružila timu odbrane bivšeg iračkog vođe Saddama Husseina.

Njegova usvojena kćerka Hanna ubijena je u aprilu 1986. godine, kada su SAD bombardovale Libiju. Gaddafijev usvojeni sin, Milad Abuztaia je
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Tacno, viniste Titoisti vi ste na vlasti !

Počalji  Milan taj Ned Mar 13, 2011 1:43 pm

Mi smo sklapali ugovore sa Ivkovićem, a odjednom su se pojavili ljudi koji su tvrdili da su navodno novi vlasnici. Međutim, oni nisu nastavili završne radove, već su u oktobru 2009. godine, blindiranim vratima pregradili stepenište između trećeg i četvrtog sprata! Na vrata je stavljena nalepnica da je zgrada pod video nadzorom obezbeđenja „Marko Šarić". Nekoliko meseci kasnije istakli su obaveštenje da je zgrada pod nadzorom agencije „Sot 161". Vrata su još zaključana i zakatančena. Kada sam pipnuo kvaku, proveravajući šta će se desiti, odmah se uključio alarm - navodi zaštićeni stanar i dodaje:

- Moj komšija Slobodan Stefanović je početkom prošle godine brutalno pretučen kada je pokušao da se useli u svoj podrum, pošto nije imao više od čega da plaća kiriju. Sada živi u Prihvatilištu za odrasle i stare u Kumodraškoj ulici. Posle nemilog događaja sa Stefanovićem počele su ucene. Pojavio se Radisav Gorašević, poreklom iz Nikšića i rekao nam: „Ugovori sa Ivkovićem više ne važe! Uložio samo velike pare u ovu zgradu, najmanje milion evra! Biću zadovoljan ako izvučem pola od toga. I vi morate biti zadovoljni sa polovinom! Za stanove koje ste imali, mogu da vam dam samo stanove na periferiji!" - kaže Badrov. affraid affraid affraid affraid king queen
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

tacno da niste vi ste jedna od kasikara !!

Počalji  Milan taj Sre Mar 16, 2011 10:16 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivica Dacic..*mi nismo Titoisti*..mi smo...

Počalji  Milan taj Ned Mar 27, 2011 2:04 pm

Ekskluzivno: Otvoren arhiv organizatora 27. marta

Na 70. godišinjicu 27-martovskog puča, Pressmagazin ekskluzivno objavljuje izvode iz memoara generala Borivoja Mirkovića, čoveka koji je želeo da bude upamćen kao dobrotvor srpskog naroda, ali je gurnuo taj narod u najkrvaviji sukob u istoriji
Narodni ustanak ili „podmazana" pobuna
Narodni ustanak ili „podmazana" pobuna

Narodni ustanak ili „podmazana" pobuna

U izveštajima engleskih agenata tačno se vidi ko je „pomogao" da se ostvare planovi saveznika

Sedamdeset godina posle kobnog 27. marta 1941. godine, dostupan je, napokon, lični arhiv jednog od glavnih pučista - vazduhoplovnog brigadnog generala kraljevske jugoslovenske vojske Borivoja Mirkovića.

Čitavih pola veka i više, 27. mart su objašnjavali samo pobednici, istoričari Josipa Broza, kojima je on lično trasirao put svojim tumačenjem istorije.

- Preokret od 27. marta nije bio stvar pojedinaca, stvar male grupe, nego stvar čitavog naroda - rekao je drug Tito. - Inače se ne bi moglo izvršiti ono što je izvršeno. Pojedinci su učinili ono što je htjela masa, što je htio narod. Dvadeset sedmi mart 1941. godine bio je bojni zov pod oružje, na odbranu ove zemlje...

Na osnovu verodostojnih dokumenata, danas možemo da kažemo da se ova Brozova varijanta istorije pokazala kao netačna.

Već izvesno vreme raspolažemo dokumentima koji potiču iz tajne arhive engleskog Ministarstva spoljnih poslova; reč je o izveštajima britanskih agenata sekcije za specijalne operacije na Balkanu (SOE) koji su bili upućeni predsedniku engleske vlade Vinstonu Čerčilu. To su izveštaji Hjua Daltona, Džordža Tejlora, Aleksandra Glena, Bila Bejlija, Toma Mastersona i Trevora Glenvila.

Iz ovih dokumenata dobija se tačna slika: Englezi su platili puč. Dalton, u izveštaju od 28. marta 1941, kaže:

- Od kako sam preuzeo SOE u Jugoslaviji potrošili smo najmanje 100.000 funti sterlinga. Novac je, uglavnom, otišao na finansiranje Zemljoradničke stranke i ostale vidove podmićivanja, uključujući i nagrade za povremene manje sabotaže. Uspeli smo da obrazujemo i rezervni fond od 16 miliona dinara koji bi se koristio u slučaju da uputnice iz Londona ne mogu da budu dostavljene. Mislim da smo dobili dobru protivvrednost za uloženi novac.

I ne samo to. Evo šta kaže Glenvil (izveštaj od 27. septembra iste godine):

- Što se tiče pitanja učešća službe SOE u izvođenju puča, smatram da bi bilo fer istaći da su Mirković i Knežević radili spontano i nezavisno, ali da je, pošteno govoreći, i naša zasluga za takvo raspoloženje u narodu, zahvaljujući kome je i stvorena nova Vlada. U stvari, ovo je i rezultat našeg osamnaestomesečnog mukotrpnog rada.
„Sloboda" predvodi narod
„Sloboda" predvodi narod

„Sloboda" predvodi narod

Obaranje pakta donelo je krvave posledice Beogradu i Srbiji

Posle ovih navoda lako se može razumeti da je Broz podmetnuo lažnu verziju. Iz izveštaja engleskih agenata tačno se vidi ko je od Srba bio plaćen i ko je „pomogao" da se ostvare engleski planovi. Dakle, Englezi nisu potplatili ceo narod, već samo određene ljude. Ali sa malo novca uspelo im je da izazovu veliku nesreću „čitavog naroda".

U knjizi „Knez Pavle - istina o 27. martu" precizno je opisan ceo puč i to na osnovu svih raspoloživih dokumenata; posebno treba istaći da su autori imali uvid u lični arhiv kneza Pavla, koji je bio pod embargom i čuva se na univerzitetu Kolumbija u SAD.
Kako bi se dobila još celovitija slika ove velike srpske drame, potrebno je bilo sakupiti sve raspoložive tekstove koje su napisali sami pučisti. Antologija je posvećena srpskim antiherojima. Spisi Borivoja Mirkovića su do danas bili nepoznati istoričarima. Iz svega što je ostavio (a to nije mali fond) izranja tragična ličnost ovog generala koji je glavni organizator i izvršilac puča od 27. marta 1941. godine.

On nije primio novac od Engleza za svoje (ne)delo. On je nesreću izazvao iz ličnih razloga koje je on sam opisao u antologijskom pismu Dragiši Cvetkoviću od 18. aprila 1948. godine (vidi okvir). Svoj život je okončao u emigraciji u Londonu kao siromah, prikupljajući dokumenta koja ga opravdavaju u „Kairskoj aferi".
Iz ove antologije Pressmagazin ekskluzivno objavljuje nekoliko njegovih dokumenta. Za početak, njegov memoarski spis iz decembra 1941. u Kairu:

„Još prvih dana posle oslobođenja 1918. godine osetilo se da se stvorilo takvo državno uređenje, kako to nisu zahtevali ni državni ni narodni interesi.

Osetilo se da ne postoji jedna moćna i snažna vlast, odnosno jedna snažna ideja, za čije se ostvarenje tražila izvanredno jaka snaga s velikim političkim razumevanjem.

Sve ovo razapinjalo mi je dušu i spremalo u meni revolucionarnog osvetnika, koji je godinama i godinama zvonio korneviljskim zvonima i pozivao pošteni i svesni narod na uzbunu i na odmazdu.

Otprilike pre pet godina, kada sam već stigao do jednog položaja s koga sam obimnije mogao da radim na prikupljanju svih pozitivnih snaga, pravih i istinskih rodoljuba, stvorio sam odluku da oborim jednom zauvek sramne režime zabušanata, marodera i vagabundi, koji su posle ujedinjenja pristizali jedan za drugim, smenjivali se i spremali narodnu propast.

Sistematski sam radio da prvo duhovno pripremim i prikupim sve mlađe ljude s kojima sam sarađivao u svom službenom životu i to ne samo među svojim vazduhoplovnim oficirima, već i u celom beogradskom garnizonu.

U toj pripremi koristio sam svaki momenat da sondiram mišljenje svojih mlađih saradnika i posle diskusije o prilikama u zemlji i o našoj neminovnoj nacionalnoj propasti; većina od njih odlazili su sa suzama u očima i s rečima:
- Pa šta čekamo?"

Borivoje Mirković je još 1918. godine shvatio da je Jugoslavija - promašaj. I on postaje, kako sam kaže, „revolucionarni osvetnik"!

On se sprema da spasava narod od propasti i već sebe vidi kao „izabranika NEBA". Pa kaže:

„To je bila ta moja osnovna priprema kod mlađih ljudi. O većini naših političkih ljudi imao sam veoma loše mišljenje, a o samom knezu namesniku i njegovim sposobnostima, naročito u vođenju uprave zemlje, možda i najgore."
Kao da smo u Šekspirovom „Hamletu". I Mirković nastavlja:

„Da bi zaista moglo doći do jednog stvarnog narodnog oslobođenja od svega zla što je kao neka neman pritiskivala narodni život, bilo je potrebno prvo uzeti vlast u Beogradu silom, oboriti režim i dovesti nove ljude, koji će stvoriti i ostvariti jedan novi, bolji i sigurniji poredak u zemlji.

Duhovno sam sve pripremio. Bila je potrebna samo jedna zapovest i sve bi bilo izvršeno takoreći u magnovenju.

Moje familijarne nezgode sprečile su me u tome, jer sam očekujući poboljšanje u porodičnom životu propustio momenat da ostvarim moju već utvrđenu zamisao. (Tih dana moja žena, teško bolesna, umirala je u bolnici, a malo dete ostalo kod kuće bez ikakve nege i nadzora).

Da sam još tada izvršio udar narodnog oslobođenja, ratni događaji iz 1941. godine ne bi nas zatekli ovako nepripremljene. Sve ono što je vuklo zemlju u blato desetinu godina trebalo je, po mojoj zamisli, da se utopi u krvi, bespoštedno i do poslednjeg krivca, pa makar to išlo i do miliona."

Mirković je i pored svih teškoća na koje je nailazio, smelo išao ka svom cilju:

„Nemajući saradnike na višim položajima, morao sam da odugovlačim, hteo - ne hteo. Jedina moja nada i snaga na koju sam sigurno mogao da računam, bili su mlađi oficiri.

U neprekidnom usavršavanju ovih priprema zatekli su me događaji potpisivanja Pakta drugom polovinom marta 1941. godine.

Još na nekoliko dana pre potpisivanja Pakta sve je bilo spremljeno, samo se čekao dan koji će biti najpogodniji za izvršenje udara."

Mirković stalno osluškuje „glas naroda" i čuje šta narod „misli", pa je iz svega zaključio da je „narod zreo za pobunu":

„Kada je 25. marta potpisan Pakt, pala je kocka.

Potpisivanje Pakta u Beču, stvorilo je u meni odluku da oborim truli i narodu nametnut režim Dragiše Cvetkovića, zajedno sa knezom-izdajnikom i njegova „dva prisutna građana" (dva ostala namesnika)."

„Revolucionarni osvetnik" konsultuje i generala Simovića, koji je „u načelu" stvar prihvatio, ali mu je rekao da se mora još sačekati.

„Ja sam zapravo i čekao. Sada sam čekao da se dva potpisnika Bečkog pakta vrate u Beograd, jer sam smatrao da u slučaju njihovog ostanka u Nemačkoj, oni bi mogli da se vrate na čelo nemačkih bataljona i da, u ulozi jugoslovenskih Haha, ponovo formiraju neku vladu.
Ustanak
Ustanak

26. marta izjutra obavešten sam da su se ova dvojica vratili u Beograd.

Baš toga jutra ja sam u svojoj glavi izgrađivao poslednji plan za izvršenje udara. Ništa nisam smeo da pišem, da se stvar eventualno ne bi kompromitovala. Napominjem da je ovaj plan već ranije bio izrađen u mojoj glavi, samo sam ga obnavljao i utvrđivao.

Karakteristično je da ja, koji sam inspirisao i izveo udar narodnog oslobođenja 27. marta, nisam imao snage da izradim jednu pisanu skicu! Možda je za ovo bio razlog što mi je, kao zastupniku komandanta vazduhoplovstva, na nekoliko meseci ranije obijen u dva maha moj pisaći sto.

U mislima na izvršenje državnog udara proveo sam sve do 13 časova, potpuno sam.

Pošto sam savesno i skrupulozno razmotrio sve činjenice koje su bile za i protiv, doneo sam odluku da u toku noći 26/27. marta u 2.20 časova sa trupama vazduhoplovstva i trupama zemunskog garnizona izvršim udar za narodno oslobođenje.

Moji najaktivniji saradnici bili su: u zemunskom garnizonu pešadijski pukovnik Miloje Dinić, a u beogradskom garnizonu pešadijski major Živan Knežević, koji su u toku poslednjih godina imali za dužnost da po mojim intencijama vezuju mlađe oficire za ovu ideju."

Kakvi su bili planovi generala Mirkovića posle izvršenog puča? On je želeo da ostane u senci. Nije, kaže, ni pomišljao da bude vođa.

„Možda će neko postaviti pitanje otkud baš da đeneral Simović bude predodređen za preuzimanje državne vlasti.

Ja sam trideset i nekoliko godina aktivni oficir i poznajem detaljno sve događaje i ljude, koji su prošli kroz staru srpsku, a posle i jugoslovensku vojsku. Dugo godina cenio sam, mislio i odlučivao koji su to ljudi u vojsci i politici (političare većinom nisam poznavao) mogli da dođu u obzir za spasavanje zemlje.
a

Dragi prijatelju, sve ovo je bila istorijska nužda, i kao da je sve sa neba dolazilo


Svojevrstan politički testament generala pučiste Borivoja Mirkovića izvanredno upotpunjuje pismo koje je on uputio Dragiši Cvetkoviću 18. aprila 1948. godine.

Dragi Dragiša, prijatelju i rođače,
Gospodin Trifunac, predade mi Tvoje pismo, koje me je najprijatnije iznenadilo i obradovalo, jer Ti si moj prvi prijatelj, ali onaj pravi i iskreni, i ja ću Ti, kao čovek, ostati večno veran i onako kako to zaslužuje Tvoja bratska pažnja i ljubav, koje si mi stalno ukazivao.
Tvoja porodična tragedija duboko me kosnula, jer tako tešku sudbinu nisi zaslužio niti Ti, a još manje Tvoja nesrećna sestra. Šta se sad može, nego koračati napred otvorenih očiju, ne bi li se zemlja spasla onog satanskog čudovišta, koje preti uništenju celokupnog srpstva.
Podugačko bi trajalo da Ti ovim putem dajem detaljnija razjašnjenja o svima događajima i njihovim konsekvencama. Ovim putem, kažem, nemoguće mi je, jer je suviše dugačko trajala moja odiseja. Ipak ću pokušati u najkraćem: nije bila „Kairska afera" već „Londonska", jer su je iz Londona provocirala fatalna braća Kneževići, koji behu već čvrsto zajašili Krunu i Metuzalemsku Vladu. Jedan kao Ministar Dvora raspućinskom snagom vođaše Mladost Kraljevu, a dugi, major, u svojstvu Šefa Vojnog kabineta pri predsedništvu, istom snagom, zaularenog i uškopljenog Slobodana, vodio je poput ordinarnog pravoslavnog sivonje, jer ovom majoru, jednom uredbom, koju donese ta jadna Vlada, po Vrhovnom naređenju Radojevom, dadoše prava kontrolne vlasti, i nije bio potčinjen predsedniku, uškopljenom Slobodanu, već neposredno kralju.
Pre nego sam se odlučio da izvršim Državni Udar, lomio sam se danima, da dođem do Tebe, i da u prijateljstvu, koje je već vladalo među nama, potražimo zajednički izlaz iz stvorene situacije. I pokolebam se u poslednjem momentu, kad sam se već bio spremio da tražim prijem i sastanak s Tobom. Sve je ovo bila jedna istorijska nužda, i kao da je sve s NEBA dolazilo, a radi grehova počinjenih na svima stranama državnog i društvenog života, došla je i kazna. Dobro kažeš: „Pred istorijom će se pokazati koji će od nas dvojice nositi odgovornost ili zasluge za ova akta, potpis Pakta i Državnog Udara".
Daklem, Dragiša, da završimo. Nemaš razloga da se ljutiš na mene, Tvoga prijatelja onda i sada. Ja sam Te onda cenio i sada Te cenim, i kao čoveka i kao prijatelja i kao političara i kao državnika. Prevario si se jedanputa, ali kako rekoh, ja Tebe ne teretim, ja Te i sada branim, a što se sve pa onako desi, kako Ti napred rekoh: BOŽJA PROMISAO. Nije se moglo izbeći i sa tim završimo naše objašnjenje, i nastavimo u prijateljstvu, jer ja i Ti naročito mogli bismo danas mnogo da učinimo i pomognemo. Ja i ostajem onaj stari Tvoj prijatelj i drug i rođak, i dozvoli da te zagrlim.

Dva čoveka koji su najviše privlačili moju pažnju bili su u prvom redu armijski đeneral Dušan Simović, moj dugogodišnji komandant vazduhoplovstva, a iz ratova poznati komandant pešačkih pukova i armijski đeneral Bogoljub Ilić.

Ja ni pod kojim okolnostima nisam hteo da preuzmem vlast 27. marta 1941. godine, jer sam želeo da moj rad ostane za narod i da bude apsolutno anoniman."

General je snevao da ostane upamćen samo kao dobrotvor srpskog naroda, nikako kao vladar. Kao što je on bio predodređen da izvrši dobročinstvo i spase narod, tako su, tvrdi, general Simović ili general Ilić bili predodređeni da postanu vođe. On, general Mirković, ostaje u senci i naslađuje se srećom celog naroda. Kasnije će se videti da je general Mirković imao i religiozne ekstaze.

- 27. mart je naša narodna nužda i taj dan trebalo je da bude prekretnica između bolesnog narodnog organizma i njegovog definitivnog isceljenja - zapisao je general Mirković možda i poimajući sebe kao Velikog Hirurga, lekara - iscelitelja.

Na kraju ovog spisa nalazi se posebno poglavlje pod naslovom „Moje veze sa Englezima". Mirković je tu zapisao:

„Engleski vojni izaslanik u Beogradu pukovnik Klark, dobijao je uredno sva obaveštenja o nemačkoj i italijanskoj vojsci, koja su tangirala Veliku Britaniju, od šefa 1. odseka Obaveštajnog odeljenja Glavnog Đeneralštaba, pukovnika Žarka Popovića.

Kada je pukovnik Žarko Popović u avgustu 1940. godine bio premešten za vojnog izaslanika u Moskvi, pukovnik Klark ga je pitao:

- Kome sad da se obraćam za podatke?

Pukovnik Popović mu je odgovorio:

- Ja ne poznajem nijednog većeg prijatelja Velike Britanije od đenerala Bore Mirkovića i on je jedini koji može da vam daje potrebne podatke.

Ja sam zaista saopštavao podatke o kretanju nemačkih i italijanskih trupa, koje sam dobijao najpoverljivijim putem, engleskom vazduhoplovnom izaslaniku potpukovniku Makdonaldu, i pre mog poznanstva sa pukovnikom Klarkom.

Ove podatke potpukovnik Makdonald dobijao je preko Šefa obaveštajnog odseka Štaba vazduhoplovstva majora Dušana Babića i rezervnog konjičkog kapetana Živojina Krstića.

I pored svih organa Intelidžens-servisa, koji su postojali u Jugoslaviji, niko od ovih nije mogao doći do tih podataka izuzev pukovnika Klarka, koji je ove dobijao od pukovnika Popovića, a potpukovnik Makdonald od mene.

23.marta popodne saopštio mi je potpukovnik Makdonald da predsednik vlade Dragiša Cvetković i Ministar spoljnih poslova Cincar-Marković putuju sutradan u Nemačku radi potpisivanja Pakta.
25. marta po podne ponovo je došao kod mene potpukovnik Makdonald i izvestio me da je Pakt potpisan.
Ja, momentalno strahovito uvređen i revoltiran, viknuo sam:
- Taj pakt mora da padne... On mora da bude oboren... On ne sme da ostane na snazi... Tu sramotu srpski narod ne može da podnese!
Na to me je potpukovnik Makdonald upitao:
- Pa šta možete sad?
Ja sam mu odgovorio:
- Ono što sam naumio! Pakt ima da padne!
Njegove reči posle toga bile su:
- Pa ko može sad to da obori?
Opet revoltiran, uzviknuo sam:
- Ja ću ga oboriti!"

Miodrag Janković
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

vi ste...*pukla bruka u vlasti*

Počalji  Milan taj Uto Mar 29, 2011 4:40 pm

Afrikanci uputili demarš zbog izjave Čede Jovanovića da su "kanibali"

Ambasador Alžira u Srbiji i diplomatski doajen Afričke grupe Abdelkader Mesdoua uručio je danas ministru spoljnih poslova Srbije Vuku Jeremiću oštar kolektivni demarš, u ime afričke i arapske grupe država, povodom nedavne izjave predsednika Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, u kojoj je afričke narode i države nazvao "kanibalima"

Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u
demaršu se ukazuje da su "izjave lidera ove stranke, koja
je pri tome član Parlamenta, ozbiljne, rasističke i vređaju
države i narode koji su, uprkos jakim pritiscima, svesrdno
podržali Srbiju u odbrani njenog teritorijalnog integriteta
i odlučili da održavaju odnose prožete prijateljstvom i
solidarnošću".

Predstavnik afričke i arapske grupe država, dodaje se u
saopštenju, izneo je "zgražavanje, kao i veliku
razočaranost činjenicom da nije bilo zvanične reakcije na
ovakvu rasističku retoriku i naglasio da očekuje osudu i
izvinjenje za ovakav verbalni izgred".
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

vidimo da ste *anti titoisti*, sadisticki kapitalisti !

Počalji  Milan taj Pet Apr 08, 2011 10:04 pm

#

Uredba je u Novom Sadu dala vidne rezultate već drugi dan njene primene : – Prvoborac i narodni heroj Stevan Talić, star 88 godina, posle dvodnevnog saslušanja u opštinskom javnom tužilaštvu priznao je da na duši nosi desetak vojnika Trečeg rajha i nešto malo više ustaša, te će biti isporučen vlastima Republike Hrvatske jer je te zločine učinio večim delom na njenoj teritoriji.
– u isto vreme pokrenut je krivični postupak protiv Milana Vasovića iz Veternika jer je u novčaniku nosio Titovu sliku, a tužilaštvo je u brilijantnoj akciji razotkrilo njegovo sramno opravdanje da novac ne nosi jer ga nema.
– u emisiji radio Futoga penzioner Vasa Mirić je ja- vno priznao da ga je komunistička vlast tokom radnog veka zama- javala slanjem u odmaralište na more, te da je sada svestan bla- godeti demokratije koja mu je omogučila da u osamdesetoj proda- je krompir na pijaci kao prekupac što mu omogućava razvija svo- je psihofizičke sposobnosti.
#
affraid affraid affraid affraid affraid affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

znamo sta ste ...

Počalji  Milan taj Sub Apr 23, 2011 2:27 pm

Savez socijalističke omladine Jugoslavije (SSOJ) je,negde pred kraj pretprošle decenije,iniciran padom Berlinskog zida,požurio da sačuva bogatsvo stečeno (čitaj: opljačkano !) u komunizmu,i uoči prvih tzv. "demokratskih" izbora u režiji Miloševićevog režima,promenio naziv u Savez socijaldemokratske omladine Jugoslavije...

Nakon toga,i izbornog fijaska,opet je ta interesna družina promenila naziv svoje političke grupe,ovog puta u Novu demokratiju,po uzoru na istoimenu stranku u Grčkoj...

Lider Nove demokratije,Dušan Mihajlović,kontroverzni biznismen i naknadni ministar policije Srbije,uveo je ovu partiju u DEMOS (Demokratska opozicija Srbije) i u toj koaliciji učestvovao na izborima 1993.godine...

Nakon pobede DEMOS-a nad crveno-crnom koalicijom (SPS-SRS-JUL),koja je trajala 48 sati,tj. do prebega 7 poslanika Nove demokratije u Miloševićev crveno-crni blok,Dušan Mihajlović i njegova Nova demokratija vladaju zajedno sa SPS-om,JUL-om i Šešeljevim radikalima čitavih 7 godina...

Resor ministarstva Zaštite životne sredine Srbije dodeljuje se,na žalost,Novoj demokratiji čiji potpredsednik Jordan Aleksić postaje ministar tog resora (sada vlasnik partije "Zeleni Srbije"),dok mu desna ruka postaje Radovan Draškić (sada gradski činovnik Grada Beograda i ključni akter u Aferi "PLATANI"),a leva predsednik Pokreta mladih gorana iz Sremske Mitrovice (tada pedesetogodišnji Slobodan Simić !!!)...

Za tih 7 godina mraka za ekologiju u Srbiji,NVO sektor nije dobio NI DINARA od resornog ministarstva,ali zato jesu Slobodan Simić za projekat "Zasavica" i rodna "Petnica" Dušana Mihajlovića,kao i Mladi istraživači Srbije koji su bili udarna pesnica Nove demokratije u vreme slobizma...

Dakle,direktni krivac za produženje agonije Srbije na još 7 dugih godina,je Nova demokratija,koja se obogatila za to vreme patnje i stradanja građana Srbije...

Zahvaljujući pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću,ovi izdajnici demokratije umesto na đubrištu istorije,završili su u DOS-u,a njihov sramotni čelnik čak u fotelji ministra policije !

Opet iskomromitovana raznim aferama,Nova demokratija opet (po 4 put !) menja ime,ovog puta u Liberali Srbije,da bi,nakon usvajanja novog Zakona o političkim organizacijama,još jednom (5 put po redu !) promenili naziv svoje družine,ovog puta u "Zeleni Srbije"...

Da je bilo sreće i lustracije u Srbiji,ne bi se događale ovakve stvari,i ne bi se dovodili u zabunu i konfuziju oni koji glasaju "zeleno"...

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Beogradska fukara i *rehabilitacije*

Počalji  Milan taj Ned Apr 24, 2011 8:28 pm

Politika
Dr Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda
Nedić je ubica i Srba i Jevreja i Cigana

Zbirka 23.670 dosijea banjičkih logoraša u izdanju Istorijskog arhiva Beograda biće dragocena građa za istoričare
Bran­ka Pr­pa (Foto L. Vuletić)

Uskoro će u izdanju Istorijskog arhiva Beograda izaći osam knjiga o Banjičkom logoru. Prvi put će javnosti biti predstavljeni izuzetno značajni dokumenti za našu istoriju 23.670 dosijea banjičkih logoraša. Ova dragocena istorijska gra]a biće štampana u dva toma.

– Smatram da je ovo veoma značajan civilizacijski poduhvat, dokument o velikom i tragičnom stratištu u Beogradu, koji je organizovala Nedićeva vlada. Ova zbirka dokumenata biće naravno i dragocena građa za istoričare koji se bave Drugim svetskim ratom i Nedićevom upravom. Edicija o Banjičkom logoru je i jedinstveni omaž Beograđanima, logorašima prvog koncentracionog logora na teritoriji Beograda u toku Drugog svetskog rata, kaže u razgovoru za „Politiku” dr Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda.

Učestali su zahtevi za najrazličitije rehabilitacije, pa i Milana Nedića. Takav zahtev su nadležnim sudovima uputili Udruženje književnika Srbije, Udruženje „Dveri”, Srpska liberalna stranka, Udruženje Srba iz Hrvatske...

Zamislite sličan potez u Francuskoj!? Probajte da rehabilitujete Petena, koji ni iz daleka nije uradio Francuzima ono što je Nedić uradio Srbima, odnosno građanima ovog grada. Pokušajte bilo gde u Evropi da rehabilitujete kvislinšku vlast – nećete uspeti! A pri tom možete da budete i kažnjeni zbog takvih pokušaja.

Milan Parivodić, bivši ministar u Koštuničinoj vladi,javno poručuje da se pred imenom Milana Nedića stoji mirno...

Nedićeva uprava je kvislinška uprava, ona servisira nemačku okupacionu vlast u svemu. Četvrto odeljenje Nedićeve uprave, odeljenje specijalne policije, pravi spiskove Jevreja, ono identifikuje sve koje treba likvidirati, vodi računa o jevrejskoj imovini... Zbog obima posla Nedićeva uprava organizuje specijalno odeljenje, tzv. Jevrejsko odeljenje, kasnije se formira odeljenje za Jevreje i Cigane. Kad u kvislinškoj upravi imate ovakvo odeljenje, jasno je šta ono radi, pomaže i u onom što se zove „konačno rešenje jevrejskog pitanja”. I na teritoriji Beograda, i na teritoriji Srbije, holokaust je izvršen u strašno visokom procentu: od oko 12.000 Jevreja, preživelo je 1.500 i to iz mešovitih brakova. Blizu 9.000 beogradskih Jevreja likvidirano je u prvoj godini rata. Nemačka komanda u Srbiji ponosito je izašla pred Firera sa obznanom da je Beograd prvi Judenfrie, očišćen od Jevreja, grad u Evropi.

Kao povod za najnoviju polemiku o ulozi Milana Nedića neki uzimaju TV film B92, zapravo uvertiru za istoriju logora na Sajmištu. Slobodan Antonić optužuje „drugu Srbiju” da pokušava da krivicu za nacistički holokaust nad srpskim Jevrejima proširi na „vladu nacionalnog spasa Milana Nedića” kao i da Srbiji nametne „kompleks krivice”...

Naravno da Nedićeva saradnja sa okupatorom nema nikakve veze sa pojmom kompleksa krivice kolektiviteta ili participacijom Srba u holokaustu.

Taj Nedić je istovremeno hapsio i ubijao Srbe u Banjičkom logoru. Dakle, ne znam na koji način se Nedić može identifikovati sa srpstvom, na koji način ono što je radila Nedićeva kolaboracionistička uprava može biti identitet srpskog naroda, jer on je istovremeno i krvnik srpskog naroda. Beograd na svojoj teritoriji imao je četiri logora. Nijedan prestonički grad u Evropi nije na svojoj teritoriji imao koncentracioni logor.

Komentator zapravo amnestira kvislinšku vlast...

Banjica je direktno pod Nedićevom upravom, Sajmište je pod nemačkom upravom, ali ga održava i snabdeva beogradska opština. Jevreji, žene, deca i starci prevoze se kroz Beograd kamionima-dušegupkama, pa ih onda, podno Avale, sahranjuju u masovnim grobnicama. Kompletna likvidacija Jevreja i svih drugih logoraša se vrši s druge obale Save, u Jajincima. Pretpostavlja se da je tu streljano i sahranjeno oko 68.000 osoba. Nemci su pred kraj rata počeli da otkopavaju te masovne grobnice i da spaljuju leševe, da uništavaju tragove.

Kako je moguće da fotografija Milana Nedića visi u skupštini zajedno sa fotografijama svih drugih predsednika vlade u istoriji Srbije?

Kako je moguće da fotografija Dragog Jovanovića, upravnika grada Beograda, upravnika Banjičkog logora, čoveka koji je čak i sam ubijao, visi u Skupštini grada Beograda sa drugim gradonačelnicima?

Kao da je sada na sceni ostrašćeni revizionizam nekih istoričara...

Ove knjige Banjičkog logora biće prva stepenica ka sagledavanju istorijske istine. Sad će prvi put biti objavljene mnoge fotografije: svi će pogledati u oči sve one mladiće i devojke koji su boreći se protiv okupatora otišli sa ovoga sveta na najstrašniji način. Kao direktorka Arhiva tvrdim da su primeri ljudske hrabrosti i časti veoma veliki i veoma potresni.

Videće svi kako su ljudi u Banjičkom logoru mučeni, videće hrpe ljudskih zuba, zlata, prstenja... javnost će prvi put videti ženu koja je ubijena i sahranjena sa dvoje dece. Ruke su joj vezane žicom. S kojim će argumentom onda neki od tih marketinških kvaziistoričara koji nikada nogom nisu kročili u Arhiv, doći i reći „Nedić je srpska majka”!? Onog trenutka kad si izgovorio da je Nedić „srpska majka” ti si na najstrašniji način uvredio sve majke koje su svoju decu izgubile tako što ih je Nedić pobio, jer su se borili protiv okupatora. Nedić, nije srpska majka, on je – ubica.

Ne znajući za stratišta, ne poštujući ljudske žrtve, mi obesmišljavamo žrtve, ali obesmišljavamo i život sam. Istorijska nauka je strašno odgovorna za znanje o nama u nečem što je istorijska i moralna vertikala.

Slobodanka Ast
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Vi ste....?

Počalji  Milan taj Ned Jul 17, 2011 4:58 pm

Godina pande

Nekako je, čini mi se, poseta delegacije Komunističke partije Kine ostala u senci manje važnih događaja
Mihailo Medenica

Mislim, nedovoljno je pažnje posvećeno tom istorijskom događaju za Kinu, sudeći prema izveštavanju njihovih medija koji su s ushićenjem pisali o boravku He Guoćijanga i kompanije u Beogradu, nazivajući ga velikim korakom za njih, iliti na mandarinskom: „Se-re-mi-se-od-o-vih"!

Sve je počelo još na aerodromu kada je pred avion istrčao kung-fu panda Ivica, veliki majstor koalicionih Šaolin boraca, o kojem su još drevni kineski mudraci ostavili zapise na bambusovim svicima: „U Godini alavog zmaja, u drevnom mestu Ži-to-ra-đa rodiće se mali bucmasti ratnik koji će sa svojim vernim sledbenicima učiniti da Srbija izgleda kao rodna žitnica posle najezde skakavaca"...

- Dobro došli, druže i brate He! I ja sam kao i vi donedavno bio komunista, ali sad sam demokrata kakvog nema, što ne znači da već sutra neću ponovo biti komunista, ali o tome posle izbora. Uostalom, sve je to kod nas isto! Sinonim, šija-vrat, Mićun-Krka, tajkun-ugledni biznismen, Boris-ja... - pozdravio je panda visokog zvaničnika najmnogoljudnije zemlje sveta, pružajući oval sa pogačom i solju, u maniru tradicionalnog srpskog gostoljublja.

- Odlomite parče pogače, umočite u so i stavite 10.000 evra na poslužavnik. Običaj je da uzmete najmanje 30 zalogaja, valja se, a i sav prihod ide u humanitarne svrhe, za izgradnju replike Kineskog zida koji podižemo oko Nemanjine 9-11... Valja se utvrditi, znate i sami...

Sa aerodroma, srpsko-kineska delegacija uputila se ka kabinetu još jednog Šaolin majstora, pritajenog tigra-skrivenog zmaja Mirka, poznatog po tehnici „ja nisam ni za ni protiv, već naprotiv", kojom bez brutalne sile protivnike dovodi u stanje mentalne i fizičke obamrlosti.

Nažalost, tom prilikom došlo je do manjeg razmimoilaženja, s obzirom na to što se skriveni zmaj greškom obreo u kineskom tržnom centru u novobeogradskom Bloku 70, zapanjen brojnošću kineske delegacije.

- Izuzetno mi je drago što ste došli u ovolikom broju, što samo potvrđuje značaj ove posete za vas, i to koliko cenite vizionarsku politiku moje vlade! Da sam znao da ćete doći u šortsevima i papučama i ja bih učinio isto, ali su me opet navozali iz protokola. Hvala vam i na poklonu - divnom kompletu slip gaćica, obećavam da ću ih koliko na sledećoj sednici obući, znajući da bol i iritacija koje nanose proizilazi iz hiljadugodišnje mudrosti vašeg naroda - obratio se Konfučijev mali zvanicama, dok je obezbeđenje pokušavalo da ga udalji iz tržnog centra, nakon pritužbe jednog od prodavaca: „Ili kupi, ili vlati gace - ne moze ploba ovde"!

Za to vreme panda Ivica je druga He upoznao sa jednom od najvećih investicija aktuelne vlasti - Milutinom Mrkonjićem, objašnjavajući im zbog čega je ulaganje u njega visokoisplativa investicija.

- Drug Mr-ka košta, ali se i isplati, braćo Kinezi! Čovek robot, verujte mi! Radnici ne uspevaju da prate njegov ritam, koliko on nacrta na papiru oni ne mogu da sagrade ni za 10 godina. Evo, Mrko, pokaži im šta si sve nacrtao u toj bojanci koju smo ti kupili za postavljenje na ministarsko mesto... Vidite, Koridor 10 nacrtan, obojen, po njemu automobilčići, nad njime sunce i duga, ima i malog Štrumpfića u ćošku, a radnici ni da odmaknu od šestog kilometra! Daj drugi list. Pogledajte ovo - tri mosta na Dunavu, Dunav plav ko Ružićeve oči, a radnici... Još se dozivaju s obale na obalu, bre. Dajte ovom čoveku tih 300 miliona, i da vidite šta će do sledeće godine da smisli i nacrta. Toliko je talentovan da razmišljamo da mu sredstvima iz budžeta finansiramo neku umetničku koloniju gde bi mogao na miru da crtka, neopterećen rokovima i obećanjima... - ponosan na projekat, panda je nežno rukom prešao preko najčuvenijih neimarskih pleća.

Drugi dan posete kineski zvaničnici proveli su u razgledanju portreta velike bele ratnice Sla-vi-ce, u foajeu Narodne skupštine, nadajući se i susretu s njom.

- Običaj je i da se ispod ikone ostavi neki dinar, simbolično, protivvrednost 1.000 evra, recimo... - uputio je Veljko Odalović, majstor tehnike „jedan čovek-četiri plate", goste u socijalističko-vizantijsku versku tradiciju, sakupljajući Mir(a)o koji toči portret predsednice, pakujući ga za dalju distribuciju i katalošku prodaju.

- Navabite je nekom tezgom, inače neće izaći. Postoji kod nas verovanje da ako za Sretenje Slavica izađe iz kabineta i vidi svoju senku, na nekoliko platnih spiskova biće dobra godina, tako da morate biti izdašni... - objasnio je sekretar Skupštine gostima, zamolivši ih da po povratku kući razdele tih milion i po narudžbenica za miro i ostale socijalističke izlučevine, u kojima se blagosloveni narod Srbije uveliko davi...

Mihailo Medenica
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

mi smo * i na struju i na batrije*

Počalji  Milan taj Sre Sep 07, 2011 12:40 am

Perišiću 27 godina samo zbog pomaganja

Pomagao svojima - General je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu i granatiranje Zagreba
Bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilo Perišić osuđen je juče u Haškom tribunalu na 27 godina zatvora, za pomaganje i podržavanje zločina počinjenih u Hrvatskoj i BiH u periodu od 1993. do 1995. godine. Odluka je doneta preglasavanjem u sudskom veću, glasovima Francuskinje Mišel Pikar i Argentinca Pedra Davida, dok je protiv presude bio predsedavajući sudija Južnoafrikanac Bakone Moloto.

Veći deo stručne javnosti u Srbiji smatra da je Perišić dobio previsoku kaznu, dok u Zagrebu i Sarajevu pozdravljaju odluku Tribunala. Perišićeva odbrana je najavila žalbu, a nije isključeno da se žali i haško tužilaštvo, koje je tražilo doživotnu robiju.
Nema štete za državu

Momčilo Perišić (67) je proglašen krivim za pomaganje i podržavanje artiljerijskih i snajperskih napada na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske (VRS), ubistva oko 7.000 muslimana i premeštanja stanovništva Srebrenice u julu 1995. godine. General se tereti i za raketni napad na Zagreb sa položaja snaga Republike Srpske Krajine u maju 1995. Perišić je, kako se navodi u presudi, srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH pružio ključnu personalnu i logističku podršku, iako je znao da su one u svojim operacijama počinile teške zločine.
Smilja Perišić: Moj Momčilo nije kriv

Članovi Perišićeve porodice juče su bili zatečeni visokom presudom koju je Haški sud odredio generalu. Suprugu Smilju pronašli smo u njihovom stanu u Šumicama, nekoliko minuta posle presude, ali ona nije bila raspoložena za razgovor.

- Ne znam šta da vam kažem. Prosto sam zatečena ovakvom presudom, naročito prema čoveku koji nije kriv za bilo šta. Ne bih ovo poželela nikome. Čula sam se i sa decom... I oni ne mogu da veruju. Ali idemo dalje, pa ćemo videti šta će biti - rekla je vidno uzbuđena Smilja Perišić za Press.


Sudsko veće tvrdi da dokazi pokazuju van svake sumnje da je Perišić mogao razumno da predvidi da će VRS izvesti sistematsko istrebljenje u Srebrenici. Veće je utvrdilo i da bivši načelnik GŠ VJ nije imao efektivnu kontrolu ni nad Ratkom Mladićem niti nekim drugim oficirom 30. kadrovskog centra VRS, ali da je imao efektivnu kontrolu nad oficirima Vojske Krajine koja je raketirala Zagreb u maju 1995. godine.

Perišić je proglašen krivim po 12 od 13 tačaka optužnice, a oslobođen je odgovornosti za zločin sistematskog istrebljenja u Srebrenici.

- Ova presuda nema štetu za državu, loša je naravno za Perišića. Sud je konstatovao da on nije bio nadređen niti je imao komandnu liniju odgovornosti nad Ratkom Mladićem za zločine u Sarajevu i Srebrenici, pa presuda neće imati nikakve pravne posledice po Srbiju - ocenio je za Press izvor iz Vlade Srbije.

Perišićevi branioci su najavili da će se žaliti na presudu, a advokati Novak Lukić i Gregor Gaj-Smit nagovestili su da će žalbu zasnovati na činjenici da „vođenje rata nije zločin po međunarodnom pravu". Lukić i Gaj-Smit su poručili da je tu činjenicu u suprotnom i izdvojenom mišljenju naveo i predsedavajući sudija Moloto.

- Podnećemo žalbu na današnju presudu, a ono što nam daje nadu je da je i predsedavajući sudija Moloto u izdvojenom mišljenju naveo da, po međunarodnom pravu, vođenje rata nije zločin - rekao je advokat Lukić.
Na njemu se slomila kola ... General Momčilo Perišić juče u sudnici Haškog tribunala

I predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić smatra da izdvojeno mišljenje predsedavajućeg sudije može biti Perišićeva nada da će mu biti smanjena kazna. On je najavio da će u skladu sa zakonom Srbija pružiti svu potrebnu podršku dostavljanjem dokumentacije odbrani generala Perišića.

Advokat sa haškim iskustvom Toma Fila smatra da ipak nije dobro za Srbiju što se u Perišićevoj presudi pominje i bombardovanje Zagreba i reč Srebrenica u ma kom svojstvu.
Kompletan tekst pročitajte u štampanpom izdanju Pressa
Biografija Momčila Perišića
Vojna karijera

Perišić je rođen 1944. godine u Koštunićima kod Gornjeg Milanovca. Pored Vojne akademije diplomirao je i psihologiju. Perišić je na početku rata u Hrvatskoj 1991. godine bio komandant Artiljerijskog školskog centra u Zadru, a potom je postavljen za komandanta Bilećkog korpusa. Komandovao je i operacijama na području Mostara.

Za komandanta Treće armije, sa sedištem u Nišu, postavljen je početkom 1993. godine. U avgustu 1993. imenovan je za načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije. Krajem 1996. godine Županijski sud u Zadru osudio ga je, u odsustvu, na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina protiv civilnog stanovništva i međunarodnog prava.

Sa mesta načelnika Generalštaba smenjen je 24. novembra 1998. ukazom tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Postavljen je za savetnika predsednika Savezne vlade za pitanja odbrane, ali je odbio tu dužnost

Optužnica protiv njega obelodanjena je 7. marta 2005, kada se dobrovoljno predao i istog dana otišao u pritvorsku jedinicu Haškog tribunala. Suđenje je počelo 2. oktobra 2008. godine.
Politička karijera

Pošto je napustio vojsku 1999. godine, ušao je u politiku. Osnovao je Pokret za demokratsku Srbiju (PDS), čiji je bio lider. Sa PDS ulazi u opozicioni savez - DOS. Za poslanika u Skupštini SRJ izabran je 24. septembra 2000. Bio je predsednik parlamentarnog Odbora za bezbednost, potpredsednik vlade u kabinetu Zorana Đinđića, od 15. januara 2001. do 19. marta 2002, kada je podneo ostavku zbog „špijunske afere".
Špijunska karijera

Pripadnici bezbednosnih struktura Vojske Jugoslavije su 15. marta 2002. u motelu „Šarić" na Ibarskoj magistrali uhapsili Perišića zbog sumnje da je špijunirao u korist SAD. Istovremeno sa Perišićem tada su uhapšeni i američki službenik Džon Dejvid Nejbor, potpukovnik VJ Miodrag Sekulić i bivši pripadnik VJ Vladimir Vlajković.

Vojno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Perišića za krivično delo špijunaže 30. septembra 2002. Suđenje je počelo 24. decembra iste godine, ali je Vojni sud u Beogradu odbacio optužnicu, jer se Perišić pozvao na imunitet saveznog poslanika, pošto je u to vreme bio na toj funkciji.



avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivica Dacic..*mi nismo Titoisti*..mi smo...

Počalji  Milan taj Sre Sep 07, 2011 11:26 am

Samo se ti Vukovicu nadaj. Predvidjanja su ti tacna k'o ona nasih politicara o ulasku u EU. (bice cim srusimo Slobu, bice 2005, bice do 2008. bice do 2011.)
Narod je gladan i siromasan,a ne zaboravlja. Komunizam su srusili tzv. "demokrate" koji su nam obecali bolji zivot u visestanackom sistemu. Ispade sad da su napravili visestranacki sistem samo da bi svako od njih komunjara a ne komunista mogao da uskoci na celo neke od partija i da drpa od naroda i drzave koliko moze. I tako 20 godina. 20 godina praznih obecanja, lazi, bezocnog otimanja drzavne imovine.. Sad ce crveni da se vrate i to ne revolucijom nego voljom gradjana jer svi pamtimo sa kakvim smo dostojanstvom ziveli do 1990. Jedini period kad ova drzava nije ratovala i najduzi period blagostanja bio je u socijalizmu. Pa onda sledi ono sto mene licno posebno raduje; ispitivanje porekla sredstava ulozenih u privatizaciju i revizija privatizacije. Ala ce mnogi da zaglave na robiji...I treba. Pa onda ispitivanje uloge pojedinaca u propadanju velikih kompanija kako bi nase trziste zavisilo od uvoza.(opet zatvor)
Pa onda ozivljavanje unistenih soskih domacinastava i ozivljavanje prehrambene industrije,a imamo resurse da hranimo pola Evrope.
Od politicara koje trenutno imamo na sceni vise nista ne ocekujem jer su mi se svi zgadili, od Cede i Canaka, preko Vuka, Seselja, Nikolica, Kostunice i Tadica do Dacica. Nikome nista ne verujem. Nadam se da Komunisti nece u koaliciju ni sa jednom od trenutnih partija, vec da ce da probaju sami. Narod je zeljan promena.

Ja sam zeljan promena i muka mi je od svega. Glasam za Komuniste.
(marko, 5. januar 2011 20:05)

bounce bounce bounce Laughing
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

A sta ste..? drzite ministarstvo *sile* u koalici sa..???

Počalji  Milan taj Sre Okt 05, 2011 9:22 am

Veliko je *sogresenije*, *deteta komunizma*, *njegove svetlosti*, Vuka Draskovica i njegovih *nacertanija* iz katakombi komiteje vatikana.Veliko je *cinodejstvovanje*, potpisati slobodan prolaz, okupatorskim NATO trupama kroz *vostalu Serbije*, a onda posto nema vise *Vrgin moste dodji nam u goste*,dovoditi recne slivove *tiho tece Misisipi*..i *Donske kozake*,da,budu faktor stabilnosti sa *ekumenskim vojnim zidom* na tlu Srbije.Hoceli,Vukovi saveznici kao u Nemackoj,locirati svoje vojske i prisustvo kao nekada u Berlinu…?kako bi stavili *tocku*, na sporazume..Staljin-Cercil – Stojadinovic Pavelic.
.........................................................................................................................................................................................................Драган [neregistrovani] (05. 10. 2011, 01:29:29)
козаци
Козаци су вечерас око пола десет стигли у Сомбор. Претходни дан су обишли Вршац. Скупштина града је обезбедила смештај у депандансу геронтолошког центра. Од сомборске Жупаније до геронтолошког центра (око 2 км) ишла је литија од неколико десетина грађана на челу са иконом пресвете Богородице, којој су се поклонили и целивали присутни грађани. У простору ресторана геронтолошког центра је изложена икона и одржана је кратка служба. Присутнима се обратио један од козака и у кратаком говору упознао присутне са природом и циљем ове посете као и са историјом иконе. Током ноћи, припадници Равногорског покрета Србије су организовали стражу поред иконе.
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ako niste *Titoisti* , niste *Slobisti*, sta ste...?

Počalji  Milan taj Sre Okt 05, 2011 3:45 pm

Jadransko more - dobro svih naslednica SFRJ, tvrdi i pokreće slovenački političar Zmago Jelinčič

Jadran i ostrva za Srpske žrtve

Italija nije predala deo obale Hrvatskoj već SFRJ. U osnovi su međunarodno pravo i istorijske činjenice, kaže Jelinčić. Neke srpske i slovenačke teritorije nisu nikada dekolonizovane.


Zmago Jelinčič Plemeniti

je slovenački političar. Rođen je 7. januara 1948. u Mariboru, Slovenija, tada Jugoslavija. Predsednik je Slovenačke nacionalne partije - SNS (slv. Slovenska nacionalna stranka)

Poznat je po svom jakom stavu protiv Roma i Hrvata i borbi za južnu slovenačku granicu prema Hrvatskoj. Ima pilotsku licencu i kolekcionar je starog oružja.

Tokom rata u Sloveniji je bio pripadnik Teritorijalne odbrane Republike Slovenije.

Zmago Jelinčič - Plemeniti, predsednik Slovenske nacionalne stranke, član parlamenta Republike Slovenije i Parlamentarne skupštine EU, iznenadio je javno mnjenje energičnim zahtevom da se jadranska obala i otoci podele na sve države naslednice Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Izričit je da je u pitanju obaveza kakva je i u slučaju zajedničkog zlata, novca i nekretnina bivše savezne države. Jelinčič uverava da će domaći i strani pravni stručnjaci objasniti da u slučaju raspada (ili razbijanja) primorske zemlje, pravo na morsku obalu imaju sve novostvorene države.

U slučaju jugoslovenskog Jadrana, ovaj uporni Slovenac navodi još dve bitne činjenice protiv hrvatskog posedovanja skoro celokupne obale i svih 1.000 ostrva. Prva je da u poslednja dva stoleća, Hrvatska nikad (pravno) nije imala u posedu jadransku obalu, a druga je - za Srbiju i Crnu Goru od velike važnosti - da je Italija, posle Drugog svetskog rata, bila primorana da, na ime ratne štete, ustupi Jugoslaviji Istru, Zadar i otoke.

S obzirom da je Italija, do septembra 1943, bila okupator u Crnoj Gori, Hercegovini, delu Bosne, Dalmaciji, Lici, Kordunu i Gorskom kotaru, odgovorna je za stotine hiljada ubijenih Srba. Umoreni na Rabu, u Jadovnom, hercegovačkim i bosanskim jamama i u logoru smrti Jasenovca, činili su najveću stavku ratne štete - izračunatu (1946) od Sila pobednica.

Tako je Italija, za strahovito stradanje Srba (Italiji su tada pripisani i zločini hrvatske vojske, jer je NDH bila i njena tvorevina) potpisala s Jugoslavijom Ugovor o miru, u kojem je, doslovno, pisalo da "ustupa teritorije Jugoslaviji" - ne Hrvatskoj ("Službeni list FNRJ", br. 74/47).

Naravno, sve ovo što se navodi, biće i osporavano. Tome će se suprotstaviti, u prvom redu, Hrvatska i verovatno će na njenu stranu stati pojedine države, kao i pravnici, istoričari i drugi stručnjaci iz sveta, ali Jelinčič se rukovodi činjenicom da se suprotna mišljenja moraju sučeliti. Zahvaljuje Bogu što se pokrenuti sporovi neće rešavati na bojnom polju nego u okviru međunarodnog prava i međudržavnih odnosa.

O ovom pitanju on će organizovati: Međunarodnu konferenciju o sukcesiji Jadranskog mora i o granicama nekadašnje SFRJ - u Beogradu, 20. septembra ove godine. Iz Srbije i Crne Gore će učestvovati akademici, pravnici, istoričari, političari, profesori univerziteta i kulturni radnici. Izrazio je želju da na njoj budu i predstavnici Vlade i Skupštine Srbije i Crne Gore. Iz Slovenije će biti desetak učesnika. Pozvao je i predstavnike Hrvatske: dr Hrvoja Kačića i dr Davorina Rudolfa. Pozivu su se odazvali naučni radnici iz Makedonije, Bosne i Hercegovine, Italije, Rusije, Francuske, Belgije i drugih zemalja.

Polemike počele
Sredstva javnog informisanja u Sloveniji i Hrvatskoj su, pre nego u Srbiji i Crnoj Gori, objavile inicijativu Zmage Jelinčiča. Zagrebački Vjesnik je to učinio 02. maja 2003. Na pitanje novinara Milana Jelovca da li bi Slovenija bila zadovoljna kad bi joj Hrvatska ustupila izlaz na međunarodno more u Piranskom zalivu, Jelinčič je odgovorio da ga ne zanima razgraničenje u jednom zalivu, nego pokreće pitanje sukcesije Jadranskog mora.

To je obrazložio i ovako: "Granica na moru nije međunarodno određena... i između Hrvatske i Italije nikad nije bilo granice... I BiH treba dobiti izlaz na more, a ne da kod Neuma ima mali bazenčić, u kojem jedva mogu brčkati noge. I Srbija treba imati izlaz na otvoreno more, što je, uostalom, bilo i predviđeno Dejtonskim sporazumom." Z. Jelinčič je optužio Hrvatsku za učešće u Drugom svetskom ratu na strani Nemačke i Italije i izjavio je da ona još nije platila ratnu odštetu članicama antihitlerovske koalicije.

Izgleda da je u Hrvatskoj ova izjava izazvala vrlo mučan utisak. Hrvatska je bila jedina država koja je u Drugom svetskom ratu, pored Nemačke, imala logore smrti, a zakonom je predvidela istrebljenje Srba, Jevreja i Cigana. To je užasno nasleđe. U prvom redu, zato što Hrvatska nije, poput Nemačke (koju su, doduše, na to obavezale Sile pobednice) to priznala. U ovom svetlu možemo razumeti nedavnu izjavu hrvatskog predsednika Stipe Mesića, povodom komemoracije ubijenim u Jasenovcu od 1941. do 1945. Izložio je da Nezavisna Država Hrvatska nije bila država hrvatskog naroda, nego da je, uz njeno stvaranje, samo iskorišćeno (zloupotrebljeno) hrvatsko ime. No, ako vrednujemo javnu izjava današnjeg hrvatskog predsednika, mora da to učinimo i u odnosu na izjavu prethodnog, Franje Tuđmana.

Više od izjave, Tuđman je s Miloševićem, prilikom normalizacije odnosa sa SR Jugoslavijom, potpisao zajedničku izjavu da Hrvatska i Jugoslavija priznaju jedna drugoj sve državne tvorevine u istoriji. Mora da konstatujemo da je Milošević to učinio pod pritiskom međunarodne zajednice (bila mu je zemlja pod sankcijama), pa je popustio Tuđmanu da, ovakvom formulacijom, "legalizuje" Nezavisnu Državu Hrvatsku. Tuđman tu "legalizaciju" nikad nije krio. Više puta je rekao da je NDH bila plod hrvatskog političkog delovanja, a nagoveštavao je, javno, da će joj granice biti (gde i 1941) - iza Zemuna i Herceg Novog.

Naravno, Tuđmanova Hrvatska je pretpostavljala i teritoriju Bosne i Hercegovine; on ni to nije krio. Ali, ako se ostvari Jelinčičeva ideja da Hrvatska plati ratnu štetu, onda će deo te obaveze otpasti i na muslimane, čije su ih vođe u Drugom svetskom ratu proglasile čistim Hrvatima. Što se tiče plaćanja ratne štete, ona je, ako postane predmet međudržavnih rasprava, veoma komplikovana.

Na primer, ako Italija deo ratne štete prebaci na Hrvatsku, onda će, normalno je, zahtevati da ona, za ubijene Srbe, plati ustupanjem svoje teritorije jednoj od srpskih država. U tom slučaju bi Italija vratila deo jadranske obale. Na ovakvu mogućnost uputio je Zmago Jeličič u ovom intervjuu Vjesniku. Rekao je: "Niste ratificirali Osimski sporazum, a Slovenija jeste. Talijani će vam pokrenuti i pitanje Zadra."

Osvrt na ovu polemiku u Sloveniji i Hrvatskoj je koristan, jer se tiče i interesa Srba, pa i državnih interesa Srbije i Crne Gore. Ne samo zato što je NDH bila proširena do iza Zemuna i Herceg Novog, nego i zato što tada u sastavu Hrvatske nije bila Baranja. A narod Baranje je, plebiscitom 1918, odlučio da se pripoji Srbiji - ne Jugoslaviji. Da li će ovo naša država koristiti u regulisanju svojih odnosa s Hrvatskom, ili ne (ima i drugih nasleđenih problema), videćemo. Izvesno je da će učesnici iz Srbije i Crne Gore, na Konferenciji koju organizuje Jelinčič, iscrpno pretresti sve vidove i posledice prethodnih hrvatsko-srpskih odnosa.

Suvozemne granice
Koraci Zmage Jelinčiča i njegove SNS ne treba uzimati neozbiljno, kako su to učinili pojedinci u Beogradu. U prvom redu, Jelinčič je ozbiljan političar. Bio je kandidat za mesto predsednika Slovenije i sigurno je da ovu njegovu delatnost podržava ogromna većina Slovenaca. Pored toga, današnje slovenačko rukovodstvo već se godinama muči s Hrvatskom; oko morske obale u Piranskom zalivu, nuklearke "Krško" i suvozemne granice na više mesta. Nije daleko od pameti da iza njega stoji i slovenačko državno rukovodstvo.

Jelinčič nije pošao grlom u jagode, kako to naš narod kaže. Obezbedio je podršku i u političkim krugovima na Zapadu, posebno u Italiji. Sigurno je da će prisustvo značajnih ljudi na Konferenciji mnoge iznenaditi. Referati i polemike biće štampani u zborniku, na više jezika, i dostavljeni međunarodnim organizacijama i vladama, bibliotekama, naučnim institutima i univerzitetima. Jelinčič će postaviti pitanje mora, kad je u pitanju slovenački interes, na sledeći način: obala do Umaga. U ovome se oslanja na činjenicu da je to bila južna granica Slobodne tršćanske zone posle Drugog svetskog rata. Predložiće Hrvatskoj podelu Istre, a ako to ova ne prihvati, pokrenuće zahtev da cela pripadne Sloveniji. Jelinčič je uveravao dopisnika Vjesnika da će se međunarodna zajednica umešati u ovo pitanje i da će presuditi u sporu oko Istre - u korist Slovenije.

Jelinčič napada avnojske granice i ističe, iako su nepravedne, ni one nisu poštovane. Menjane su u korist Hrvatske, na štetu Slovenije. Kaže da su se partizanski komandanti dogovorili na AVNOJ-u da se republikama odrede granice banovina iz Kraljevine Jugoslavije, a onda je hrvatskoj pripojena opština Radatovići kod Trdinovog vrha, iako je pripadala Sloveniji - Savskoj Banovini. Navodi da je Vida Tomšič poklonila Hrvatskoj Štrigovo, a Edvard Kardelj Dragonju. Pokrenuće i pitanje granice s Hrvatskom kod Žumberka, za koju kaže da je pomerana u slovenačku teritoriju.

Kolonizacija
Jelinčič je prikupio mnogo istorijskih dokumenata o slovenačko-hrvatskim odnosima, ali i o srpsko-hrvatskim - koji su, na kraju, bili najpresudniji za budućnost Jugoslavije i najkobniji za zlu sudbinu srpskog naroda. Jedan momenat, zabeležen u dokumentima vezanim za stanovništvo Istre, iz 1946, jeste od velikog značaja za razumevanje asimilacije Srba u Hrvate. Reč je o nasilnoj asimilaciji Slovenaca u Hrvate. Kad je vršen popis stanovništva Istre 1946, niko nije upisan da je Slovenac. Mada je jedan od četvorice popisivača bio iz Ljubljane, njemu je zaprećeno (još tada) i Slovenci su, potezom olovke, bili izbrisani u Istri.

Svakako, Hrvatima nije bilo teško da ovo urade, jer su imali istorijsko iskustvo u asimilaciji Srba. Sve one koje je Vatikan katoličko (pod državnim pritiskom Mađarske, Venecije, Austrije i Nemačke), Hrvati su upisivali u Hrvate. Pomirenje s tim išlo je preko nekoliko generacija, stalnom propagandom u crkvama i državnim inžinjeringom. Tako je srpski Dubrovnik, posle Prvog svetskog rata, osvanuo kao hrvatski. Posle toga i drugi dalmatinski gradovi i sela, pa oni u Lici, Kordunu, Baniji, Slavoniji, Sremu, Baranji.

Ovo je svojevrsna kolonizacija srpskih zemalja - glavna poluga, kako se vidi, bila je prethodna asimilacija. Između ostalih mera, srpski jezik je nazvan hrvatskim, a onaj hrvatski (u Zagorju) osuđen je na umiranje. Njega nisu hteli da uče Srbi katolici, pa su ga se i Hrvati odrekli. Samo da podsetim - OUN ima telo koje se bavilo dekolonizacijom na svim kontinentima, sem u Evropi. Svugde je dekolonizovalo kolonije, ali srpske zemlje niko nije ni predložio za tu humanu meru. Kako vidimo, ni deo slovenačke zemlje. Ovaj problem će, takođe, biti iznet na Konferenciji u Beogradu.

Potpisnici

Da su Velike sile bile te koje su stavile na teret Italiji obavezu ustupanja teritorija Jugoslaviji, potvrdili su, potpisom na Ugovoru: u ime ŠSR-a - Vječeslav Molotov, Velike Britanije i Irske - Ernest Bevin, SAD - Džems F. Berns, Kine - Cien Taj, Francuske - Žorž Bido, Australije - Džon A. Bizli, Belgije - Spak Gijom, Belorusije - K. Kiseljev, Brazilije - Kastelo Branko Klark i Kanade - Žorž P. Vanije.

RSK je pitala
Slično akciji Jelinčiča, Vlada Republike Srpske Krajine je (1993) s italijanskim političarima pokrenula pitanje istočne obale Jadranskog mora i otoka. S italijanske strane, ovom poslu se posvetio predsednik Socijalističke partije za Severnu Italiju, poslanik u Parlamentu Italije i Evropske unije Aurdino Anjeli.

Njemu su se pridružile vođe još nekoliko manjih partija i kolege u Parlamentu. Anjeli je prikupio obimnu građu o prošlosti srpskih krajina i primorskih gradova. Imao je podatke o nacionalnom sastavu stanovništva za poslednjih 300-400 godina i uveravao je da su se u prošlosti i katolici Dalmacije izjašnjavali za Srbe. (Vlada RSK je bila spremila projekat po kojem bi neko od visokodostojnika u Vatikanu o tome pribavio izvorna dokumenta).

Dubrovnika posebno. Anjeli je skupio i vlasničke knjige nad zemljom i nekretninama u Dalmaciji do Drugog svetskog rata. Najviše zemlje i zgrada imali su Srbi, pa Italijani. Hrvati su bili na trećem mestu. Obavestio nas je da su članovi Parlamenta EU iz nekoliko zemalja bili pridobijeni da se založe za nezavisnu Republiku Srpsku Krajinu i razgraničenje na Jadranu između Italije, Hrvatske i RSK. Šteta što ovu akciju nije, ni malo, pomogla jugoslovenska diplomatija.

Tačno je da je Jugoslaviji bilo oduzeto mesto u UN i da je teško dolazila do praga Evropske unije (zajednice), KEBS-a i NATO-a, ali je mogla da se angažuje kod svake pojedinačne zemlje - bilateralno. Tako je diplomatija RSK sama sarađivala sa ovim Italijanima. Uspeli smo da intervenišemo kod Vlade u Rimu - u vezi sa stavljanjem na hrvatsku novčanicu Ruđera Boškovića. Hrvati su ga prisvojili, mada mu je otac bio Srbin, a majka Italijanka. Italijanska diplomatija je intervenisala u Zagrebu i Hrvati su prestali da štampaju novčanicu s likom Ruđera Boškovića.

Što se tiče nastavka saradnje između RSK i Italije, ona je prekinuta na najneobičniji način. A. Anjeli je pozvao krajinsku delegaciju u Italiju. Čak je obećao mobilizaciju italijanskih mladića u krajinsku vojsku. Pripremio je upisivanje na svečanosti pred Krajišnicima. A onda je, njega i saradnike, Vlada, hitno, pozvala u Rim - dan uoči dolaska Krajišnika u Trst. Nevoljno su nam domaćini dali do znanja da su SAD i evropski saveznici strahovito kritikovali Italijane i ovi su odustali od dalje saradnje s Vladom RSK. Pošto je delegacija iz Knina već bila u Trstu, domaćini su je gostili dva dana, ali nisu dozvolili da vođa delegacije govori na skupu Italijana poreklom iz Dalmacije, Istre i Kvarnera.

To vreme je prošlo i Zmago Jelinčič tvrdi da će se granični sporovi između naslednica SFRJ otvoriti, postati evropski problem i rešavaće se otvoreno - bez upotrebe sile i u skladu s međunarodnim pravom. Zbog toga, neće biti onih koji će se bilo koga i bilo čega plašiti. Početak tome će biti, kaže on, Međunarodna konferencija o sukcesiji Jadranskog mora i o granicama unutar bivše SFRJ.

Piše: Slobodan Jarčević
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

znamo da niste *Titoisti*, dobro znamo,

Počalji  Milan taj Čet Okt 13, 2011 5:47 pm

Odlomak uzet iz jedne knjige-procitajte razgovor jednog izbjeglice iz Krajine i koje ga muke more u danima izbjeglistva


Napisano u Beogradu,2.februara 1996.god.


Ne znam oce igumane,da li si o tome ikad razmisljao.Da li ti se namece pitanje sta je to izbjeglica?Meni ono cesto dolazi na um.Je li to ime?Da li sinonim za nesto ruzno?Ovdje majke kazu maloj djeci:"Ako ne budes dobar dacu te izbjeglicama da te pojedu"!Jest,tako mi ovoga krsta.Svojim usima sam slusao.I jadno djete se odmah umiri.Da li taj izbjeglica,bez obzira na rod,broj i padez,ima nesto malo duse?Kakav je to uopste zivi stvor i kome on pripada?
Odande odakle su ga protjerali,samim progonom su mu kazali da ondje ne pripada i negdje na drugom mjestu da trazi svoje mjesto pod suncem.Ovdje gdje je dospio daju do znanja da je to samo privremeno i da je on naprosto visak s kojim nije racunao.Sada takav,gdje god nadje,stvara probleme.Prekobrojan je.Remeti ustaljeni red.Od svega zna samo da mu je jedini prijatelj njegova muka i nesreca.Njih dvoje,reklo bi se,nerazdvojno druguju.Njegovo podnosenje ponizenja nema granica.Nije u mogucnosti da pomogne ni sebi ni djeci ni roditeljima,a svi su mu za vratom.S druge strane,nije ni sam svjestan sta ga je snaslo i u koju ce bijedu zapasti.Prepusten je sebi.Pomoci niotkud.Svi se cine nevjesti.Svima se bas on nalazi na putu.On je kriv sto nema plate,sto kasne penzije.Kriv je sto rastu cjene.Kriv je sto je ova zima,devedeset pete na sestu,tako duga i hladna.Njegovoj krivici nema kraja.
Samo oni nisu krivi.Oni koji su od njega napravili izbjeglicu.Kada treba dobiti posao,traze mu drzavljanstvo,a on nesrecnik ima isto drzavljanstvo kao i oni.Istim se krstom krsti.U istoj se crkvi Bogu molili.Istu ikonu drzao u kuci.Isto sebe nazivao Srbinom kao i oni,samo sto je to,za razliku od njih,izgovarao iz srca.Kada bi kazao da je Srbin,grudi bi mu se nadimale.Htjele su da prsnu od ponosa.A glas bi dobio svecan ton.Postojala je medju njima uzrecica:"Majko Lazara Boga,lijepo li je biti Srbin!"
"A sto se tice posla,pa i nisu oni bas za strucan posao.Znate,oni su izbjeglice,a htjeli bi da zauzmu bolja mjesta.Ne moze bre to.Nemamo ni mi,i mi jedva sastavljamo kraj s krajem.Ove zime sam samo sedam dana bio na skijanju,a planinario sam najmanje 15 dana.Dokle ce,bre,na nasoj grbaci?Ko ih je terao da ratuju sa Hrvatima!Kako mi ovde u Srbiji lepo zivimo s njima.Sto su pobegli?Sto se nisu borili?Ako im se ne svidja,nek se vrate tamo odakle su dosli.Niko ih ovde nije ni zvao.Uostalom,neka istresu marke sto su doneli.Mi tu nista nismo krivi."
Tako nama kazu nasa braca.Sinovi nase majcice Srbije,u koju smo se mi s toliko ponosa,vjere i ljubavi kleli.
Boze,oce igumane,gledam ih i slusam.Mnogo se pravdaju da nisu krivi.Mora da im je savjest veoma necista.Mora da su prepunili mjesinu grijeha.Da li je to narod kome i sam pripadam.Zasto mi uopste nosimo isto ime.Boze,sto nas je toliko rasprbilo i razdvojilo.Nije mi jasno da covjek medju svojim narodom moze biti izbjeglica.Pa je i to malo,nego mu jos traze i drzavljanstvo.Boze,dokle li cemo sami sebi nanositi zlo?

E,sad ti nova pjesma ovako ide,moj igumane:

Oj Srbijo,mati,
nemoj vise zvati!
Nisam spreman za te
nista vise dati.
Kad je bilo zovi,
svi su sokolovi
za te ustajali
pa se pokajali.

Sinko,nijesi u pravu.Ti koje pominjes su jedno a Srbija drugo.Ne smijes te dvije stvari brkati.To sto se oni kunu u Srbiju i divane da su oni Srbija,to je zato sto nemaju u sto drugo.Zakleli bi se oni u obraz,ali ga nemaju.Prema tome,ostaje ti samo Srbija,a ona trpi sve.



U Beogradu,o Sv.Savi 1996.god.

Velika je to bila zrtva,ali su nasi manastiri ostajali nasi.Tudjin ih palio i plackao,a narod gradio i obnavljao.Narod,igumane,narod,jer ga je bilo.Danas ga vise nema.Tumara po tudjini,bez igdje ikoga.Nadanje ga napustilo.Zivi zavide mrtvima.
Kazes igumane:"Nije tako djeco,gdje vam je majka Srbija?Gdje su vam vasi svestenici i umne glave da vas upute i savjetuju?"Nema ih,sijeda glavo.Svestenici muce muku.Izgubili se i oni.I oni su ziva bozja stvorenja,pa zasto im zamjeriti.A pravo da ti kazem,malo ih ko i slusa.Pitas za umne glave.E,moj igumane,da smo ih imali,ne bi nas ni snasla ova zla sudbina.Ostale su nase umne glave po austrijskim kazamatima,po ceru i Kolubari,po Kajmakcalanu i Sremskom frontu.Svuda nam ostase razasuta djeca,a ti pitas za umne glave.Ono malo sto ih ima niko ih i ne slusa,isto kao i svestenike.Ostalo se odmetnulo u bezboznike,rasprbilo i odrodilo.Pitas za majku Srbiju.Nema je.Ostala i ona na Kajmakcalanu.Ova danasnja se preudala i ostavila svoju sirocad gologuzu pod vedrim nebom.Trce oni i traze je.Masaju joj se za skute,ali ona ih odgoni i cini se nevjesta.Ne znam da li je mogla pomoci,ali ej morala na vrijeme bar savjet dati ako je pristala biti majka.Tada joj je godilo da ima puno djece jer je tako pokazivala svoje materinstvo,svoju moc i velicinu,a sad joj vise prijaju novi dvori u koje se preudala.Sada bi da otjera djecu,da ne oblijecu oko nje,da je ne sjecaju na nesto sto joj sad u novom domu samo smeta.Htjela bi da u novim dvorovima bude djevojka i da zaboravi da je bila majka.Ali je pri tom,igumane zaboravila na jedno.Ti to bolje znades nego ja.Svakoj majci Bog je odredio da njeguje i stiti svoj narod.On joj je najpreca briga u zivotu.Majka koja ostavi ili napusti svoj narod zadobijala je prokletstvo Gospoda.

Shocked Cool

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Hoce li biti uhapsen Jova Kapicic..kao Josip Boljkovac..?

Počalji  Milan taj Čet Nov 03, 2011 12:05 pm

Југословенска војска у отаџбини (четници, односно равногорски покрет) био је у стању непријатељства према партизанима, односно НОВЈ. Током непријатељстава четници су кршили правила рата и Женевску конвенцију према припадницима НОВЈ заштићеним обичајима и правима рата и Женевском конвенцијом.
Викизворник
Викизворник има оригиналан текст повезан са овим чланком:
Извештај Павла Ђуришића начелнику штаба Врховне команде од 13. фебруара 1943.

Руководство равногорског покрета придавало је посебан значај борби против НОВЈ, па је водило смишљену пропаганду кампању у циљу ширења антикомунизма и јачања мржње према комунистима.

Злочини су били спонтани (из мржње) и организовани (по наређењу). У документацији се налази већи број наређења која налажу од подређених чињење ратних злочина. Злочини су били прихваћена пракса - постоје бројни документи који сведоче да су злочини и починиоци били познати одговорним командама, које у превилу нису реаговале против ових појава. У бројним извештајима надређеним командама злочини се отворено признају и описују.

Равногорски покрет такође је био великосрпски. У складу с овим такође је вођена пропагандна кампања подстицања мржње и осветољубивости према Хрватима и Муслиманима (Бошњацима).


avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Vi ste *budjav spricer* od boze i limunade,

Počalji  Milan taj Čet Nov 10, 2011 3:44 pm

Da prvo počnemo od komunista. Od 13-julskog ustanka i oslobođenja Danilovgradskog sreza od okupatora, pa do njegove ponovne opsade, poslije velike kontraofanzive okupatorske vojske u januaru i februaru 1942. godine, gotovo svi budući četnici veoma uspješno su ratovali u sastavu partizanskih jedinica, tj. u organizaciji i pod rukovodstvom KPJ. Tako je to bilo, iako su već tada, u oktobru 1941. i dalje, četnici majora Lašića i Pavla Đurišića, u sastavu okupatorske vojske činili pogrome nad oslobodilačkom vojskom i nedužnim građanima.
Zar u bici na Pljevljima, decembra 1941, nije učestvovao znatan broj budućih četnika, boreći se rame uz rame sa komunistima? Jeste. Pa i otac autora »Pomenika«, Drago V. Lakić, učestvovao je u toj bici. Prema kazivanju Đura Čagorovića, komesara bataljona odreda »Bijeli Pavle«, Lakić je na Pljevljima bio među najboljim junacima. U toj bici učestvovali su i Jovo Lazarev Jovović i sin mu Blagoje, iz Kosića, i mnogi drugi koji su se, poslije prelaska Baja Stanišića kod okupatora, opredijelili za njegovu stranu. I Bajo Stanišić je bio član Glavnoga štaba partizanskih odreda za Crnu Goru i Boku.
Za cijelo ovo vrijeme komandant Jelenačkog partizanskog bataljona bio je oficir Ivan Minić, koji je komandovao svojim bataljonom u odbrani Taraša, 4. februara 1942. godine (Minić je daljnji ujak autora »Pomenika« Sava D. Lakića). Odmah poslije bitke na Tarašu i »neuspjeha« njegovog bataljona, Minić je odbjegao u jedinice Pavla Đurišića, slijedeći ga do kraja rata. Ako Savo D. Lakić tvrdi da su partizani u Jelenačkoj opštini poubijali i bacili u jame 64 rodoljuba, zašto već tada nije zapitao svoga ujaka Ivana Minića, tadašnjeg glavnokomandujućeg oficira Jelenačke opštine – koliko je (i zašto) njegov bataljon poubijao ljudi?
Zašto su se četnici Ivana Minića sklonili kod Pavla Đurišića, tek treba razjasniti.
U odbrani Taraša, februara 1942, u sastavu Brajovićke partizanske čete učestvovali su i petorica Jovovića, koje su partizani, poslije odmetanja Baja Stanišića, poubijali kod njihovih kuća ili ih bacili u jame.
U toku NOB-a priključiće se partizanskim jedinicama brojni četnici iz Danilovgradskog sreza i čitave Crne Gore. Kakva je, dakle, izmišljotina autora »Pomenika« da četnici nijesu htjeli da ratuju u partizanima zbog neslaganja sa komunističkom ideologijom?!
Autori »Pomenika« su izmislili mnoge likvidacije ljudi, koje su partizani poubijali i bacili u jame u Danilovgradskom srezu. Po njima, valjda, oslobodilačka vojska je trebala da se prepusti petoj koloni da ih ona predaje okupatoru, koji bi ih ubijao i deportovao u logore i gasne komore. Partizanske jedinice su se, međutim, odlučno suprotstavile okupatoru i njegovim slugama i u toj borbi zadobile svjetsku slavu.
avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Da niste Titoisti, vidimo i na ulici,

Počalji  Milan taj Čet Nov 10, 2011 9:18 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7039
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ivica Dacic..*mi nismo Titoisti*..mi smo...

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 9 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu