Pronaći grob generala Draže Mihailovića????

Uoči posete američkog potpredsednika
Džozefa Bajdena reč resetovanje u Beogradu preplavila je srpske medije
i političke govore. Resetovati, kažu, znači ponovo pokrenuti računar,
poništiti i vratiti na prethodne vrednosti, izbrisati pa iznova početi
kao da ništa nije bilo.
Nekih četvrt veka posle pobede nad fašizmom 1945. godine nijedan
Nemac, niti, pak, automobil sa nemačkom registracijom, nije smeo da uđe
u Kragujevac. Razlog je bio nekada opšte poznat, a danas na to valja
podsetiti Srbe – streljanje kragujevačkih đaka u Šumaricama od strane
jedinica nemačkog Vermahta 1941. godine. Važilo je to za sve Nemce, ne
samo one zapadne, koji se već nisu prepoznavali kao fašisti, nego čak i
za one istočne, naknadno socijalističke. Srpski narod tada nije
pokazivao neku sklonost čak ni prema simboličkom resetovanju svog
sećanja na zločin.

Povijest [uredi]

Predloženo je da se ovaj dio članka izdvoji u novi članak. (Rasprava)

Dana 30. studenog 1941. godine, vlasti i talijanska vojska napustile su Goražde, te su 1. prosinca ušli u Goražde odredi četnika pod vodstvom Boška Todorovića (četničkog majora), Sergija Mihajlovića (četničkog kapetana), Jezdimira Dangića (četničkog majora) i vojvode Dekića, a od domaćih četnika Risto Gavrilović (vojvoda) i Gojko Krezović
(komandant bataljona). Građani Goražda su dočekali četnike, neki iz
straha, a neki iz zadovoljstva. Na čelu ostalih četnika je dočekao na
mostu zloglasni Mitar Traparić
sa srpskom zastavom. Prije samog nastupa četnika, sam je svrstao
građane tako da su na desnoj strani bili postrojeni Srbi, a na lijevoj
muslimani i katolici. Major Dangić je tada nazvao Boga, a vodstvo te povorke je odgovorilo "Živila Velika Srbija i Živili četnici", major je održao govor u kojem je između ostalog rekao: "Mi smo se digli Srbi sa motikom i vilama u ruci, šta je ko imao protiv Hrvata i Muslimana".
Na to je Traparić plačući odgovorio: "Hvala vam braćo četnici što ste
nas oslobodili Hrvatske i turskog zuluma. Mi smo svi unuci Nemanjića i
svi četnici. Pod ovo malo vladavine Hrvatske,
a nama sto godina pod njihovim terorom smo živjeli, ipak smo svi radili
koji se osjećamo Srbi i pomagali četničku organizaciju". Na te i druge
riječi odgovorio je Dangić: "Nema više Hrvata, nema više Turaka, sada je Velika Srbija".
Nakon toga se Dangić okrenuo Hrvatima i Muslimanima, koji su bili
zarobljeni i okupljeni tu, te rekao oštrim tonom: "Niste nam mogli
umaći ni pobjeći", pa se okrenuo četnicima rekavši: "Draga braćo
četnici nećemo više zajedno mi i balije".
Tu je noć počelo krvavo klanje i pljačkanje. Četnici su se
podijelili u razne formacije, te se razišli na razne strane i počeli u
masama dovoditi nesretne uhićenike, čije je sudbina bila, da na
najgrozniji način završe svoje živote na krvavom mostu. Tako su
dovodili iz Čajniča, Rogatice, okolice Foče, Višegrada,
kao i svih bližnjih Kotareva iz okolice Goražda i područja ispostave.
Čak su organizirali i prave potjere za pojedincima koji su željeli
bijegom spasiti goli život. Na most su dovodili cijele grupe ljudi od
50 do 300, pa i više. Tada bi na jednu stranu mosta donijeli harmoniku
i svirali, a na drugu bi stranu postavili samovoz, te bi upalili motor
i dali sav gas tako da bi rad motora, a sviranje harmonike s druge
strane eliminiralo vrisak nesretnih žrtava, koje bi u to vrijeme klali
i na najgori način patili.
Časne sestre koje su odvedene s Pala,
pošto je nad njima po svoj prilici najprije izvršeno nasilje od
četničkih zlikovaca, zaklane su na kamenom mostu. Cijela sela i okolice
samoga Goražda ostale su bez kuće, a često i bez jedne muške glave.
Tako je npr. na Odžaku
povrh Goražda odakle su potekli svi Sijerčići, a koje je naselje staro
5-6 stoljeća, gdje je bilo preko 40 domova i obitelji, danas ostalo na
četiri odrasla muška člana, koji su na vrijeme umakli, a kuće nema niti
jedne, ostala su samo zgarišta. Još gore je prošlo selo Dešava, gdje su
popaljeni svi domovi.
Grad je imao 75 žrtava koje su poklane. Mnogi koji su ostali su
isprebijani i prestrašeni. Na tri mosta u Goraždu poklano je oko 7.000
ljudi, a u relaciji od Foče do Ustiprače, u Drinu
je bačeno oko 20.000 žrtava. Svaku noć se ubijalo po 30 do 60 ljudi, a
to masovno ubijanje je trajalo oko mjesec dana. Među žrtvama je bio i
velik broj izbjeglica iz Rogatičkog sreza, tako da je u vojarni bilo
prosječno oko 600 ljudi. Da su preživjeli građani Goražda spasili barem
gole živote mogu zahvaliti čestitim i poštenim nekim građanima pravoslavne vjere, kao i to da sam grad Goražde nije s ove strane Drine do temelja izgorio. Tomu se ima zahvaliti i Stevi Haleti, kojem su partizani
pod prijetnjom strijeljanja zaprijetili da zapali cijeli grad.
Slijedeći zaštitnik je bio Marko Šekara, bivši oružnički narednik i
cijela njegova obitelj, zatim Milan Bosnić, Dušan Raca, Rajko Srndović
(on je već vezane građane i na most dovedene u posljednji tren
spašavao). To su isto činili i obitelji Vase Droce, Vida Perendije,
obitelji Vitorović, te većina Tanaskovića.

???????????????
http://www.youtube.com/watch?v=UddNzxeC2Mk

Vodeći jugoslovenski zagovornik nacističke ideologije, Dimitrije Ljotić,
osnovao je Zbor, sverpsku pronacističko-fašističku stranku 1935. godine. Bila
je to mala ali neobično aktivna organizacija, koja je štampala veliki broj
novina, knjiga i pamfleta, među kojima je bila i najekstremnija antisemitska
literatura.U Vojvodini, etnički mešovitoj sredini, gde je živelo oko 500.000
folksdojčera Zbor je štampao novine na nemačkom jeziku Die Erwache (Buđenje),
a na srpskom jeziku Naš put. Obe publikacije pozivale su na rat sa Jevrejima.
Savez jevrejskih opština je 1936.godine tužio urednika lista zbog klevete,
ali je sud odbacio tužbu.

Reformator:
Srpska pravoslavna crkva

Patrijarh (Petar Rosić) Varnava 1937. godine pokazuje „živo interesovanje za
Hitlera i njegov politiku koja ”služi čitavom čovečanstvu„. U maju 1937.
godine SPC u službenoj publikaciji ukazuje da su Jevreji sila skrivena iza
slobodnog zidarstva, kapitalizma i komunizma, ”tri najveća zla„ sveta.(7)
”Jevreji predstavnici masonerije, Jevreji predstavnici kapitalizma, i Jevreji
predstavnici proleterske revolucije. Među njima nema razlikovanja u gledanju
na svet. Oni su samo Jevreji i ništa više...Dakle, neprijatelj je lukav kao
zmija i javlja se u nekoliko oblika. Zato je opasan„.(

Antimasonska izložba

U Beogradu je 22. novembra 1941. godine otvorena velika antimasonska izložba,
koja je upućivala na navodnu jevrejsko-masonsko-komunističku zaveru, a
praćena je velikom antijevrejskom propagandom u štampi. Izložbu su
finansirale gradske vlasti, na predlog Đorđa Perića, šefa Nedićeve državne
propagande, dok su njeni direktori - Lazar Prokić i Lazar Kljujić – pored
toga što su pripadali istoj službi kao i predlagač izložbe, bili i istaknuti
članovi Zbora. Otvaranju izložbe prisustvovali su i predstavnici nemačke
vlasti. Prema prvim informacijama izložbu je videlo deset hiljada Srba među
kojima i general Milan Nedić, da bi za tri mesca broj posetilaca dostigao
80.000. Štampa je, prenoseći poruku izložbe, sugerisala da je u skladu sa
interesima ”jevrejsko-masonskih internacionalista„, koji su se uvek
razilazili sa interesima Srba, lična sudbina Jevreja upravo onakva kakvu su
zaslužili.(9) U spomen na antimasonsku izložbu početkom 1942. godine izdate
su poštanske marke.

Drugi svetski rat
Srbija je bila prva oblast u Evropi za koju su Nemci, leta 1942. godine, sa
ponosom tvrdili da je ”Judenrein„ - očišćena od Jevreja. U poslu ”čišćenja„
sa Nemcima i folksdojčerima sarađivali su Milan Nedić i njegova Vlada
nacionalnog spasa,(10) ljotićevaci, žandarmerija i specijalna policija.(11)
Izvestan broj Jevreja stradao je od strane četnika Draže Mihailovića i partizana .

Prve represivne mere nad Jevrejima sprovode se u Srbiji i u Banatu: hapšenja,
vracanja imovine koji su jevreji pokrali od srba, donošenje antijevrejskih
uredbi, prisilna kontribucija, rušenje i uništavanje grobalja, sinagoga i
drugih jevrejskih objekata. Naredba da se svi Jevreji moraju prijaviti i
nositi žute trake izdata je 19. aprila 1941. godine. U maju 1941. godine
doneta je Uredba o Jevrejima i Ciganima. Do oktobra 1941. godine, kada
počinju masovnije likvidacije Jevreja, bilo je nekoliko slučajeva streljanja
talaca.(12) Jevreji su skupljani u logor Toposke šume, današnja Autokomanda u

Beogradu, odakle su uzimani kao taoci. Zarobljeni Jevreji (i Romi) korišćeni
su da bi popunili kvote za nemačku politiku odmazde koja je pozivala na
ubijanje sto ljudi za jednog nemačkog vojnika. Do kraja 1941. godine većinu
muškaraca Jevreja likvidirali su Vermahtovi streljački odredi. U novembru
1941. godine nemačke vlasti su naredile izgradnju sabirnog logora Sajmište za
preostale jevrejske žene i decu. Preko pet hiljada Jevreja transportovano je
u decembru 1941. godine na Sajmište i tokom narednih meseci je većina zbog
gladi, hladnoće i drugih uslova stradala.

U Drugom svetskom ratu život je izgubilo oko četiri petine Jevreja u
Jugoslaviji. Preživeli su uglavnom oni koji su prebegli na teritoriju pod
italijanskom okupacijom, pridružili se partizanima, ili su se skrivali. Od 59
jevrejskih opština, koliko ih je na području Jugoslavije bilo pre rata,
obnovljeno je samo 15 od kojih je većina imala neznatan broj članova.

osudio je juce na dozivotnu kaznu zatvora devetorici lica pripadnika SS jedinica u Drugom svetskom ratu koja se terete za smrt vise od 35o ljudi...kakve crne penzije, spomenici rehabilitacije... Italija je inace zemlja..*kolevka fasizma*, koja je davala snaznu podrsku cetnicima tokom Drugog svetskog rata...naravno i makarone.

Krajem Drugog svetskog rata savezik Amerika je vec radila na *trecem svetskom ratu* borbi protiv komunizma....u Belgiji su vec formirane *zdruzene snage*..u cijem su sastave bile i divizija Hitlera i ako jos nije bila kapitulacija....ali nisu odustajali od te borbe..podrzavali su, podrzavaju i odlikovali su svoje saradnike u borbi protiv komunista....pripremajuci pacovskim kanalima prebacivanje *buducih snaga*..nacisti, ustase, cetnici nasli su utociste i podrsku kod danas vidimo *saveznika* koji su nas napali i bombardovali SRJ...

генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:

"Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу."


Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгославу Михаиловићу:

"Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и видећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били улесници у

Od oktobra 1943. godine do oktobra 1944. godine, Petnaesti korpus vazdušnih snaga SAD, obavio je oko 20.000 borbenih letova, uključujući i lovačke avione i bombardere. U tom vremenskom periodu izgubljeno je skoro pedeset odsto aviona i samo oko deset odsto ljudstva. Petnaesti korpus za izvršenje borbenih misija raspolagao je sa 500 teških bombardera tipa B-17 "Letećih tvrđava", B-24 "Liberator" i sa oko 100 lovački aviona za pratnju bombardera. Maršuta letova aviona iz Južne Italije do ciljeva u Rumuniji ponavljala se svakodnevno od proleća 1944. godine. Preko Jadrana, Crne Gore i Srbije i Bugarske ka Rumuniji.

Dve trećine letova sa aerodroma u Južnoj Italiji obavljeno je prema ciljevima u Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji. Beograd je bombardovan osam puta, Niš oko trideset puta, a zatim Kragujevac, Leskovac i još neki gradovi u Srbiji. Bombardovanje srpskih gradova bili su unapred odabrani ciljevi, kao bombardovanje Beograda na Uskrs, ili bombradovanje Leskovca na kraljev rođendan. Nemci su raspolagali sa ograničenim brojem lovačkih aviona, najčešća meta su im bili saveznički avioni koji su već bili oštećeni od njihove protivvazdušne odbrane nad Bugarskom i Rumunijom, koji su usled oštećenja sporije leteli na manjim visinama. Nemci su imali i snažu protivavionsku odbranu iznad rudnika bakra u Borskom rudniku.

iseli1
29.03.2009., 16:13
Da, i ovi originalni dokumenti gde pokazuju saradnju Komunističke partije Jugoslavije sa Nemcima gde se vidi prva stranica zabelške o razgovoru Hansa Ota i Vladimira Velebita, vođenom 23. aprila 1943. kod Trnova. i to je četnička propaganga, zar ne?
da, jeste propaganda..tekst govori o sastanku, i pregovorima, ali ne govori o nikakvoj saradnji izmedju KPJ i nemaca.pregovori su vodjeni za vreme nemackih akcija na neretvi, i ne razlikuju se od pregovora koje je draza mihailovic vodio sa nemcima u selu divci 1941 godine..
a i pitanje je d a li je originalan...tesko je verovati cetnicima i njihovim falsifikatima....

bombardovanje beograda:
prof. dr Đorđe Stanković Filozofski fakultet, Beograd
\"REVIZIONISTI\" I SAVEZNIČKO BOMBARDOVANjE BEOGRADA 1944. GODINE je napisao sledece;
Danas znamo, na osnovu dostupnih istorijskih izvora i prvih naučnih radova dr Milana
Terzića, da je bombardovanje Beograda, kao i drugih ciljeva u Jugoslaviji, prvi tražio od
Britanaca, preko emigrantske vlade u Londonu, njen ministar vojske Dragoljub
Mihailović i to već od marta 1942. godine. Do početka 1944. godine uputio je vladi oko
30 takvih depeša sa precizno naznačenim ciljevima. Da li je taj \"prvi gerilac Evrope\"
znao da su u navedenom razdoblju Nemci imali prevlast u vazduhu i da su njegovi
zahtevi bili neizvodljivi? Posebno je uveravao predsednika vlade Slobodana Jovanovića
\"da Srbi neće žaliti civilnih žrtava\".
Pronađeno je nekoliko depeša koje je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini
poslao i engleskoj komandi Istoka u Kairo, a zatim od kraja 1943. i komandi 15.
američke armije kojaje osvajala Južnu Italiju. Sve navedene komande su te zahteve
primale \"k znanju\" i nisu se na njih osvrtale. Saveznici su imali jasno razrađene svoje
strategijske planove kao i pojedinačne vazdušne \"taktičke misije\", posmatrajući ratna
dejstva na globalnom planu.
Zahvaljujući istom autoru, sasvim slučajno, krajem 2006. godine, pronađen je korpus
dokumenata o istom pitanju na relaciji Vrhovni štab NOVJ - saveznici. Prvi dokument je
od 20. septembra 1943. godine, kada je Vrhovni štab uputio \"sledeće podatke\"
britanskoj misiji : 1) da su Nemci sa 15 \"Štuka\" teško bombardovali Split i veliki sabirni
logor italijanskih zarobljenika, kojom prilikom je bilo oko 200 mrtvih i oko 400 ranjenih.
Vrhovni štab tražio je da se italijanski zarobljenici što pre evakuišu u \"savezničke baze\",
2) da se u Imotskom i Dubrovniku nalazi preko 2500 Nemaca, 3) da savezničko
vazduhoplovstvo \"bombardovanjem Mostara, Knina, Bihaća i Gospića\" pomogne
odlučujuće borbe partizanskih snaga \"za primorski sektor\".
U tom korpusu dokumenata postoji beleška, bez datuma i potpisa, pod naslovom
\"Objekti u Srbiji koje bi trebalo bombardovati\". Donosimo ga u celini: \" A) VAROŠI :
1. Beograd: kasarne u Topčideru; barake sa materijalom kod nemačkog groblja na
Banovom brdu; 2. Niš : tvrđavu u kojoj se nalaze magacini namirnica, odela, benzina,
avionskih motora, kasarne kod Crvenog Krsta gde se nalaze tenkovske i topovske šupe;
3. Zaječar : kasarne; 4. Kragujevac : bivši vojno-tehnički zavod i kasarne; 5. Čačak : bivši
inženjerijsko-tehnički zavod i kasarne kraj puta za Kraljevo; 6. Ćuprija: kasarne; 7.
Paraćin : fabriku štofova; 8. Jagodina : fabriku suho-mesnatih proizvoda. B)
KOMUNIKACIJE : 1. drum Niš - Ražanj - Ćuprija - Mladenovac - Beograd. Železnička
pruga Niš - Stalać - Ćuprija - Mladenovac - Beograd. Mostovi : kod Žitkovca i Ćuprije,
vijadukt kod Ralje, tunel kod Ralje i Ripnja. Važne stanice : Crveni Krst kod Niša,
Žitkovac, Stalać, Paraćin, Ćuprija, Lapovo, Velika Plana, Palanka, Mladenovac, Topčider
i Beograd. Najvažnija od svih Topčiderska. 2. Željeznička pruga Niš - Knjaževac -
Zaječar. Drum Niš - Knjaževac - Zaječar. Na željezničkoj pruzi veoma mnogo tunela. 3.
Drum : Žagubica - Petrovac -Požarevac - Smederevo - Beograd - sa varijantom do
Kovina, gde postoji trajekt na Dunavu 4. Željeznička pruga i drum Čačak - Kraljevo -
Stalać - mostovi kod Stalaća i Kraljeva. 5. Željeznička pruga Skoplje - Kosovska
Mitrovica - Kraljevo - Kragujevac - Lapovo. Ovo je za sada najvažnija komunikacija, po
kojoj Nemci vrše izvlačenje svojih snaga sa južnog dela Balkanskog poluostrva. Između
Kosovske Mitrovice i Kraljeva ima veći broj veštačkih objekata, mostova i tunela. \"
Što se tiče lično Josipa Broza Tita, prvi pronađeni dokument je od 17. septembra 1944.
godine. \"Zamenik šefa nezavisne američke misije kod maršala Tita\", pešadijski major
Stejfor Rejd uputio je komandi 15. američke vazduhoplovne armije da je \"Maršal Tito
izjavio da treba 15. vazduhoplovna odmah bombardovati barake severno od grada
Valjeva ... tamo ima 500 Nemaca opkoljenih partizanima i zabarakadiranih, kao i
magacin municije i da nema protivavionske artiljerije\".

pa tvoja tvrdnja spada u domen propagande...

Kako se desilo da u senci reinterpretacije Drugog svetskog rata i izjednačavanja Hitlera sa Staljinom, ostane činjenica da su američke kompanije imale najtešnju saradnju sa nacističkom Nemačkom, te u tom smislu zdušno pomagale Hitlerove ratne aspiracije.

HITLEROVA KRILATICA PRODORA NA ISTOK, UMESTO PREKO MEDIJUMA FAŠIZMA, OVAJ PUT REINKARNIRA U DISKURSU GLOBALIZACIJE, MMF-A, NATO I EU.

U eseju o saradnji nacista sa američkim korporativnim sistemom, pod naslovom „Profits uber alles“, analitičar i istoričar Džek Pauels je, baveći se odnosom između rata i profita, postavio provokativno pitanje: da li je moguće uspostaviti aksiomsku vezu između zapadne demokratije, korporativnog kapitalizma i Hitlerovog fašizma.
Pitanje posebno intrigira ovog trenutka kada se ovde u Britaniji i na Zapadu, a povodom obeležavanja 70 godina od početka Drugog svetskog rata, sa dnevnog reda ne skida teza u čijoj matici je pokušaj reinterpretacije uzroka za najveći ratni sukob u istoriji sveta. Suma sumarum, suština kampanje je da se dovedu u istu ravan „dva totalitarizma“ – Hitlerov Treći Rajh i Staljinov Sovjetski Savez.
PRANJE KRIVNJE Britanski „istoričari“ svih boja i ideologija, tiskaju se u pranju vlastite krivnje i dokazivanju kako je sovjetska Rusija, a ne Hitler, pravi uzročnik rata, a ključni argument je ugovor o nenapadanju između Staljina i Hitlera (23. avgusta 1939). Pri tome na frivolan način se, nonšalantno, briše kritični istorijski fakat tog vremena – Minhenski sporazum Londona (Čembrlen) i Berlina (Hitler), potpisan ravno godinu dana pre moskovskog sporazuma.
Sve je to znano i istoriji i današnjim reinterpretatorima, ali, kako piše ruski general Leonid Ivašov u „Forumu za stratešku kulturu“, Hitlerov „Drang nach Osten“ (Prodor na Istok), ovih dana aktivan je kao da je Hitler još među nama. Po Ivašovu, zapadni političari forsiraju koncept „dva totalitarizma“, da bi reinterpretirali događaje iz Drugog svetskog rata na način koji bi danas poslužio novom „Prodoru na Istok“ ali ovaj put u verziji NATO-a i Evropske unije.
Čak ni Parlamentarna skupština Saveta Evrope u Strazburu nije odolela izazovu oportunog prekrajanja istorije u dnevne svrhe, pa u rezoluciji od 3. jula i sama glatko poravnava Hitlerov totalitarizam koji je bio okupirao skoro celu Evropu (uključujući i Strazbur) sa Staljinom koji nije napao ničiju zemlju.