Komunisti Srbije

besne pozari, sumski pozri, oni drugi tek slede..kolateralna steta je za njih inace normalna stvar..pa tako po sumama i gorama...xe, xe

http://www.youtube.com/watch?v=l7AEvrzwjO8

osnovala skole i fabrike, postali smo radnicka klasa...razvijali su se drustveni i ekonomski odnosi, postali smo samoupravljaci..svoj na svome...na jedan mig i obecanja Slobodana Milosevica napustili smo SK Srbije, obecanje ludom radovanje je uspelo..hocemo da budemo akcionari..obecanje Mladjana Dinkica, svi ce te da dobijete akcije bilo je dovoljno da ga ucvrsti na vlasti...produzavanjem roka isplate, produzavanjem nade...ostaje sve duze na vlasti, *samorazvlasceni* proletarijat, radnik, nekada samoupravljac, ustupio je volan desnici...*vozi Misko*...a i Laki postaje malo nervozan.

Demokratski centralizam...?
Postod lune » 19 Sep 2009 12:18
Vise ga ne spominju ni drugovi komunisti, bio je mnogo kritikovan od *druge strane* ali i od *infiltriranih* elemenata u SKJ. Gledano iz danasnjeg ugla, da li je to bila pogresna *politika* ? Primer imamo upravo ovoga momenta, cela Srbija bez obzira na stranacku pripadnost. Ako ogromna vecina kaze *mi nismo homoseksualci*..*mi negujemo porodicu i drustvo*...red je po pravilima demokratskog centralizma, da se demokratska manjina sama povuce u spavace sobe na dalju *edukaciju i razmisljanje*...Pomenuti demokratski centralizam...danas nije prisutan, pa na primer Mladjan Dinkic i stranka G-17+ imaju vecu vlast od Josipa Broza i nekada Saveza komunista Srbije...koji je bio brojniji malte ne od celog stranackog sastava danas. Kao *stranka na vlasti*.. KP nije odbacivala odgovornost za razvoj i industrijalizaciju zemlje..zaposljavanja ljudi..i mnoge druge stvari koje znamo i lazemo sami sebe i druge. Naravno da nije bilo sve idealno, ali je cinjenica da manjina nije mogla iz spavace sobe da se utabori na terazijama i nastavi radnju.

Koristim priliku da pozdravim saopstenje gradonacelnika Beograda bez obzira na *ideoloske* razlike, ali i uputim kritiku delu vlasti, koja moze da garantuje bezbednost vecinskom delu, i svakom drugom manjinskom delu ako je to potrebno, kada neko provocira i pored saznanja da je neprihvatljivo, treba mu reci STOP ! a ne nemozemo da garantujemo bezbednost.

po datumima i danima, istovremeno guzva na ulicama Teherana, trebalo bi i na ulicama Beograda..sve jedno sa gacama ili bez gaca...*kvarcovani veliki brat* bi da odrzi svoje polozaje u interesnoj sveri, sa razlogom da intervenise i *zavede* demokratiju...nemoze da promasi...odrzan je najveci aero miting 1999 nad Srbijom, snage uvezbane, samo je potreban razlog.

Slobodan Jovanović
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Slobodan Jovanović
SlobodanJovanovic.jpg

Portret Slobodana Jovanovića
koji je naslikao Uroš Predić 1931.
rođen: 3. decembar 1869.
Novi Sad (Austro-Ugarska)
preminuo: 12. decembar 1958.
London (Velika Britanija)
Slobodan Jovanović (1869—1958), predsednik i potpredsednik ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Jugoslavije u izbeglištvu, potpredsednik ministarskog saveta (vlade) Kraljevine Jugoslavije (od 27. marta 1941), predsednik Srpske kraljevske akademije, rektor Beogradskog univerziteta profesor javnog prava i dekan Pravnog fakulteta u Beogradu, pravnik, istoričar, književnik.
Biografija [uredi]
Rođen je 3. decembra 1869. u Novom Sadu, od oca Vladimira Jovanovića i majke Jelene.
Od sredine 1872. njegova porodica živi u Beogradu. 1879. polazi u Prvu beogradsku gimnaziju, tada sedmorazrednu i smeštenu u levom krilu Kapetan-Mišinog zdanja, završava je 1886. godine. Posle boravka u Minhenu (1886/87.) i Cirihu, on 1887. upisuje Pravni fakultet ženevskog univerziteta. Studije u Ženevi završava 29. septembra 1890. godine. Posle toga godinu dana specijalno je izučavao državno pravo u Parizu.
Krajem 1891. vraća se u Beograd i stavlja na raspolaganje svome narodu. Bio je 2-3 godine šef Prosvetnog odeljenja ministarstva inostranih dela koje se u običnom govoru zvalo "Propaganda" i bavilo školskim i crkvenim stvarima naših sunarodnika u Turskoj. 1894. počinje da objavljuje književne radove po časopisima.
1897. izabran je za vanrednog profesora državnog prava na Pravnom fakultetu Velike škole. 1899. objavljuje do tada najstudiozniju raspravu "Jovan Hadžić, srpski zakonopisac" u izdanju Matice srpske. 1900. izabran je za redovnog profesora Velike škole, a od 1905. Beogradskog univerziteta. Slobodan Jovanović bio je nastavnik Pravnog fakulteta u Beogradu pune 43 godine, sve do svoga penzionisanja 1940. godine. Bio je dugogodišnji član Odbora Srpskog književnog glasnika i jedan od najuticajnijih njegovih članova.
Za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije izabran je 4. februara 1905, a za redovnog (tada se zvalo pravog) člana 4. februara 1908, a proglašen 15. decembra 1911. na osnovu svoje pristupne besede "Ustavobranitelji i njihova vlada 1838-1858". Bio je šef Presbiroa pri Vrhovnoj Komandi srpske vojske i Prvom i u Drugom balkanskom ratu 1912. i 1913. Istu ulogu ima i u Prvom svetskom ratu. 1913. godine izabran je za rektora Beogradskog univerziteta. Učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine. Rektor Beogradskog univerziteta bio je ponovo 1920/1921. godine.
Na novčanici od 5000 dinara
1927. izabran je za dopisnog člana Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu. Izabran je 1928. za predsednika Srpske kraljevske akademije, na toj dužnosti ostaje do 1931. godine. Bio je jedan od osnivača Srpskog kulturnog kluba i njegov predsednik postao 1937. godine. U broju od 4. decembra 1939. "Politika" je preko čitave strane 9. i dva stupca strane 10. objavila pet članaka posvećenih Slobodanu Jovanoviću pod zajedničkim naslovom "Sedamdeset godina života g. Slobodana Jovanovića".
27. marta 1941. ušao je u kraljevsku vladu kao nestranačka ličnost. Bio je potpredsednik Vlade u izbeglištvu, a jedno vreme i njen predsednik od 11. januara 1942. do 26. juna 1943, a zatim ponovo potpredsednik do 10. avgusta 1943. Od 1941. pa do kraja svog života živeo je u Londonu. Posle Drugog svetskog rata (1946.) suđeno mu je u odsustvu i osuđen je na dvadeset godina robije i gubitak građanske časti, takođe i dela mu se nisu štampala. Uređivački odbor biblioteke "Srpska književnost u sto knjiga" uvrstio je njegovu knjigu "Portreti iz istorije i književnosti" kao 60. u kompletu. No, samo u prvom izdanju, štampanom u malom broju primeraka. U drugom izdanju ova knjiga, sastavljena od eseja Slobodana Jovanovića, nije bila ni štampana, zbog intervencije Saveza komunista Jugoslavije.
Preminuo je u petak 12. decembra 1958. u 6.30 č. izjutra, u svojoj devedesetoj godini, u Londonu.
2007. godine Slobodan Jovanović je rehabilitovan odlukom Okružnog suda u Beogradu, a presuda kojom je osuđen na robiju i gubitak časti je proglašena ništavom.[1]

i za sada nema namere da menja imena ulica, da vraca imena Crvenoarmejaca izginulih u borbi sa slobodu i protiv fasizma...glavni grad je pao.

http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/thumb/1/1d/Pruga_brcko-banovici.jpg/280px-Pruga_brcko-banovici.jpg
Pruga Brčko-Banovići
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Pruga Brčko - Banovići je pruga u severnoj Bosni koja je nastala kao rezultat prve omladinske radne akcije u Jugoslaviji. Na njenoj izgradnji radilo je 62.268 omladinaca iz cele Jugoslavije i više od 1.000 brigadira iz inostranstva.
Plakat sa izgradnje pruge Brčko-Banovići

Skupstine Srbije...dobro je da na tv pustaju snimak...da se *verifikuju*...u *cast* toga prave smetnje na mnogim forumima i sajtovima...sprovode *zakon o informisanju*...osim 5 oktobra nista se nije dogodilo od postanka Srbije, pa ni oslobodjenje od fasizma...ali kako rece *NJIHOV* KADAR...*CERACEMO SE JOS*....OSLOBODJENI STRAHA OD STRAHA....!

Moramo biti svesni uslova u kojim zivimo, osim cinjenice da Srbija
belezi oko 26% bez osnovne skole, pismeni se izjasnjavaju..
.
Podržavate li rehabilitaciju bivših narodnih neprijatelja?
Da 44.2%
Ne 46.61%
Nemam stav 9.2%
ostale ankete

Pisi brisi i uzdisi...
ali znaj listove mi necepaj...pisali smo jok ko deca u *spomenarima*.. sto upucuje, da covek od rodjenja *ne ideoloski* nevoli cenzuru i totalitarizam koji je ne jednom primenjen. U nemoci, i nemanju argumenata pribeziste se trazi u nasilnom friziranju uma. Ali moto sajta je upravo *Istina je junak drzi se ko stena*...rezultati izlaska iz onog drugog *omrazenog totaltarizma*..je..www.strajkgladju.com. Burzoazija i *prateci drustveni i dusevni faktor * o kome polemisemo, stvorili su uslove, da je oko 150.000 dece u gladi i bedi, dodato jos par stotine hiljada odraslih. Zbir *profita*..nekoga Karica, Miskovica, beka, iiiiitd daje rezultat srednje razvijene zemlje u evropi, bez prisustva pomenuti par stotina hiljada gladnih. To je ta *istina jaka kao stena*. Nju ni *genijalan pronalazak* Alfreda Nobela, Vuka Draskovica,Vojislava Seselja, Zorana Djindjica,Vojislava Kostunice..NEMOZE DA RAZBIJE ! Svi pomenuti u javnim sredstvima informisanja su prikazani kao vernici, *hadzi*...itd.

STEVAN MIRKOVIĆ, BIVŠI NAČELNIK GENERALŠTABA JNA

VOJSKA NAM JE UŠTROJENA

• Armija je ostala bez aviona, artiljerije i avijacije, postala je prćija jedne stranke - G 17 plus • Uništeno je sve čime se narod ponosio
Naša vojska je kao evnuh. Ostala je bez aviona, artiljerije i avijacije što armiju čini armijom. Sve to su sprovele marionete u ime nekakvih transformacija vojske, civilne kontrole i ko zna kakvih fraza u trenutku kada je Srbija i Crna Gora suočena sa zaista ozbiljnim bezbednosnim pretnjama. Umesto formiranja respektabilnih oružanih snaga stvaraju se veštačke afere koje imaju za cilj dalje urušavanje Vojske, koja nikada u svojoj istoriji nije bila na tako niskim granama.
Ovako stanje u oružanim snagama, u svetlu najnovijih afera, komentariše nekadašnji načelnik Generalštaba Jugoslovenske narodne armije, general u penziji Stevan Mirković.
Kada je počelo diskreditovanje Vojske u javnosti?
- Taj proces je veoma dug, ali sve je postalo jasno nakon tragedije u topčiderskoj kasarni oktobra prošle godine. Istraga koja je vođena, nemušta saopštenja, kontradiktorne informacije, tendenciozna istupanja pojedinih stranačkih lidera... sve je činjeno smišljeno sa jednim jedinim ciljem - satrti Vojsku koja još nije potpuno pod kontrolom zapadnih moćnika. Uništiti u njoj sve ono čime se narod ponosio i što je duboko ukorenjeno u našoj bogatoj ratničkoj tradiciji. Znači cilj je bio potpuna diskreditacija armije što je više-manje i učinjeno.

Kome je trebala afera "Dragić"? Oficiri nisu krivi
- Sumnjam da je iko od visokih oficira upleten u aferu sa oružjem, jer je u pitanju veliki, složeni sistem nabavki, podložan kontroli u kome nema mesta krađi. Siguran sam da će inspekcija pokazati da je u pitanju običan ugovor kakvi su i ranije sklapani, ali da je u ovom političkom trenutku nekome trebala velika afera koja će dodatno srozati ugled vojske u javnosti.
Kako komentarišete najnoviju aferu sa nabavkom vojne opreme i optužbama za korupciju i kriminal ministra Davinića?
- Neko mnogo moćniji stoji iza svega nego što je ministar finansija Mlađan Dinkić. U pitanju je borba moćnih, interesnih grupa gde je G17 samo instrument političke borbe. U pitanju je obračun za konačne pozicije u Vojsci ali, na kraju krajeva, za veliku materijalnu korist. Poznato je da Vojska možda nema puno para, ali je veliko bogatstvo u nekretninama. Tu imamo brojne vojne objekte - kasarne, institute, nastavne centre, karaule, baze... čija se vrednost meri milionima evra. Sasvim je sigurno da su za taj novac zainteresovani mnogi kalkulanti, kako u zemlji, koncentrisani u polugama sistema i strankama, tako i napolju, koji u svemu vide profit.

Otvaranje Topčidera - izdaja

Sramno je i licemerno da Davinić nekoga proziva za odavanje vojne tajne, a da istovremeno poziva novinare i snimatelje da uđu u podzemni objekat na Topčideru koji je tajna nad tajnama. Da li ste ikada videli da je DŽordž Buš, Vladimir Putin pa čak i neki lokalni lider uradio nešto slično? To je vrhunska izdaja koja ide naruku svima koji su neprijatelji ove države - kaže Mirković.
Vi ne vidite značajnu razliku između ministra Davinića i Dinkića?
- U pitanju su isti ljudi. Pa oni su, na kraju krajeva, bili i u istoj stranci. To su klasični eksponenti Sjedinjenih Država, koji će učiniti sve što od njih traže nalogodavci. U datom trenutku su se sukobili, jer se ispred njih isprečio goli interes, odnosno novac. I Davinić i Dinkić su ogrezli u nečasnim radnjama u Vojsci koja je postala prćija jedne stranke - G17 plus.
Vojna imovina i javne nabavke u armiji i ranije su bile predmet spekulacija po kojima su u pitanju milionske malverzacije?
- Treba se samo setiti ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića. I on je stradao jer su se u datom trenutku sukobili interesi moćnika kojima je profit od Vojske bio značajniji i korisniji od institucije ministra odbrane. To ubistvo je pokazalo na šta je mafija sve spremna, ukoliko se neko ispreči na njenom putu. Ubistvo Bulatovića nije bilo običan atentat već mnogo više. Bio je to napad na državu i narod koji, međutim, nije imao adekvatan odgovor.

Lična karta

Stevan Mirković rođen je 27. oktobra 1927. godine u Valjevu. Učesnik je Narodnooslobodilačkog rata i odmalena se opredelio za vojni poziv. Završio je najviše vojne škole, a obavljao je i dužnost načelnika Generalštaba Jugoslovenske narodne armije.
Po odlasku u penziju, sa razvojem višestranačkog sistema u Srbiji, postaje jedan od utemeljivača Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju. Ubrzo se, međutim, razočarao u tadašnju politiku bračnog para Milošević, pa ostaje jedan od retkih, doslednih poštovalaca lika i dela Josip Broza Tita. Interesantno je da je njegova supruga bila član Srpskog pokreta obnove u vreme dok je Stevan Mirković bio jedan od čelnika SK-PJ.
Zašto smatrate da se vlast nije adekvatno ponašala poslednjih godina kada je u pitanju uloga i razvoj oružanih snaga?
- Samo se setite izjava šefa diplomatije ministra Svilanovića koji je kazao da Srbiji ne treba Vojska. Po njima, ovoj zemlji prete samo terorizam i organizovani kriminal što je apsurd. Vojsku su sveli na nekakvu vojnu policiju koja treba da obavlja plaćeničke zadatke za račun Sjedinjenih Država u svetu. Pa oni su hteli naše vojnike da šalju u Avganistan i Irak, kao kakve moderne američke janjičare. Kao da mi nemamo naših muka i problema. Stav države je nedvosmislen - treba ući u NATO. Naši vlastodršci smatraju da to znači da nam ne treba Vojska, jer će nas Severnoatlantska alijansa štititi od spoljnjeg neprijatelja. Ja se u to ne bih kladio. Sada samo ubiremo plodove onih pogubnih postupaka u Vojsci, koje su osmislili Tadić, Čović i njihovi saradnici, po diktatu NATO.
Da li verujete da sadašnja Vojska može da odgovori bezbednosnim izazovima?
- Kakva je to Vojska koja nema aviona, artiljerije, tenkova, brodova...To nije armija već policija. Napravili su nakazu, neku vrstu evnuha koja može samo da služi, kao nekakav prirepak, NATO-u. Poslednja vežba u Kopnenoj zoni bezbednosti to i dokazuje. Po scenariju vežbe, NATO vojnici stradaju u nekakvoj saobraćajnoj nesreći, a onda naši stižu sa helikopterima i ambulantnim kolima da ih prevezu do medicinskih prihvatilišta. Eto, na šta se svela naša Vojska. Umesto da stvaramo armiju koja može u slučaju rata da odbrani državi i njene građane, mi šaljemo oficire u nekakve mirovne misije, afričke države, kako bi nadgledali primirje. Kao da mi ne znamo šta to znači i kakva je uloga, nazovi, mirovnih trupa. Naša Vojska je prestala to da bude, a njena buduća uloga je svedena na američku plaćeničku formaciju.

*Једном је бивши председник САД Бил Клинтон дошао у Србију, све прегледао и пита: „Како сте се ви осећали када сте ратовали против најмоћније и најјаче државе на свету?“ Одговори му Србин на то: „Извините, али ми никад нисмо ратовали против Русијe.“ *

Bio je to susret, kazu istorijski susret, vidimo bez prisnosti, bez tardicionalnog poljupca...jer docek je u nadleznosti druge Srbije *a pozdrave je Rusija poslala patriotskoj Srbiji*..onoj Srbiji koja nije visoko kotirala Gorbacova, koji ugodno *perestojka* u dolarima...po nekada reklamira torbe, sladolede... onoj Srbiji koja postuje svoj narod i zrtve u borbi protiv fasizma..drzavi koja se ne stidi sebe i svojih vrednosti, sve jedno, narodi se priblizavaju, a vlasti obe drzave imaju dosta iskustva sa svojim narodima.... kada su ih izneverile...