Jugosloveni nacionalna manjin DA ili NE ?

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Ići dole

Pada u oci, porazna cinjenica da postradali, razna udruzenja

Počalji  Milan taj Pon Apr 19, 2010 9:31 pm

prognanih, proteranih, opljacknih..ne povezu svoja udruzenja, i nastupaju sa zajednickim zahtevom povratka na svoje. Uglavnom imaju iste probleme, doziveli su ista ponizenja...ali i dalje drze *junacki*..*pocetne polozaje*..i trpe zrtvu, dok stranke koje su ih gurnule u zlo, rade druge stvari, uglavnom se bogate. Ne treba sumnjati, da je poreklo tog *bogatstva*, upravo imovina od prognanih, znano kao *prvobitna akumulacija kapitala*...kapitalizam, fasizam.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jugoslavija

Počalji  Milan taj Čet Apr 22, 2010 1:46 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jugoslavija...i nacisti-kapitalisti...?

Počalji  Milan taj Pet Apr 23, 2010 3:11 pm

"Sjebali smo SFRJ,zemlju u kojoj su svi imali posao i plaću,gdje su se dijelili besplatno stanovi,gdje su radnici bili sretni i zaštićeni,gdje su narodi i narodnosti plesali kolo i veselili se.

Onda su uletjeli branitelji,ljudi žedni krvi i nemoćni da više zadrže svoju agresivnost i krvožednost te prouzročili su nesreću i patnju svima i uništili sve civilizacijske norme u kojima je Jugoslabija prednjačila.
I vidi gdje smo sad,zemlja stenje pod teretom od 500 000 braniteljskih mirovinai tko zna kakvim sve još povlasticama koje imaju ti lažnjaci,a nezaposlenost se poveća i dugovi također.
Nacionalizma u Hrvata koliko god hoćeš i ne samo njega,nego i običnog šovinizma,prema narodima i skupinama koji nemaju baš neke velike veze s Hrvatima.
A,sada u "samostalnoj" Hrvatskoj, sve više mržnje i sukobljavanja po regionalnoj osnovi jer sad kad su Hrvati preostali sami,mogu se samo međusobno početi mrziti.
SLOVENAC PLEVNIK O RVATIMA

Na početku "osamostaljenja" "nacionalisti" su serijom klišeja obećavali "veliku hrvatsku",a nakon 20 godina ostvarili "veliku krađu".
Oni koji su:"komunjarama,Jugoslavenima,balijama" osporavali hrvatstvo,izdajući se za "najveće Hrvate",pokrali su nas kao političak klika sve što je zemlja stvorila u okviru Jugoslavije.
Što nisu uspjeli ukrasti,dali su privatizirati uz osobne provizije ili ostankom na mjestima tj. kompanija koje su prodali i strpali pare u svoje džepove,a radnike na ulicu poslali.

"SVETO IME MAKSIMIR"

Račun je jednostavan,porezi njima,a ulaganja široj društvenoj zajednici.
Zacijelo ovako otprilike glasi jednadžba koju je zamislio i praksom usavršio Dinamov "alfa i omega" Hercegovac Zdravko Mamić,koji ujutro broji novac od silnih neoporezivih milijuna eura utrženih na plasman igrača,a popodne šopingira bahato se razmečući netom priskrbljenim statusnim simbolima,dok uvečer cmizdi zbog "maćehinskog" odnosa Zagreba prema lukrativnom poduzeću "svetinji" Dinamu koje je on prisvojio kao da mu je čačino,a taj proces je započeo davno Bobanovim(Imoćanin ko kurvat Vrdoljak)startom na milicionera.

DALMATINAC FRANE ŠAGO KOJI UZ UZGLAVLJE DRŽI I BIBLIJU I KOMUNISTIČKI MANIFEST

Čovjek je kao rodno biće danas uistinu pretvoren u stvar,invensticiju jer se suvremenim čovjekom,upravlja iz nevidljivih centara moći i manipulacije,i tako se on sveo na krajnje jadno i poslušno biće.
Naši ljudi koji lobiraju za strani korporativni kapital su u pravilu isluženi i korumpirani političari iz nekdašnjeg SKJ,a po mom dubokom uvjerenju,oni su patrioti,već agitatori stranih financijskih interesa.
Ne može se danas koncipirati pravednost i solidarnost te socijalna osjetljivost jer je naša civilizacija duboku postala dekadentna u nebrizi za čovjeka i sebeljubna.
Mnogi su danas uniženi,prezreni i odbačeni jer su u današnjem superkapitalističkom društvu njeguje "sveto trojstvo":maksimalna proizvodnja,maksimalna potrošnja i maksimalni profit,a to svijet neumitno šalje u propast.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Druzenje

Počalji  Milan taj Ned Maj 02, 2010 3:01 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

K.P.G.T

Počalji  Milan taj Sub Maj 29, 2010 12:37 am

Mermer i zvuci

Tamo gde su bile ruševine u blatu (stara beogradska šećerana) sada se uzdiže velelepan Međunarodni art centar pod budnim okom njegovog osnivača Ljubiše Ristića, jednog od glavnih političkih aktivista JUL-a

Nekada, dok je Ljubiša Ristić bio samo reditelj s velikim radijusom kretanja po onoj celoj a već i zaboravljenoj Jugoslaviji, mnogi su odlazili da gledaju njegove predstave. Rečju, voleli ga. Poslednje Ristićevo uporište bila je stara šećerana na obroncima Banovog brda pa su njegovi mnogobrojni fanovi i poštovaoci čak i dotle stizali, gacajući po blatu i kroz duboku tminu, sve da bi u toj, tada sasvim oronuloj, napuštenoj, ledenoj i ogromnoj zgradurini videli neku od predstava, ali se i prijatno družili uprkos obaveznom cvokotanju međ' prostranim, hladnim zidovima. To su (još) bili dani ponosa i neskrivene privrženosti čoveku koji je plenio svojom imaginativnom režijom ali i gerilskim otporom svemu što se zvalo laž, konvencija. I nije to bilo baš tako davno. Samo nas nekoliko godina od tada deli. U međuvremenu je, to već i deca znaju, Ljubiša Ristić postao jedan od čelnih ljudi JUL-a i, iskoristivši svoj visok položaj, kao i nesumnjivu moć, izgradio na tom istom prostoru zaista impresivno zdanje koje je vizionarski skromno nazvao Međunarodni art centar.

Opuštanje
Taj Međunarodni art centar se, dakle, nalazi u sredini ničega i do njega se stiže baš onako kao i pre: tapkanjem po kaldrmi i kroz mrkli mrak, s tim što je sada u tome vic. Jer, odjednom vam se, baš zato, to zdanje ukaže, onako ogromno i okupano u svetlosti, kao zimski dvorac iz bajke. Iznutra je to tek raj, mermer i zvuci. Kanarinci, kojih je na desetine po kavezima, cvrkuću, nešto kao pratnja tihoj muzici sa zvučnika koja pokriva čitav prostor a, hvala bogu, o rokenrolu je reč. Podrazumeva se i da je unutra udobno i toplo (podno grejanje, objasnili su nam), cveća je i zelenila posvuda, tu je i jedan ogroman, sav od crvenih cigala, ugrađeni kamin u koji se neštedimice ubacuju debla da se vatri nađu i drže visoki plamen, naravno da je sve čisto, umiveno i doterano do najsitnijih detalja, do poslednje saksije, a osoblje napadno ljubazno.
Bio bi to generalni pogled, onaj ovlašan, prvi utisak. Imala sam tu privilegiju (zarad, valjda, nekadašnjeg prijateljstva) da mi Ljubiša Ristić, kao najupućeniji ali i najstrastveniji vodič, pokaže svaki kutak, od dna do vrha, tog svog Međunarodnog art centra kojeg biju tolike glasine da je već otišao u legendu. I, šta reći posle svega? Razloga za hvalisanje Ristić zaista ima. Posetiocu pak istinski preostaju zgranutost i zadivljenost. To se mora videti, to u reči teško staje.
Elem, dole je jedno impozantno predvorje sa stubovima i slikama, dole su i restoran (gde će, čujem, biti uskoro servirana samo italijanska i indijska hrana), kao i ugodan kafić u kojem sedi neki mlad svet, uglavnom s mobilnim telefonima koji neprestano zuje. Iznad toga je ono do čega Ristić, prirodno, najviše drži: tri pozorišne dvorane i jedan veliki baletski studio, tu su garderobe i toaleti s kupatilima iz snova, onda separei s foteljama za odmor i povlačenje u malu privatnost, gore je i duga pasarela, sva u prozorčićima uokvirenim gipsanim radovima duž jedne strane dok je na drugoj, pod staklom i u čitavom nizu savršeno lepih komoda smeštena bogata biblioteka (Hegel, Hegel, Aristotel...) dok je na trećem nivou Ristićevo carstvo, njegov direktorski ofis koji čini jedan impozantan (po veličini) sto na kojem su samo telefoni, kompjuteri i knjige, tek poneki zalutali papirić. U stvari, u tom Međunarodnom art centru najviše od svega, čini se, ima kompjutera, broja im se ne zna, gde god se okrenete u jedan vam se pogled zakuca. Nije ni čudno, Ristić je oduvek bio zaljubljenik u elektroniku, prvi koji je u ovoj zemlji uopšte, još pre petnaestak godina, uneo tu spravicu kao neophodno sredstvo rada.
Sve u svemu, kad saberete kanarince, saksije sa cvećem, gipsane ukrase i izuzetno lepo oslikane zidove sa, recimo, baš tim silnim belim telefonima i belim kompjuterima, pomislite na kraju kako ste okruženi ekstravagantnom kombinacijom egzotičnog i modernog. Jasno i kičerskog, ali je tog kiča ipak sasvim malo i on je više tu u funkciji živosti, veselosti, nečeg duši milog. Ideja jeste, uostalom, da se posetilac tu opusti i zaboravi sve, od famozne neuzvraćene ljubavi do bede i dubokog poniženja u kojem već toliko dugo živi.

Megalomanija
Ali, avaj, nema mnogo posetilaca u Ristićevom Međunarodnom art centru. Svakako ih nije bilo te hladne januarske noći kada sam se prvi put tamo uputila, a i inače nam potvrđuju da nikada nema gužve. Sigurno ne one kada su ljudi u kolonama tu nekada dolazili ne pitajući za cenu neudobnosti. Danas se tamo slabije dolazi iako su cene više nego pristupačne: četrdeset dinara po predstavi, za đake i studente dvadeset, a za penzionere i nezaposlene ulaz je besplatan, naprosto im se veruje da nemaju ni žutu banku. Drugim rečima, ni toliki olakšavajući mamci ne predstavljaju dovoljan izazov da se u tu veličanstvenu zabit krene.
Taj cilj još manje postiže sam repertoar koji je, makar po naslovima, izvesno atraktivan. Neće ljudi da se otisnu na to putovanje, u to Ristićevo crveno, i za sada je džaba i pričati i pesme pevati Međunarodnom art centru. Kao prvo, onolike njegove kolege, svi oni silni glumci i reditelji koji su ga u stopu pratili, još tu nisu ni zavirili. Dalje, mnogi novinari, a naročito pozorišni kritičari, naprosto ignorišu šta se tamo zbiva. Oglase o pozorišnom repertoaru KPGT-a (kako Ristić uporno i sada zove svoje pozorište a da ta skraćenica nema veze sa stvarnošću pošto znači - kazalište, pozorište, gledališče, teatar) odbijaju da objave, kao nisu im stigli, tako objašnjavaju, jedino se mogu videti u državnim glasilima. Ona opoziciona povremeno pošalju nekog saradnika da opiše svu tu lepotu pri čemu je ironisanje tad najpreči domaći zadatak.
Ristić, međutim, želi da ostavi utisak čoveka kojeg to uopšte ne uzbuđuje. Uradio je šta je hteo, otvorio svoj Međunarodni art centar usred bombardovanja, aprila meseca, i sad izvol'te, ko hoće - hoće. On zna šta nudi. Izvanredan ambijent, petnaest predstava u kojima igraju prevashodno sasvim mladi i anonimni ljudi, dobro komponovan repertoar koji se oslanja na autorska imena kao što su Šekspir, Servantes, Andrić, Handke, Handke i Handke.
Osim toga, radi se tek o početku jedne zapravo megalomanske zamisli koja bi, u svom finalu, trebalo da na istom prostoru ima i operu i modni centar. Oba ta objekta su u fazi izgradnje, svaki će se širiti na po tri stotine kvadratnih metara i sve će to biti povezano novim pasarelama sa ovim ionako nepreglednim pozorišnim delom centra. U izgradnji je, takođe, i vrsta malog hotela za gostujuće trupe tako da budu tu, na radnom zadatku odmah, bez potucanja do udaljenih destinacija grada. Po Ristiću, reč je o bliskoj budućnosti završetka čitavog projekta, pominje kraj ove godine.

Finansijeri
Među ono malo poznatih ljudi iz kulturnog života Beograda koji su poželeli ili se pak usudili da dođu u, nazovimo je tako, Ristićevu zadužbinu, nalazi se Mirjana Karanović, od pre nekoliko godina profesor glume, čiji studenti tu igraju. Bez dvoumljenja i zazora kaže: "U principu, uvek imam dobro mišljenje o svakom mestu koje se bavi pozorištem. Vidim po naslovima da to Ljušino mesto ima ozbiljan repertoar iako većinu predstava nisam videla pošto mi je taksi skup, kola ne vozim, a taj centar je meni ipak daleko. Bila sam tamo nekoliko puta i mogu samo reći da je čitav taj prostor daleko manje raskošan nego što takve priče o njemu kruže. Cenim ljude koji ulažu u kulturu bez obzira na sve drugo, pa i na politički angažman. Čitav taj kompleks mogao bi dobro i zanimljivo da se razvija ma ko bio na njegovom čelu, odnosno ma u kom političkom pravcu se stvari dalje budu kretale u ovoj zemlji. Opstaće kao institucija kulture koju treba čuvati i negovati. Ne bismo smeli poistovećivati sam prostor u kome rade mladi i koji će mladima ostati sa onim čime se Ristić na drugi način bavi u svom životu. Jer, tamo se, ipak igraju predstave koje ni po čemu nisu banalno politički obojene. Toliko je jasno po nazivima i autorima. U tom smislu ljudi bi morali da se oslobode 'za' i 'protiv' samog Ristića."
Slično kaže, ali samo slično, i Jovan Ćirilov: "Sve što se u jednom periodu sagradi za kulturu, ostaje budućim generacijama i, nadam se, toj svrsi. Naravno, da bi se tako nešto izgradilo kao što je taj Međunarodni art centar, nešto drugo u ovom gradu nije sagrađeno. Između ostalog, Jugoslovensko dramsko pozorište. Međutim, da bih mogao o tome kvalifikovanije da govorim, ja bih morao da imam tačne informacije o izvorima finansiranja tog centra. Nemam ih. Van društvenog konteksta, rekao bih da je na mene najjači utisak ostavila ona najveća pozorišna dvorana nazvana 'Teatar Šerbedžija', a dopala mi se veoma i ideja da tamo bude izgrađen hotel za gostujuće glumce, igrače i pevače. Nažalost, celokupna naša situacija je toliko bedna da će ona, beda, sada prvi put, izgleda, bitno da pogodi samu pozorišnu umetnost. Ukoliko bi Ristićev privilegovan položaj značio ujedno i garanciju mesta na kojem će se dešavati velika umetnost, to bi onda već bio značajan dobitak. Kriza je, međutim, tolika da mi se čak i to čini nemogućim."

Politika
Miodrag-Brik Krivokapić, glumac iz nekadašnje Ristićeve garde i protagonista mnogih njegovih predstava istovremeno je i jedini koji danas igra u tom pozorištu, u "Don Kihotu", pošto se dobra, stara klapa odavno raspala. Otuda su zanimljivi razlozi njegove odanosti Ristiću: "Stvar je vrlo jednostavna. Prvo, reč je o reditelju kojeg nikada nisam odbio, koji me je, uostalom, uvek i pitao šta bih želeo da igram. Dakle, Ristić kod mene ima taj neki večiti kredit. Naravno, volim ja ponekad da se odmorim od Ristića, kao i on od mene. Dešavali su se nama i ranije prekidi, nije to sada bilo prvi put. I nije imalo niti ima veze s njegovom političkom pripadnošću. Uostalom, ja sam na tom prostoru igrao i dok je tamo bila prašina, bilo blato, bila azbestna vuna a sada sam, eto, baš poželeo da igram u normalnoj zgradi i na normalnoj sceni. Normalnoj, kad je o Ristiću reč. Nalazim, inače, da je taj prostor izuzetan, samo mi je uvek žao što Rade Šerbedžija nije danas pored mene kao Sančo Pansa. Sa Šerbedžijom bih igrao 'Don Kihota' bilo gde a kamoli sad u sali koja nosi njegovo ime. Za mene je Ristić bio i ostao samo reditelj a njegova politička angažovanost nije bitna, nije bar meni. Ako ništa drugo, on je makar ostao dosledan svojim idejama i svojoj ideologiji. Preko predstava u njegovom novom pozorištu najbolje ćemo videti o čemu se tu radi i šta taj mladi svet koji tamo igra danas hoće. Videćemo, rano je još..."

Šansa
Upravnik Ateljea 212 Svetozar Cvetković je među čestim posetiocima Međunarodnog art centra a svakako jedan od retkih čelnih ljudi beogradskih pozorišta koji uopšte tamo odlazi. Sasvim određeno kaže: "Ljudi obično tvrde da sve to skupa Ljuša nikada ne bi mogao da uradi da nije to što jeste, vodeći čovek JUL-a. Priznajem da ja na tu stvar gledam drugačije. Najznačajnije u životu čoveka kao što je Ljubiša Ristić jeste ono što je dao i ostavio pozorištu. Pošto ga dugo znam, njegova razmišljanja su se najmanje menjala u godinama koje smo preturili preko glave, razmišljanja pre svega o zemlji u kojoj smo nekada živeli i koju je on veoma voleo i za nju svojski radio i stvarao. Od trenutka osnivanja KPGT-a njegova je ogromna želja bila da s glumcima i teatrima koji su egzistirali u toj zemlji kulturno objedini čitav ovaj naš južnoslovenski prostor. Očigledno je da se u poslednjim godinama Ristiću pružila prilika da realizuje želju o konačnom stvaranju svog pozorišta, ne samo na papiru kao što je KPGT to bio u svom osnivanju i kao takav šetao se po onoj nekada celoj zemlji, već da sada, na jednom mestu, ima centar tog i takvog dešavanja i onda s tog mesta ostvaruje svoje ideje umesto nekadašnjeg neprekidnog proputovanja.
Jasno, to što je on ovde sagradio nije nepoznato u svetu, to da se u nekoj staroj fabrici, centrali ili hangaru stvori institucija od kulturnog značaja. Ja neću ući u način kako je Ristić ovo izveo, neću jer i ne znam ništa o tome, ali znam nešto drugo: on nije sagradio kovnicu novca, niti fabriku oružja, niti privatnu dilersku banku, ne, on je sagradio pozorište. I to je jedino važno. Druga strana medalje je šta se tamo radi i igra. Ljudi su, opet, skloni da kažu, i to mahom na neviđeno, da sve to tamo ništa ne valja i da tamo nema kvalitetnih ljudi. Međutim, veoma je važno što Ljuša daje šansu izrazito mladima koji tu šansu ne bi dobili na drugom mestu a verovatno je ne zaslužuju i u njegovom pozorištu. On im je, ipak, daje. Svi su završili škole i fakultete i sada rade u idealnim uslovima. Na kraju bih rekao da ono što tom centru najviše nedostaje jeste upravo Ljubiša Ristić. Kada bi se vratio u isključivo pozorišne vode i u svoju pozorišnu imaginaciju, što nikada nije kasno, verujem da bismo imali prilike da opet gledamo neke sjajne predstave kao što su to bile 'Oslobođenje Skoplja', 'Karamazovi', 'Vojna tajna', 'Misa u A molu' pa i, zašto da ne, 'Buba u uhu'."
Tako, eto, govore pojedini ljudi o Međunarodnom art centru. Izabrali smo ih isključivo po tome što su tamo bili. Naravno, lista onih od imena i prezimena nije tim iscrpena, nije, znači, reč o knjizi koja je spala na tri-četiri slova. Istine radi, mišljenje smo potražili od mnogih ljudi koji jesu značajni za pozorišni život grada i zemlje. Odbijali su da išta kažu. Samo je, recimo, Dejan Mijač bio malo precizniji: "Tamo nisam bio, nemam znatiželju da odem, a i srce me nešto ne vuče na tu stranu."
Ristić pak, smatra da bi bivših prijatelja bilo mnogo više u Međunarodnom art centru ali se plaše da će ih on vratiti sa ulaza pošto baš nisu imali lepe reči za njega, ne samo u kuloarima nego, bogami, i u medijima. To kaže i, mada ubeđeni levičar za vjek i vjekova, zaprepašćeno se krsti proprativši svoj gest rečima: "Bože, da li su oni normalni!?"

JASMINA LEKIĆ
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Dogadjaji...

Počalji  Milan taj Ned Maj 30, 2010 11:40 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

svi se busaju u ljudska prava..pa dajte ih ...!!??

Počalji  Milan taj Ned Dec 19, 2010 12:03 am

Jugosloveni stariji od Tita

Protivnici ideje jugoslovenstva vide je uglavnom u kontekstu Titove Jugoslavije i uz komunističku ideologiju. Reč je očito o nepoznavanju istorije jugoslovenstva, koje je mnogo starije od najstarijih pristalica i protivnika te ideje. Ona se sasvim definisana javlja još početkom XIX veka, a njene pristalice su najpre najobrazovaniji južni Sloveni.

Jugosloveni su faktički „nastali“ zajedno sa stvaranjem Jugoslavije, 1929. godine, kada se definišu kao „nacija sa tri plemena“. Prvi put se kao posebna demografska grupa priznaju na popisu 1961, a najviše proklamovanih Jugoslovena ubeleženo je 1981. godine - ukupno milion dver stotine dvadeset hiljada, mada je u odnosu na broj stanovnika tadašnje države to ipak bio mali procenat. Najviše ih je u to vreme bilo u Srbiji, 36 odsto od ukupnog popisanog broja, da bi se njihov broj postupno smanjivao, recipročno u odnosu na povećanje broja Srba, Hrvata, Slovenaca... Pojedini teoretičari ovu pojavu masovnog jugoslovenstva objašnjavaju neprihvatanjem nacionalne identifikacije, jer se deo stanovništva bivše Jugoslavije radije identifikovao sa državljanstvom nego sa etničkim poreklom.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

* mozda da mozda ne*...a, trebalo bi DA !

Počalji  Milan taj Ned Feb 13, 2011 1:39 pm

#
Ana kaže:
10/02/2011 u 13:19

Eh, Ratko… ne znam da li su povod tekstu Goldsteinove izjave koje su i mene iznervirale. Najveći problem Srba u Hrvatskoj, ali i izvan nje, dakle u cjelini bio je mozak ispran jugoslavenstvom i bratstvom i jedinstvom. U takvim okolnostima svako individualno prosvjetljenje završavalo je propašću jer smo na globalnom nacionalnom planu demonstrirali nedoraslost.

U takvoj situaciji, logično je da su srpski intelektualci u Zagrebu bili izgubljeni i da im se najvažnijim činilo da do sukoba ne dođe jer ishod sukoba nije bilo teško predvidjeti.
#--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Lune kaže:
Vaš komentar čeka uređivanje.
13/02/2011 u 11:34

Stalno i uporno se podmecu price Jugoslovenstvo..bratstvo i jedinstvo..kao neki *razlog*..Jugoslovenstvo je bila jedna velika ideja, nazalost nije proslo kod yu naroda, i to je proslost..a, sadasnjost je da su *braca Srbi i Sestre SrBkinje, nasilno postali *proletarijat*..*rezervna armija rada*.*naj jeftinija radna snaga*..*pecalbari*..*nadnicari*…na prostoru *yu komonvelta*..uz, na neki nacin, obostranu saglasnost..*dva najveca entiteta yu*, novi *srbsko-hrvatski poredak*…*arijevaca sa obadve strane*.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Da !

Počalji  Milan taj Sub Apr 30, 2011 11:29 am

OKRUGLI STO O JUGOSLAVENSTVU

U Splitu je, dana 23. 04. 2011. godine, u organizaciji Kluba Jugoslavena Split, pod pokroviteljstvom Udruženja "Naša Jugoslavija" i Saveza Jugoslavena, održan okrugli sto na temu "Pretpostavke za razvoj Jugoslavenstva". Bio je to prvi u nizu skupova ove vrste koji će biti održani pod zajedničkim nazivom "Jugoslavenstvo - priznavanje prava na nacionalnost". Ličnosti iz javnog života i mnogobrojni gosti svojim prisustvom su potvrdili aktuelnost teme - ravnopravnost Jugoslavena danas.




POŠTOVANI,

Rješenjem Ureda državne uprave u Istarskoj županiji od 13.04.2010. godine odobren je upis Udruge "Naša Jugoslavija", sa sjedištem u Puli, u Registar udruga Republike Hrvatske.

Moje ime je Zlatko Stojković i trenutno vršim funkciju Predsjednika Udruženja. Udruženje "Naša Jugoslavija" osnovano je sa ciljem da se povrate pozitivne tekovine koje smo mi u Jugoslaviji imali sreću uživati i to želimo povratiti i našim potomcima ostaviti. Tu prije svega mislimo na kvalitetu školstva (naravno besplatnog), socijalnu i mirovinsku politiku, prava radnika i na kraju, ali nikako nevažno, pravo da nam se prizna postojanje nacionalnosti Jugoslaven. Sa time u vezi obratili smo se direktno hrvatskom Saboru sa prijedlogom da se i to uključi u promjenu hrvatskog Ustava. Nažalost nikakav odgovor nismo dobili.

Osnovni sadržaj djelatnosti UDRUGE "NAŠA JUGOSLAVIJA" je:
- zalaganje za mir, demokraciju, zaštitu i poštivanje ljudskih prava, građanskih sloboda, bez obzira na rasnu, nacionalnu, vjersku, političku i drugu pripadnost;
- suprotstavljanje svim pojavnim oblicima rasne, vjerske, spolne i dobne diskriminacije, te svim oblicima nasilja, terorizma i netolerancije prema različitim skupinama, udrugama, organizacijama, pojedincima i narodima;
- organiziranje, samostalno ili u suradnji sa drugim organizacijamai udrugam, tribina, seminara i okruglih stolova;
- suradnja sa pojedincima, udrugama i drugim organizacijama iz zemlje i inozemstva koje imaju iste ili srodne ciljeve;
- uspostavljanje i razvijanje suradnje sa medijima radi upoznavanja šire javnosti sa radom udruge;
- objavljivanje izvještaja o sprovedenim istraživanjima i zapažanjima u posebnim publikacijama, biltenu udruge kao i u drugim medijima;
- objavljivanje istraživanja javnog mnijenja i stručnih studija...

Udruženje "Naša Jugoslavija", sa ciljem bržeg provođenja zacrtanih djelatnosti, poziva na suradnju. Samo uz međusobnu suradnju i zajedničke nastupe i napore možemo postati značajan faktor u kreiranju kako političke situacije tako i u kreiranju naše svakodnevnice. Nije potrebno naglašavati da je u proteklih dvadeset godina politika na području predhodne Jugoslavije sve napravila kako bi zavadila narode i zavladala nad njima. Sve po poznatom principu „divide et impera“. U ljude je "usađen" osjećaj nemoći.

U posljednjih 20 godina su se na političkoj sceni, na području predhodne Jugoslavije, pojavile mnoge partije, stranke, udruženja, organizacije... sa istim ili sličnim ciljevima kao što ih ima naše Udruženje. Nažalost, suradnja među njima ne može zadovoljiti. Osim nekih nama poznatih izuzetaka, uglavnom se sve svodi na "pojedinačna" zalaganja i ostvarenje postavljenih ciljeva. To naravno ne može dovesti do nekog značajnijeg uspjeha. Samo zajedno možemo nešto postići. Udružimo se.

Dana 23.04.2011. godine u Splitu se održava II redovna Skupštine Udruženja. Bilo bi nam drago da nam se pridružite, da se upoznamo, porazgovaramo...

Zlatko Stojković, dipl.ing
Predsjednik Udruženja "Naša Jugoslavija" u Hrvatskoj
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Pa, red je da neko da *uputstvo* sta zena da uradi...?

Počalji  Milan taj Ned Sep 25, 2011 12:26 am

Šta ćeš sad... Beograđanka Tanja Ilić u velikoj dilemi kako da se izjasni na predstojećem popisu
Pisaću se kao Indijanka

Venama Beograđanke Tanje Ilić (55), bivše košarkašice, koja se do raspada Jugoslavije izjašnjavala kao Jugoslovenka, teče krv pet različitih nacija. Tanja je nedavno na svoj Fejsbuk profil okačila poruku u kojoj traži savet za dilemu koju sama nije uspela da razreši duže od pet decenija.

- Molim sve prijatelje, one prave i dobronamerne ljude, da mi pomognu. U Srbiji je u oktobru popis i valjda treba da se izjasnim koje sam nacionalnosti. Pa ja evo već 55 godina to ne znam. Moja majka je usvojena. Njen pravi otac bio je Jevrej, a deda koji ju je usvojio bio je Ukrajinac pravoslavne vere koji ju je tako i krstio. Moja baba po ocu je Austrijanka, a otac mi je bosanski katolik. Otac moje dece je Srbin. Šta sam onda ja, a šta su moja deca? - zapitala je Tanja.

Sve do 1992. godine i raspada Jugoslavije Tanja, rodom iz Tuzle, izjašnjavala se kao Jugoslovenka. Bilo je to, priznaje, najbolje rešenje za nju, ali i mnoge druge rođene u mešovitim brakovima.
fakti

- Država je za popis odvojila 24.800.000 evra (3,3 evra po glavi stanovnika)

- Prvi popis u Srbiji obavljen je 1834. godine, a po savremenoj metodologiji 1921.

- Poslednji popis obavljen je od 1. do 15. aprila 2002.

- Po popisu iz 2002, nepotpuno osnovno obrazovanje imalo je 22 odsto stanovništva

Mešanje nacija u Tanjinoj porodici je uobičajeno, a od raznih kombinacija običnom slušaocu može da se zavrti u glavi.

- Sinovi mog pokojnog brata žive u Norveškoj. Jedan je oženjen ženom iz Gvatemale, a drugom je supruga Norvežanka. Bratovljeva žena je, takođe, dete iz mešovitog braka, majka joj je bila Srpkinja iz Šapca, a otac Hrvat. I sestrine ćerke su u mešanim brakovima, jedna živi na Rabu i udata je za Hrvata, a druga, čiji je otac austrijski Nemac, udala se za Italijana. Moja sestra je u trećem, srećnom braku sa Italijanom i živi u Italiji - nabraja Tanja.

Ona kaže da joj ne preostaje ništa drugo, već da se na predstojećem popisu izjasni kao Navaho Indijanka.

- S obzirom na to što me privlači kultura Indijanaca, možda se izjasnim kao Navaho Indijanka. Na prošlom popisu 2002. godine napisala sam da sam Beduin, iz inata. Neću da se upišem u rubriku ostali, to mi nekako dođe kao otpadak - smatra Tanja. V. N.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jugosloveni u Srbiji

Počalji  Milan taj Sre Sep 28, 2011 7:08 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Postuj moju naciju i ja cu tvoju !!!

Počalji  Milan taj Sub Okt 01, 2011 12:29 pm

Jugosloveni između asimilacije i otpora

Zabrinjava odsustvo interesovanja međunarodnih organizacija za predstojeći popis stanovništva u Srbiji. Nekadašnjih milion dve stotine hiljada nacionalno deklarisanih Jugoslovena u Jugoslaviji istopilo se na osamdeset hiljada na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji, i na manje od stotinu na popisu u Hrvatskoj. Zbog čega su se pojavile ovako drastične razlike?

Jedan od razloga je način postavljanja pitanja. Na poslednjem popisu stanovništva u Srbiji pitanje o nacionalnosti bilo je otvorenog, a u Hrvatskoj zatvorenog tipa. Ova druga vrsta pitanja prema svim iskustvima sociologije bitno sužava mogućnost dobijanja slike stvarnog stanja i po mnogo čemu u rezultatima prikupljanja podataka odslikava namere izvođača samog (popisnog) anketiranja.

Kada je 2009. obavljan Probni popis stanovništva u Srbiji, primenjen je zatvoreni oblik pitanja pri izjašnjavanju o nacionalnosti i maternjem jeziku. Razumljivo je da je u takvoj situaciji (bilo) teško reći „Ne, ja sam Jugosloven“, ili „Moj maternji jezik nije srpski, nego srpskohrvatski“ a još teže „Moj jezik je hrvatskosrpski“. Time su se najneposrednije kršila prava jugoslovenske nacionalne manjine i doveo se u pitanje njen opstanak.

Ponoviću: Ispitivanje nacionalne pripadnosti preko zatvorenih pitanja u datim okolnostima, nezavisno od namera, realno predstavlja pritisak na pripadnike nacionalnih manjina. U Srbiji se na poslednjem popisu stanovništva (2002) osamdeset hiljada građana i građanki izjasnilo kao Jugosloveni po nacionalnosti. U Hrvatskoj, gde su primenjivani zatvoreni odgovori, kao Jugosloveni se izjasnilo manje od sto lica.

Politički činilac (a prilikom popisivanja birača za prošlogodišnje izbore za Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine videlo se da postoje i policijski pritisci) bitno određuje odgovore, odnosno popisne rezultate. Broj nacionalno deklarisanih Vlaha u istočnoj Srbiji na poslednjih nekoliko popisa varira od 1.500 do 102.000. Na popisu 1991. bilo ih je 20.000, a na popisu 2002. 40.000. Uticaj političkog činioca ovde je sasvim vidljiv.

Predsednik Rumunskog nacionalnog saveta Danijel Petrović, koji je predsedavao Koordinacijom vojvođanskih nacionalnih saveta, bio je potpuno u pravu kada je povodom Probnog popisa tvrdio da „zatvoreni odgovori“ omogućavaju „indirektni psihološki pritisak na građanstvo“. Tom prilikom je povodom primenjenog načina ispitivanja nacionalnosti i maternjeg jezika popisivanih protestovao i Nacionalni savet makedonske nacionalne manjine.

Kad su Jugosloveni u pitanju, ministar za ljudska i manjinska prava dr Svetozar Čiplić je na konferenciji za štampu 12. marta 2010. izjavio da Jugosloveni ne mogu imati status nacionalne manjine niti svoj savet, „jer im nedostaju jezik, pismo i književnost“. Ovakvim stavom ministar Čiplić grubo je prekršio manjinska prava pripadnica i pripadnika ove nacije. On je kao ministar u Vladi Srbije prekršio odredbe iz niza članova Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, odredbe iz niza članova Zakona o zabrani diskriminacije, člana 26 Zakona o ministarstvima, odredbe Deklaracije Ujedinjenih Nacija o pravima pripadnika nacionalnih ili etničkih, verskih i jezičkih manjina i Okvirne konvencije Saveta Evrope za zaštitu nacionalnih manjina, i izložio je etničke Jugoslovene podsmehu i nipodaštavanju, kakvom nijedna manjinska zajednica u Srbiji nije izložena.

Centar za razvoj civilnog društva (CRCD) je tom prilikom primetio da složena stručna tema jezika, pisma i književnosti etničkih Jugoslovena ne može biti predmet jedne polurečenice niti pitanje političke (ne)spremnosti da se jednom manjinskom identitetu osiguraju po zakonu pripadajuća mu prava. Jugosloveni svoj jezik nazivaju srpsko-hrvatskim ili hrvatsko-srpskim, imaju dva pisma, latinicu i ćirilicu, i vrhunsku književnost stvaranu upravo na tom jeziku. Stvaraoci koji su se izjašnjavali kao nacionalno deklarisani Jugosloveni dobijali su najveća priznanja za svoj doprinos svetskoj kulturi, uključujući tu i Nobelovu nagradu.

CRCD je tada takođe sa zadovoljstvom konstatovao da 814 Egipćana, 584 Aškalija i 572 Grka u Srbiji uživaju priznanje države tj. da ih država uvažava kao nacionalne manjine. U međuvremenu je ministar u Vladi Srbije diskriminisao 80.000 Jugoslovena.

Pritisci su se nastavili i nastavljaju se. Zaštitnik građana Saša Janković je početkom novembra 2010. u Narodnoj skupštini podržao amandman poslaničke grupe manjina na Predlog Zakona o popisu stanovništva, kako bi se pripadnicima nacionalnih manjina omogućilo slobodnije i tačnije iskazivanje nacionalne pripadnosti.

Pritisci na neke nacionalnosti ili njihovo uslovljavanje su evidentni. Severnom Bačkom ovih dana kruže leci Hrvatskog nacionalnog vijeća u kojima se izjednačava nacionalna hrvatska sa verskom rimokatoličkom pripadnošću. Istovremeno, postoji sasvim poseban odnos organa bunjevačke nacionalne manjine sa agencijama Vlade Srbije, koji je, istina, bio mnogo vidljiviji u vreme dve Koštuničine vlade nego danas.

Ostaje i mogućnost sistematskog manipulisanja dobijenim rezultatima posle obavljenog popisa. Presedan postoji u neprestanom ponavljanju zvaničnika da je popis iz 2002. utvrdio da u Srbiji među odraslim građanima ima 95 procenata vernika. Državni službenici, uključujući tu i ministre, tendeciozno ignorišu da se na popisu ne utvrđuje vera u Boga (ili u bogove i druge natprirodne sile), nego veroispovest, odnosno vezanost za određenu kulturno-versku tradiciju. Jugoslovene od prethodnog popisa neprestano ograđuju u limite potomaka etnički mešovitih brakova, a mogu se očekivati i druge manipulacije koje bi sve predstavljale negiranje prava na izbor ili na promenu identiteta.

Državna politika je anti-jugoslovenska. Samo postojanje Jugoslovena otkriva besmislenost ratova iz devedesetih i otvara pitanje odgovornosti njihovih protagonista koji su i danas na vlasti. Sistematsko etniziranje politike, sediranje svetosavljem i konvulzivno upinjanje da se latinica istisne iz javne upotrebe predstavljaju napad na prava Jugoslovena i drugih nacionalnih manjina, koji je u funkciji prikrivanja vlastite odgovornosti za ratove i za kolaps države i društva. Vlast kroz pojedinačne istupe političara, školske programe i službenike, medijske nastupe i državnu politiku podstiče iracionalno i atavističko, umesto da se ponaša kao neutralni racionalni čuvar prava svih. Kao što je pisao Edvard Sapir: „Ne samo jezik ili neka terminologija već i puka spoljašnja forma u kojoj se jezik piše može postati važna kao simbol čuvstvene ili društvene odelitosti. Tako su hrvatski i srpski u suštini jedan jezik, ali se predočavaju u vrlo različnim spoljašnjim formama, budući da se prvi piše latinicom, a drugi ćirilskim pismenima istočne pravoslavne crkve. Ta spoljna razlika, združena s verskom, zacelo ima vrlo važnu funkciju da kod ljudi koji govore vrlo srodnim jezicima ili dijalektima, ali koji iz čuvstvenih razloga ne žele da se utope u neku veću celinu, spreči razvoj odviše jasne svesti o tome koliko su doista slični jedni drugima.“

Evropska Unija se ovome ne protivi. Evropa danas postoji manje kao zagovarana Evropa regija, više kao stvarna Evropa nacija. Jugosloveni bi bili nacija da imaju svoju državu, a Evropa nema sluha za nad-etničke identitete uže od okvira Evropske Unije. Ona prihvata Austrijance s njihovim nemačkim jezikom kao posebnu naciju, priznaje posebnost Moldavaca koji velikom većinom govore rumunski, poštuje kao naciju i Švajcarce s njihovom mnogojezičnošću. Ona, međutim, nije voljna da podrži zahteve pripadnika jugoslovenske nacije koja je, zajedno sa drugima, nekada imala svoju uglednu, relativno bogatu i svakako kulturnu državu.

Treba li se predati rezignaciji? Ako do toga dođe, nacija koja je bar povremeno privlačila Andrića, Krležu, Broza i Cankara da se izjasne kao njeni pripadnici ne zaslužuje ništa drugo do da nestane. Ne postoji mogućnost da Jugosloveni nestanu ako oni to ne žele. A pritisci kojima su izloženi mogu da zatome volju za izražavanjem identiteta, ali i da probude otpor asimilaciji. Pripadnici i pripadnice drugih nacionalnih manjina će u sudbini Jugoslovena, kakva ona već bude, videti vlastitu budućnost u Srbiji.



Vladimir Ilić
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

*tudje necemo svoje ne damo*...!!

Počalji  Milan taj Sub Okt 01, 2011 2:46 pm

Subverzivna moć Jugoslovena

Pitanje jugoslovenstva i jugoslovenskog identiteta danas u Srbiji nije samo manjinsko pitanje, već pre svega pitanje prevladavanja prošlosti i ratova 90-ih. Otuda ne postoji politička volja da se ovoj manjini daju manjinska prava koja joj pripadaju... Procesualnost, nestatičnost pa i višestrukost grupnih identiteta, odnosno njihovo stalno iz(raz)građivanje u zavisnosti od političkog konteksta, nigde nije očitije nego na primeru Jugoslovena. Između dva poslednja popisa stanovništva, od 1991. do 2002, nestalo je 75 odsto Jugoslovena u Srbiji. Preostali su nevidljivi; u Hrvatskoj su zvanično izbrisani, u Bosni nezvanično nepoželjni.

Zastupnici multikulturalne teorije (a Srbija sebe stalno promoviše kao multikulturalno društvo i državu sa razvijenim manjinskim politikama) smatraju da nema uvažavanja ljudi ukoliko se ne uvažava socijalni i kulturni ambijent u kojem su oni socijalizovani. Važi li to i za Jugoslovene, koji insistiraju na jednom iščezlom ambijentu te vrste i iskazuju nadnacionalni identitet? Očito da ne važi, jer „oni nisu posebna etnička grupa, potiču iz mešovitih brakova“, „nemaju poseban jezik“, „nemaju nacionalni savet, koji bi pokazao interes za očuvanje posebnosti“, a osim toga „nedostaje im jezik, pismo i književnost“, kažu predstavnici vlasti u Srbiji.

To poricanje kulturnih specifičnosti (još uvek postojećih) Jugoslovena koje čini država Srbija govori o eventualnom, po druge manjine, ali i po većinu, razornom potencijalu te manjine, koja jedina ne vidi privrženost etnički shvaćenoj naciji kao glavni izvor političke moći i kao bazu za učestvovanje u etničkom takmičenju oko, u Srbiji i inače dosta oskudnih resursa. Jugoslovenstvo u današnjoj Srbiji predstavlja istovremeno i produktivnu kritiku i nedvosmislenu afirmaciju multikulturalnosti. Ono je ovo prvo, jer raščarava tribalistički svet balkanskih južnoslovenskih etničkih kultura, koje žele da kao samosvojne i u sebe zatvorene pronađu vlastiti put u Evropu, bez tesne saradnje sa krajnje srodnim susedima. Ono je i ovo drugo, jer je inkluzivno. Snaga kulturnog jugoslovenstva nije samo u njegovom stvaralačkom potencijalu, nego i u njegovoj sposobnosti za znatno veću inkluziju i recepciju najvrednijih podsticaja i sadržaja svetske kulturne baštine i produkcije nego što je to slučaj sa bilo kojom od sedam južnoslovenskih etnički shvaćenih nacija.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jugosloveni

Počalji  Milan taj Pon Dec 05, 2011 4:06 pm

Историја

Први пут Југословени се спомињу као нација, кад је краљ Александар Карађорђевић прогласио 1929. краљевину Југославију и прокламовао постојање Југословена као једне нације са три племена.

Појам Југословена је славенски пример за "швајцарски" тип нације. Национални идентитет припаја се држави а не народном пореклу; Југословен је могао бити свако ко је желео избећи да се декларише по националности.

Овакво национално изјашњавање је кулминирало на попису становништва 1981. године, када је у Југославији пописано чак 1.219.000 Југословена, после чега се број припадника ове нације смањује. Пошто су се као Југословени највише изјашњавали припадници јужнословенских нација (Срби, Хрвати и Муслимани), ову нацију можемо такође сматрати јужнословенским народом. У време постојања СФРЈ, Југословени су углавном говорили српскохрватским језиком. По вероисповести, Југословени су били атеисти, православни, католици, муслимани, итд.
[уреди] Пописи становништва

Пописи становништва из '61, '71, '81 и '91 показују да је повећање броја Југословена у Хрватској повезано са падом броја Срба и обратно, док се у Србији исти процес може повезати са променама у броју хрватског становништва. У Хрватској је Срба било 626.000 1971. и 531.000 1981., а број Хрвата је током тог периода нарастао, као и број Југословена са 84.000 на 379.000. У исто време, у Србији је 1971. забележено 184.913 Хрвата, 1981. 149.368, а 1991. тек 105.406, док се број Југословена повећао са 123.824 на 323.555, а Срба са 6.016.811 на 6.446.595.

Раст броја Југословена и припадника најбројнијих народа у двема највећим републикама тадашње СФРЈ, резултат је двају паралелних процеса: са једне стране, број Југословена највише је растао у етнички најмешанијим подручјима (Војводина и Славонија) где је историјски припадање нацији било мање важно од осећаја припадности заједници (па тако и држави - ​​Југославији), а са друге стране све већи развој национализма у Србији и Хрватској је Југословене српског и хрватског порекла издвајао из југословеског корпуса и уводио у националне.

У Босни и Херцеговини је број Југословена на пописима варирао, број Срба и Хрвата опадао, док су Муслимани (Бошњаци) бележили константан раст. Разлог оваквом развоју догађања треба тражити у томе да су Муслимани релативно нова нација те да се у појединим пописима становништва процес националног идентификовања код многих појединаца мењао, па су се једном осећали као припадници српског или хрватског народа, следећи пут су се изразили као Југословени, а многи су тек касније прихватили бошњачки национални идентитет.

У другим републикама СФРЈ, на број припадника југословенске "нације" и других народа, више су утицали други фактори него удео Срба и Хрвата - у Словенији досељавање из других република, у Црној Гори недоумице око припадности црногорском или српском етничком корпусу, у Македонији висок прираштај Албанаца и осећаји "угрожености" код етничких Македонаца.

Према попису становништва из 1981. године, највећи број Југословена живео је у Србији (36%) и Босни и Херцеговини (26%).
[уреди] Југословени данас

Након распада Југославије већина Југославена се опет декларисала према народном пореклу, али неки се још увек изјашњавају као Југословени. Тако је, према попису становништва из 2002. године, у Србији је живело 80.721 Југословена, од тога 49.881 у Војводини и 30.840 у Централној Србији.

Према попису становништва из 2003., у Црној Гори је регистровано 1.860 Југословена.

Број Југословена у Хрватској је мален: у задњем попису становништва (2001.) забележено их је 176.

У новембру 2009. у Суботици је основан иницијативни одбор за оснивање националног већа Југословена у Републици Србији[1], при чему је њихов представник нагласио да је њихов језик српскохрватски.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Nesto o embrionu,

Počalji  Milan taj Čet Dec 29, 2011 2:27 pm

Nacionalne i regionalne posebnosti treba ostaviti etnolozima i muzeolozima, a ne da te posebnosti stvaraju stereotipi i razdor među ljudima. Uzgred, 90% Vojvođana ne zna ni jednog poznatog tamburaša (osim Zvonka Bogdana), ali ćete naći bar 40% istih koji su za nezavisnu Vojvodinu i koji se busaju u nekakve vojvođanske posebnosti. isto važi i za RS, gde 90% građana ne zna ni jednog generala bosanskog Srbina a da nije iz prošlog rata, slično je i za Dalmaciju, Istru, Hercegbosnu, Krajinu i ostale ćoškove Jugoslavije.

Sutra ćemo doći u poziciju da se pravi Republika Braničevo na osnovu Bog te pitaj kakvih različitosti i stereotipa. Evo, sada to možemo videti u Vojvodini i Istri.

E zbog toga mi se više sviđa ideologija Kralja Aleksandra, ona nažalost nije bila prihvatljiva za Hrvate, ali mislim da su je i Hrvati iz civilizacijskih razloga trebali prihvatiti.
I Kraljevina Jugoslavija nije bila idealna, jer su i banovine trebale biti mnogo manje i imati nekakvu autonomiju, tako velika država mora biti podeljena na autonomne jedinice, a da ta autonomija bude najšira moguća autonomija ekonomskog karaktera a u manjoj meri zakonodavnog i sudskog.

Ideologija Kralja Aleksandra o integralnom jugoslovenstvu je značila da smo svi Jugosloveni po naciji, i da se razlikujemo samo po veri, a da smo kroz istoriju bili podeljeni u tri plemena, a da smo mi ustvari jedno. Ova ideologija je bila zvanična državna ideologija od 1939. do sloma Kraljevine Jugoslavije.

Kod Srba ne bi bio problem (kao i uvek), verujem ni kod Crnogoraca a i dobrog dela Bošnjaka i Makedonaca, da se prihvati opet ovakva integralna (ali sada u pravom smislu reči integralna, gde će čovek biti najveća vrednost, bez obzira odakle je, a ne nekakve razlike i stereotipi raznih v-u-k-o-j-e-b-i-n-a) Jugoslavija.

šta mislite o ideologiji Kralja Aleksandra, da li je ona danas jedini lek protiv raznih vuko-jeb-isnkih republika i bespotrebnih vukoje-binskih identiteta, koji samo opterećuju ljude i stvaraju stereotipe?

Da napomenem, nije mi cilj da pljujem Srbiju, ali srpstvo ili integralno srpstvo nije lek protiv nezavisne Vojvodine, nezavisne Preševske Doline, nezavisne Lisičije Potoke, niti je integralno bosanstvo lek za razne nezavisne Herceg-Bosne, Republike Srpske, itd...
Treba praviti razliku između državnih tvorevina koje nemaju nikakvo moralno opravdanje i Republike Srbske.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Biblioteka NOB

Počalji  Milan taj Uto Jan 17, 2012 3:58 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Jugoslovena u Srbiji ,

Počalji  Milan taj Sre Feb 01, 2012 6:04 pm

ima vise nego banda Cedomira Jovanovica, koja ne silazi sa TV ekrana,a Jugosloveni nemogu to sebi da priuste,ista je situacija i sa Komunistima...
dokle cemo to da trpimo...?

http://a7.sphotos.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc6/261447_2097261545107_1052407793_2434238_5352775_n.jpg
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Tihomir Trisic

Počalji  Milan taj Sre Mar 21, 2012 7:55 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

"OSLOBODITE SE STRAHA OD STRAHA"

Počalji  Milan taj Ned Jul 29, 2012 4:43 pm



I Jugoslaveni imaju pravo na očuvanje kulturnog identiteta, istorijske, umjetničke, jezične i književne baštine.

Savez Jugoslavena će svoje djelatnosti usmjeriti u pravcu otvaranja javne rasprave o pravima Jugoslavena i njihove aktivne uloge u izgradnji demokratskog društva – temama koje su već dugi niz godina u javnosti negativno predstavljane ili potpuno tabuizirane. Jugoslaveni postoje, ponosni su na svoje opredjeljenje i jedina su alternativa nacionalizmu – jedinstven je stav osnivača Saveza.

Osnivačkim skupom i formiranjem Saveza pripadnici nacionalnosti Jugoslavena nedvosmisleno su potvrdili neophodnost i opravdanost osnivanja jedne krovne organizacije u kojoj svoje mjesto mogu pronaći svi koji se osjećaju kao Jugoslaveni, tako se izjašnjavaju ili žele izjašnjavati.

Osnovni zadatak Saveza je objediniti sve Jugoslavene bez obzira na njihovo političko, vjersko, polno ili bilo koje drugo opredjeljenje. Ciljevi i aktivnosti Saveza usmjereni su u pravcu njegovanja kulture i jezika Jugoslavena, njihovih običaja i tradicije, prezentacije kulturnih tekovina, razvijanja prijateljskih odnosa sa svim ostalim narodima, edukacija i vaspitanje mladih, jačanje veza sa Jugoslavenima koji žive širom svijeta, zauzimanje za međusobno razumijevanje, toleranciju i poštovanje osnovnih ljudskih prava na slobodu, javno izjašnjavanje i opredjeljenje – prava koja su svakom pojedincu zagarantovana ustavima svih demokratskih država i međunarodnim pravnim aktima.

Savez Jugoslavena stoji čvrsto na stanovištu da je neophodno potrebno aktivno i neposredno raditi na prevazilaženju nacionalnih podjela, približavanju ratom zavađenih naroda na prostorima nekadašnje SFRJ, na stvaranju prijateljskih odnosa. Govor nacionalističke mržnje mora biti zamijenjen jezikom ljubavi i pomirenja. Posebnu pažnju pri tome treba posvetiti otvorenim razmjenama mišljenja o uzrocima nedavnih ratnih sukoba, a sa ciljem njihove sveobuhvatne analize što će neumitno dovesti do prevazilaženja nesporazuma i uspostavljanja povjerenja.

Jugoslavenstvo predstavlja simbiozu svih zajedničkih karakteristika podneblja na kojem žive svi naši narodi, a Jugoslaveni posjeduju emotivni prostor pripadanja i poistovjećivanja sa jednim (Jugoslavenskim) identitetom, koji na poseban način obilježava naš mentalitet, naše istorijsko i kulturno naslijeđe i čiji je potencijal veliki i neprocjenjivo vrijedan. Jugoslavenstvo prevazilazi autističku moć razmišljanja svih koji su sami sebe ograničli „čistim“ i jednonacionalnim obilježjima ili uskogrudom ideologijom. To je suviše napredna ideja da bismo mogli očekivati da bude adekvatno shvaćena i prihvaćena od onih, koji na nju gledaju sa agresivnom arogancijom. Da li je to strah od boljeg?

Pripadnici nacionalnosti Jugoslaven su u nekadašnjoj SFRJ, koja je kao i sve druge zemlje imala svojih dobrih i loših strana, imali priliku da budu ravnopravni svim drugim narodima i narodnostima, da učestvuju u njenoj izgradnji i razvoju, da zajedno sa svim drugima razvijaju svoje sposobnosti, izučavaju škole, proširuju znanje, imali su priliku da žive u zemlji u kojoj je čovjek stajao ispred profita, u društvu u kome je drugarstvo bilo važnije od egoizma i gdje je pripadnost cjelokupnoj zajednici bilo važnije od krutih i ograničenih nacionalističkih stega. Jugoslaveni nepokolebljivo vjeruju u kreativnost i pozitivnu dinamiku južnoslavenskih prostora i nisu opterećeni pečatima istorijske zaostavštine i potenciranja neznatnih razlika među plemenima, već daju prednost elementima spajanja duge evropske kulturne tradicije, a kao rezultat takvih nastojanja i pogleda pojavljuje se specifičnost zajedničkog identiteta, koji je apsolutno nezavisan od nekih starih ili nekih novih granica, te time po ko zna koji put na djelu dokazuje da granice ne postoje na kartama već isključivo u glavama ljudi.

Često se i danas, s manje ili više prava, zna reći da smo u nekadašnjoj SFRJ živjeli s one strane „gvozdene zavjese“ i da smo samo s vremena na vrijeme bili shvaćeni i primijećeni. Pa, ipak su naša dostignuća u sferama muzike sporta, filma, književnosti bila i te kako prihvaćena i priznata širom svijeta. Pokazalo je to da Jugoslaveni posjeduju ogroman potencijal i da apsolutno zaslužuju da im se pruži objektivna mogućnost za dalji razvoj, koja im nije data. Jugoslaveni osjećaju potrebu i preuzimaju obavezu da svoje kulturno, istorijsko, jezičko, običajno i svako drugo nasljeđe objektivno i bez predrasuda proučavaju sopstvenim snagama i da ga predstave i prikažu svijetu bez miješanja pretencioznih posmatrača iz krutih i nadasve isključivih jednonacionalnih krugova. U našem, ali prevashodno u interesu budućih generacija je da istina preživi nezavisno od toga koliko ona bila bolna. Jugoslaveni priznaju i prihvataju čovjeka bez obzira na njegovu nacionalnu ili vjersku pripadnost, boju kože, polno ili bilo koje drugo opredjeljenje i bore se za ravnopravnost, jednakost i prosperitet svih koji žive na prostorima nekadašnje SFRJ. Istovremeno ne traže ništa više nego tolerantan odnos i akceptiranje prava na pripadnost nacionalnosti Jugoslaven.

Jugoslavenstvo predstavlja svojevrstan modus zajedničkog života na našim prostorima i posjeduje ogroman integracioni potencijal, koji je djelimično došao do izražaja u toku trajanja zajedničkog života u nekadašnjoj SFRJ. Ekvivalent zajedništvu je i svakim danom sve vidljivija ekonomska zavisnost i upućenost jednih prema drugima. Nasljedstvo obavezuje, a ono u čemu smo uživali jeste činjenica da su građanima mnogo više od materijalnog bogatstva značile mogućnosti besplatnog školovanja i liječenja. Opismenjavanje je omogućilo mnogo veću socijalnu pokretljivost

Osnovna osobina Jugoslavenstva jeste njegova heterogenost i otvorenost prema drugom i drugačijem. Jednakost nezavisna od boje kože, polne pripadnosti, religiozne opredjeljenosti ili svake druge orjentacije obogaćuje ovaj kompleksni fenomen, prikazuje ga u svjetlu izrazito pozitivne istorijske i socijalno-kulturne dinamike, a iznad nazadne i primitivne ograničenosti nacionalizma, odnosno jednonacionalne samozadovoljnosti i besperpektivnosti. Jugoslavenstvo znači otvoreno govoriti o ravnopravnosti svake vrste, istinito prikazivati istorijske činjenice, ponositi se zajedničkim jezikom i porijeklom, zajedničkom borbom za oslobođenje, zajedničkom izgradnjom razrušene domovine... Ideja Jugoslavenstva potiče još iz 19 vijeka, duboko je ukorijenjena u karakterologiju naroda na ovim prostorima i ostavila je neizbrisiv trag među svima nama.

Jugoslaveni ne žele da budu oruđe u rukama drugih, kojima se barata na način njima stran i neželjen, ne žele da ih se svojata i postavlja čas na ovu, čas na onu stranu, kako kome u određenom trenutku odgovara.

Osećaj nacionalne pripadnosti stvar je slobodnog izjašnjavanja i pravo svakog pojedinca. Zašto bi to pravo, koje je dozvoljeno velikoj većini, bilo uskraćeno Jugoslavenima? Postojeća ustavna i zakonska regulativa svih država nastalih na području nekadašnje SFRJ oslanja se na međunarodne akte o ljudskim pravima i to prije svega na Povelju o pravima čovjeka organizacije UN i Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, što ih obavezuje na postupanje po istim.

Svi iznijeti stavovi i ciljevi u skladu su sa demokratskim principima jačanja civilnog društva i predstavljaće osnovu rada Saveza Jugoslavena.

Poručujemo i pozivamo sve Jugoslavene, kao i sve koji se Jugoslavenima osjećaju da nam se pridruže i daju svoj doprinos u zajedničkim nastojanjima.

Naša adresa je: savez-jugoslavena@nasa-jugoslavija.org

Za Press službu
Udruženja „Naša Jugoslavija"
Dalibor Tomić i Zlatko Stojković dipl.ing.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Zakljucak je sledeci !!

Počalji  Milan taj Čet Avg 16, 2012 1:09 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

"dzepna knjiga o Jugoslaviji"

Počalji  Milan taj Čet Avg 30, 2012 11:00 am

Najsmesnije je od svega sto su se sve zemlje bivse SFRJ kao borile za nezavisnost a postale su sve do jedne kolonije. Nemamo ni biluz one nacionalne slobode kakve smo imali u Jugoslaviji. Vise se nizasta ne pitamo cak sta vise sami donosimo zakone koji nam se nalazu iako ti zakoni ni najmanje ne odgovaraju nasim nacionalnim drzavama. Svesno prodajemo nasu najblju zemlju pa smo svedoci kako krupan kapital ulazi u nase zemlje i kako nase more polako kupuju stranci , kako nase oranice zavrsavaju u stranim rukama kao i planine i skijaski centri. Polako se respordaje i rudno bogastvo i ulazi u energetski sistem a sve zanimljive fabrike su vec prodate a one koje nisu bile zanimljive su unistene a radnici ostvljeni na ulici. Zemlja se bukvalno poklanja strancima koji zele da ulazu u postrojenja a nacionalne drzave sve vise zaduzuju i prisiljavaju da i ono malo sto je ostalo u vlasnistvu drzave prodaju . Narodu se zamazuju oci o nacionalnim slobodama a pritom sve iloe vredno i pametno napusta svoja nacionalna boravista i seli se u zapadne naucne centre, ako ko slucajno i ostane to je udarna vest na vestima i novinama, ko svetsko cudo.Po ulicama nam paradiraju gay populacije ko da je to najvaznije i ko da ce nam to resiti sve nase probleme. Sve nacije odumiru i bele kuga je kod svih prisutna. Narod i nasa deca se sistemetski zaglupljuju i ucimo se da samo svoje guzice gledamo i da nas drugi ljudi ne interesuju. Vise nemamo vremena ni za prijatelje ni za najmilije. O kulturi i da nepricam , jer se sve zasnova na fabrikovanim filmovima i fabrikovanoj muzici, ono drugo malo umetnosti je toliko mizerno da su konzumenti i nebitni i ostavljeni sami sebi pod plastom slobode izrazavanja.
Imamo visestranacki politicki sistem gde se stranke takmice koja ce vise sluditi narod i privuci sebi , prpopcijalno tome ce dobiti odrdjenu sumo novca a sto vise novca veca mgucnost da se osvoji vlast. Placaju novi tajkuni ili ti krupni kapital a coje i interese brane partije koje uzimaju pare , jer danas vam niko nedaje pare na lepe oci . I sve ovo narod zna i ko hipnotisan cuti , izlazi na izbore , glasa za neke stranke i daje im legitimitet da vladaju sa nama.To sto su ljudi izginuli , sto su porusene kuce, ljudi protereni sa svojih ognjista nikog vise ne interesuje sta vise sad se opet moramo da volimo po direktivi i kako na se kaze. Svoj ponos i slobodu smo izgubili , postali smo tudje sluge i robovi i sad nas je sramota kolike smo budale ispali, moramo da cutimo....
A o Titu, ne znam koliko je sta istima a koliko ne ali dobro znam kako se zivelo osamdesetih , neuporedivo bolje i srecnije nego danas. Ono je bila sloboda , kad si od svog rada mogao da zaradis za pristojan zivot , kad si mogao da dobijes svoj stan , da imas svu socijalnu zastitu , besplatno skolovanje a kriminal na mimimumu. Mogao si da spavas gde god da se , mleko i mlecni proizvodi su stajali ispred prodavnica na izvolite i niko nije uzimao a prodavacice bi nalazile uvek vise para u kutijama nego sto je falilo robe. Danas je to ne zamislivo a deci kad se to isprica oni ne veruju.Negovalo se zajednistvo i slolidarnost, organizaovane readne brigade, drugarske veceri, zajednicki odlasci na kulturna desavanja, negovane raznorazne proslave , bretimljenje gradova , radnicke igre,ljudi se druzili a i postovali. Na tv programima u prepodnevnim satima obrazovni skolski program gde su se deca ucila kao da se ophode prema starijim , prema prirodi , zivotinjama , mestu u kome zive...ucili o nasim krajevima i istoriji a sad...upalite sami tv pa pogledajte.Zbog propagiranja zajednistva Jugoslavija je gotovo u svim kolektivnim sportovima bila u samom vrhu u svetu. Za mnog manje novca smo dostigli NBA a u nekim sportovima smo bili neprikosnoveni. Sad se sve okrece i polako padamo u kolektivnim sportovima a sve smo jaci u individulnim to jest kako ko kad blesne.Npr Ivica Kostaric, Novak Djokovic...zapricah se, svi vi koji se tih vremena secate znate o cemu pricam...ovo je sad tuga da nemoze biti veca i nemamo vise slobode...".. sva blaga , svi ljudski zivoti , nemogu biti cena tvojoj cistoj lepoti..."
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

ipak se okrece

Počalji  Milan taj Sub Sep 01, 2012 9:21 pm

Kao što je bilo i najavljeno pre izvesnog vremena, Jugoslovenska radio-televizija počela je emitovanje test programa preko interneta.

Pokretači JRT-a su mladi entuzijasti koji žele „vratiti barem nešto od propale Jugoslavije“. Prema rečima pokretača, ona nema za cilj buđenje jugonostalgije, nego joj je cilj da spoji najveće regionalne centre Sarajevo, Ljubljanu, Prištinu, Beograd, Zagreb, Podgoricu, Skoplje i Novi Sad u jedan servis, i tako građanima u pravi trenutak prenese objektivnu, konciznu i proverenu informaciju.

Tim čini više od 50 ambicioznih i mladih volontera iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore na čijem čelu se nalazi inicijator Benjamin Hasanić.

U sklopu televizije aktivne su četiri redakcije (redakcija Informativno-političkog programa, redakcija Zabavnog i sportskog programa, redakcija Filmskog i dokumentarnog programa i redakcija Kulturno-obrazovnog, dečjeg i omladinskog programa) koje će dnevno emitovati više od 18 sati programa iz vlastite proizvodnje.

JRT je funkcionisao sve do 1990. godine, a unutar te televizije bilo je šest republičkih i dva pokrajinska RTV centra – RTV Sarajevo, RTV LJubljana, RTV Zagreb, RTV Beograd, RTV Skoplje, RTV Titograd, te RTV Novi Sad i RTV Priština.
avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Mapa Jugoslovena

Počalji  Milan taj Sre Sep 26, 2012 11:38 am

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Ocena, statistika...

Počalji  Milan taj Sre Sep 26, 2012 2:34 pm

avatar
Milan

Broj poruka : 7174
Datum upisa : 26.06.2008

Pogledaj profil korisnika http://www.yu centar tito

Nazad na vrh Ići dole

Re: Jugosloveni nacionalna manjin DA ili NE ?

Počalji  Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 4 Prethodni  1, 2, 3, 4  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu