NOVI PARTIZANSKI POKRET

Ići dole

NOVI PARTIZANSKI POKRET

Počalji  Milan taj Pon Nov 30, 2009 11:38 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

*Stari (ne) partizanski pokreti

Počalji  Milan taj Uto Dec 01, 2009 5:30 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Novo....staro...novo...

Počalji  Milan taj Čet Dec 31, 2009 12:53 pm

*Balije-vehabije su samo jedan manji dio Muslimana(Bošnjaka),veći dio su bošnjački Bosanci-Jugoslaveni koji preziru Hrvate daleko više iz dva razloga.

1)zato što nisu htjeli Jugoslaviju(bilo kakvu,pa makar i kapitalističku)za zajedničku domovinu koju su svi uz Srbe,pa i Slovenci prihvatili osim divljih krvata i podmuklih kurvata

2)zato što Hrvati ne žele prihvatiti niti Bosnu i Hercegovinu kao njihovu državu(doduše,ne žele ni Srbi,a Bošnjaci smatraju kako Srbi i Hrvati imaju svoje matične države pa nek tamo idu,a ako prihvate BiH,široka im vrata jer rezervne domovine nemaju

Bošnjaci se nalaze u situaciji kao Srbi 1990-ih,ako budu na silu išli zadržavat Hrvate i Srbe u BiH,izgubit će sve,a ako se priklone Srbima(što bi mogli zbog gore spomenutog razloga,a i zato što su duboko u sebi svesni svojih srpskih korena zato što razliku od Hrvata nisu prodali dušu Đavlu,a Bogu i Isusu Kristu je to bitno,a ne da li se netko zove ovako ili onako ),a Srbi prihvate BiH kao barem autonomnu pokrajinu o okviru neke buduće Srboslovenobalkanoslavije,onda to ide na korist i jednih i drugih i onda se svi zajedno mogu skoncentrirati na zajedničkog neprijatelja koji ne samo želi da se vrati srpskim korenima,ne da neće nikakakvo kompromisno rešenje Balkanoslaviju,već želi uz podrsku zapada sva balkanska plemena kroatizirati tj.sotonizirati.
Hrvate se ne smije podceniti,jak je đavolji duh u njima,kako krvatima(bog krvi Baal) tako kurvatima(bog novca Mamon)stoga ih se samo zajedno:Srbi,Bošnjaci,Crnogorci,Makedonci,Slovenci,Istrani,Dalmatinci može kad uskoro krene konačni sukob zapada i istoka poraziti.
Talijani se neće smiriti dok cijeli Jadran istočni ne bude njihov.
Hrvati se neće smiriti dok cijeli Balkan ne kroatiziraju i Srbe ne izbrišu sa povesne scene(eno već Crnogorce nazivaju crvenim Hrvatima)
Zapad se neće smiriti dok Rusiju ne pošalje u ropotarnicu historije.
A,u međuvremenu će i jedni i drugi i treći "tapšati" po ramenima naivne Srbe i pametne Ruse te sklapati iza leđa saveze sa komšijama(Bošnjaci,talibani,Iračani...)protiv njih,a u facu će im slatkorečivo govoriti da su "prijatelji" sve do prvog miga zapada
A,zašto im to sve ide od ruke?
Zato što imaju moćnog saveznika-Lucifera vladara ovog planeta koji je duboko u njima prisutan,već je savio gnezdo(ne još zadugo)
A vi dok shvatite...
Imajući u vidu Sandžak i rašku oblast u Srbiji gdje živi dosta Bošnjaka te njihove veze sa islamskim svetom nadrkanim na SAD,a Srbije sa Rusijom i Kinom,te dvolične i prevtljive te nezahvalne kurvate(većina rvata)koji će biti kao i obično na gubitničkoj strani budući da su sreborljupci Twisted Evil i ulizice(jer zlo uvek gubi na kraju Mr. Green )nije teško zaključiti što je u obostranom interesu Srba i Bošnjaka. Cool
Ne može se služit Bogu i novcu,Bošnjaci služe Bogu,a Hrvati pardon kurvati $novcu.$Twisted Evil
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

A ko su *ovi*..Bljesak, Oluja..sve jedno...

Počalji  Milan taj Sre Mar 10, 2010 8:32 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Bili su brzi na *obaracu*, a Dejvi Kroet je stigao ovog

Počalji  Milan taj Sub Apr 10, 2010 3:23 pm

puta pre vremena da im pomogne, vratio se ziv i zdrav u Alamo, mi izgibosmo...sa sve *babinim curkama i Dejvijevim dabrovima*...

*General Atif Dudaković, bivši komandant V
korpusa Armije BiH:Da se mi razumijemo,
Fikret Abdić je bio lider na ovom prostoru kao priznati
politički autoritet u bivšoj Jugoslaviji.

Fikret Abdić, direktor velike kompanije Agrokomerc iz
Velike Kladuše imao je nadimak Babo. To nije bila prazna
reč. Pošto je najveći broj žitelja bihaćkog regiona
zavisio od rada Agrokomerca, Abdić je imao ogroman
uticaj na život tog kraja. Čak ni hapšenje zbog
privrednog kriminala sredinom osamdestih nije umanjilo
njegovu moć. S najvećim brojem glasova izabran je 1990.
za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine. Kada su se u
leto 1992. rasplamsali sukobi, Babo se iz Sarajeva
vratio u rodnu Veliku Kladušu, gde je imao negraničenu
vlast.

Priliku da svoj kraj izvuče iz rata Abdić je ugledao
sredinom 1993. Tada su sva tri naroda u Bosni i
Hercegovini međusobno ratovala i sklapala lokalne saveze
u svim mogućim kombinacijama. Babo je odlučio da se
priključi onima za koje je smatrao da pobeđuju, pre
svega Srbima, ali i Hrvatima.

Bošnjački zarobljenici: Čija
je Bosna? Bosna je srpska, kao što je Moskva ruska.

Fikret Abdić je i pre i za vreme i posle ratova poznavao
sve i svakog na prostoru SFRJ. Da li je Babo prvi
kontaktirao načelnika DB-a Srbije Jovicu Stanišića ili
je bilo obrnuto, nije poznato. Poznato je da se Abdićev
separatizam izvrsno uklopio u planove predsednika Srbije
Slobodana Miloševića, pa se Babina regija ubrzo našla
pod zaštitom jedinice Franka Simatovića Frenkija.
Posebno važnu ulogu na tom području imao je i Milorad
Ulemek, čovek koji će 10 godina kasnije biti optužen za
atentat na Đinđića. Osetivši se zaštićenim, Babo je u
oktobru 1993. proglasio Autonomnu pokrajinu Zapadnu
Bosnu u bihaćkoj regiji i sklopio separatni mir s
Republikom Srpskom. Prosto rečeno, potpuno se odmetnuo
od vlasti u Sarajevu. .... *
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

SJECANJE

Počalji  Milan taj Pet Maj 07, 2010 1:36 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Otkazan let *Titove stafete* za Beograd, mora *pehe*

Počalji  Milan taj Uto Maj 25, 2010 12:18 pm

Вести,
уторак, 25. мај 2010, 07:30 -> 09:53
Отказан долазак Силајџића
Због квара мотора на авиону отказана данашња посета Хариса Силајџића Београду, потврђено из кабинета председника Србије и председавајућег Председништва БиХ. Тражи се нови термин за посету. Силајџић је требало да се састане са председником Србије Борисом Тадићем.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Kakvca je sudbina....??

Počalji  Milan taj Sub Jan 29, 2011 1:44 pm

Kakva je sudbina Srpske Hercegovine, jednog od poslednjih bastiona srpstva i pravoslavlja na teritoriji bivše Jugoslavije?

Sistematsko uništenje nukleusa srpskog naroda na teritoriji bivše Jugoslavije postaje aksiom koji naši analitičari minimiziraju, smatrajući ga tako zanemarljivim da se ne može videti ni golim okom. Narod koji živi na tim područjima, pak, nedaće koje su ga zadesile prethodnih godina i decenija tumači kao rušenje stubova srpstva- čemu su, smatraju, doprinele, udruženo, srpske vlasti i srbofobični stranci. Kosovo i Metohija, Raška, Stara Hercegovina i Crna Gora prošli su i prolaze kroz proces desrbizacije – između ostalog i stoga što predstavljaju srpska staništa sa, na malom prostoru, velikim brojem pravoslavnih crkvi i manastira. Otimanju Kosova i Metohije, islamizaciji Raške, te ukidanju Vojvodine posredstvom Statuta, pridružuju se zvanične izjave iz Crne Gore da se odriče srpstva- kao, čini se, prirodan nastavak ukidanja Republike Srpske Krajine, proterivanja Srba iz Hrvatske i etničkog čišćenja starih srpskih delova Bosne i Hercegovine Grahova, Glamoča i Drvara.
Identičan scenario, ovaj put perfidnije osmišljen, upravo se dešava i u Srpskoj Hercegovini.

USTAŠKA ČETVORKA
U agendi nezapamćenih ustaških zločina počinjenih nad Srbima u vreme Drugog svetskog rata posebno mesto pripada Zapadnoj Hercegovini u kojoj je izvršen pokolj i progon Srba, pogotovo u četiri opštine kasnije proglašene ustaškom četvorkom- Livno, Duvno, Čitluk i Lištica. Nastavak je usledio u Širokom Brijegu, Čapljini, Posušju i Ljubuškom. U vreme devedesetih prvo je razoren, a onda „očišćen“ najveći srpski grad u Hercegovini – Mostar.
Mostar je vekovima bio bastion srpstva i pravoslavlja, te je otuda najveći pravoslavni hram na području bivše Jugoslavije izgrađen upravo u ovom gradu- mnogo ranije nego što će pandan ovom hramu nići na Vračaru. Ukras i simbol Mostara, velelepna, monumentalna i živopisna Crkva Svete Trojice, građena u periodu od 1863. do 1873. godine, bila je jedan od najviših i najlepših pravoslavnih hramova na Balkanu. Ova veličanstvena bogomolja, do temelja je srušena u građanskom ratu 1992. godine; ostala tek u stihovima hercegovca Jovana Dučića.
Ovaj hram „pao“ je zajedno sa ostalim pravoslavnim crkvama, manastirima Žitomislić i Zavala, u vreme građanskog rata u BiH 1992. godine kada su ustaške horde palile sve pred sobom ostavljajući grad na Neretvi bez 50.000 Srba koje su proterali. Do 1991. godine ovde je živelo 120.000 stanovnika, pri čemu su Srbi činili oko 40 odsto stanovništva, isto toliko muslimani, dok je Hrvata bilo dvadesetak posto. Danas, 2011. godine, baš kao i 1995. godine, po završetku rata u BiH i Dejtonskog sporazuma, Hrvata ima 50 odsto, Bošnjaka (nekadašnji muslimani, oni su u međuvremenu po ko zna koji put u proteklih sto godina promenili naziv svoje nacije) oko 45 i samo pet odsto Srba i to uglavnom naseljenih u seosko-brdskim područjima prema planini Velež i susednom srpskom Nevesinju.
Kada su „problem Srba“ u Zapadnoj Hercegovini uspešno rešile hrvatske paravojne i policijske formacije, da bi isto uradile, ovaj put uz podršku Bošnjaka, na području Mostara i Centralne Hercegovine, Neuma, Jablanice i Konjica, usledilo je čišćenje Srba i sa područja Istočne Hercegovine. Hrvatske i muslimanske vojne formacije delimično su uspele da od Srba očiste Stolac, Ravno i Ivanjicu, dok su čisto etnički srpski gradovi ostali Trebinje, Bileća, Gacko, Nevesinje, Foča, Kalinovik, Ljubinje i Berkovići.

ISTORIJSKI OSVRT
Podsetimo se istorijskih pokazatelja. Hercegovina je još poznata kao Vojvodstvo Svetoga Save, pošto je Sava Nemanjić bio vladar u Humskoj zemlji, a potom i organizator Srpske pravoslavne Episkopije Zahumsko-Hercegovačke. U svojoj povelji Splićanima, izdatoj upravo u vreme vladavine nad Humskom zemljom princa Rastka Nemanjića, oko 1190-1192. godine, Stefan Nemanja kaže: „Ja veliki župan Nemanja dozvoljavam Splićanima da slobodno izlaze u moju zemlju, i sina mi Rastka u Humsku zemlju, i sina mi Vukana u Zetu i da slobodno trguju, i da im se nikakva nepravda ne dogodi“. Kasniji srpski vladari u srpskim zemljama, uključujući hercegovačke i bosanske, sa ponosom su svoju vlast i titule vezivali za ime Svetog Save.
Hercegovina je sadašnje ime dobila po velikom vojvodi Stefanu Vukčiću Kosači, koji je vladao tim područjem sredinom HV veka. On se nad moštima Svetog Save u manastiru Mileševi krunisao titulom hercega od Svetoga Save. Osmanlije su prvi počeli tu regiju nazivati Hercegovina, po njenom tadašnjem vladaru hercegu Kosači. Od tada pa nadalje istorija ove srpske države obeležena je
ustancima, bunama, ratovima- za slobodu i srpstvo. Kako onda, tako i devedesetih godina kada se usled ratnog vihora koji je besneo na ovim prostorima srpski hercegovački nukleus skoncentrisao u pomenutim većinskom srpskim gradovima na području Istočne Hercegovine. Sedište Eparhije zahumsko-hercegovačke premešteno je 1992. godine u tada najveći srpski grad u Hercegovini, u Trebinje, proglašenog glavnim gradom Srpske autonomne oblasti Hercegovine, kasnije i jednim od bitnih centara novonastale Republike Srpske. Odlukom tadašnjeg srpskog rukovodstva za glavne centre Republike Srpske, pored tadašnje prestonice Pala, proglašeni su Banjaluka, Bjeljina, Doboj i Trebinje – gradovi sa postojećom infrastrukturom, izabrani da postanu privredni, vojni, kulturni i duhovni centri određenih delova Republike Srpske, bilo da je reč o Zapadnoj, Severnoj, Centralnoj i Istočnoj Bosni ili da je reč o Srpskoj Hercegovini A onda su počele zapadno-domaće igre na štetu srpskog naroda u Hercegovini.

HRVATSKI SCENARIO
Prema podacima „Pečata“ tadašnjem hrvatskom rukovodstvu bilo je od neobične važnosti da očisti Mostar od Srba i Bošnjaka i proglasi ga glavnim gradom Herceg-Bosne, koja bi se sjedinila sa Hrvatskom. Na taj način bi Trebinje i Popovo polje pali u hrvatske ruke, kompletno zaleđe Dubrovnika bilo osigurano i hidroenergetski potencijali Trebišnjice stavljeni pod kontrolu. Plan je bio da Srba u hrvatskim delovima Hercegovine ostane ne više od pet odsto, dok bi u preostalim srpskim i muslimanskim delovima Hercegovine, preovlađivao značajan procenat Hrvata, okupljen u obnovljenim katoličkim crkvama i katedralama. Poznato je da katolici katedrale grade uglavnom u gradovima u kojima Vatikan želi da izgradi određeni uticaj. Podsetimo da je krajem osamdesetih godina hrvatska nacionalna zajednica u saradnji sa katoličkom crkvom i Vatikanom izgradila veliku katoličku katedralu u centru Mostara kod Trga Rondo, a da su Hrvati tada u Mostaru bili treća nacija po broju stanovnika.
Takođe, tadašnji hrvatski plan je bio da vlasnici najvećih srpskih preduzeća upravo budu Hrvati- delom ostvaren za vreme građanskog rata u BiH, od maja 1992. godine do decembra 1995. godine. No, uprkos uticaju Zapada, podršci NATO-a, EU i Vatikana, koju su tada uživali, Hrvati u BiH i Hrvatskoj, srpski narod, najviše zahvaljujući tadašnjem srpskom rukovodstvu u Srbiji, SR Jugoslaviji i Republici Srpskoj uspeo je da sačuva Istočni deo Hercegovine pod svojom kontrolom. Na ovom području tada je živelo oko 99 odsto srpskog stanovništva. Posle završetka rata počelo je oživljavanje najvećih srpskih preduzeća na području Istočne Hercegovine, rekonstrukcija porušenih manastira i crkvi, izgradnja novih, kao što je slučaj sa Hercegovačkom Gračanicom na Crkvinama u Trebinju, 2000. godine. Punim kapacitetom počeo je da radi i HET – Hidroelektrane na Trebišnjici, Termoelektrana Gacko, Tekstilna industrija Novoteks iz Trebinja, i druga trebinjska preduzeća kao što su Industrija Alata, Luč, Neimarstvo. Gotovo da su svi građani u tom periodu imali zaposlenje. Narod je ponovo počeo da živi, zarađuje, privređuje, širi porodice, istovremeno posećujući grobove svojih bližnjih koji su stradali u građanskom ratu od hrvatske i muslimanske ruke ili od strane NATO aviona prilikom bombardovanja 1994. i 1995. godine. I dan danas Srbi na području Hercegovine suočavaju se sa stravičnim posledicama bombardovanja NATO bombama sa osiromašenim uranijumom.
Srpski narod u Hercegovini je sve to vreme upirao pogled u majku Srbiju i Beograd, u susednu bratsku Crnu Goru i Podgoricu, kao i u Pale, prestonicu Republike Srpske, i Banjaluku, najveći srpski grad u RS. Iz godine u godinu, u Hercegovini, u srpskim opštinama menjala se vlast, baš kao i u Republici Srpskoj. Nije bilo stranke koja nije participirala u vlasti, bilo da je reč o SDS, SNSD, SP RS, DNS, PDP, SRS ili nekoj drugoj.
Srpski narod koji je potražio uhlebljenje izvan Hercegovine počeo je da se vraća, a studenti školovani u Srbiji, krajem devedesetih godina i početkom HHI veka po završetku školovanja, svoj dalji životni put nastavili su u rodnom kraju. Zajednički rad na jačanju Srpske Hercegovine i Republike Srpske odolevao je nedaćama, siromaštvu, zapadnim pritiscima i višegodišnjoj kontroli SFOR-a.
Krajem devedesetih godina srpski narod je dobio nekoliko bastiona srpstva i pravoslavlja. Pored Šumadije, Fruške gore, Kosova, Metohije, Severne i Zapadne Crne Gore i Srpsku Hercegovinu, koja je pored toga što je posle rata ojačala srpske gradove, počela industrijski, privredno, kulturno i duhovno da se razvija, pretvarajući se, po broju pravoslavnih svetinja, u Kosovo i Metohiju. Uzećemo za primer manastire Tvrdoš, Žitomislić, Zavalu, crkve Svetog Vasilija Ostroškog, Gračanicu, Saborni hram i druge pravoslavne crkve po Bileći, Gacku, Nevesinju, Ljubinju i Foči.
Iz godine u godinu rastao je broj pravoslavnih vernika. Veliki broj srpskih ateista i komunista vratio se pravoslavlju, kojem su pripadali njihovi preci. Gotovo da nije bilo srpske kuće u Hercegovini, kako devedesetih tako i danas, da nije slavila srpsku slavu i da u njoj nisu bili svi kršteni. Povećao se broj sveštenika i monaha, a srpski narod pravoslavne veroispovesti s punim srcem i verom u Boga trudio se da nastavi putem najvećeg srpskog svetitelja u Staroj Hercegovini, Vasilija Ostroškog. Časne mošti Svetog Vasilija u više navrata sklanjane su iz manastira Ostrog na bezbednija mesta, u situacijama kada je pokušano rušenje svetinje. Poslednji put mošti Svetog Vasilija Ostroškog iznošene su iz manastira 1996. godine u organizaciji SPC.
Relativno miran posleratni život u ovoj istorijskim događajima bremenitoj zemlji nije dugo potrajao. Krajem prošle i početkom ove godine većina žitelja Istočne Hercegovine uznemireno je zaključila da Srpska Hercegovina polako postaje plen susedne Federacije BiH i Hrvatske, kao i NATO-a. Kada Crna Gora uđe u NATO, Hercegovina će sa sve četiri strane biti okružena NATO satelitima, a jedini put ka Srbiji i ostatku Republike Srpske biće onaj kod Čemerna pored Foče koji je skoro presečen. Preko deset godina traje rekonstrukcija tog puta, a on je jedini i najbliži put ka Srbiji. Danas podseća na lokalni seoski put, ne mogu da se mimoiđu dva autobusa i zabranjen je saobraćaj za kamione, tako da je tim putem razmena robe sa Srbijom i ostatkom RS nemoguća. Drugo, nova Vlada Republike Srpske formirana je bez ijednog člana sa područja Hercegovine, a njihov broj kako u parlamentu RS tako i u BiH može se nabrojati na prste jedne ruke.. Preduzeća se na području Istočne Hercegovine pod patronatom stranaca zatvaraju, narod ostaje bez posla, porodice bez hleba i izvora prihoda, sedište Eparhije zahumsko-hercegovačko-primorske je premešteno u Mostar čime Trebinje prestaje da bude duhovno i kulturno sedište Srpske Hercegovine. Većina građana razmišlja o putu iz Hercegovine bez povratka.

affraid affraid affraid
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Bice toga jos na prostoru YU

Počalji  Milan taj Pon Maj 27, 2013 6:34 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: NOVI PARTIZANSKI POKRET

Počalji  Milan taj Pon Nov 25, 2013 7:36 pm

Na fotoblogu "People of Sarajevo", koju je nedavno pokrenuo fotografski studio "TNT", gospođa Minka bivša skojevka, odgovorila je na pitanje koja je najluđa stvar koju je učinila kao tinejdžerka.
„Godine 1943, postala sam skojevka. Imala sam tada 15 godina. Kladila sam se sa drugaricama da ću najopasnijem iz Redarstva (sadašnja policija) staviti Titov letak u džep. Ne sećam se kako se zvao, znam da je bio ustaša i da nije bio iz Sarajeva. I pravila sam se da čekam tramvaj. Tramvaj je došao, primakla sam mu se kod vrata i kada je ulazio, ubacila sam mu letak u džep i ostala napolju. Bilo je to na tramvajskoj stanici gde je Narodna banka“, rekla je Minka. Cool Cool Cool Cool Cool Question 
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: NOVI PARTIZANSKI POKRET

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Nazad na vrh

- Similar topics

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu