Komunisti Republike Srpske Krajine

Dogovorio Musolini, Stojadinovic, Pavelic...sprovedeno...1990-1995.god
PECAT MAGAZIN..strana 60, 61, 62...Stojadinovic i Pavelic potvrdii 1954.godine pod zastitom Amerike i Engleske....u Argentini...!!!!!!!!!

Ubijanjem Srba i nepocudnih Hrvata 1991. godine ociscen je Gospic
od Srba, ali time nisu okoncani zlocini nad Srbima u okolnim selima.
Sela: Divoselo, Citluk, Ornice i Pocitelj dozivjeli su svoj sudnji dan
1993. godine u akciji zvanoj Medacki dzep. Tad su pobijeni starci i
unisteno je sve sto im je sluzilo u zivotu. U isto vrijeme, vecina
procetnicke, velikosrpske vojske, takozvane Srpske krajine, koja je
terorizirala i stanovnike srpske nacionalnosti, (preteæno starce) u
Divoselu, Citluku i Ornicama od 1991. - 1993. i oruzjem napadala
gradjane Gospica,pobjegla je nekaznjeno.

Ono sto u cetiri godine rata nisu uspjeli talijanski, njemacki okupatorii njihovi sluge, uspjeli su ljudske sotone 1993. godine.
Pod
komandom ministra Suska, i stozernog generala, bivseg
partizanskogkomesara brigade u VII. diviziji NOV, Janka Bobetka,
razoreno je oko 300 domova i gospodarskih zgrada, zatrovani su bunari i
ubijeno je najmanje 50 civila koji nisu bili sposobni ni za borbu, ni
za bijeg. Ta partizanska srpska sela, nakon 500 godina zivota i
suzivota,
ociscena su od Srba i od zivota.

Umjesto da
hrvatski vojnici oslobode taj dio hrvatskog teritorija i spase nevine
ljude i njihovu imovinu od cetnickih terorista, oni su ocistili
teritorij od ljudi, stoke i kuca, a cetnike su, kao i u
Ubijanjem Srba i nepocudnih Hrvata 1991. godine ociscen je Gospic
od Srba, ali time nisu okoncani zlocini nad Srbima u okolnim selima.
Sela: Divoselo, Citluk, Ornice i Pocitelj dozivjeli su svoj sudnji dan
1993. godine u akciji zvanoj Medacki dzep. Tad su pobijeni starci i
unisteno je sve sto im je sluzilo u zivotu. U isto vrijeme, vecina
procetnicke, velikosrpske vojske, takozvane Srpske krajine, koja je
terorizirala i stanovnike srpske nacionalnosti, (preteæno starce) u
Divoselu, Citluku i Ornicama od 1991. - 1993. i oruzjem napadala
gradjane Gospica,pobjegla je nekaznjeno.

Ono sto u cetiri godine rata nisu uspjeli talijanski, njemacki okupatorii njihovi sluge, uspjeli su ljudske sotone 1993. godine.
Pod
komandom ministra Suska, i stozernog generala, bivseg
partizanskogkomesara brigade u VII. diviziji NOV, Janka Bobetka,
razoreno je oko 300 domova i gospodarskih zgrada, zatrovani su bunari i
ubijeno je najmanje 50 civila koji nisu bili sposobni ni za borbu, ni
za bijeg. Ta partizanska srpska sela, nakon 500 godina zivota i
suzivota,
ociscena su od Srba i od zivota.

Umjesto da
hrvatski vojnici oslobode taj dio hrvatskog teritorija i spase nevine
ljude i njihovu imovinu od cetnickih terorista, oni su ocistili
teritorij od ljudi, stoke i kuca, a cetnike su, kao i uvek

Jovanka Broz: Snalazim se kako umem i moram





Udovica Josipa Broza Tita
prvi put za novine govori o tome zašto više ne odlazi na njegov grob, o
svom položaju i o tome kako od 1980. živi bez osnovnih građanskih prava






Jovanka Broz na prozoru kuće u kojoj „privremeno” živi već tri decenije (snimak iz 2005.) Fotodokumentacija „Politike”




EKSKLUZIVNO
Jovanka Broz, udovica bivšeg predsednika SFRJ, poslednjih nedelja je
ponovo predmet medijske pažnje. Posete dvojice ministara Vlade Srbije u
kući u kojoj živi od Titove smrti, Rasima Ljajića i Ivice Dačića, opet
su skrenule pažnju javnosti na, u najmanju ruku, čudan položaj
nekadašnje prve dame iz vremena kada je Jugoslavija bila velika i
poštovana zemlja.
Ministri Ljajić i Dačić su posle ovih poseta izjavili da će učiniti
ono što je u njihovoj nadležnosti da se njena situacija poboljša. To je
bio i povod da se o njoj iznova piše uz obilje spekulacija i
senzacionalističkih detalja koji njen slučaj prate već gotovo tri
decenije.
Sama Jovanka Broz za sve ovo vreme nije se nijednom oglasila u
javnosti. Iako su joj se obraćali novinari iz nekih najuglednijih
redakcija sveta, uljudno je odbijala da govori o sebi, mada je od
honorara koji su joj za to nuđeni mogla pristojno da živi.
Za „Politiku” je, međutim, prošle nedelje pristala da, prvi put, odgovori na nekoliko novinarskih pitanja.



Na Titovom grobu: Jovanka Broz u jednoj od ranijih poseta Kući cveća
Fotodokumentacija „Politike”


Zašto
ste prestali da svake godine, 4. maja, na dan Titove smrti, odlazite u
Kuću cveća i na mermernu ploču koja pokriva grob položite svoj buket?
– Ne idem, jer ne želim da me tamo, ispred Kuće cveća, dočekuje
Ognjen Grković, nekadašnji sekretar generala Nikole Ljubičića koji mi
je odmah posle Titove smrti tražio da potpišem papir na kome piše da
sve ostavljam državi, što sam ja odbila. Rekla sam da to niti mogu niti
hoću, jer moram od nečega živeti, a on mi je preneo Ljubičićevu poruku
da ćutim i budem srećna što su me ostavili živu?! Ne želim da se sa
osmehom, kao da ništa nije bilo, slikam za novine i sa Maricom Trljin i
Rankom Bugarčićem koji su kasnije učestvovali u toj prljavoj raboti.
Kako ih nije sram da me pogledaju u oči? Da tim slikama u novinama
javno operu svoj obraz. Godinama sam pisala protestna pisma, molila da
me ti ljudi ne dočekuju, ali uzalud. Eto, zašto me nema na grobu svog
supruga – rezignirano i ogorčeno prvi put objašnjava Jovanka Broz.
Da li su to jedini razlozi za nedolazak?
– Već godinama nemam kola kojima bih mogla da dođem na grob. Doduše,
ona koja su mi pre dosta godina povremeno bila na usluzi jesu bila
stara, ali je neobično da su na popravci već nekoliko godina. A ako bih
zamolila nekog rođaka da me odveze, morala bih to da prijavim i da
tražim dozvolu...
Sećamo se, vaš buket na suprugovom grobu se uvek izdvajao?
– Da, ali ne zadugo, jer su ga pokrivali ostalim cvećem, nabacivali
na njega bukete ostalih posetilaca, tako da su oni koji su bili
zaduženi za protokol najmanje brinuli o njemu.
Ovih dana se ponovo podseća da ste lišeni osnovnih građanskih prava?
– Odmah posle Titove smrti izbacili su me kao kofer iz Užičke 15, u
spavaćici, bez ičega, bez prava da uzmem bar neku našu zajedničku
fotografiju, neko pismo, knjigu, odeću, i bez moje volje „strpali” u
kuću, rekoše privremeno, u kojoj živim gotovo tri decenije. S jedne
strane, za javnost je bio priređen veličanstven pogreb na koji su došli
skoro svi državnici sveta da tom velikom čoveku odaju poštu, a s druge,
imate ljude koji su sa mojim mužem poslednjih godina njegovog života
radili šta su hteli, takođe i sa mnom, i na kraju me pokrali. Imate
takve kao što je spomenuti Grković, koji je nagrađen činom, valjda za
nedela koja je počinio prema meni.
Ni do danas niste dobili rešenje o penziji?
– Da ne mogu da dobijem Titovu penziju, jer nemam dokumenta, a i
zato što Tito „nije imao platu”, saopštio mi je u prisustvu nekih
nazovipravnika, 12. jula 1982. Fadilj Hodža. Nikada nisam dobila bilo
kakvo rešenje o penziji. Tačno je da dobijam neku apanažu, ali koju i
od koga nikada nisam saznala. Gospodin Ljajić je prvi političar koji se
zainteresovao za moj slučaj. A kao supruga predsednika zemlje, ali i
kao borac, kao potpukovnik i nosilac Spomenice imam pravo, kao i svaki
građanin, na penziju i imam pravo na adekvatan smeštaj, a ne
privremeni, odakle uvek neko može da me izbaci kad hoće.
Srećom, služilo me je zdravlje, pa sam sama mogla da vodim računa o
sebi, kao i da živim iz inata. Snalazim se kako umem i moram.
Nadate li se da bi uskoro moglo da bude drugačije?
– I sad će pljuvati po meni da bi sebe zaštitili i prikrili svoje
prljave tragove i nedela. Već godinama se ovde vodi strašna kampanja
protiv Tita, godinama se raspiruju strasti, umesto da se smiruju...
Nada Torlak




[objavljeno: 24/05/2009]












pošaljite komentar |

pogledajte komentare (13)





Povezani tekstovi
















Filmovi pod embargom








Jovanka Broz: Život u tajnama








Titovoj udovici pasoš do kraja maja

http//www.rasonaisti.net/forum

Herojeva majka



U sali svečanoj ,tiha kao tuga,

starica majka znamenje prima:

na odori crnoj,na majčinom srcu

nasmiješi se heroj na grudima.



I stara ruka,jedina na svijetu,

najtoplija ruka pod zvijezdama tu je,

spušta se na zlato,na mrtvog sina

da ga još jednom pomiluje.



’’O,sine dragi,radosti i tugo,

mamino desno i lijevo krilo

jesu li teške bosanske planine

i je li strašno na Sutjesci bilo?



Znam,rođeno moje,nevolje je bilo,

mjesto pjesme,smijeha,sve topovska jeka,

namjesto ležaja,kamen-svakom jednak...

pusta čeka moja šalica mlijeka.
Ej,djeco naša,ej, smioni ždrali,
odletjeli ste, ostavili ptice,
o vašem lijetu vezuć’ uspavanku,
dizaće majka mlade ždraloviće...’’.
Privija stara na grudi znamenje,
tu gori srce paloga junaka,
i ljulja kao nekad,kad je bio dijete,
prvoga bombaša iz trista bitaka.
Zatim je majka, svečano i kradom,
kad je ponoćna ura odzvonila,
umjesto ikone stavila znamenje

www.youtube.com/watch?v=XtorBUxlRws - 83k

[Karta Krajine]

Увећај слику [Karta Krajine]
Полазећи од чињенице, да је једна од основних цивилизацијских тековина, разумевање да се сви људи рађају једнаки, са истим правима и без обзира на расу, пол, боју коже, националност или вероисповест, што је и део хришћанског поимања човека, а видећи да су основна људска права Срба Крајишника – Срба на западним деловима српског етничког простора отета, погажена и угрожена од стране хрватске државе, којој је мржња према Србима била и остала главни покретач постанка и опстанка, верујемо да је побеђен само онај чија је воља побеђена, да немамо право да пристанемо на нестанак као народ, да сто пута поновљену лаж прихватимо као истину, да ћутимо о геноциду и етноциду у 20. веку. Желимо да се бавимо својом садашњости и будућности. Не желимо мржњу према себи и не заговарамо мржњу према другима. Једино наше оруђе је истина. Овде желимо да одговоримо на питања: КО, КАДА, ШТА, ГДЕ, С КИМ, С ЧИМ, ЗАШТО, КОЛИКО, КАКО, сагледавајући чињенице реално, објективно и перспективно. Своју историју и културну баштину желимо да сачувамо за своје потомке. Нико нема два места где је рођен. Има само једно. Тако и ми. То нама није иностанство за које нам треба пасош. То је наше.

* Zanimljivo je kako americki agenti tumace *sadasnji pogled cetnika
na Pavelica*. Cetnici smatraju, pise u izvestaju, da Pavelica *ne
treba zasad izruciti Titu jer bi takvo sudjenje bilo temelj za jos
vise antiamerikanizma i islo bi u korist prokomunisticke propagande*
Stoga je preporuka agenata da se *prihvate stavovi Vatikana i cetnika
i neka Amerikanci ne poduzimaju policijsku akciju protiv pavelica*.
Zanimljivo je da se stavovi antisrpskog Vatikana dovode u vezu sa
stavovima *ravnogorskih cetnika*. Ali ni to necudi, jer ako su Pavelic
i Stojadinovic po mnogim pitanjima delili isti stav, zasto onda o
Pavelicu nebi delili Vatikan i cetnici? Osim toga, ne zaboravimo da
izmedju ustasa i cetnika za vreme Drugog svetskog rata nije zabelezena
niti jedna ofanziva, ali je zato zabiljezena njihova suradnja u
neprijateljskim ofanzivama protiv partizana,..*

(Pecat mgazin strana 59..broj 65/29.maj.2009)

--

uz *blagoslov* Katolicke crkve, cetnicki i ustaski banditi su nasrnuli na SFRJ, a kako vidimo *zdruzenim zlocinackim snagama* uspeli, i sproveli u delo monstruozni sporazum ratnih zlocinaca Pavelica i Stojadinovica. Kako to izgleda vidimo u Hagu, kako se trenutno batrga Radovan Karadzic...poverovao je amerikancima i cetnickim kulovima, koji nece da svedoce...ostavljaju ga na cedilu....
Cilj su ostvarili, ratni profiteri *veliki nacionalni junaci* lopovi i pljackasi..zrtvovali su sve pa i narod...taj *novi sistem vrednosti* prenesen je na Kosmet....*svaki svoga ubijte subasu*....sa slugama, sa saradnicima okupatora nesme da bude milosti...!!!

http://hr.wikipedia.org/wiki/Tomislav_Serti%C4%87