KRENIMO U AKCIJU

Demokratija je prazna prica, *uvozna zvakaca guma* kao i sve zvake…coveku netreba demokratija, treba mu da se obrazuje, da se zaposli, obezbedi krov nad glavom, osnuje porodicu…ali *demokrate*..ili *demokratori*..mu otimaju, nekima ni ne daju…neku od pomenutih mogucnosti, ocigledno predsednik, pretura fijoke moga predsednika, pa je iskopao fajlu *nesvrstani pokret*..samo sto na izgradnju puteva i aerodroma nece ici nasi radnici, njihovi su jevtiniji…a eksploatisace se … figurativno *Tito*…bila je to najbolja investicija, das mu kubanski tompus, viski, stariji covek niti moze mnogo da popusi niti popije….a onda odes pa radis u Irak, keniju,…kada se zatvori gradiliste, otpises opremu..tamno je znate velika vrucina, prodas nekom *crnom demokrati* naravno u pola cene, vratis se u emlju i psujes Tita…organizujes se u Londonu…i setis se nesvrstanih…u BiH nemozes sa muslimanima a tamo negde mozes……

Re: Još nismo propali, ali smo na pravom putu! - RTS

Postod lune » 10 Sep 2009 08:59
Dosla je na red i *zelena pijaca*, gost na RTS...objasnjava *pijaca je najstarija trgovacka institucija*..*nije to vise vasariste kao pre 200-300 godina*...pijaca mora da bude moderna...*kada se prodaje roba u supermarketu placa se PDV, a na pijaci se neplaca*..*na pijaci je *on* trgovac...*....ponovo, kao mnogo puta do sada *seljak spasava Dinkica, pardon drzavu*....promet je na pijaci opao..kupci protestvuju ispred agencije za privatizaciju, sami nema ni jedne stranke da spava sa njima na ulici u znak protesta i solidarnosti, nema ni beogradskih *proleteri svih zemalja ujedinite se*...da se solidarisu sa Kragujevcanima...*srce Srbije*...a pijaca radi...*proces novostvorene vrednosti*...a cena je novcani izraz vredniosti robe.. *seljak-nakupac-zakupac tezge + Dinkic*...prodajna cena..., na *donjoj pijaci*.ispod Zelenog venca...ispred Ekonomskog fakulteta jos nije uveden red...europa ceka u redu..da se *evropizuje*..*inkasant*...*zakup tezge*...*pdv*...mozda nesto u kafani Triglav ispod stola...dok se ne ne reorganizuje *sluzba*...i prihodi *preusmere* u legalne tokove...dotle..ko da vise !!

Стање у комунистичком покрету у Србији одликује се углавном конфузијом која је проистекла из дубоког непознавања и несхватања процеса у којима се свет налази, као и малих интелектуалних могућности оних људи који су остали привржени комунистичкој идеји да критички објасне тренутни пораз наших идеја. Не мислим да је комунизам као идеја поражен, већ сматрам да се никад није ни стварно заметнуо као поглед на свет у српском народу. Зашто је то тако, покушаћемо да одговоримо у овом тексту.
Као прво и основно у Србији није постојала дуга традиција масовног радничког покрета, јер је ово била пре свега аграрна земља до краја 2.светског рата. Победом социјалистичке револуције,победом над фашизмом и брзом индустријализацијом Србије, огроман број људи са села је постао део радничке класе, али се никада није ослободио свога сељачког менталитета. Временом такав менталитет се изузетно добро уклопио у градски квазиграђански менталитет, јер оба потичу из истог извора.
Посебан проблем у бившој С Ф Р Ј било је то што је Савез комуниста представљао само најмањи заједнички именитељ етатизованих, бирократизованих и отуђених од народа партијских врхушки. Стварањем заокружених републичких економија стварани су услови за распад земље, као и за примат републичких над савезним законима. Ко је томе одлучујуће допринео ? То су били такозвани „комунисти“ у републичким руководствима без чијег активног учешћа не би распад С Ф Р Ј био тако крвав. Опет је национално победило класно. Наравно ти исти „комунисти“ постали су оснивачи многих партија које са левичарским идејама немају никаквих додирних тачака. Једном речју олош остаје олош. Треба додати да су сви искористили прилику да се енормно обогате, што им и јесте био покретачки мотив.
Додатни елемент пропасти социјализма био је недовољни степен демократизације социјализма. Ако се целокупан развој човечанства посматра као стална борба за освајање слободе, неминовно се долази до спознаје да није могућ социјализам без демократије, али и обрнуто, нема демократије без социјализма. Ако нема демократије у процесу производње, онда је нема ни у друштву. Једна од највећих капиталистичких лажи је да постоји демократија ван процеса друштвене производње, а да мора постојати диктатура у процесу производње. Тамо где радник није власник средстава за производњу и где не одлучује о расподели вишка вредности, ту нема демократије. Једини интерес радника у капитализму је да што скупље прода своју радну снагу. То и ништа више.
Вратимо се на стање комунистичког покрета у Србији. Евидентно је да у Србији не постоји парламентарна левица. На власти се налазе искључиво странке чије су програмско упориште идеје неолибералниог капитализма. На изборима народ бира између истог. Избор између истог није избор. Фингирани сукоб између странака на власти и странака у опозицији не може да сакрије ноторну чињеницу да се нико од њих не залаже за другачији друштвено-економски систем од већ постојећег. Морамо рећи да је држави Србији у економском смислу сломљена кичма, јер Србија је у овом тренутку окупирана земља под протекторатом Вашингтона. Једном речју колонија. Овима на власти које је поставио Вашингтон испоручује стално нове захтеве које они безпоговорно извршавају. Крајњи циљ је уништење државе Србије. Само слепац то неће да види.
Посебна прича је да режим и медији под његовом контролом користе неке корисне идиоте који себе представљају као комунисте и дају им готово неограничен простор да лупетају и забављају јавност својом глупошћу, неукошћу и примитивизмом. Ово ти такозвани „комунисти“ раде искључиво у свом личном интересу како би се промовисали, а са идејама комунизма немају благе везе јер нису довољно писмени да било шта прочитају и разумеју на ту тему. Наравно, такви ликови служе да нас комунисте представе као имбециле. Праве комунисте који заиста нешто значе у комунистичким редовима и имају шта да кажу доживели су потпуну медијску блокаду. Њих нигде нико у режимским медијима неће видети.
Оно што је једино преостало нама правим комунистима је императив уједињења јер овако малобројни, завађени и расцепкани нећемо моћи да опстанемо и представљамо снагу која ће зауставити свеопшту регресију у којој се Србија налази. Овим путем којим иде владајући режим уз подршку лажне опозиције је пут у свеопшту како економску, тако и друштвену пропаст. Ујединимо се и победимо их!!!

OSUĐENIK

Postoje razne ljubavi vrste,
mati voli sina, brat brata
Mene muči posebna vrsta,
Ne obiđoh Krajinu od rata.

Stavili na neke crne liste,
kažu da sam zločinac bio, a
ja sam samo branio ognjište.
Slobodu rodne Krajine snio.

Gledao sam slike i kasete,
tjerao da mi o selu zbore.
Nekad slažem da nije bitno,
Zatim me noćima snovi more.

Donesi druže dinarski kamen,
dio bukve iz Petrovog sela
Skupiću sve u novoj kući,
biće opet Krajina cijela!!!

gresku koju su vise puta ponovili...na izborima
PONIŠTENI Niš je grad u kome se najveći broj privatizacija pokazao neuspešnim, a egzistencija na ovom južno- tužnom koloseku alarmantna i zastrašujuća.
Prema podacima Agencije za privatizaciju u ovom gradu 88 odsto preduzeća je promenilo vlasničku strukturu od čega je ostvaren prihod od 468 miliona evra. Zbog nepoštovanja obaveza ugovor je raskinut sa 11 novih vlasnika, a prodaju očekuju radnici iz još 14 preostalih firmi. Iako Niš dobija čvrsta uverenja od nadležnih republičkih organa da je sedište jugoistoične Srbije i da postoji zainteresovanost za njegov stabilan i brži razvoj, kako je nedavno slikovito objasnio predsednik Samostalnog sindikata ovog grada, građanima, a posebno radnicima koji plate ne primaju više od godinu dana, čini se da je „Niš zaboravljeni grad na Koridoru 10“.

Procenat nezaposlenih rapidno se povećava, tako da čini ubedljivu većinu. Plate, pak, onima koji su imali sreće da se “udome” u privatnoj strukturi kapitala kreću se od 10 do 16 hiljada dinara. Štrajkovi radnika privatizovanih preduzeća tinjaju. Posle Građevinara koji je proveo u štrajku tri meseca, fabrika tekstila Niteks na periferiji grada ne može se pohvaliti da je iz radikalnog ( ili onog “tihog”) uopšte izlazila. Odlazimo do Niteksa. Slika koju ćemo tamo zateći, govori dublje od pukog primera posledica tranzicione crne lakrdije. Ispred kapije nekadašnjeg giganta iz vremena renesanse srpskog poslovanja, firme koja je u dvorištu imala bazen sa labudovima i obdanište za decu zaposlenih, na temperaturi od 40 stepeni zbijeni jedni uz druge, nakostrešeni – radnici. Bat koraka, nasta komešanje, zavijoriše crne marame, poleteše ljudi ka nama – živi zid.

“Dolazi vamo. Koj te poslo?! Kakve bre novine!”, nadvikuju se štrajkači, unose u lice postarije žene, ispoštene, namučene. Treba napisati “Odbranu Nicoviću”, pomislih. Ili to samo progovara politika gladnih stomaka?

Druže Lune NKPJ se iz sve snage zalaže za jedinstvo komunista u jedinstveni komunistički blok , ali ove manje partije opstruiraju rad i dogovor oko tog pitanja postavljajući neke nemoguće uslove . Svi članovi NKPJ znaju za te pregovore i u toku su događaja . I nikada NKPJ nije podržala kandidata neke opcije kao što su DS , G17+ , LDP , DHSS , DSS , SRS , SNS , SPS i td . A u Sekretarijatu i Centralnom komitetu NKPJ sede mnogo pametniji i pismeniji ljudi nego što su oni u vladi i skupštini Republike Srbije . Tako da za kadrove NKPJ ne manjka i još su puno bolji od ovi sadašnjih propaliteta , mislim za 8 dužina ako ne i više .
Drugarski pozdrav .
Hvala drugovi, ali jos uvek ne vidim ni jedan nemoguci uslov....ni moguci uslov..*prekaljeni revolucionari ne traze saglasnost clanstva*...stanje na terenu bez obzira ko je u pravu...KATASTROFA... a svet se izmenjao, isusovci vise nisu sami, sada i komunisti sede i cekaju da *vaskrsne*..nece, nema ga na nebu, ni jedno ni drugo...drenjekali smo se nekada proleteri svih zemalja... a nije moguce ni u mesnoj zajednici u lokalu...*osnovnoj celiji* odakle sve krece i gde se sve vraca... !

Ozbiljna politicka stranka, u vremenu i prostoru zakljucuje da sama nije u mogucnosti da funkcionise u korist gradjana, sama za sebe moze ljudi se druze, piju kafu, igraju sah, debatuju, evociraju dobre i lose uspomene...uspavani revolucijom secanja...zavijeni u secanja kako sam nazvao *kao svilena buba* u cauri, ni ne pomisljaju da se svet menja..u nazad !, da su komunisti pre 1941 bili u skupstini a da 2009 to nije moguce. Moze nama da se svidja ili nesvidja *levi blok*...ali mi pripadamo levom bloku, na nama je da ga prepoznamo i pristupimo... iz INTERESA..nove/stare kategorije...*novog nacina razmisljanja*. Sta na primer Cedomir Jovanovic stvarno misli to nezna ni on sam, ali u nekom bloku, koaliciji ispunjava nade i zelje svojih biraca. Prema tome ne videti, ne cuti nekog Ducija Simonovica...kandidovati ga....(ima njih jos)..je puko gubljenje, neopovratno gubljenje..vremena...petokraka, srp i cekic....nije *privatno vlasnistvo*...a ima levicara koji su vrlo blizu i bez pomenutih simbola. Desnica radi..Svakako pomenuti Cedomir Jovanovic, preko neke koalicije cini *sevis* svojim biracima..i to u sred parlamenta...A mi *zakleti levicari*..ne cinimo servis ni samim sebima, a kamoli gradjanima, radnicima o kojima pricamo..jer necemo da se udruzimo kao slicni, a o koaliciji sa manje slicnima ni pomisao. Verovatno je to zato sto je clanstvo KP..sastavljeno od bivseg proletarijata, proletarijata koji je stekao penzije, stanove...pa je ostrica i kremen revolucije otupela, nije *dogorelo do nokata*...drugovi, kupite na buvljaku grickalice za nokte.....a, ako vec igrate sah..zakazite meceve sa nekim skolama...po srbiji...budite u kontaktu sa mladima....

Istorija je isla svojim tokom, revolucija svojim pisala je istoriju
Islo se za lenjinom, Staljinom, Titom,...itd...Mrtvaci ne vode, oni nemo gledaju..*samo vas gledamo*...neko jurca za Vukom i Danom, neko Za Seseljom, Kostunicom..rade ljudi, javni radnici, politicki radnici deluju u vremenu i prstoru..ne deluju pod NICKOM ..nego po imenom i prostorom...u Srbiji, RS, RSK,Crnoj Gori...ideja nije dovoljna, narod hoce ime i prezime..da ga prvo onjusi...a do vodje ima da mu se otegnu...
Koga su komunisti plasirali, podrzali, propagirali...? nikog, priklonili su se poput Chiche Draze....da sede i cekaju odsusdni momenat...a to cekanje, znamo bio je GUBITAK, ako je slucajno, ako je nesvesno, ali...nemoj te da pokleknete pod nekom *kominternom*...da cekate po tudjem nalogu..., nekog mesiju pa ce on to da resi. Bez mnogo razmisljanja mi je dok kucam palo ime, dobro i zdravo ime...energicno i pismeno ime Duci...Simonovic...sada neka igra *centra*...a neki ako treba i JUL sa jedne strane, NKPJ sa druge strane, KS sa trece strane...a na listi Duci...naravno poima nemam sta covek misli i dali misli, da se ja pitam, predlozio bih ga, razgovarao...a neki drugovi, nema da se ljute...neki se bore od 1948, neki se bore od 1990..te...vreme je isteklo, pistaljka svira... kraj, u svlacionicu..

Jedna drugarica je govorila....

Počalji lune Danas u 1:00 pm
Levicar nemoze da bude milioner, nemoze da bude bogatas, to moze radnik, sirotinja..gladni...a drugom prilikom direktno...*vraticemo se i jebacemo vam majku*,....levicarka, obrazovana zena , lepa zena....smemo li da tu njeni javno iskazanu hrabrost zanemarimo kao sinje ikukavice...i da *ideoloskom igrom, kukavicki* iznadjemo razlog...* da se nevratimo*...i *ispunimo njeno obecanje*...bila je to drugarica, progonjena na radnom mestu, u sudu, bila je to sestra takodje progonjene direktorke prve gimnazije...bila je to nasa sugradjanka koja se isprsila u sudu ispred nasrtaja organizovanog kriminala...sama.

Reportaže
Priče iz Niš(tavil)a
Broj 75 | Piše: Nataša Jovanović • 06. avgust 2009

U ovom gradu nema priče. U ovom gradu nema grada. Onda nastupa trenutak kada se morate zapitati da li ova zaboravljena varošica postoji na karti, ili je, opustošena tranzicijom, ošamarena bedom i beznađem, palanka sa izbezumljenim radnicima i romociklima koji brišu glavnim putem po letnjoj zapari samo fikcija.
PORED VLASNIČKIH NA TRANZICIONOM MILJEU OVOG GRADA PONIŠTENA SU SVA RADNIČKA I LJUDSKA PRAVA.
Keltski Navissos, rimski Naissus, vizantijski Nysos, slovenski Nis, nemački Nissa, uvek varirano ime po reci Nišavi koja teče kroz ovaj grad. Nekadašnja kapija između Istoka i Zapada, ratna prestonica Srbije pred početak Prvog svetskog rata, grad i inspiracija Stevana Sremca, Niš danas je ništa od svega nabrojanog. Nedugo pošto kročite u njega shvatite da nešto ne štima. Taj osećaj, kako vreme prolazi, počinje da vas obuzima. Ono što ste očekivali odavno ne postoji. Ono što bi bilo primerenije pročitati u satiri, tamo se samo nameće na ulici. Tamo je satira život, život satira.
KAZANDŽIJSKOM ULICOM Krećemo od kazandžijske ulice, nekada prepoznatljivog pečata autentičnog Niša iz doba kada su čorbadžije i kujundžije činile socijalni milje, ćifte iz malih dućana nudile ručno pravljenu robu, te kada je istočnjački duh prožimao misao i način života njenih građana. Pod zaštitom države, ova ulica danas podseća na jeftinu varijantu restorana budvanske rivijere. Čak je i stara kaldrma zamenjena novom, nadsrešnice dorađene, poluprazne bašte načičkane udobnim stolicama sa izbledelim natpisima koka-kole. Grnčarske, kazandžijske, kujundžijske i druge zanatske radnje, jedina veza prošlog i sadašnjeg, ovde više ne postoje. Kaže jedan stariji Nišlija “ sve gi je vetar odno. Bilo kralja, bilo maršala, ali nikad ne bilo brže umiranje grada”.
Na mesto starih zanatskih dućana otvorene su banke, menjačnice i poker aparati. Ali vratimo se na kazandžijsku ulicu. U pokušaju da opipamo impuls grada, te da u Beograd ponesemo bar isečak nišlijske realnosti obraćamo se gazdi jednog od lokala za pomoć. Zainteresovano stupa sa nama u razgovor. Ima on pravu, što kažu, nišlijsku priču. Njemu su, veli, isključili struju. Na malom uzorku najbolja analiza stanja u gradu – zainteresujemo se i mi. Dok nam naš sagovornik priča o nemaru države prema vlasnicima lokala u najstarijoj ulici grada, te o birokratiji i administraciji kakve u svetu nema, (ograđujući se da je izbor na nama da li ćemo objaviti ili ne, ali…) gušeći našu pažnju suvim informacijama, dešava se da naš pogled zapne za sijalicu- lokal svetli-, ventilator- besprekorno radi. Na pitanje da li možda nije platio struju, vlasnik lokala u najstarijoj ulicu odgovara odsečno: ne i nastavlja…. Biće to prva od nelogičnosti na koje ćemo se tokom jednodevnog boravka u ovom gradu, saplitati.
PONIŠTENI Niš je grad u kome se najveći broj privatizacija pokazao neuspešnim, a egzistencija na ovom južno- tužnom koloseku alarmantna i zastrašujuća.
Prema podacima Agencije za privatizaciju u ovom gradu 88 odsto preduzeća je promenilo vlasničku strukturu od čega je ostvaren prihod od 468 miliona evra. Zbog nepoštovanja obaveza ugovor je raskinut sa 11 novih vlasnika, a prodaju očekuju radnici iz još 14 preostalih firmi. Iako Niš dobija čvrsta uverenja od nadležnih republičkih organa da je sedište jugoistoične Srbije i da postoji zainteresovanost za njegov stabilan i brži razvoj, kako je nedavno slikovito objasnio predsednik Samostalnog sindikata ovog grada, građanima, a posebno radnicima koji plate ne primaju više od godinu dana, čini se da je „Niš zaboravljeni grad na Koridoru 10“.
Procenat nezaposlenih rapidno se povećava, tako da čini ubedljivu većinu. Plate, pak, onima koji su imali sreće da se “udome” u privatnoj strukturi kapitala kreću se od 10 do 16 hiljada dinara. Štrajkovi radnika privatizovanih preduzeća tinjaju. Posle Građevinara koji je proveo u štrajku tri meseca, fabrika tekstila Niteks na periferiji grada ne može se pohvaliti da je iz radikalnog ( ili onog “tihog”) uopšte izlazila. Odlazimo do Niteksa. Slika koju ćemo tamo zateći, govori dublje od pukog primera posledica tranzicione crne lakrdije. Ispred kapije nekadašnjeg giganta iz vremena renesanse srpskog poslovanja, firme koja je u dvorištu imala bazen sa labudovima i obdanište za decu zaposlenih, na temperaturi od 40 stepeni zbijeni jedni uz druge, nakostrešeni – radnici. Bat koraka, nasta komešanje, zavijoriše crne marame, poleteše ljudi ka nama – živi zid.
“Dolazi vamo. Koj te poslo?! Kakve bre novine!”, nadvikuju se štrajkači, unose u lice postarije žene, ispoštene, namučene. Treba napisati “Odbranu Nicoviću”, pomislih. Ili to samo progovara politika gladnih stomaka?
Više u 75. broju magazina “Pečat”
1 komentar »

1. draga dana 17. septembar 2009 u 20:10:
tek je počelo
2. Lune dana 20. septembar 2009 u 14:49: Vaš komentar čeka na moderaciju od strane administratora.
To je realnost, realisticnost kako vole da kazu, nije samo Nis u pitnju, a hleba traze mnogi..i *oni* prognani iz RSK, u Zemunu i u Indjiji..znam po jedan slucaj..*vi ste dosli ovde da nam uzimate hleb*..radnik na radnika, srbin na srbina…pomislio bi covek da je sve u redu, tece med i mleko a *visak radne snage* iz Hrvatske..*rezervna armija rada*..otima nekom hleb u Srbiji…*obara nadnice*..RTB .Bor..* posla nema, mozete da pravite nogare za stolice*…slagao ih je, niko nije narucio nogare, rudari Bora bi isporucili i nogare da su naruceni umesto bakra. Igranka bez prestanka sa ljudskim sudbinama …
3. Lune dana 21. septembar 2009 u 12:13: Vaš komentar čeka na moderaciju od strane administratora.
Pocela je, nekada sudija Arezina…*
Levicar nemoze da bude milioner, nemoze da bude bogatas, to moze radnik, sirotinja..gladni…a drugom prilikom direktno…*vraticemo se i jebacemo vam majku*,….levicarka, obrazovana zena , lepa zena….smemo li da tu njeni javno iskazanu hrabrost zanemarimo kao sinje ikukavice…i da *ideoloskom igrom, kukavicki* iznadjemo razlog…* da se nevratimo*…i *ispunimo njeno obecanje*…bila je to drugarica, progonjena na radnom mestu, u sudu, bila je to sestra takodje progonjene direktorke prve gimnazije…bila je to nasa sugradjanka koja se isprsila u sudu ispred nasrtaja organizovanog kriminala…sama….*

rodjen je srpski politicar i pisac Svetozar Markovic. Njegove ideje su imale veliki uticaj na razvoj socijalisticke ideologije i politike u Srbiji i na Balkanu.

nemate sazaljenja prema njegovoj trenutnoj poziciji?
- Zasto? Pa on je prodao Milosevica da bi izbegao Hag, a, kao sto vidite, pravda je dostizna, jer izdaja ima svoju cenu! Taj covek je oduvek u politici bio „cistac". Secate se da je u svoje vreme „pocistio" profesore beogradskog Filozofskog fakulteta, medju njima i jednog autenticnog levicara kakav je profesor Mihajlo Markovic, a posle toga ga eliminisao i iz SPS, sto se moze smatrati prekretnicom koja ce dovesti do kraha levice.