Arhitektonski i kulturni spomenici u Bosni i Hercegovini

Ići dole

Arhitektonski i kulturni spomenici u Bosni i Hercegovini

Počalji  rozalin taj Čet Jan 17, 2008 8:20 pm



Prije izgradnje Starog mosta taj dio Neretve je već bio spojen mostom. Ovaj most, i sam Mostar, se prvi put spominje u pismu jednog Dubrovčanina vijeću svog grada u kojem piše da je Vladislav Hercegović, sin Hercega Stjepana, odmetnuo od oca i da mu je zauzeo Blagaj i dvije kule i most na neretvi (et do castelli al ponte Neretua). Turci su osvojili ovo područje 1466. godine, i gradić pored mosta je postao sve veći i značajniji baš zbog njega.
Ne zna se tačno kad je bio izgrađen ovaj prvi most ali zna se da je služio sve do vladavine Mehmeda II Osvajača u petnaestom vijeku kad je bio izgrađen novi. Ipak, ovaj novi je također bio lošeg kvaliteta. Ćatib Čelebi, osmanski zemljopisac iz 17. vijeka je napisao da je most drveni, istrošen, na lancima, da se prilikom prelaza trese i da je premirao od straha prelazeći ga. Zato nije iznenađujuće da su građani Mostara zamolili Sultana Sulejmana veličanstvenog da izgradi novi kameni most.
Projekat mosta je bio dat Mimaru Hajrudinu, istanbulskom arhitekti i učeniku čuvenog Mimara Sinana. Prema legendi, Hajrudin je pobjegao iz Mostara dan prije nego što su podizane skele, iz straha Sulejmana veličanstvenog, koji je prijetio da bi Hajrudin bio osuđen na smrt ako bi se luk mosta ikada raspao. Međutim, nema ni podatka da je Hajrudin ikad vidio svoj most. Umjesto Hajrudina, izvodač gradnje mosta je bio lokalan čovjek; Mehmed Karađoz.
Radovi su započeti 24. oktobra 1557. godine. Za gradnju je bilo potrebno 456 blokova kamenja i 300.000 akči (tadašnji novac Osmanskog carstva). Kamen je bio čuveni tenelija kamen, vejrovatno dobiven iz kamenoloma smješten otprilike pet kilometara južno od grada. Radnici su uglavnom bili iz okoline Dubrovnika i iz kadiluka Popovo, koji su bili poznati tesari i kamenoresci. Rad je bio završen devet godina kasnije 1566. godine. Treba se napomenuti da je Mostar ime grada zbog čuvara lokalnog mosta, Mostara. Sam most je u historiji bio zvan "Novi", "Sultana Sulejmana", "Veliki" i "Stari

avatar
rozalin

Broj poruka : 84
Datum upisa : 07.01.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.titanik.bloger.hr/

Nazad na vrh Ići dole

Mostovi..

Počalji  Milan taj Sub Maj 11, 2013 1:29 am

Emir Kusturica - Pobunjeni anđeli
Da li vam je ikada palo na pamet da je Gavrilo Princip suđen za veleizdaju, a da za to nije bilo pravne osnove? Da li biste u najsmelijim snovima mogli pretpostaviti da je jedna od najvećih carevina vodila montirani proces?! Zašto da ne, kada nam je današnjica krcata sličnim pojavama!
Mlada Bosna je bio jedini multietnički projekat Južnih Slovena koji nastaje samo voljom pojedinaca i komšijskih naroda u jugoistočnoj Evropi.
Ova ideja nije rođena i ispečatirana u kancelariji neke od obaveštajnih službi velikih sila. Nastao na razvalinama dveju umirućih carevina, ovaj pokret je ostao svetla tačka u istoriji srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda. Snaga te ideje nije skrivena u pukoj istini da su članovi Mlade Bosne bili sinovi sva tri naroda.
Ima period titoizma kada su Marko, Ivica i Enes bili načelo društvenog delovanja u SR Bosni i Hercegovini. I to je, kako smo videli, završilo u krvavom sunovratu devedesetih. Šta je onda bilo vezivno tkivo Mlade Bosne?
Ivo Andrić, i sam član ove organizacije, mladobosance naziva pobunjenim anđelima, a završnih stotinu stranica romana „Na Drini ćuprija“ posvetio je upravo rađanju ideje o novom životu, slobodi i nagoveštaju sloma okupatora.
Besmislice gospodina Klarka
Približava se stogodišnjica Prvog svetskog rata i već se oštre istorijska pera. Među njima prednjači engleska istoričarka Margaret Mekmilan, koja, kako sama kaže, piše knjigu u kojoj neće štedeti Srbe.
Njena je teza kako smo mi srušili austrougrasku carevinu, a sada smetamo Americi, koja je, po mišljenju ove autorke, ono što je nekada bila slavna Austrougarska!
Najdalje je u novoj knjizi o 1914. otišao istoričar Kristofer Klark uporedivši Mladu Bosnu sa Al Kaidom! Kakva besmislica! Šta bi rekao gospodin Klark kada bi znao da su nacisti prilikom vojnog ulaska u Sarajevo 1941. skinuli mramornu ploču na kojoj je bila posveta mladobosancima?
Po završetku Drugog svetskog rata, vraćena je tabla i utisnute su Principove stope u asfalt! Most preko puta mesta gde je Princip izvršio atentat dobio je ime Gavrila Principa. Mlada Bosna je u Titovo vreme bila popularna bez obzira na to što je nisu svi voleli.
Čak se i košarkaški klub u kojem je igrao legendarni Davorin Popović, moj drug, nazivao Mlada Bosna. Mnogi predstavnici bošnjačkog naroda su slavili Mladu Bosnu. Tako je Safet Isović, pevač narodne muzike, 1976. pevao u slavu Gavrila Principa „…Odjekuju zvuci dobošara, Sarajevo dočekuje cara, Ferdinand se krenu do Bembaše, Gavrilo, Gavrilo, mladi junače iz Bosne, tvojih se djela Gavrilo, zemljaci tvoji ponose…“
Ne znam šta je Isović stvarno osećao, ali znam da Gavrilo nije pucao na Ferdinanda u Beču, nego na okupiranoj teritoriji. Za gospodina Klarka to ne bi bio podatak, ali je to za autora ovih redova veoma važno.
Šta god se dešavalo u Bosni za vreme poslednjeg rata, treba zabeležiti da je tabla Mlade Bosne ponovo skinuta i da je most koji se zvao Principov prestao tako da se zove. Ja sam preko puta tog mosta rođen.
Prve sarajevske zime sam se igrao, preko puta, u parku Cara Dušana, a most je bio upravo ono čudo koje povezuje različite obale i drukčije svetove, kako piše Ivo Andrić. Zašto mene nema na tom mostu, pitam se nekada?
Upravo zbog toga što se više ne zove tako. Najviše zbog nemogućnosti da se odvojim od učenja i osećanja koja su utkana u moje pamćenje kada sam bio dečak.
A ta su osećanja uzvišena i ona nisu slučajno Safeta Isovića inspirisala da o Principu peva kao o junaku, zemljaku. Vojska Alije Izetbegovića je skinula ploču i uništila stope Gavrila Principa, vajarski rad Voje Dimitrijevića.
Istorija bezakonja
Potpisnik ovih redova bi želeo da gospođi Mekmilan, a posebno gospodinu Kristoferu Klarku, sugeriše nešto iz istorije bezakonja na Balkanu. To je istina o suđenju mladobosancima.
Kako je u sarajevskoj kasarni počelo suđenje za veleizdaju i pošto niko od revolucionara nije imao novac za advokata, sud im je dodelio sudskog advokata, austrijskog državljanina Rudolfa Cislera. Ni sud, a najmanje tadašnja vlast, nije mogla ni da pojmi šta će im se desiti sa gospodinom Cislerom, austrijskim advokatom.
On je na suđenju između 12. i 23. oktobra dokazao da sudska vlast nije imala pravno pokriće za teret koji je stavila na Gavrila Principa. Gavrilo Princip nije mogao biti optužen za veleizdaju iz dva razloga!
Austrijski, ali i ugarski parlament nikada nisu izglasali aneksiju Bosne i Hercegovine pa ona, prema tome, pravno nikada nije ni postala teritorija austrougarske carevine.
Dakle, izigravanje ideja o zakonu i pravu kao osnovnom načelu nisu samo specijalitet balkanskih zemalja. Kada pogledamo suđenja koja se odvijaju danas, pred našim očima, nelegalnost procesa postaje pravilo.
Život gospodina Cislera je bio ugrožen. Rulja je čekala ispred kasarne da ga linčuje pa su bečkog advokata stavili u bure ulja, izneli ga i tako mu spasli život! Dogodine, na zakazanoj „proslavi“, u Sarajevu neće imati koga da spasavaju.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu