Komunisti Republike Srpske Krajine

Nova hrvatska država je odmah preuzela simbole ranije NDH, iz doba ozloglašenog gaulajtera i zločinca, ondašnjeg poglavnika NDH Ante Pavelića. U povratne srbofobične hrvatske države iz Ustava izbacile srpski narod i krenule u državni teror nad njih, spadaju i zastava "šahovnica" moneta "kuna" i zabrana srpskog pisma "ćirilice".

Uplašen za svoju budućnost pred senkom genocidnog recidiva, srpski narod u hrvatskoj regiji je pristupio samoorganizovanju. Po pobedi Franje Tuđmana na višestranačkim izborima u Hrvatskoj (6.5.1990.) Srbi formiraju "Srpsko nacionalno vijeće" 25. 7. 1990. koje je na osnovu plebiscita proglasilo srpsku autonomiju 30. 9.1990. godine. Učestala hapšenja Srba, upadi hrvatskih specijalaca u srpske gradove, zabrane okupljanja srpskih vernika, u obeležavanju nacionalnih praznika. dramatični sukobi sa pripadnicima hrvatske vojske i policije doprineli su da se Srpska demokratska stranka (formirana u selu Vojniću, regija Kordun 11.2. 1990.)obrati tužbom Raselovom sudu protiv Republike Hrvatske zbog priprema genocida nad srpskim narodom u Hrvatskoj. Politička, međupolitička. liderska, vojna, ekonomska i programirana međuetnička kriza. koja potresa drugu Jugoslaviju, samo uvećava neizvesnost srpskog naroda u Hrvatskoj; na političkoj klackalici između Beograda i Zagreba njemu se dodeljuje uloga žrtve. U međuvremenu specijalci Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske pokušavaju da prodru na teritoriju Knina, Petrinje, Dvora na Uni, Pakraca, Stare Tenje, Borova Sela, Gline, Plaškog, Plitvica tokom 1990. i 1991. i tako anuliraju srpsku odluku o autonomiji. Srbi nisu u stanju da organizuju jedinstvenu civilnu zaštitu na sveukupnoj teritoriji gde su većinsko stanovništvo, pa je hrvatska vojska, i pre izdvajanja Hrvatske iz Jugoslavije (8.10. 1991.) počinila genocidni zločin u nekoliko srpskih mesta (Grubišino Polje - Pakrac - Daruvar 22. 8. 1991. Gospić - 4. 9. 1991.).

Kao odgovor na državni teror srpski narod je proglasio na Ustavotvornoj skupštini u Kninu 19.12.1991. Republiku Srpsku Krajinu svojom državom. Republika Srpska Krajina uspostavila je svoju samostalnost (teritorija, narod, vlast, sudstvo, prosveta, zdravstvo) pre međunarodnog priznanja Hrvatske (Evropska zajednica je priznala Hrvatsku i Sloveniju za samostalne države 15.1.1992. u članstvo OUN Slovenija,Hrvatska, Bosna i Hercegovina su primljene 23. 5. 1992. godine). Hronologiju političkog subjektiviteta Republike Srpske Krajine ističemo samo zato da bi se jasnije predočilo da Hrvatska u vreme međunarodnog priznanja nije imala nikakvu kontrolu nad srpskim teritorijama. A ta je teritorija obuhvatala delove regija Dalmacije. Krajine. Like, Korduna, Banije, Zapadne i Istočne Slavonije, Baranje i Srema - što je u stvari najvećim delom prostor na kome su Srbi uživali sva samostalna prava u okviru nekadašnje Vojne krajine (1522-1881.).

http://krajiski-patrioti.forumotion.com ... 9ae2e#3008

je samo pokrice za monstruoznu *rekonstrukciju* sveta i podjarmljivanje , bolje reci nasilno stvaranje onoga sto smo nekada zvali *proletarijat*. Agresivnom zapadu ne odgovaraju delovi planete koje je oplemenio socijalizam. Zapadu je potreba *zavisan radnik*, radnik bez bilo kakvog materijalnog stanja. Zovu ga *reervna armija rada*, naravno to je u isto vreme *rezervna armija potrosaca*. Radnik ako je radio, radnik ako je i stvorio neku ustedjevinu pa dobio otkaz i dalje je predmet eksploatacije do konacne propasti pa i smrti. Bez posla, *proleter* je koristan clan *zajednice* jer nastavlja da trosi eventualnu ustedjevinu,placa stanarinu rentijerima, i ostale troskove prezivljavanja. Znaci isisavanje svih postojecih *atoma* ljudskog bica i to bezobzirno. Srbija je ne sumnjivo saucesnik u ti *svetskim gibanjima*..igra aktivnu ulogu u borbi protiv *komunisticke opasnosti*. Toboznja *briga* za izbeglise, srpske izbeglice iz RSK i Kosmeta...je samo deklarativna. I pored iskustva iz istorije Srbija se * ne snalazi*, naravno istorija belezi progon srba 1942. godine, par stotina hiljada..mozda oko 400.000 od kojih je *srpska majka* i njeni satrapi Milan Nedic naravno tako obezbedio i zaposlio 150.000 radnika uposlenih u industriji i poljoprivredi za potrebe III rajha. Nesto slicno se desava i danas, izbeglice se saazaljevaju a u isto vreme njihov ekonomski i porodican polozaj ih prisiljava da budu jeftini nadnicari. Jeftini nadnicar je vazan regulator profita, znaci osim konkretne eksploatacije, ne redo uz rad na crno, podmukli fasizoidni *kapitalisti* lopovi tudjeg rada, zivota i zdravlja obebedjuju i obaranje cene rada koje trpi i domicilno radnistvo jer ima *konkurenciju*. Istodobno, glasa uporno za *kreatore*..*novog/starog srpskog poretka*, a opravdanje je kako sam cuo iz zivih usta..*vi ste dosli u srbiju da nama uzimate posao*. Naravno, to je priprost nacin razmisljanja..politicari su inscenirali rat i sve posledice koje iz njega proizilae, a kako znamo *nema rata bez ekonomskog interesa*. Srbija, Vlada srbije inace bez odobrenja Skupstine izdvaja oko 1.000.000 evra za potrebe *dinastije*, dinastije koja zvanicno ne postoji a koja se znaci ilegalno, protiv zakonito finansoira i montira. Naravno, politicko komesari na terenu su svestenici Srpske Pravoslavne Crkve, koji se bave *poltikom* i eventualnim *uvozom* pravoslavlja i patrijarha ...izgleda da umesto Hilandara, duhovna misao pristize iz *Cikaga*.

*Cikaski* i *domaci*.....pravoslavci ...*novog srpskog poretka*...po meni, saradnici proterivanja srpskog naroda, kako bi se *omedjio* prostor Hrvatskih i Srpskih *kapitalista*...omedjenje afirmisano kao valjda *pravoslavni i katolicki* *zivotni prostor...uz naravno pomoc stranog faktora...je izvrsio *baniranje* svih mojih priloga...i tkstova koji na neki nacin dokazuju i potvrdjuju...

sporazuma Stojadinovic-Pavelic postignut u Argentini 1954 uz velike lazi koje se protezu po *vaskolikom srpstvu*, jer ponudjena promena politickog i ekonomskog sistema radi zastite *ljudskih prava*...zastite tzv *privatnog vlasnistva*...to je navodno *svetinja* demokratije, Vlasti Srbije dozvoljavaju da postoji bez veceg angazovanja te iste vlasti stotine hiljada srba kojima su Slovenci, Hrvati, Siptarski separatisti i terorosti..oteli, otudjili privatno vlasnistvo, ognjista, imanja, svu pokretnu i nepokretnu imovinu odnosno *PRIVATNO VLASNISTVO*...za koje kazu da je svetinja demokratija a da je drzava koja stiti privatno vlanistvo gradjana *prava*...pravna i demokratska drzava. Nakon ovih vidljivih saznanja koje netreba dokazivti jer su ocigledna i oko nas prisutna, postavlja se samo po sebi pitanje...ko to tvrdi da srbija nije ophrvana fasizmom...da fasizam nije ophrvao i okruzenje srbije. Nemamo pravo da se pravimo ludi kada su cinjenice u pitanju...!!!

Dok je drzao govor, gadjao se jogurtom...ali ja jos cekam

PKB...BIM Slavija...Gavrilovic...nikako da dodju, kazu *nisi brend*...*nas demokratski brend je u Argentini*...odande vrsimo *otkup*...jer * hocemo kralja necemo Tita, argentinski gauco se pita*...

affraid affraid affraid

http://www.h-alter.org/admin/fckeditor/Image/09/marok1.jpg

У Срему, као што је речено, то нису могли набавити, без обзира са коликим новцем располажу или колико су спремни да плате: „Ако су Србијанци могли да набаве нешто муниције од својих сународника, сигурно је да нису од њих набавили и своје топове, пошто нигде у свету класа сељака и занатлија нема средства да их набави."

ПОШИЉКЕ НОВЦА ИЗ РУСИЈЕ

Сачуване су вести о појединачним пошиљкама новца из Русије од по неколико хиљада дуката, чиме не може да се у потпуности покрије све оно са чим устаници располажу. Савременик и историк устанка, Лазар Арсенијевић Бата Лака, покушава и унеколико успева да то објасни. Види се да је и њему много остало непознатог. „Русија је поред осталога и новцем потпомагала, и ако та новчана руска помоћ никад није могла таква бити, с којом би се бар за једну годину све потребе правитељства српског подмирити могле; мора се чудити чиме су се могла толика предузећа Карађорђевог са Советом оживотворити и издржавати“.

За Бата Лаку се не може рећи да је био наклоњен Родофиникину, али ипак и он мора да призна: „Совет је принуђеним налазио се Родофиникину за помоћ обраћати се. Он је депутације које су му, у оваквим приликама од Совета народног шиљане, врло благонаклоно примао и без сваког одлагања затезања и околишања молбама Совета удовлетворавао. Он је по 500, по 1000 и по 2000 дуката цесарских Совету издавао на квиту... Из височајше пожалованој суми на воспоможеније народа серпскаго.“

Усуд сваког устаничког покрета јесте поред осталих невоља и борба са немаштином. Скоро редовно се ради о људима дотле израбљиваним и немоћнима који мучно опстају и у редовним приликама. Колико је стање теже кад се уђе у рат који исцрпљује. Тако, после непреболног чегарског пораза 1809. године, уз остале невоље које сналазе земљу, Вожд сазнаје да држава нема ни новаца. „Ја сам се томе колачу и надао, али баш да сасвим ни једне паре немате, нисам могао мислити... Ја имам при себи три хиљаде дуката. Ја ћу од ових само једну хиљаду задржати при себи а две хиљаде ћу сад одмах послати у Совет на потребу општу“.

При проласку кроз Кијев Прота не крије своју усхићеност пред слагалиштем топовских „ђулета“ од сваке мере... да и` сва српска кола не би у једанпут могла потерати... Да ми је двадесета част само од ове једне врсте да је на Врачар отерам и ови` неколико топова. “

Због ћутања, и после више деценија, о резултатима своје мисије, Прота је у доброј мери одговоран што улога Русије за опстанак устанка не може да се сагледа. Отуда нагађања и лутања. За разлику од њега, Вожд се није устезао да своју захвалност Русији изјави и пред аустријским изаслаником, иако је могао да прође и без тога: „Ја нисам био у стању да учврстим своју независност, па сам се обратио на три двора - аустријски, француски и руски, молећи за њихову заштиту и помоћ - само Русија ми је пружила своју заштиту."

Зна се како је протекла 1809, јер је изостало договорено садејство руске војске, због болести главног команданта Прозоровског. У војевању 1810. Руси су узели учешћа кроз ратовање на Дунаву и слањем помоћних одреда устаницима. И у тим условима тешко се одолело удару споља. Дошло је дотле да Вожд у свом писму говори како му никад није било теже: „У добром здрављу се находимо, али у тешком смушченију и великој бризи, коју никад нисам трпио, јер се људи веома поплашили, не само што су око робља побегли крушевачка и левачка, с којима ништа учинити не могу. И да сада нису ови Москови дошли, морао би до сада Турчин бити на Дунаву. Но, хвала Богу, те дође овај гроф с војском и народ се мало ослободио и повратио и овеселио."

Устаници су стекли и тешко наоружање, топове, нарочито након ослобођења Београда. Потом су основали и своју тополивницу и звоноливницу. Трошкови земље били су велики, јер су имали неколико хиљада плаћених добровољаца: „Само на бећаре, који су лепе услуге општој ствари приносили и без којих а за сад јошт није могло бити, требало је, једно на друго пет хиљада дуката месечно издавати."

© 2005—2008 Православље
Сва права задржана. latinica

*Vrh pravoslavne crkve patrijarhovo hodocasceu Trst, Ljubljanu i Zagreb propratio je saopstenjem da * TREBA RAZUMETI I PRIHVATITINOVO VREME, NOVE GEOGRAFSKE KARTE I MERILA, JER-TO JE REALNOST*, uz opasku da ce tamosnjim pravoslavcima patrijarhove reci biti podsticaj da zive * u skladu s principima koje zastupa Crkva, dakle u ljubavi i bez podela*

(na zalost, u saznanju da je u stvari u praksi sproveden sporazum iz 1954 izmedju Stojadinovica i Pavelica u Argentini, naravno licno odbacujem tu *realnost*, a odgovornost pred istorijom ce nositi i snositi deo srpskoga naroda koji se priklonio i organizovao vezano rat i propast RSK)

http://photos-e.ak.fbcdn.net/hphotos-ak-snc3/hs087.snc3/15462_184873182129_552397129_3477521_8250932_n.jpg