Komunisti Republike Srpske Krajine

http://i367.photobucket.com/albums/oo118/branko_2580/DSC00781.jpg

Драгун: Споменик Павелићу 26. децембра

ЗАГРЕБ – Споменик Анти Павелићу биће постављен у Загребу 26. децембра у 15 часова, најавио је председник екстремно десничарске невладине организације Хрватски уљудбени покрет (ХУП) Томислав Драгун, истакавши да, према Европском суду за људска права, не постоји правна основа да се у томе спрече.
Драгун није поменуо локацију на којој ће бити споменик, нити о којој се одлуци Европског суда ради, али је нагласио да је за 26. децембар договорено и низ других активности као што је одлазак пред седиште председника државе на Пантовчак због „опроштаја” с актуелним председником Стјепаном Месићем коме почетком наредне године истиче други мандат.
Драгун је раније најавио да би могућа локацију за споменик у Загребу била Сплавница - мали трг који спаја Трг бана Јелачића и пијацу Долац, на коме се сада продаје цвеће.
ХУП је заокупљен кандидатуром генерала, хашког оптуженика Анте Готовине за председника Хрватске, али се спрема и на Равну гору да би „од четника стекли потребна искуства око рехабилитације Драже Михаиловића и изградње споменика”.
ХУП је о посети информисао амбасаду Србије у Загребу и обавестио је и о сарадњи са Српским четничким покретом „Равна гора”.
Истичући да, према актима Европског суда за људска права не постоји никаква препрека да се споменик Павелићу подигне, Драгун је рекао да се тог дана неће рушити, ни убијати, већ ће се „уљудбено (културно) подићи споменик на чијем се одливу ради, а који је потребан не само Загребу, већ и Хрватској”, при чему не очекују неке забране.
Иако су током деведесетих година прошлог века усташке главешине добиле већи број улица, споменици им нису подизани, осим у Слуњу код Карловца где је подигнут споменик Јури Францетићу, команданту усташке Црне легије и Светом Року у Лици где је подигнута спомен плоча у част усташком министру и планеру геноцида Мили Будаку.
Споменик у Слуњу уклоњен је 2004. према одлуци владе Иве Санадера, јер је штетио угледу и интересима Хрватске, а уклањање је трајало шест часова уз обезбеђење више од сто специјалаца.
Спомен-плоча Будаку уклоњена је исте године, али уз мање тензија. Било је још спомен обележја која су подизана 2004, али су у року од неколико дана уклањана

*Staljinisticka ideja*..treba da se sete, da je *ta ideja* organizovala masovna preseljenja na prostoru SSSR, pa u smislu *podrske* takvom nacinu razmisljanja niste bili u prilici da cijete glasni protest NKPJ vezano za vase isterivanje sa prostora RSK., niti ste to culi od njihovag ogranka u Hrvatskoj. Tu temu i kritiku stranaka sklonih saucestvovanju u *otpremi i doceku* naroda RSK...ne kritikuju, *oni* obiluju saopstenjima u mnozini, planetarnoj borbi dok pored sebe bez reci odobravaju genocidne radnje...imaj te Krajisnici to u vidu, ipak, dosta vas ucestvuje na izborima u Srbiji...a red je da nemate dva puta pravo na gresku !!!

lokaciju................

UDBINA - Čopor od čak sedam razjarenih pasa, mješanaca tornjaka i šarplaninaca, nasmrt je izgrizao i rastrgao 76-godišnju staricu Danicu Dražić u selu Jošani.

Neposredno nakon tragičnog događaja korenička je policija na obavijesni razgovor privela vlasnika pasa Tomu S.
Dvije krvoločne životinje ustrijelili su policajci koji su po dojavi građana, u ponedjeljak u prijepodnevnim satima, intervenirali u selu nedaleko Udbine. Trećeg psa uspavao je vlasnik higijeničarskog servisa dr. Tomislav Rukavina, te je životinja nakon toga također ustrijeljena. Za preostala četiri psa još se traga, a ukoliko ne budu pronađeni u popodnevnim satima, sutra će organizirati potjera.
Na jednoga od njih nedaleko mjesta tragedije u popodnevnim satima naišao je reporter agencije EPEHA te o tome obavijestio policiju. Doznajemo da su životinje u vlasništvu Splićanina Tome S. koji je svoje stado ovaca preselio na pašnjake u općinu Lovinac, a pse koji su ih do tada čuvali u Jošanima ostavio da lutaju ličkim poljima bez nadzora i hrane. Užasu koji se odigravao između 10 i 11 sati svjedočili su suprug preminule Milan i jedan od susjeda.
- Milan je čuvao stado svojih ovaca, a pokojna Danica je krenula prema vrtu. U tren oka oni su se našli na njoj. Oborili su je na pod i grizli. Čuli smo bolne jauke. Nakon toga odvukli su je desetak metara dalje. Lice joj je bilo iznakaženo, nije se micala, a njezinu odjeću nastavili su razvlačiti desetak metara uokolo. Došao je Milan, ali nismo mogli do nje. Oni su je čuvali i nisu nam dali da se približimo niti pedalj - ispričao je šokirani susjed, jer je suprug Milan bio previše potresen za razgovor.
Do roditeljske kuće nekoliko sati nakon tragedije stigao je Dragičin i Milanov sin Andrija. I on je bio u šoku. - Što ću vam reći. Užas, tragedija se dogodila - tužno je izustio sin Andrija.
Susjedi pričaju kako su psi dan ranije naišli na leš ovce koja bila uginula te su se njome hranili. Pretpostavlja se da su se, kada su u blizini lešine osjetili Danicu, prestrašili za obrok, te reagirali nagonski i zato krvožedno napali. S obzirom da se radi o psima teškim između 60 i 80 kg vrlo lako su srušili staricu.
Veterinar iz Korenice dr. Hrvoje Prpić potvrdio je da su ubijenim psima odrezane glave te će biti pregledane i utvrdit će se jesu li životinje bile bijesne. - Testove ćemo napraviti iako smatram da će rezultati biti negativni, jer sam ih upravo ja cijepio - rekao je dr. Prpić, dodajući kako na ovom dijelu Krbavskog polja bilježe do pet napada psa na čovjeka godišnje. Ovako žestok napad čopora pasa do sada je nezabilježen.
Rodbina i prvi susjedi okupili su se oko kuće Dražićevih. Većina ih plače. Milan i Dragica Dražić živjeli su od ovčarstva, prodavajući janjad lokalnim ugostiteljima uz Ličku magistra

»Gde su, do e li do deoba i razlaza, zapadne granice Srbije«, pitao se Vuk Draško
vić, danas »mirotvorac«, u »Glasu crkve« br. 4 godine 1988., i odmah ponudio od
govor: »One su tamo gde su srpske jame i grobovi«

#
www.vjesnik.hr/Pdf/2005%5C04%5C16%5C31A31.PDF - Similar -
#

Hrvatska uvozi sve, pa i divlje zečeve. Kako bi se u prirodi održala ravnoteža i ispunila lovno gospodarska osnova, godišnje je potrebno oko osam tisuća divljih zečeva. Tržište u Hrvatskoj ih proizvode 2 - 3 tisuće, a ostatak uvozi iz Mađarske i Češke.
Domaći proizvođači se mogu nabrojiti na prste ruku iako je to vrlo isplativ biznis koji potiču Lovački savez Hrvatske i Ministarstvo šumarstva, jer na paru odgojenih divljih zečeva, spremnih za prirodu, može se zaraditi tisuću kuna, a tržište je unaprijed osigurano, jer lovačka društva unaprijed otkupljuju svakog zeca koji se uzgoji.
U Lovincu podno Velebita uzgojem autohtonog divljeg zeca počela se baviti obitelj Vrkljan koja se nakon uzgoja početnih stotinjak zečeva namjerava proširiti. Iz iskustva tvrde da je zec isplativiji od ugoja ovaca ili krava u Lici.
Naša se obitelj namjerava posve posvetiti uzgoju divljeg zeca jer je to vrlo isplativ posao. Imamo za sada odlična iskustva. Tržište je unaprijed osigurano i dobra je cijena, priča Pere Vrkljan iz Svetog Roka koji je zajedno s ocem u voćnjaku iza obiteljske kuće postavio gajbe i od ruke mu ide uzgoj
Divlji zec traži mir zato se oko njega radi samo jednom na dan i to u predvečerje kada se hrani dijetelinom, vodom i smjesom. Ishrana je specifična, ne smije se niti puno niti malo hraniti. Najveći mu je neprijatelj bolest zato su kavezi odvojeni jedni od drugih da se ne bi bolest prenosila zrakom. Najčešće oboli od kokcidioze - proljeva, kada ga zahvati, onda nema lijeka, ali zato ima preventive, priča Pere Vrkljan držeći u rukama malog zečica koji ima svega nekoliko dana, ali toliko je živ i željen prirode i slobode.
Kada prođu tri i po mjeseca počinje novi život, pušta se u prirodu gdje mu svi postaju neprijatelji, od lovaca do pasa, vukova, lisica.
U šumu se obavezno puštaju u parovima muško i žensko radi daljnje reprodukcije koja je kod divljih zečeva specifična. Zečica još se nije okotila, a već je oparena. Parenje traje od 1 do 10 mjeseci, zato se 4 - 5 puta godišnje okoti 10 do 15 mladih od kojih preživi 8 - 9, priča Vrkljan koji j radi kao šef u obližnjoj bezinskoj crpki Ine na Ziru i uzgojem divljih zečeva bavi se iz hobija koji prerasta u biznis zbog kojega su mu se na početku mnogi čudili.

29. јун 2006. 17:36
Протест Владе РСК упућен свим медијима у Србији

Влада Републике Српске Крајине у прогонству уз "Саопштење о ставу двојице председника Србије и Хрватске о Србима у РСК и Хрватској" послала је и протест у поднаслову овог саопштења, а у вези са необјављивањем владиних саопштења у српским медијима.
Текст протеста преносимо у целини:
"Влада Републике Српске Крајине у прогонству упућује прекор (данас, на Видовдан) редакцијама медија у Републици Србији, јер од фебруара 2005. године, не објављују Владина саопштења. Ово је тешко огрешење о националне и државне интересе и кршење новинарског кодекс - не информишу истинито

29. јун 2006. 13:58
Саопштење о ставу председника Србије и Хрватске о Србима у РСК и Хрватској

Посета Председника Републике Србије Бориса Тадића Републици Хрватској је требало да допринесе отклањању последица хрватског терора над Србима, укључивши и етничко чишћење 80% Срба из Републике Српске Крајине и Републике Хрватске, од 1990. до 1995. године. Према текстовима у јавним гласилима, највероватније је да су два председника (Борис Тадић и Стипе Месић) занемарила хрватске обавезе према прогнаним Србима, а о узроцима тог прогона, нису ни проговорила. Да је ова претпоставка на месту, види се и по изјавама двојице председника, јер су Србе Крајишнике, Борис Тадић и Стипе Месић означили као националну мањину у Хрватској.

Изненађује чињеница да председници Србије и Хрватске не уважавају препоруку 28 парламентараца Парламентарне скупштине Савета Европе у Стразбуру, који су, 26. јануара 2006. године, потписали ДЕКЛАРАЦИЈУ (бр. 374) О СИТУАЦИЈИ СРБА ПРОТЕРАНИХ ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ (ПОДРУЧЈА ПОД ЗАШТИТОМ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА) И РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ, У ПЕРИОДУ ОД 1990. ДО 1995. ГОДИНИ.

Европски парламентарци су под тачкама 3. и 4. Декларације препоручили Хрватској да буде устројена као двонационална држава – каква је била до 1990. године. Ова је став је овако формулисан у Стразбуру:

"3. Наглашавајући да је 1990. године Хрватска била држава Хрвата и Срба, као равноправних конститутивних народа и да је Хрватски парламент, кршећи сопствени Устав, изгласавањем, од само хрватских посланика, променио статус Срба у националну мањину... доле потписани чланови снажно апелују на Владу Хрватске да се придржава својих међународних обавеза и предузме све неопходне мере да омогући Србима да поврате свој статус, пуну аутономију и индивидуална и колективна права и слободе, и позива Парламентарну скупшину да тражи од Хрватске да примени стандарде СЕ, ЕУ и УН".

Влада Републике Српске Крајине примећује да Председнику Републике Србије нико не би могао замерити да је следио овај закључак групе европских парламентараца, а не да државотворни српски народ у Хрватској прогласи за националну мањину, што представља подршку Туђмановом злочину геноцида над српским народом од 1990. до 1995. године. Јер, претварање Срба у Хрватској, од државотворног народа, у националну мањину био је замајац злочина геноцида и грађанског рата у Југославији.

Влада РС Крајине,
Ратко Личина, министар

Četnici i njihovi simpatizeri se do dana današnjeg ubiše osporavajući da su četnici i ustaše sarađivali tokom NOB-a. Kolaboraciju sa Italijanima i ne opovrgavaju, jer to bi bilo uzaludno, kada i oni znaju da su četnici i opstajali u Crnoj Gori, Dalmaciji, Hercegovini i jugoistočnoj Bosni samo zahvaljujući italijanskoj pomoći. Sa Njemcima i tako i tako, sa Nedićem i ostalim kvislinzima još nekako, ali sa ustašama, tim, kako vele, najvećim zlotvorima srpskog naroda? Ma dajte molim vas! Na njihovu žalost, mnoštvo dokumenata dokazuje tu kolaboraciju.
Svakako da su četnici i ustaše bili protivnici u ideološkom smislu i masa četničkog ljudstva regrutovana je iz srpskog življa koje je preživjelo ustaške pokolje. Ali, pojavio se za četnike novi i uskoro jedini pravi neprijatelj - partizani. Da bi ih uništili, četnici su tražili saveznike u svima protiv kojih su se partizani borili. U italijanskom dijelu NDH četnici i nisu bili ništa drugo do pomoćna italijanska vojska (MVAC) tako da su do bitke na Neretvi sa svojim gospodarima kontrolisali to područje.
Međutim, u njemačkoj zoni NDH četnici su morali naći drugog saveznika, a najbliže su im bile vlasti NDH, dakle ustaše. Tako su, u proljeće 1942., gotovo svi četnički odredi u dijelu Bosne pod njemačkom kontrolom potpisali sporazume o saradnji sa vlastima NDH. Komandanti tih odreda bili su, kao što ćemo vidjeti, neki od najistaknutijih vođa bosanskih četnika, u koje se četnici i danas kunu.
Prvi sporazum sa ustašama sklopio je Uroš Drenović, komandant četničkog odreda "Kočić" (inače predratni seoski učitelj) u Mrkonjić-Gradu, 27. aprila 1942. godine. Ustaše će Drenovića do kraja smatrati lojalnim. Iste lokalne vlasti NDH sklopile su sporazum o saradnji i sa Lazarom Tešanovićem, komandantom odreda "Mrkonjić", 23. maja 1942. godine. Nekoliko dana kasnije, 28. maja 1942. godine, sa ustašama su sporazume sklopili i "Ozrenski", kao i "Trebavski" četnički odred popa Save Božića.
Rade Radić, komandant odreda "Borja" bio je toliko ažuran da je sa vlastima NDH potpisao čak dva sporazuma: prvi 9. juna 1942. u Banja Luci i drugi pet dana kasnije u Prnjavoru. Rade Radić, seoski trgovac i špekulant, "proslavio" se ubistvom teško ranjenog narodnog heroja dr Mladena Stojanovića, 1. aprila 1942. godine, u svojoj rodnoj Jošavici. Radić će imati i tu "čast" da mu poslije rata bude suđeno zajedno sa njegovim vrhovnim komandantom Dražom Mihailovićem i da zajedno stanu pred streljački vod.
"Vojvoda" Borivoje Kerović, komandant "Majevičkog" četničkog odreda, stavio je, u Loparama 15. juna 1942. godine, svoj paraf na ugovor sa ustašama, a isto je, 16. januara 1943. godine, u Kovanju kod Rogatice učinio i Radivoje Kosorić, zloglasni koljač sa Romanije, koga je po zlu zapamtilo muslimansko stanovništvo goraždanskog, fočanskog i rogatičkog kraja.
Suština svih ovih sporazuma bila je ista: četnici su izražavali svoju lojalnost ustaškoj državi, obavezali se da će obustaviti sva neprijateljstva protiv snaga NDH i da će se zajedno boriti protiv partizana. Vlasti NDH su se sa svoje strane obavezale da neće progoniti četnike, da će ih za borbu protiv partizana opskrbiti municijom, da će ranjenim četnicima omogućiti liječenje u bolnicama NDH (postoji uvid i u ustaške otpusnice iz bolnica ranjenih četnika gdje se navodi kako im je vraćeno donje rublje), i da će porodice poginulih četnika primati odgovarajuću pomoć.
Sam vrh NDH bio je obaviješten o ovim pregovorima i podržavao ih je, pa je tako Ravnateljstvo za javni red i sigurnost Ministarstva unutrašnjih poslova NDH izdalo, 9. oktobra 1942. godine, direktivu u kojoj kaže da nijedan ustaški organ ne smije stupiti ni u formalne ni u neformalne pregovore sa četnicima bez odobrenja X Odjela tog Ravnateljstva. Dakle, X Odjel je bio ustaški organ za koordinaciju saradnje sa četnicima.
Pored ovih formalnih sporazuma, bilo je bezbroj primjera neformalne kolaboracije četnika sa ustašama. Ta kolaboracija je svoju kulminaciju doživjela tokom bitke na Neretvi. Tako su, na primjer, prilikom partizanskog napada na Konjic, krajem februara 1943. godine, Njemcima i ustašama u pomoć priskočili četnici iz Sandžaka predvođeni majorom Vojislavom Lukačevićem, koji su nepune dvije sedmice ranije učestvovale u stravičnim pokoljima muslimanskog življa po Sandžaku i jugoistočnoj Bosni (to su oni zločini o kojima je Pavle Đurišić izvijestio Dražu Mihailovića, kada se hvalio sa 8000 poklane djece, žena i staraca). Zahvaljujući Lukačevićevoj pomoći partizani nisu zauzeli Konjic.
Na kraju, i sam Draža Mihailović je uoči svog sloma pokušao doći do nekog dogovora sa vrhom NDH. Tako je, dok se sa ostacima svojih snaga, prebjeglih iz Srbije, nalazio na planini Vučjak u sjevernoj Bosni, u aprilu 1945. godine, poslao u Zagreb svoje emisare, i to advokata dr Ranka Brašića, generala Svetomira Đukića i majora Žiku Andrića. Dr Brašić je nosio sa sobom Mihailovićeva pisma upućena Paveliću i nadbiskupu Stepincu. Četnička delegacija se dva puta sastala sa Pavelićem u Zagrebu, 17. i 22. aprila i načelno dogovorila neke stvari, ali su brzi slom NDH dvije sedmice kasnije i zlosretni pokret četnika prema Srbiji, završen u paklu na Zelengori, učinili bespredmetnim sve ustaško - četničke kombinacije.
by DRUG STARI @ 2008-05-20

MOJA I TVOJA MAJKA SA KORDUNA
Napisao _kordunas_

Bore na čelu preplanula lica,
ćemer sa kuburom ispod kozuna.
Unucima priča brkovima šmica,
to je moj Djed i tvoj sa Korduna.

Kradom nam milošte davati znala,
toplu kuruzu i bijela samuna.
Često pred oca,da nas brani stala,
to je moja baka i tvoja sa Korduna

Tvrdoglav ponosan,nece ga sreća,
na čelu zvijezda,pa orlova kruna.
Petrova mu Gora od majke veća,
to je moj Caća i tvoj sa Korduna.

Kršan,ponosan širokih pleća,
na lančiće alj’ca,crna zubuna.
Zuljevitih ruku,ravan ko svijeća,
to je moj buraz i tvoj sa Korduna.

Dukati o vratu kike niz ledja,
na gizdavoj preslici gargana vuna.
Stasata lijepa,svilajcom mustre redja,
to je moja seja i tvoja sa Korduna.

Ispod crnog rubca,šapće iste riječi,
oplakuje glasom svile i baršuna.
Bugari,sklapa ruke,na grobu kleči,
to je moja Majka i tvoja sa Korduna....

Ko si, covjece ko si
Ti sto gazis po mojoj rosi
Ko si ti, za ime Boga
Sta radis tu na pragu doma moga

Kazi mi, ko ti pravo daje
Da noga tvoja na moju zemlju staje.
Ko si da ruka tvoja, moje plodove bere
Kao da nemas Boga, da nemas vjere.

Od kud ti pravo da slusas moje ptice
One ne pjevaju tebi, ti si im strano lice
Zasto pokusavas, da beres moje voce
Ono moju ruku trazi, moju ljubav hoce

Zar ne vidis ovdje predaka mojih znoj
Oni su ovdje stvarali, citav zivot svoj
Idi sa moga,vrati se svojoj kuci
Tamo ce lakse i tvoje srce tuci

Ti i sam znas nije ti ovdje mjesto
Na tudjem ces naci sebi samo prokletstvo.
Idi kuci svojoj, tamo ces naci srecu
Sto si na mome bio, za zlo, uzet ti necu.

Re: Novosti iz naseg mjesta
Danas su nam u Općinu došli neki zagrepčani iz konzervatorijskog ureda , hoće da im se pokaže svi spomenici iz NOB-a, tj. iz dr.svjetskog rata na našoj teritoriji, naravno da je meni povjeren zadatak da ih zeru provodam .

Stanje sljedece:

1. Krčana- spomenik J.kajfešu i partizanima poginulim u ratnoj bolnici- oštećen
2. Komić - spomenik u centru, spomen ploča potpuno unistena
3. Tušice - mjesto podizanja ustanka u nasem kraju, devastiran
4. Plocanski klanac - skoro potpuno unisten (krasan pogled sa klanca)
5. Kurjak - devastiran
6. Srednja Gora - lijep spomenik,nije unisten
7. Udbina - potpuno unisten
8. Gornji Mekinjar (Vračari) - potpuno unisten
9. SVRAČKOVO SELO - obisli cjelo selo, ono je stvarno za filmove strave i uzasa, niđe nikoga,sve spaljeno, uđemo kod jednih babe i đeda-pitam "dođe li vam ko,ima li doktora"? odgovore morete pretpostaviti . Spomenika naravno nema
10. Pišać - nekada ljepi spomenik, danas skoro unisten
11. Šalamunić - spomenik u Laudonovom gaju, zarasta u korov, unisten
12. Bunić - spomen ploca na bolnici, jedva vidljiva od korova
Pauza u Mirnoj dolini, popijeno 4-5 piva
13. Debelo brdo - spomenik kod crkve,devastiran, nedavno ocisceno oko njega
14. Pećani - spomenik unisten,nalazi se kod one zadruge uz cestu (tamo đe pise TITO )
15. Jošan - sredjeno oko spomenika, iako je poprilicno devastiran
16. Visuc (spomenici u Selistu, Podkukom i u centru) - svi poprilicno osteceni

Za 2 dana ce mi stici slike koje cu odmah postaviti na ovaj nas sajt...

pozdrav svima

Kada drzava Vatikan prizna RSK...kada se papa pokloni

Počalji baco Danas u 10:17 am
u Jasenovcu zrtvama moguca je *prijateljska* poseta kao drzavnika Vatikana a ne verskog poglavara. Samo suocavanje sa prosloscu moze da bude blagotvorno. Da dozive *katarzu*...nemoze se stalno podmetati *versko* a izbeci svaka odgovornost, ona je konkretna !

Blic pise...
Tadić neće pozvati vatikanskog poglavara
SPC: Rano je za posetu pape

Predsednik Srbije Boris Tadić prilikom posete Vatikanu naredne nedelje neće pozvati papu Benedikta da poseti Srbiju. Kako za „Blic” kažu u SPC, za dolazak pape je rano i zbog toga što poglavari drugih crkava u Srbiji trenutno nemaju ravnopravnog sagovornika, pošto je patrijarh Pavle u bolnici.
U SPC pojašnjavaju da dolazak ne samo pape već, primera radi, i moskovskog patrijarha na izvestan način nema smisla, s obzirom na to da srpski patrijarh nije aktivan.
Delegacija Srbije boraviće od 11. novembra u višednevnoj poseti Italiji. Prvog dana posete Tadić će se sastati sa predsednikom Italije Đorđom Napolitanom, a 14. novembra i sa papom Benediktom XVI.
- Datum posete pape Srbiji zavisiće od razvoja odnosa između SPC i Vatikana. S obzirom na to da Vatikan ima dvostruku ulogu, a jedna je da je reč o državi, predsednik će sa papom razgovarati kao sa državnikom - kažu za „Blic” u državnom vrhu.
Kako kaže naš izvor, predsednik Srbije će pre posete Vatikanu imati sastanak sa predstavnicima SPC, najverovatnije Sinodom.
- Predsednikova poseta je državnička, teme će biti Kosovo, spoljna politika - ističe naš sagovornik.
Boris Tadić se već susreo sa Benediktom XVI u septembru 2005. godine kao predsednik Srbije u zajednici SCG. Tadić je tada rekao da je zadovoljan načinom na koji Sveta stolica razume probleme sa kojima se Srbija suočavala, uključujući i Kosovo.
U beogradskoj Patrijaršiji za „Blic” kažu da je još rano za posetu pape. Srpska crkva učestvuje u dijalogu sa Katoličkom i drugim crkvama, vladike su imale susrete sa predstavnicima drugih konfesija i sa papom. Teološki posmatrano, Sabor SPC nema ništa protiv dolaska poglavara Katoličke crkve.
- Kada kažemo da je rano za dolazak pape razlog je istorijska opterećenost i otuda činjenica da Crkva ne želi da povredi narod, a kod dela naroda rane su još sveže - kažu u Patrijaršiji.
Pozvati papu ili ne, postavljeno je kao pitanje i pred određivanje statusa Kosova. Tada je mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije Jovan ocenio da bi „bilo veoma dobro da papa Benedikt XVI dođe u Srbiju pre početka razgovora o konačnom statusu Kosova” kako bi nakon upoznavanja izuzetno teškim prilikama u kojima živi srpski narod uputio svetskim zvaničnicima poruku. Međutim, situacija na Kosovu nije doprinela stvaranju pogodnije klime jer su predstavnici Katoličke crkve na KiM čak svojatali pojedine srpske manastire.

Pomagao SPC u Minhenu
Papa Benedikt XVI, u odnosu na pređašnje poglavare Svete stolice, ima više izgleda da poseti Srbiju. Korektan je prema svim hrišćanima i veliki teolog. Odnose sa SPC razvio je još kao kardinal u Minhenu. Tada je pomogao SPC i srpsku zajednicu kada su podizale verski centar.Ukoliko ne dođe ranije, mogući datum za dolazak pape je 2013. godina, povodom obeležavanja 1700. godišnjice Milanskog edikta kada bi u Srbiji trebalo da se sretnu predstavnici svih hrišćanskih crkava.